Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ РАЗНЫХ МЕТОДОВ ОРОШЕНИЯ НА РАЗВИТИЕ И УРОЖАЙНОСТЬ РАННЕГО И ПОЗДНЕГО КАРТОФЕЛЯ В УСЛОВИЯ АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ'

ВЛИЯНИЕ РАЗНЫХ МЕТОДОВ ОРОШЕНИЯ НА РАЗВИТИЕ И УРОЖАЙНОСТЬ РАННЕГО И ПОЗДНЕГО КАРТОФЕЛЯ В УСЛОВИЯ АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
68
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
WATERING REGIME / VEGETATION PERIOD / WATERING TECHNIQUE / WATERING TECHNOLOQUES / WATERING TYPES / DURATION OF WATERING / LIMIT OF WATERING / WASTE OF WATER / COEFFICIENT OF WATER USAGE / СУғОРИШ РЕЖИМИ / ВЕГЕТАЦИЯ ДАВРИ / СУғОРИШ ТЕХНИКАСИ / СУғОРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ / СУғОРИШ УСУЛЛАРИ / СУғОРИШНИНГ ДАВОМИЙЛИГИ / СУғОРИШ МЕЪЁРИ / СУВ ИСРОФИ / СУВДАН ФОЙДАЛАНИШ КОЭФФИЦИЕНТИ / РЕЖИМ ОРОШЕНИЯ / ВЕГЕТАЦИОННЫЙ ПЕРИОД / ТЕХНИКА ОРОШЕНИЯ / ТЕХНОЛОГИИ ОРОШЕНИЯ / СПОСОБЫ ОРОШЕНИЯ / ПРОДОЛЖИТЕЛЬНОСТЬ ОРОШЕНИЯ / НОРМА ОРОШЕНИЯ / РОСХОД ВОДЫ / КОЭФФИЦИЕНТ ВОДОПОЛЬЗОВАНИЯ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Исашов А., Мирфозилов Н., Аминов Ш.

На этой статье освещены научные исследовния об одной из современных факторах о системе семеноводства по выращиванию и умножению валового продукта картофелья и повышения урожайности, также внедрения режима орошения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF DIFFERENT WATERING METHODES IN GROWING AND FERTILITY OF EARLY AND LATE TYPES OF POTATOES IN ANDIJAN REGION’S CONDITION

This article focuses on increasing batch production in potato growing and modern seed producing structure which is main source of fertileness as well as the results of setting different regimes of watering.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ РАЗНЫХ МЕТОДОВ ОРОШЕНИЯ НА РАЗВИТИЕ И УРОЖАЙНОСТЬ РАННЕГО И ПОЗДНЕГО КАРТОФЕЛЯ В УСЛОВИЯ АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ»

ВЛИЯНИЕ РАЗНЫХ МЕТОДОВ ОРОШЕНИЯ НА РАЗВИТИЕ И УРОЖАЙНОСТЬ РАННЕГО И ПОЗДНЕГО КАРТОФЕЛЯ В УСЛОВИЯ АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ

АИсашов Н.Мирфозилов Ш.Аминов

Андижанский институт сельского хозяйства и агротехнологии

На этой статье освещены научные исследовния об одной из современных факторах о системе семеноводства по выращиванию и умножению валового продукта картофелья и повышения урожайности, также внедрения режима орошения.

Ключевые слова: режим орошения, вегетационный период, техника орошения, технологии орошения, способы орошения, продолжительность орошения, норма орошения, росход воды, коэффициент водопользования.

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ЭРТАКИ ВА КЕЧКИ КАРТОШКА ЕТИШТИРИШДА

ТУРЛИ СУГОРИШ УСУЛЛАРИНИ КАРТОШКАНИНГ УСИБ РИВОЖЛАНИШИ ВА

ХОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ.

Ушбу мацолада картошка етиштиришдаги ялпи махсулот ишлаб чицаришни купайтириш ва хосилдорликни оширишнинг асосий омилларидан бири янги замонавий уругчилик тизими хамда сугориш режимини жорий этиш буйича илмий изланишлар натижалари ёритилган.

Калит сузлар: сугориш режими, вегетация даври, сугориш техникаси, сугориш технологиялари, сугориш усуллари, сугоришнинг давомийлиги, сугориш меъёри, сув исрофи, сувдан фойдаланиш коэффициенти.

THE EFFECT OF DIFFERENT WATERING METHODES IN GROWING AND FERTILITY OF EARLY AND LATE TYPES OF POTATOES IN ANDIJAN REGION'S CONDITION.

