Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ ПРИДАНИЯ ФОРМЫ И ОБРЕЗКИ НА УРОЖАЙНОСТЬ АБРИКОСА'

ВЛИЯНИЕ ПРИДАНИЯ ФОРМЫ И ОБРЕЗКИ НА УРОЖАЙНОСТЬ АБРИКОСА Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
45
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФОРМА / СТЕРЖЕНЬ / БУТОН / ЦВЕТОК / ПЛОД / УРОЖАЙ / САД / МЕСТНЫЙ / ОБРЕЗКА / ВЫДЕРЖКА / SHAPE / STEM / BUD / FLOWER / FRUIT / HARVEST / GARDEN / LOCAL / PRUNING / AGING / ШАКЛ / НОВДА / КУРТАК / ГУЛ / МЕВА / ҳОСИЛ / БОғ / МАҳАЛЛИЙ / КЕСИШ / ЧИДАМЛИЛИК

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Қаршиев Алишер

Мақолада ўрик дарахтларига шакл бериш маҳаллий ва четдан келтирилган ўрик навларини Қашқадарё вилоти шароитида ўрганиш ва истиқболли бўлган навларни ажратиш учун олиб борилган тадқиқот кузатувлари ҳамда шакл берилган ва йиллик навдалари кесилган дарахтларда шох-шаббанинг тўғри шаклланиши мевалар сифатининг ошиши ва бошқа ижобий хусусиятлари келтирилган.В статье представлены наблюдения исследований формирования деревьев абрикоса в условиях Кашкадарьинской области и выделения перспективных сортов, а также правильного формирования веточек на деревьях с фигурными и однолетними ветвями, повышения качества плодов и других положительных особенностей.The article presents observations of studies on the formation of apricot trees in the Kashkadarya region and the selection of promising varieties, as well as the correct formation of branches on trees with figured and annual branches, improving the quality of fruits and other positive features.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Қаршиев Алишер

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ ПРИДАНИЯ ФОРМЫ И ОБРЕЗКИ НА УРОЖАЙНОСТЬ АБРИКОСА»

DOI: 10.24411/2181- 0761/2021-10010

УДК:634.21/634.15 ВЛИЯНИЕ ПРИДАНИЯ ФОРМЫ И ОБРЕЗКИ НА УРОЖАЙНОСТЬ АБРИКОСА

К,аршиев Алишер

Кашкадарьинский филиал Научноисследовательского института зерна и зерно бобовых культур

В статье представлены наблюдения исследований формирования деревьев абрикоса в условиях Кашкадарьинской области и выделения перспективных сортов, а также правильного формирования веточек на деревьях с фигурными и однолетними ветвями, повышения качества плодов и других положительных особенностей.

Ключевые слова: форма, стержень, бутон, цветок, плод, урожай, сад, местный, обрезка, выдержка.

УРИК ДАРАХТЛАРИГА ШАКЛ БЕРИШ ВА КЕСИШНИНГ Х.ОСИЛДОРЛИККА ТАЪСИРИ

Мацолада урик дарахтларига шакл бериш мах,аллий ва четдан келтирилган урик навларини Кашцадарё вилоти шароитида урганиш ва истицболли булган навларни ажратиш учун олиб борилган тадцицот кузатувлари х,амда шакл берилган ва йиллик навдалари кесилган дарахтларда шох-шаббанинг тугри шаклланиши мевалар сифатининг ошиши ва бошца ижобий хусусиятлари келтирилган.

Калитли сузлар: шакл, новда, куртак, гул, мева, х,осил, бог, мах,аллий, кесиш, чидамлилик.

INFLUENCE OF SHAPING AND CUTTING ON APRICOT YIELD

The article presents observations of studies on the formation of apricot trees in the Kashkadarya region and the selection of promising varieties, as well as the correct formation of branches on trees with figured and annual branches, improving the quality of fruits and other positive features.

Key words: shape, stem, bud, flower, fruit, harvest, garden, local, pruning, aging.

