Научная статья на тему 'Агрофизическиесвойства светло-серозёмных почв'

Агрофизическиесвойства светло-серозёмных почв Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
46
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЧВА / ФОСФОР / КАЛИЙ / ГРАДУС / СВЕТЛО-СЕРОЗЁМ / РАСТЕНИЕ / ВОДА / СОЛЕВОЙ РАСТВОР / ТВЁРДЫЙ / УПЛОТНЁННЫЙ / ПОРИСТЫЙ / ПЕРЕГНОЙ / МЕХАНИЧЕСКИЙ / ТЯЖЕЛЫЙ ПЕСОК / ТУПРОқ / ДАРАЖА / ОЧ ТУСЛИ / ўСИМЛИК / СУВ / ШўРЛАНГАН / ШўРЛАНМАГАН / қАТТИқ / ЗИЧЛАШГАН / ғОВАКЛИК / ГУМУС / МЕХАНИК / ОғИР қУМОқ / SOIL / PHOSPHORUS / POTASSIUM / DEGREE / LIGHT BROWN / PLANT / WATER / SALINE / SOLID / COMPACTED / POROUS / HUMUS / MECHANICAL / HEAVY SAND

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Амирқулов Отабек Сайдуллаевич

В статье приведены данные о общем содержании фосфора в почве, которое составляет 0,180%, калия - 2,51%, в то время как подвижный фосфор (30,0 мг/кг) и калий (380,0 мг/кг) являются основными источниками питательных веществ для растений, среднее содержание фосфора является умеренным, а уровень калия неуклонно снижается вдоль профиля почвы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Амирқулов Отабек Сайдуллаевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

KASHKADARYA BRANCH OF THE GRAIN AND LEGUMINOUS RESEARCH INSTITUTE AGROPHYSICAL PROPERTIES OF LIGHT GRAY SOILS

In the article, the total phosphorus content in the soil is 0.180%, and potassium - 2.51%, while mobile phosphorus (30.0 mg/kg) and potassium (380.0 mg/kg) are the main sources of plant nutrients and the average phosphorus content is moderate. and potassium levels are steadily declining along the soil profile.

Текст научной работы на тему «Агрофизическиесвойства светло-серозёмных почв»

АГРОФИЗИЧЕСКИЕСВОЙСТВА СВЕТЛО-СЕРОЗЁМНЫХ ПОЧВ

Амирцулов Отабек Сайдуллаевич Кашкадарьинский филиал научно-исследовательского института

зерновых и бобовых культур

В статье приведены данные о общем содержании фосфора в почве, которое составляет 0,180%, калия - 2,51%, в то время как подвижный фосфор (30,0 мг/кг) и калий (380,0 мг/кг) являются основными источниками питательных веществ для растений, среднее содержание фосфора является умеренным, а уровень калия неуклонно снижается вдоль профиля почвы.

Ключевые слова: почва, фосфор, калий, градус, светло-серозём, растение, вода, солевой раствор, солевой раствор, твёрдый, уплотнённый, пористый, перегной, механический, тяжелый песок.

ОЧ ТУСЛИ БУЗ ТУПРОЦНИНГ АГРОФИЗИК ХУСУСИЯТЛАРИ

Ма;олада тупрок; таркибида умумий фосфор ми;дори 0,180% ни калий эса 2,51% ни усимликлар ози;ланишининг асосий манбаи булган х,аракатчан фосфор булса (30,0 мг/кг) ва калий (380,0 мг/кг) билан текширилган тупро;лар уртача даражада таъминланганлиги, фосфор ва калийнинг микдори тупрок; профили буйлаб пастга томон бир маромда камайиб борганлиги курсатилган.

Калит сузлар; Тупрок;, фосфор, калий, даража, оч тусли, усимлик, сув, шурланган, шурланмаган, ;атти;, зичлашган, говаклик, гумус, механик, огир ;умо;.

KASHKADARYA BRANCH OF THE GRAIN AND LEGUMINOUS RESEARCH INSTITUTE AGROPHYSICAL PROPERTIES OF LIGHT GRAY SOILS

In the article, the total phosphorus content in the soil is 0.180%, and potassium -2.51%, while mobile phosphorus (30.0 mg/kg) and potassium (380.0 mg/kg) are the main sources of plant nutrients and the average phosphorus content is moderate. and potassium levels are steadily declining along the soil profile.