This article focuses on increasing batch production in potato growing and modern seed producing structure which is main source of fertileness as well as the results of setting different regimes of watering.

Key words; watering regime, vegetation period, watering technique, watering technoloques, watering types, duration of watering, limit of watering, waste of water, coefficient of water usage;

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10118

Кириш. Андижон вилояти шароитида истеъмолбоп картошка етиштириш учун эртаки ва кечки экилган картошканинг янги навларини ривожланиш фазалари буйича турли сугориладиган режимларда тупроц олди намлик даражасини урганиш асосида илмий асосланган сугориш тартиблари ва меъёрлари ишлаб чициш долзарб масалалардан биридир. Сугориладиган дехцончилик минтацасида усимлик махсулотларини етиштириш, ишлаб чицаришни барцарор ривожлантириш, худунинг сув билан таминланганлиги ва усимликнинг усиб-ривожланиш даврларида унинг биологик талабига мос сугориш тартибини цуллашга боглиц.

Сув усимлик усиб-ривожланишида энг мухим омиллардан бири хисобланади. Усимлик танасида 75-90 фоизгача сув булади. Сув, усимликларни усув даврида уларнинг ривожланиши ва хосил туплашини белгиловчи асосий омил хисобланади. Барча цишлоц хужалик экинларидан юцори хосилни улар етарли мицдорда сув билан таьминлангандагина олиш мумкин. Сув усимлик ривожланиш даврларида зарур. Усимлик уруги маълум цисм намликни олгандан сунг униб чицишни

öom^afigH. CyB KHMëBHfi Mogga cu^aTuga ycHMÄHK TaHacuga opraHHK Mogga^ap x,ochä öy^umu ynyH 3apypgup. YHHHr umTHpoKuga ôuoKHMëBHH ^apaëH^ap cogup öy^agu. CyB x,Hcoöura xy^afipa Ba ycHMÄHK TaHacuga Typrop x,o.flaT ca^^aHuö Typagu.

M3^aHum^apHHHr aMa^ufi ax,aMHATH Ba yHH ^opufi этнmga ^aöopaTopHfl, ga^a, um^aö HH^apum Ta^puöa^apu acocuga KapTomKaHHHr AHru HaB^apu ynyH Ma;öyÄ cyFopum TapTHÖHHH ^opufi STum, my pe^HMra moc cyFopum TexHHKacu S.fleMeHT.flapHHH um^aö HH^um Ba cyBgaH orçu^oHa $ofiga.flaHHm ynyH cyFopumHHHr caMapa^u ycy^apuHH ^opufi STum Ma;cag ;HÄHHraH.

^um^o^ xy^a^HK SKHH.flapHHHHr puBo^H, y^apgaH o^HHaguraH xpcu^gop^HK, h^^hm mapouTHra öoFÄH^gup. ffly caöaö^H Ma3Kyp öy^HMga Ta^puöa yTKa3HÄraH HH^HHHr h^ähm mapouTH Ta^^u^u myHH KypcaTguKH AHgu^oH bhäoathhhhf TynpoK^apu geHru3 caTX,ugaH 430-460 MeTp öa^aHg^UKga ^ofi^amraH öy^uö, acocaH cyropu^aguraH ep^apHH TamKHÄ STagu. 2019 hhä "^rugpoMeT" стaнцнflсн AHgu^oH ^H^ua^H Ma^^yMoT^apura ;aparaHga x,aBoHHHr ypTana hhcöhh HaMÄHru hhä gaBoMHga 64 % hh, ;um ofi^apuga sca öy KypcaTKHH 79% hh TamKHÄ STraH. (1-^agBa^)

m;ähmh y3rapyBHaH, HHBap-^eBpa^ ofiuga ypTana x,apopaTH 2-3oC ë3 $acAH My^TagHÄ, SHr hcch; ofiu hwä ofiuga öy^uö, ypTana x,apopaT +29oC hh TamKHÄ STraH. ËFHHrapHHÂHK hhä gaBoMuga KaM öy^agu. YHHHr acocufi ;hcmh (70-80 %) ;um Ba öax,op ofi^apura TyFpu Ke^agu.