Кириш. Урик-юцори потенциал унумдорликка эга булган мева тури булиб экилган кучатлар 3-4- йилдаёц х,осил элементлари шаклланади. Одатда шакл берилмаган ва кесилмаган урик дарахти дастлабки х,осил берган йилларда мул х,осил берганлиги билан унинг цариш даври тезлашади, мева ва барглари майдалашади, х,ар хил касалликлар билан тез ва кучли зарарланади. Бунинг натижасида шохлар ялангочланади, мева х,осил

;илиш зонаси эса шохлар учига кучади. Хосилнинг огирлиги натижасида шохлар синиб, дарахт шикастланади. Дарахт ва;тидан олдин ;урийди, Бу урикда мева х,осил ;илишнинг солкашлигини изох,лайди, аммо, богбонлар эса бунга купинча об-х,аво шароитларини сабаб ;илиб

курсатишади.

Узбекистон Республикаси

Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги «Узбекистон Республикаси

^Hm^o^ xy^a^HrHHH

pHBo^flaHTHpHmHHHr 2020-2030

HH^^apra My^^a^^aHraH cTpaTeruncuHu TacguK^am TyFpucuga» ru nO-5853-coH OapMOHuga MeBa-caö3aBoT Ba y3yMHH^HK coxacuga rorçopu Kymu^raH ^HHMaT^u Max,cy^OT^ap um^aö HH^apum, экcпopт ^a^MHHH omupum, ^ofiga^aHumgaH HHK^aH Ba ^a^Mu ep^apHu y3^amTupum, naxTa, Fa^agaH ^uc^apTupu^aëTraH MafigoH^apra экcпopт6oп rçum^oK; xy^a^uru экнн^apннн экнmнн KynaHTupum, myHuHrge^ öof, тoкзop Ba uccu^xoHa^ap нмкoнннт^apнgaн

caMapa^u ^ofiga^aHumHu Hy^ra Kyfium Marçcaguga MeBa-caö3aBoT Ba y3yM Max,cy^oT^apuHu eTumTupyBHu^apHu MeBa-caÖ3aBoT ^^^ep-Aapum

6нpнктнpнm y^ap 6u^aH KaHTa um^oBHu Ba экcпopт Ku^yBHu Tam^^oT^ap xaMga MeBa ca6зaвoтнн^нккa

uxTucoc^amTupu^raH 55 Ta TyMaHHu a^oxuga Maxcy^oT Typura

нxтнcoc^amтнpн^нmн, y^apga ^ao^u^T ropuTaguraH мeвa-ca6зaвoтнн^нк

yHa^umugaru rçum^oK; xy^a^uru öup^amMa^apu Ba MeBa-caö3aBoT ^flacTep^apu ^ao^uHTuHuHr caMapa^u Tam^.« этнJнmн 2021-2025 fiu^^apga эca кaм xocu^u, эcкнpгaн Ba caMapacu3 öof Ba To^op^apHu HHru^am pe^a^apu мaзкyp ^ao^u^Tra Terum^u Ba3u^a^apHu u^muh ^u^aTgaH aMa^ra omupumga Kamrçagapë bu^ohtu Tynpo^-u^^uM mapouTuga MeBa Ba yзyмнн^нк coxacuga 6u3HuHr o^uö öopraH ymöy Tag^u^oT^apuMu3 MyaHHH gapa^aga xu3MaT Ku^agu geö xucoö.flaHMM^l]

HAMHH a^aMHHTH: CyHrru fiu^^apga ^n^aö öoFgopнн^нк coxacugaru u^Mufi-TagKuKoT

Myaccaca^apu xaMga Ma^a^^ufi ce^e^uoHep^ap ToMoHugaH ^ofiga^u cu^aT^ap ^M^^e^ura эгa öy^raH ^n^aö Уpнк HaB^apu HpaTu^raH.