Key words; Soil, phosphorus, potassium, degree, light brown, plant, water, saline, saline, solid, compacted, porous, humus, mechanical, heavy sand.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10102

Мамлакатимизда ;ишло; хужалик экинларини сугориладиган шароитда етиштириш, ;ишло; хужалик экинларини етиштиришда тупро;;а жадаллаштирилган ишлов бериш усулларини кулланилиши тупро;да тупланган табиий чиринди захирасининг жадал суръатларда парчаланиб, камайишига олиб келмо;да. Натижада тупро;нинг биологик хоссалари ёмонлашиб, тупро;да бактерияли ва замбуругли касалликларни кузгатувчи микроорганизмлар купайиб, экинлар хосилдорлиги пасайиб кетмо;да. Шунинг учун тупрок; унумдорлигини са;лаш ва ошириш буйича тад;и;отлар олиб бориш бугунги куннинг энг долзарб муаммоларидан биридир.

Дехдончилик тизимининг асосий вазифаси сугориладиган ерларнинг хар гектаридан юдори даражада хосил олиш, тупрокни минерал хамда органик моддалар билан бойишини. Бунда, тупрок; стуктураси яхшиланиб, унинг таркибидаги гумус миддори купайган сари, тупрок; нам сингдириш добилияти ортиб

боришини кургина олимлар Ж.Егоров ва Е.Гореловлар С.И.Коржов, В.А.Маслов, Е.С.Орехова, М.А.Сорокин, Б.Буриев, С.О.Конопкин, И.Н.Кудряшовларнинг тадцицотлар олиб боришган.

Аммо, бошоцли дон экинларидан бушаган майдонларда илгари такрорий экинлар девирсификацияси ишлаб чицилмаган ва такрорий экинларни етиштиришда тупроц унумдорлигини оширувчи, такомиллашган ресурстежамкор технологиялар ишлаб чицилмаган.

Узбекистонда тупроцца асосий ишлов бериш, шудгор куз ойида утказилиб, бундай усулда тупроцнинг устки цатлами пастга агдарилиб ташланади. Натижада тупроцнинг говаклиги ортади, сув-физик хоссалари, озица режими яхшиланади, угитлар, бегона утларнинг уруглари, зараркунанда ва касаллик тарцатувчилар тупроц юза цисмидан пастки цатламга агдариб ташланади. Пастки цатламдан структураси бузилмаган, озица моддаларга бой, сув-физик хоссалари яхши тупроцни юзага олиб чицилади [1; 11-12-б, 2; 46-47-б].

Яхши физик холатдаги тупроц кулолчилик учун ишлатиладиган лой каби зич эмас, балки говак булади. Говак тупроц усимликлар ривожи учун бир цатор афзалликлар яратади: усимликларнинг илдизи тупроц ичига тусцинликсиз тарцала олади (тарцалишга царшиликнинг камайиши), зичлашиш (тупроцнинг зичлиги) пасаяди, х,аво, сув ва озиц моддалар тупроцда нисбатан енгил харакатланади, ёмгир ёки сугориш суви юзалаб оциш урнига тупроцца сингади (сингишнинг яхшиланиши), усимликлар ва хайвонлар цолдицларининг парчаланиши ва минераллашуви жараёнида иштирок этувчи тупроц организмлари тез купаяди ва тупроц ичига тарцалади [3; 40-б].

Тупроц унумдорлигини оширувчи, экинларнинг ривожланиш даврларини тулиц уташини таъминловчи сув, ёцилги-мойлаш ва бошца ресурсларни ицтисод цилишни таъминловчи такомиллашган такрорий экинларни етиштириш технологияларини ишлаб чициш ва ишлаб чицаришга жорий цилиш.

Худудни асосий тупроц х,осил булиш шароитлари хусусиятлари аницлаш, морфо-генетик шароити урганиш; Агрохимик шароитлар (гумус, NPK, узлаштириладиган РК, СО2 карбонатлар, рН); Тупроцнинг кимёвий ва физик-кимёвий хоссалари (сувда эрувчи тузларнинг мицдори ва захираси, шурланиш тури ва даражаси, зарарли тузлар, тупроцнинг микроэлемент таркиби ва бошцалар). Тупроц гумус холати (гумус захираси ва тарцалиши, гумуснинг гурух ва фракцион таркиби, оптик зичлиги, коагуляция ва бошцалар); Тупроцнинг физик хоссалари (механик таркиб, зичлиги, говаклиги, таркибий тузилиши, Тупроцнинг сув хоссалари (гигроскоплиги, юцори гигроскоплик, нам сигими, сув утказувчанлиги, тупроцдаги узлаштириладиган намлик захираси, намланиш контури ва бошцалар) Такрорий экинлар дони таркибидаги огир металларни тах,лил цилиш; Такрорий экинлар таркибидаги озуца мицдорини (оцсил, кальций, магний, крилчатка, кул, умумий туз мицдори ва микро элементларни) аницлаш.