1-^agBa^

"Y3rHgpoMeT" craHU,HacH AH^H^OH ^H^Ha^H Mai^yMoTH, _(2019 hh^ H^^HM mapoHT^apu)_

KypeaTKHH^ap Oft^ap

1 2 3 4 5 6 7 8 9

XaBo xapopaTH, oC 0,3 3,8 12,2 16,1 21,1 25,6 29,5 26,9 21,2

ËFHHrapHHÂHK MH;gopu, mm 7,2 32,6 40,6 34,5 17,2 19,6 0,0 0,0 0,0

XaBoHHHf hhcöhh HaMÄHru, % 84 71 73 67 55 51 43 48 51

2019 hhä Ma^^yMoT^apura Kypa acocaH öup hhäähk ypTana ëFHH Mu;gopu 207,2 mm, + 10oC gaH ro;opu öy^raH KyH^apHHHr gaBoMufi^Hru 210-215 KyHHH TamKHÄ ;hähö, ^ofiga^H x,apopaT^ap fiHFHHgucH 2800-3100 oC hh TamKHÄ ;u^raH.

^a^a Ta^puöa^apu KapTomKaHHHr AHru HaB^apuga 2019-2020 HH^apga "Caö3aBoT, no^H3 SKHH^apu Ba KapTomKaHHÄHK hämhh Tag;u;oT HHCTHTyTH AHgu^oH Ta^puöa стaнцнflсн" ep^apuga Kyfiugaru TH3HMra acocaH yTKa3H^gu:

Tarapu6a TH3HMH

№ Ea^oprH MyggaTga Ë3rH MyggaTga

TynporçHHHr cyFopumgaH o^gHHru HaM^Hru, HßHCra HHc6aTaH % x,Hco6Hga CyFopum cxeMacH Tynpo^HHHr cyFopumgaH o^gHHru HaM^Hru, M^HCra HHc6aTaH % ^uco6uga CyFopum cxeMacu

1 ЭгaтÄaö cyFopum 65-70-75 (Ha3opaT) 1-1-5 ЭгaтÄaö cyFopum 65-70-75 (Ha3opaT) 1-1-5

2 ЁмFнpÄaтнö cyFopum 75-75-85 % 2-10-4 ЁмFнpÄaтнö cyFopum 75-75-85 % 2-10-4

3 ЭгaтÄaö cyFopum 75-75-85 % 1-2-5 ЭгaтÄaö cyFopum 75-75-85 % 2-2-6

4 ЭгaтÄaö cyFopum 75-85-85 % 1-2-6 ЭгaтÄaö cyFopum 75-85-85 % 2-2-7

Ta^puöa aKgeMHK BA^ocnexoB yc^yöuga aMa^ra omupu^gu. K^aHTapHÄHm^ap cohh 4 Kappa. ^e^AHKa y^naMH: SraT y3yHÄHru L=100 m; SraT opacugaru Maco^a b=0,7 m, öuTTa BapuaHT ynyH MafigoH: 100x2,8=280 m2, öup ;afiTapu; MafigoHH 280x4=1120 m2. Ta^puöa MafigoHH 1120x4=4480 m2, ëKH, 0,4480 reKTapHH TamKHÄ ;u^agu.

Тажрибада тупроцнинг механик таркиби, сув-физик хоссалари, агрокимёвий тадцицотлар ва фенологик кузатувлар олиб борилди.

Тажриба даласида ковланган тупроц кесмасидан унинг механик таркибини аницлаш учун намуналар олиниб, гексометарфосфат препарати ёрдамида пипетка усули билан тах,лил цилинди (Н.А.Качинский). Микроагрегат таркиби х,ам шу услубда (Павлов тавсияси буйича) аницланади. Тупроцнинг х,ажм огирлиги баландлиги 10 см ва диаметри 7, 15 см пулат цилиндрлардан фойдаланиб, кесувчи халцалар услубида аницланади.

Бунда тажрибани бошлашдан аввал умумий фон билан даланинг уч ёки турт нуцтасида тупроцнинг 100 см чуцурлигигача х,ар 10 см цатламидан намуна олиниб тупроцнинг х,ажм ва солиштирма огирлиги аницланади. Тупроцнинг умумий говаклиги х,ажм ва солиштирма огирлигини аницлаш жараёнида олинган маълумотлар буйича х,исобланади.

Тупроцнинг сув утказувчанлиги амал-сув даври бошида 3-4 нуцтада умумий фон сифатида, амал-усув давр сунгида эса барча вариантларда Рам услуби буйича аницланади.

Тупроцнинг чегаравий дала нам сигими (ЧДНС) тажрибани бошлашдан олдин даланинг икки нуцтасида майдонча услубида (Розов услуби) аницланади.