Kamrçagapë bu^ohtu mapouTuga öy öopaga eTap^una u^Mufi-TagKuKoT

um^apu o^uö öopu^MaraH. fflyHgaH ^^uö

hukuö, KamKagapë Bu^o^Tuga ypraHu^MaraH ypнкнннг HHru HaB^apu, y^apHu xap ToMoH^aMa aгpoöнo^oгнк Ba тexнo^oгнк öaxo^am, myнннгgeк, Max,a^^uH Ba HeTgaH кe^тнpн^гaн Уpнк HaB^apura ma^ öepum ycy^apu opKa^u caMapa^u Me^ëp^apHu um^aö nurçum, нн^^нк ycyBHu HoBga^apHu Уpнк HaB^apura moc napaMeTp^apga кecнm Ba y^apra moc ma^ öepum ycy^uHu nparam u^muh m^aHumuM^HuHr acocuH HyHa^umugup.

fflyHgaH ^^uö hukuö, öu3HuHr o^uö öopraH TagKuKoTuMu3 Уpнк HaB^apuHu ypraHum Ba gapaxT^apra ma^A öepum xaMga TyFpu кecнmнннг caMapa^u ycy^apuHu um^aö nurçum opKa^u uctuköo^^u Уpнк öoF^apuHuHr MafigoH^apuHu кeнraнтнpнö, öapKapop, cu^aT^u Ba My^ xocu^ o^umra эpнmнm.

Рecпyö^нкaмнзнннг öapna

MuHTaKa^apuga Уpнк Maxcy^oTuHu eTumTupum Typ^u xu^ oMu^^ap HaTu^acuga ^Œuh кaмaннö кeтraн.

By^ygra кe^raн MyaMMo^apHu xa^ этнmga Ba Уpнкзop^ap xocu^gop^uruHu HHaga кyпaнтнpнmga энr aBBa^o xap öup xygyg ynyH uk^um mapouTra moc HaB^apHu TaH^am Ba myHuHrge^ y^apHuHr xocu^gop^uruHu omupumra KapaTu^raH caMapa^u arpoтexннк Tagöup^apHu um^aö HuKum 3apyp.

Уpнк HaB^apuHuHr aкcapннтнga acocaH Kum-öaxop MaBcyMuga ry^ кypтaк^apннннr Ba xocu^ öy^raH MeBa^apHuHr эpтa öaxopru coByK^ap Ta^cupuga 3apap^aHumu кyзaтн^agн. fflyHra ^pa öyHgaH mapouT^apga HaB^apHuHr öнo^orнк xycycuHT^apuHu xucoöra o^uö, HaB^apHu TaH^am кyзaтн^raн Ba aHuK^aHraH Ma^^yMoT^ap acocuga aгpoтexннк Tagöup^apHu y3 MyggaTuga MaKöy^ BapuaHT^apga Ky^^am opKa^u MyHTa33aM MeBa xocu^ Ku^umra эpнmнmgнp. YpraHH^raH^HK gapa^acn: By öopaga u^Mufi-TagKuKoT^ap o^uö öopraH Mya^u^apHuHr ^нкpннa

богдорчиликда шакл бериш ва кесиш асосий агротехник тадбирлардан бири х,исобланади. Шу билан богли; х,олда турли йилларда мевали усимликларни кесиш муаммолари билан шугулланган купчилик олимларнинг

маълумотларига кура х,ар ;андай дарахтнинг ер ости ;исми ривожланишини ва усишини таъминловчи агротехник чора тадбирлардан бири бу новдаларни кесишдир. Йиллик новдаларни кесиш натижасида шох-шабба параметирлари, усиш ва мева шаклланишининг узаро муносабати узгаради. Мева

шохларининг сони ва узунлиги ошади. Шу билан бир ва;итнинг узида шох-шабба ;исмига тар;алган ёруглиги ортади, мевалиларининг барглилиги ошади ва бунда унумдорлик ка х,амда узо; яшашга ижобий таъсир курсатади. [2. 3. 4. 5]

Ю;ори сифатли меваларини етиштириш шароитида, меваларни ишлаб-чи;ариш технологияси х,ам келтирилган параметрлар буйича ю;ори х,осил олишда мух,им рол уйнайди. Сифатли мева берадиган х,осилли богларни ташкил ;илишда маълум бир нав пайвандтаглари комбинацияси асосида уларнинг вегетатив ;исмини режалаштирилган х,ажмда жадал шакллантириш мух,имдир. Шунинг учун муаллиф, бу параметрларга мос келувчи вегетатив ;исм ;анча тез х,осил ;илинса, кучатларнинг генератив фаолиятга утиши ва кузланган х,осилни олиш шунча тез таъминланади деб таъкидлаган. Шунингдек, жараённинг узо; давом этиши ва кутилган натижага эришмаслик мавжуд имкониятлардан унумли фойдаланилмаётганликдан далолат беради, бу эса катта и;тисодий зарарга олиб келади. Замонавий богларда вегетатив ;исмини устиришни тартибли шакллантириш давомийлиги 2-3 йилдан ошмаслиги зарурлигини таъкидлаган. [6].

Дарахтлар шох-шаббасининг новда ;исмида жойлашган куртаклари билан кесиб ташлаш усиш жараёнларини кучайтиради. Бунинг натижасида новдаларнинг усиши жадаллашади х,амда генератив органлар вазифаси узгариши руй беради. Тугри шакл бериш ва кесишдан кейин х,осил булган генератив куртаклардан купинча йирикро; мевалар шаклланади. Кесиш х,аётий жараёнларни фаоллаштиради, эски органлари янгиси билан алмашинади. Корреляцион

узгаришларни тартибга солишда дарахтларнинг айрим ;исм вазифалари кучайиши ва бош;алари камайиши кузатилган. [7].

Новдаларни кесиш

даражаларининг таъсири унинг мунтаззамлигини урик меваларига хослилиги, кеч ёки номунтаззам кесишда усиш йилдан-йилга секинлашишининг интенсивлиги

;ис;ариб, дарахтлар х,осилининг купайиб кетиши кескинлик билан ортиб борган. Бу урикнинг Европа навларида жуда нимжон тугунларнинг х,осил булишида кузатилган. Урик бош;а турдаги мевалар каби орти;ча куртакларини таъминлай олмаслиги, шунинг учун ;ис;а ёки номунтаззам кесишда у жуда осон куп шаклланиши ани;ланган, мевалари майдалашиб, узининг серсувлиги ва ифорини камайтирган. Бунинг натижасида мева х,осил ;илишда номунтаззамлик (солкашлик) вужудга келиши кузатилган. [8].

Кесишнинг мевали дарахтларга таъсири куп ;иррали ва бир ;анча сабабларга богли;. Ишлаб чи;илган агротехник тадбирларга, кесиш усуллари, кесиш даражасига, дарахтнинг яшовчанлигига, кесиш ва шакл бериш муддатига, шунингдек вегетация даври давомидаги х,аво х,ароратларига х,ам богли;лиги ани;ланган. [9].

Kecum ycyAflapuHu um^aö HuKumga MeBa xocu.fi Ku^yBHu opraH^apHuHr xap-xu.fi MyggaTfiu-fiuruHu xucoöra o^um 3apyp. BupuHHu HaBöaTga öy yTraH fiu^ru reHepaTuB opraKfiapga Ty^uK ma^fi^aHMaraH xocu.fi Ba ycyBHu ^pTa^ap ma^fi-fiaHagu. MeBa