Намликни аницлаш учун барча майдоннинг 0-100 см гача булган цисмидаги х,ар 0-10 см дан 4 цайтарицда нейтрон нам улчагич (Тензиометр) асбоби ёрдамида аницланади.

Агрокимё тадцицотларида тупроцдаги гумус, ялпи азот, фосфор ва калий мицдори умумий фон сифатида дала диоганали буйича уч нуцтадаги 0-100 см чуцурликдан х,ар 0-10 см цатламлар буйича олинган тупроц намуналари асосида аницланди.

Гумус мицдорини аницлашда И.В.Тюрин, ялпи азот салмогини белгилашда Кьельдаль, ялпи фосфор мицдорини аницлашда Лоренц, ялпи калий салмогини аницлашда Маслова методларидан фойдаланилди. Тупроцдаги тузлар мицдори тажриба бошланганда далани диоганали буйича уч нуцтадан, амал-усув даври охирида барча вариантларда олинган намуналар асосида аницланди.

Эгат олиб сугоришда 1,3,4-вариантларга берилган сув мицдори, 90° ли Томсон сув утказгичи ёрдамида аницланди. Ёмгирлатиб сугориш "Eurodrip" компанияси томонидан тацдим этилган спринкерли ёмгирлатиш аппарати ёрдамида амалга оширилди. Бунда, FAO ташкилоти томонидан тацдим этилган бир суткалик эвотранспирация маълумотига асосан сугориш муддатлари ва мицдори белгиланди.

1-расм: Эгат олиб суFоришда сув сарфи улчови 2-расм: ЁмFирлатиб суFориш

Typ^H cyFopum TapTH6^apugarH KapTomKaHH cyFopum Ba MaBcyMHH cyFopum Meiëpu.

(Eax;opru MyggaTga)

AHgu^oH bhäoath mapoHTHga eTHmTHpHÂaëTraH SpTaKH KapTomKaHHHr SKHm MyggaTH anpe.fi ofiHHHHr 1-5 caHa^apu opa^HFHga SKH^raH öy^uö, HaB^apHHH cyFopum MyggaT^apu anpe^b ofiHHHHr öupuHHH geKagacuga öom^aHgu x,aMga HWHb ofiHHHHr öupuHHH geKagacuga HKyH^aHgu. Ha3opaT BapuaHTHga MaBcyMHfi cyFopum Me^ëpu 3530,5 M3/ra hh TamKHÄ ;u^raH öy^ca, 2-BapuaHT ^MFHp.naTHö cyFopum)ga 2240 M3/ra x,aMga 3,4-BapuaHT^apga ymöy KypcTKHH^ap moc paBHmga 3829,3 Ba 3348,3 M3/ra hh TamKHÄ STgu.

№ Tynpo^HHHr cyropumgaH o^guHru HaM^uru, M^HCra Huc6aTaH % ^uco6uga KypcaTruH CyFopum^ap MaBcyMH h cyFopum Meiëpu, m /ra

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 65-70-75 (Ha3opaT) CyFopum caHacu 7.04 15.04 23.04 01.05 15.05 25.05

CyFopum Meiëpu, m3/ ra - 612,7 539,2 594,3 586,6 594,8 549,0 - - 3530,5

2 70-75-85 % ÊMFHp^aTu6 cypopum CyFopum Meiëpu, m3/ ra 1.04-10.06 rana 16 MapTTa 120-160 m3 gaH 2240

3 75-75-85 % Эraт^a6 cyropum CyFopum caHacu 1.04 7.04 15.04 23.04 30.04 8.05 16.05 25.05

CyFopum Meiëpu, m3/ ra 643,0 606,6 610,7 539,9 420,0 359,6 331,6 317,7 - 3829,3

4 75-85-85 % Эraт^a6 cyFopum CyFopum caHacu 1.04 7.04 15.04 23.04 30.04 6.05 14.05 20.05 28.05

CyFopum Meiëpu, m3/ ra 658,4 430,7 348,7 338,0 323,4 319,6 318,5 311,2 303,5 3348,3

Сув сарфи графиги

л

СО

s

s

Q.

(б U

m

¿Г

1-вариант 65-70-75 (назорат)

3-вариант 75-75-85 % (эгатлаб суFориш)

4-вариант 75-85-85 % (эгатлаб cyfop^)

Суторишлар сони

СуFориш тартибларини картошканинг янги навларини усиши ва

ривожланишига таъсири.