TyryH^apuHuHr cy^umu Ba MeBa^apHuHr MyggaTgaH o^guH Ty^^umu кyзaтн^agн. Ëm MeBa^u mox^ap Ba ^pTa^apga yTCa3yBHu TyKuMa^ap axmu

puBo^^aHagu y^ap cyB Ba o3urça э^eмeнт^apн öufiaH Ty^urç

Ta^MuH^aHagu. ^apaxrauHr

yHyMgop^uru, xocu^HuHr Maxcy^gop^uru Ba MeBa xocu.fi Ku-fiumuHuHr MyHTa33aM^uru мaзкyp MeBa

opraH^apuHuHr y3apo MyHocaöaTura öof^uk. My öu^aH öof^uk xo^ga кecнmнн yFuT^am, cyFopum Ba öomKa arpoтexннк Hopa Tagöup^ap öu^aH ^TMa-^T Ky^^aHu^raHga MeBa xocu.fi K^-fiyBHu эcкн, кaттa mox-maööa^ap ëmapTupu^agu, TyKuMa^apHuHr cepcyB^uruHu

Ta^Mu^afigu, Mogga^ap a^MamuHyBuHu ^xmu^afigu, ycumHu ^aga^^amTupagu, MeBa^apHuHr ma^fiu Hupu^fiamagu, gapaxT^apHuHr Kumra HugaM^u^uru opTagu Ba gapaxTfiapHuHr

xocu^gop^uruga co.fiкam.fiнк ^Mangu. ffla^fi öepu^raH Ba ^cufiraH HoBga^apga ma^fi^aHraH öapr п^acтннкa^apнga ^axMa.« тapкнöн opTagu. [10].

Уpнк ^HaT-fiapu экн^raнgaн cyHr ^n xo^^apga 2-4 fiu^^apga HoBga^ap y3yHacura ^H-fiu ycagu Ba кaм mox^aHagu. fflyHuHr yHyH 2-fiu^gaH öom^aö öaxopga cннpaк^amтнpнmgaн TamKapu maк.fi.fiaнтнpн.fiagнraн Œ.fieT mox^apu yHyH öup нн.fi.fiнк HoBga^apuHu ^H^uporç KucKapTupum кepaк. HoBga^apuHuHr ^H-fiu ycumga gaBoM этagнraн (60 cm) gaH ^nporç Ba ^H-fiu mox^aHaguraH HaB^apga ^H^uycyBHu HoBgaHuHr TaxMuHaH % kucmu KucKapTupu^agu, hum^ohpok;

mox^aHaguraH HaB^apga 2/3 yзyн.fiнккaнa KucKapTupu^agu. [11].

Tag^H^OTHHHr aMa^HH

HaTH^a^apH ^apaxTfiapHuHr xocufira кнpнm BaKTuga 4-6 fiu.fi ^H-fiu mox^aHaguraH HaB^apga HoBga^apHuHr ^H-fiu ycumu gaBoM этagн. By gaBpga cннpaк^amтнpнmgaн Tamrçapu HoBga^ap 1/4-1/3 Ba 1/2 yзyн.fiнккaнa HaB xycycuHTura öof^uk paBumga

KucKapTupu^gu. Hara^aga rorçopru 2-3-^pTa^apgaH HaBga^ap puBo^fiaHagu, пacткн HoBga^apgaH эca MeBa^u moxHa^ap ёкн mпopц^ap xocu.fi öy^raH^uru кyзaтн^gн.

AHpuM HaB^apga mox Ba HoBga^apHu ^nporç KucKapTupum ycumHuHr ^Hafiumu Ba xocufiHuHr ^Mafiumura o^uö ^.figu. Ëm nafiraga TapTuö^u ^cu^aS Ko^raH humäoh mox^u gapaxT^apga öapHa MeBa TyryH^apu cycT puBo^fiaHumu кyзaтн^gн, Œ.fieT mox^apuHuHr oxupuga эca KypuraH öapr^ap xocu.fi öy^gu. fflyHuHr yHyH humäoh mox^u HaB^apga öup нн.fi.fiнк HoBga^apHuHr TeHr HpuM y3yH^ururaHa KucKapTupu^raHga

н^:oöнн HaTu^a кyзaтн^gн.

^apaxT^ap MeBa xocu^ Ku^umra yTumu öu^aHoK KucKapTupum um^apu ^aga^^amuö, кyн^н mox^aHumga эca вaктнннa^нк MeBa xocu^ öy^umu cycT^amraHu aHuK^aHgu. fflox-maööaHu cннpaк^amтнpнm öupuHHu HaBöaTga KypuraH, кaca^^aнraн, öup-öupura Teruö TypyBHu mox-maööa^ap kucmu maк^^aнтнpн^нö gapaxT^apHu opTuKHa Ba ^m xocн^gop^нкgaн caK^agu. Пyнннrgeк, MeBa xocu^uHu

HopMa^^amTupyBHu кecнm, Уpнк gapaxT^apuHuHr nacT xapopaT^apra HugaM^u^uruHu omupgu.

^oumuh öaxopru maк^ öepum, cннpaк^amтнpнm Ba ë3ru кecнmнн н^:oöнн Kaöy^ Ku^yBHu Уpнк HaB^apuHuHr MeBa^apuHu HHaga HxmupoK maк^^aнтнpgн. OgaTga ë3ru кecнm TagöupuHu MaH oHuHuHr нккнннн ^pMu-uroHHuHr öomuga 25-30 cm gaH rorçopu öy^raH xocu^cu3 нн^^нк ycyBHu

новдаларни 1/3 ва 1/4 узунликда ;олдириб кесиш билан утказилди. Бу тадбир меваларни мустах,кам ушлайдиган ва касалликларга камро; чалинадиган калта новдаларнинг куп сонда х,осил булишини таъминлади. Келгуси йилда улар х,осилнинг асосий ;исмини ташкил ;илди.

Новдаларнинг сезиларли

даражада суст усишида 2-3 йиллик шохларини ;ис;артириш йули билан шакллантирилди. Куртоцчиликка

чидамлиликда эса зарур х,олларда 4-5 йиллик я;ин жойлашган шохлар х,ам ;ис;артирилишига олиб келди. Урикнинг шикастланиши тезда битиш хусусияти дарахт яшовчанлигида унумдорлик даврининг узайишида мух,им ах,амиятга эга. Ёшартирувчи кесишни эрта бах,орда х,ам, ёзда х,ам ;илиш мумкин. Биро; бундай ёзги кесиш бах,орги муддатнинг чузилишига олиб келади, яхши натижаларга эришиш фа;атгина оптимал муддатларда утказилганда кузатилди. Зарур х,олларда эса шох-шаббанинг йу;олган ;исмини тиклаш ма;садида кулланилди. Ха;и;атдан х,ам, уз ва;тида утказилган ёзги кесиш шу йилдаги самарали усишни таъминлади, дарахтлар тули; йу;отилган органлари урнини тиклашга улгурди, пайдо булган новдаларнинг иккинчи усиш тул;инида эса генератив куртаклар х,осил булди. Ёзги кесиш кечикканда эса иккинчи усиш тул;инини х,осил ;илмади.

Урикнинг

маданийлаштириладиган навларида биологик хусусияти усимликларнинг асосий ривожланиш жараёнларига таъсир курсатиши кузатилди. Бунда уларнинг таъсири физиологик жараёнларнинг фаоллиги узгаришида намоён булди. Кулланиладиган агротехник тадбирларга х,амда етиштириладиган минта;анинг

табъбий и;лим шароитларига богли; булиб, шу билан богли; х,олда урик

навларининг агробиологик

бах,оланишига ва уларнинг

етиштирилаётган шароитларида

кесишнинг энг ;улай параметрларини ани;лаш тад;и;отнинг асосий йуналиши х,исобланди. Бу

тад;и;отларнинг самарадорлигини ю;ори сифатдаги урик меваларини етиштиришда ;улланилиши кузда тутилди.