Картошка навларининг усиши, ривожланиши ва х,осил туплашида барча агротехник тадбирлар цаторида сугориш ишлари х,ам шубх,асиз мух,им урин тутади. Бироц, шуни таъкидлаш керакки сугориладиган дехццончилик шароитида амал суви ва мавсумий сугориш меъёрларини олдиндан дастур асосида белгиланган сугориш олди тупроц намлиги картошка учун мацбул булган сугориш меъёрларини белгилашда шундай мух,им ах,амиятга эгаки, озуца моддалари фацат сувда эриган х,олатдагина усимликка утади. Натижада юцори х,осил учун замин яратилади. Бу борада жуда куп илмий изланишлар олиб борилган. Буларда картошка навларини сувга булган талаби баён цилинган. Мазкур изланишларда сугориш тартибларини картошка навларининг усиши, ривожланиши, х,осил туплашидаги таъсири аницланди.

Хар ойнинг биринчи декадасида картошканинг усиши ва ривожланишини урганиш мацсадида фенологик кузатувлар ташкил этилди. Фенологик кузатув ишлари х,ар бир вариантдан 50 та усимликларда амалга оширилди.

Маълумотлардан куринадики (2-жадвал), эгат олиб сугорилган назорат вариантларига нисбатан ёмгирлатиб сугорилганда вариантларда поялар сони уртача 50 та усимликда 0,3 донага, барглар сони 9,2 донага, ён шохлари эса 1,7 донага ва туганаклар сони 2,5-3 донага ортганлиги кузатилди.

2-жадвал

СуFориш тартибларини картошканинг янги "Сер;осил" навининг усиши ва

ривожланишига таъсири. 2020 йил

№ Тупроцнинг сугоришдан олдинги намлиги, ЧДНСга нисбатан % ;исобида Ба;орги муддатда экилганда (1-5.04)

Усимилик буйи, см Поя сони, дона Барг сони, дона Ён шохлари сони, дона

1 65-70-75 % Эгатлаб сугориш (назорат) 64,0 4,0 161,4 14,0

2 75-75-85 % Ёмгирлатиб сугориш 68,3 4,3 180,2 16,8

3 75-75-85 % Эгатлаб сугориш 66,2 4,1 176,1 15,2

4 75-85-85 % Эгатлаб сугориш 65,2 4,1 175,4 16,2

Олинган илмий тадцицот натижалари шуни курсатадики, картошка бах,орги муддатда экилганда тупроцнинг сугоришдан олдинги намлиги ЧДНСга нисбатан 65-70-75% чегарасида, сугориш схемаси 0-1-5 булганда 1 туп усимликдаги туганак х,осил 418,0 грамм, бир туп усимликдаги туганаклар сони 6,2 дона, туганакнинг уртача вазни 67,4 грамм, умумий х,осилдорлик 23,7 Т/га ни (назорат вариантида) ташкил этди.

Тупроцнинг сугоришдан олдинги намлиги ЧДНСга нисбатан 75-75-85% чегарасида булиб, сугориш схемаси 3-7-6 булганда 1 туп усимликдаги туганак х,осил 560,0 грамм, бир туп усимликдаги туганаклар сони 6,3 дона, туганакнинг уртача вазни 88,9 грамм, умумий х,осилдорлик 31,9 Т/га ни (ёмгирлатиб сугориш) ташкил цилди.

Бу курсаткич, тупроцнинг сугоришдан олдинги намлиги ЧДНСга нисбатан 7575-85% чегарасида, сугориш схемаси 1-2-5 булганда х,осилдорлик 35,5 Т/га ни (эгатлаб сугориш 3-вариант) ташкил цилди. Бу эса, назорат вариантига нисбатан

2-вариант ёмгирлатиб сугоришда 8,2 ва 3-вариант эгатлаб сугоришда 3,1 Т/га куп х,осил олинганини курсатади. (2-жадвал)

СуFориш режимининг ;осилдорликка таъсири.