Олиб борган тад;и;отларимизда мева сифатининг ю;орилиги билан ажралиб турган Наджими навида кузатилган вегитация даврининг бошланиши дарахтларда куртакларнинг буртиб чи;иш даври 2017 йилда 11 март, 2018 йилда 4 март, 2019 йилда эса 11 март саналарига тугри келди. Гунчалаши 2017 йилда 14 март, 2018 йилда 7 март ва 2019 йилда эса 14 март санасида кузатилди. Гуллашнинг бошланиш муддатлари 2017 йилда 17 март, 2018 йилда 9 март ва 2019 йилда эса 16 мартда ани;ланди. Гуллашнинг тугаши эса 2017 йилда 26 март, 2018 йилда 21 март ва 2019 йилда эса 25 мартгача давом этди. Бир туп дарахтдаги гуллар сони тули; гуллаганда тегишли тартибда уртача 980, 2310, 4325 тагача, х,осил булган мевалар сони 193, 425, 722 тани ташкил ;илди.

Меваларнинг пиша бошлаш муддатлари 2017 йилда 5 июн, 2018 йилда 25 май ва 2019 йилда эса 5 июнда кузатилди. Пишиб етилган мевалар сони 124, 393, 692 тани ташкил ;илди. Бир дона сифатли мевасининг огирлиги 38,1; 37,9; 38,0 гр, мевасининг ён улчами 4,0; 3,9; 4,0 см, мевасининг тик улчами 4,2; 4,1; 4.3 см, 10 дона уртача мевасининг огирлиги 393,1; 376.0; 388.5 гр, бир тупдаги уртача х,осилдорлик 14.9, кг. мевасининг тъами ширин, барглари ту; яшил 11.6 смга 8.3 см улчамдаги йирик баргли серхосил, касаллик ва зараркунандаларга уртача чидамли навлардан бири эканлиги ани;ланди.

Исфарак Бадамский навида хам ушбу курсаткичлар ;уйдагича кузатилди вегитация даврининг бошланиши дарахтда куртакларнинг буртиб чи;иш даври 2017 йилда 14 март, 2018 йилда 4 март, 2019 йилда эса 6 мартсанасида ани;ланди. Гунчалаши 2017 йилда 17 март, 2018 йилда 7 март ва 2019 йилда эса 9 март санасида, гуллашнинг бошланиши 2017 йилда 20 март, 2018 йилда 9 март ва 2019 йилда эса 11 март кунларида ани;ланди. Гуллашнинг тугаши эса 2017 йилда 30 март, 2018 йилда 20 март ва 2019 йилда хам 20 мартгача давом этганлиги кузатилди. Бир туп дарахтдаги гуллар сони тули; гуллаганда тегишли тартибда уртача 780, 2270, 5480 тагача,

Таклиф ва тавсиялар Келгусида богдорчилик сохасида ю;ори х,осил берувчи, касаллик ва но;улай об-хаво шароитларига чидамли нав

наъмуналарини танлаш хамда махаллий навлар билан чатиштириб йу;олиб бораётган махаллий, исти;болли серхосил навларни са;лаб ;олиш ва купайтириш ор;али тупро;-и;лим

х,осил булган мевалар сони 294, 805, 622 тани ташкил ;илди.

Меваларнинг пиша бошлаши 2017 йилда 18 июн, 2018 йилда 3 июн ва 2019 йилда эса 6 июнда кузатилди. Пишиб етилган мевалар сони тегишли тартибда 169, 274, 566 тани ташкил ;илди. Бир дона сифатли мевасининг огирлиги 48,9; 49,2; 49,8 гр, мевасининг ён улчами 4,7; 4,8; 4,9 см, мевасининг тик улчами 4,1; 4,2; 4.2 см, 10 дона уртача мевасининг огирлиги 463,5; 476,0; 478.5 гр, бир тупдаги уртача х,осилдорлик 13,5; 28.2 кг. мевасининг тъами ширин, барглари ту; яшил 10,8 смга 9,1см улчамдаги йирик баргли серхосил, касаллик ва зараркунандаларга уртача чидамли навлардан бири.

шароитга мос навларни яратиб ишлаб чи;аришга тавсия этилади.

Узбекистоннинг бир ;анча илмий ташкилотларида ва я;ин хориж мамлакатларида яратилган янги навларнинг тадби; этилиши х,амда бу навларнинг бош;а худудларга тар;алишиг олиб келади.

Бирок;, ишлаб чи;ариш тажрибаси шуни курсатадики, урик х,осилининг ошишида навлар сонининг купайиши ёки узгартирилиши муаммони бутунлай х,ал кила олмайди. Шу билан бир каторда илмий асосланган и;лим шароитларини танлаш, самарали агротехник чора-тадбирлари ишлаб чи;илади.

Хулоса

Олиб борилган кузатувлардан хулоса ;илиб шуни айтиш мумкинки урик мевасини етиштиришда х,осилнинг ю;орилиги билан бирга меваларнинг сифат курсаткичлари, таш;и куриниши ва уларнинг массаси х,ам узгарганлиги мух,им ани;ланди.

Олиб борилган тад;и;отларга кура урик навларида шакилланган мевалар массаси маълум даражада урик навларининг биологик хусусиятлари

каби йиллик усувчи навдаларни ;ис;артириш даражасига х,ам богли;лиги кузатилди.

Юзага келган муаммоларни х,ал этишда фойдали сифатларга эга янги урик навларини яратиш ва танлаш зарурати намоён булди.

Тад;и;отлар олиб бориш жараёниида таъбий таъсирларга, тупро;-и;лим шароитларга х,амда гаримсел шамоллар ва ;урго;чилик шароитларга чидамлилиги,

х,осилдорлиги билан урганилган навлар орасидан Рух,и жуванон миона, Наджими, Субхони заря ва Юбилей Навоий ва бош;а навлар меваларининг йириклиги, серх,осиллиги билан алох,ида ажралиб чи;ди х,амда ишлаб чи;аришда кулланилмокда.

АДАБИЁТЛАР:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 23 октябрдаги « Узбекистон Республикаси ;ишло; хужалигини ривожлантиришнинг 2020-2030 йилларга мулжалланган стратегиясини тасди;лаш тугрисида» ги ПФ-5853-сон

2. Агафонов, Н. В. Научные основы размещения и формирования плодовых деревьев / Н. В. Агафонов.-М.: Колос, 1983.- 173 с.

3. Муханин, И. В. «Шоковая» омолаживающая обрезка / И. В. Муханин.- Тамбов: Изд-во ТГТУ,- 2001.- 103 с.

4. Мухин С. А. Обрезка и формирование плодовых деревьев / С. А. Мухин.- Краснодар. 1979.-20 с.

5. Фисенко, А. И. Схемы посадок, формировки и управление ресурсным потенциалом плодовых растений /А. Н. Фисенко // Интенсивные технологии возделывания плодовых культур.- Краснодар.2004- с. 281-295.

6. Фисенко, А. И. Схемы посадок, формировки и управление ресурсным потенциалом плодовых растений /А. Н. Фисенко // Интенсивные технологии возделывания плодовых культур.- Краснодар.2004- с. 281-295.

7. Плодоводство / Под ред. В. И. Черепахина.- М.Агропромиздат, 1991.- 271 с

8. Смыков, В. К. Пути повышения продуктивности абрикосовых садов / В. К. Смыков // Повышение продуктивности абрикосовых насаждений : сб. научн. тр. Ялта, 1986, т. 100-с. 7-15.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Плодоводство / Под ред. В. И. Черепахина.- М.: Агропромиздат, 1991.- 271 с.

10. Черепахин, В. И. Обрезка плодовых деревьев в интенсивных садах / В. М. Черепахин. М.: Россельхозиздат,1983.- 160 с

11. Абрикос / Под. Ред. В. К. Смыкова.- М.: Агропромиздат, 1989.- 240 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.