(Сер;осил нави, 2020 йил) _2-жадвал

№ Тупрокнинг суFоришдан олдинги намлиги, ЧДНСга нисбятян. СуFориш схемаси Уртача туганак ма;сулдорлик Хосилдорлик, Т/га

1 тупдаги туганак ;осили, 1 туп усимликдаги туганак сони, дона Туганакнинг уртача вазни, г

Бах,орги муддатда экилганда

1 65-70-75 % 0-1-5 418 6,2 67,4 23,7

2 70-75-85 % 2-10-4 560 6,3 88,9 31.,9

3 75-75-85 % 1-2-5 442 6,3 70,2 26,8

4 75-85-85 % 1-2-6 430 6,3 68,2 24,3

ЭКИФо,5 =2,3 Т/га

Ю;оридаги натижалар тах,лилидан куйидагиларни хулоса ;илиш мумкин: эртаки картошканинг сугориш давомийлиги апрель-май ойларида уртача 50-55 кунни ташкил ;илади. Уз навбатида мавсумий сугориш меъёри барча вариантлар буйича 15250 м3/га сув сарфини ташкил ;илган. Шунингдек, анаъанавий (эгатлаб сугориш) билан сув тежамкор (ёмгирлатиб сугориш) усуллари буйича сув сарфи тах,лилига кура эгатлаб сугоришга уртача 4840 м3/га, ёмгирлатиб сугоришда эса уртача 2275 м3/га сув сарфланган. Бу эса, эгатлаб сугоришга нисбатан ёмгирлатиб сугорилганда сув 47 % и;тисод ;илинган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бах,орги муддатда экилган картошкани сув билан таъминлашда тупро;нинг сугоришдан олдинги намлиги ЧДНСга нисбатан 75-75-85 % чегарасида са;лаш, 3-7-6 (ёмгирлатиб сугориш) схемада сугорилганда х,осилдорлик 31,9 Т/га х,амда анъанавий сугориш (эгатлаб сугориш) усулида тупро;нинг сугоришдан олдинги намлигини ЧДНСга нисбатан 75-75-85 % чегарасида са;лаш, 1-2-5 схемада сугорилганда бах,орги муддатда картошка униб чи;;унча бир марта сугоришни ташкил ;илиш 26,8 Т/га дан зиёд х,осил олишни таъминлайди.

Адабиётлар:

1. Остонакулов Т.Э., Абдурахимов М.К. Узбекистоннинг тоголди шароити ва шурланган тупро;ларда картошка етиштириш технологияси масалалари // монография. Самарканд: Шабнам омад нур. 2014.-200 б.

2. Абдурахимов М.К. Влияние нитрокальций фосфатного удобрения на урожайность и качество картофеля. // Химическая промышленность. -Санкт-Петербург, 2008.-№2.-С.103-106.

3. Абдурахимов М.К. Картошкачиликда элита етиштиришда агротехник ва уругчилик тадбирларини комплекс ;уллаш самарадорлиги. // Узбекистон аграр фани хабарномаси. -Тошкент, 2008.-№2-Б. 45-48.

4. Абдурахимов М.К. Картошкани бах,орги ва ёзги муддатларда етиштиришда экиш схемаси, меъёри ва муддатларининг х,осилдорликка таъсири // Агроилм. -Тошкент, 2008.-№3. -Б. 18-19.

5. AögypaxHMOB M.K. fflyp^aHraH TynpoK^apHu KapTomKa экнmга Tafiëp^am TexHo^orHHCH // Y36eKHCTOH arpap $aHu xaöapHoMacu. -TomKeHT, 2008.-№3. -B. 39-42.

6. AögypaxHMOB M.K. KapTomKaHH^HKga э^нтa eramrapum yc^yö^apuHu Ta;;ocfla6 ypraHum Hara^a^apu // Xopa3M Ma^MyH aKageMUHCHHUHr xaöapHoMacu. -YpraHH, 2008.-№3. -B.35-38.

7. AögyKapuMOB ^.T., AögypaxuMoB M.K. ^aga^amaraH ycnyöga KapTomKa э^нтa ypyFHHH eTumTupum y^yH K^oH^apHH TaH^aö o^um MyggaT^apuHH aHH^am // Y36eKHCTOH öuo^orun ^ypHa^u. -TomKeHT, 2008.-№4. -B. 39-32.

8. AögypaxuMoB M.K. KapTomKa ;aTop opa^apura um^oB öepumHuHr ycuM^uK^ap puBo^^aHumu Ba ^ocu^gop^urura Ta^cupu // Arpo ram. -TomKeHT, 2008.-№4.-B. 29-30.

9. AögypaxuMoB M.K. Ypyr^uK KapTomKaHu экнmгa Tafiëp^am TexHo^oruncu // Y36eKucToH Pecnyö^uKacu OaH^ap AKageMuncuHuHr Ma^py3a^apu. -TomKeHT, 2008.-№5. -B.82-84.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.