Кашцадарё вилояти Карши туманидаги Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадцицот институти Кашцадарё филиали тажриба учаскаси тупроцлари сугориладиган оч тусли буз тупроцлар хисобланади.

Дала тажриба майдони тупроцлари морфологик белгиларини урганиш учун В.В.Докучаев услубида Дон ва дуккакли экинлар илмий тадцицот институти Кашцадарё филиали Тупроцшунослик ва Агрокимё лабораториясида тах,лил цилинди. Ах, 0-28 см. Х,айдалма цатлам оч сур, цуруц, говаклиги юцори, паст цисми томонга кучсиз зичлашган, механик таркиби огир цумоц, умурткасиз хайвонлар кам учрайди, тупроц таркибида чириган усимлик цолдицлари ва маданий усимликлар, бегона ут илдизлари кенг тарцалган. Ах.о 29-42 см. Хайдалма ости цатлам, оч сур рангли, цаттиц, кам намланган, зичлашган, говаклиги йирик, механик таркиби огир

KyMOK;, ycHM^HK ^o^gH^^apH yHpaMafigu, AeKuH MagaHufi ycHM^HK^ap Ba 6eroHa yTAap H^gH3^apH yHpafigu. KefiuHru ;aTAaMra 3HH^uru, HaMAuru Ba paHru y3rapuö yTagu. B 43-87 cm. O^guHru ;aTAaMra HucöaTaH oh cyp paHr^u, 3aHr goFAap 6op, roMmo;, 3HH^amMaraH, HaM, MexaHuK TapKuöu ^yM^o; ycuM^uK Ba 6eroHa yT KO^guK^apu yHpaMafigu, AeKuH MagaHufi ycuM^uK^ap Ba 6eroHa yT^ap u^gu3^apu yHpafigu. KefiuHru ;aT^aMra знн^нгн Ba paHru y3rapuö yTagu.

B1 88-104 cm. O^guHru ;aTAaMra HucöaTaH Ty;po; cyp paHr^u, 3aHr Ba KyA paHr goFAap 6op, MexaHuK TapKuöu eHruA ;yMo;, HaMAuK gapa^acu omraH^uru ce3u^u6 Typuögu, Mafiga ycuM^uK ToMup^apu yHpafigu, FoBaKAuru nacT, KefiuHru ;aTAaMra paHru y3rapuö yTagu. B2 105-126 cm. O^guHru ;aTAaMra HucöaTaH Ty; cyp paHrga, 3aHr Ba Kyfl paHr goFAap 6op, ypTa KyMo;, HaM, 3uHAamMaraH, roMmo;, FoBaK, ycuMAuK u^g^uHum Mafiga u3^apuHu ypHu MaB^yg, KefiuHru ;aTAaMra paHru y3rapuö yTagu. BCû127-180 cm. Ty; cyp paHrga, 3aHr Ba KyA paHr goFAu, FoBaKAuru ^yga nacT, KyHcu3 3un^amraH, ypTaHa HaMAaHraH, KefiuHru ;aTAaMra MexaHuK TapKuöu Ba paHru y3rapuö yTagu. C1 181-208 cm. Ty; cyp paHrga, o; ;yHFup, 3aHr Ba KyA paHr goFAu, 3uHAamraH, Kyn^u HaM^aHraH, Aofi, FoBaKcu3, KapöoHaTAu, KefiuHru ;aTAaMra HaMAuru y3rapuö yTagu.

C2 209-244 cm. Ty; cyp paHrga, o; ;yHFup Ba KyA paHr goFAap Kyn, 3uHAamraH, Kyn^u HaM^aHraH FoBaKcu3, n^acTuHKacuMoH na^axca^u, KapöoHaTAu. Ta^puöa MafigoHu Tynpo;^apu ^a^Mufi Maccacu öyfiuHa yTKa3u^raH Tax^u^ Hara^a^apu (1-pacM) Ma^^yMoT^apura ;aparaHga cyFopu^aguraH oh TycAu öy3 Tynpo;^apHuHr Xa^Mufi Maccacu Tynpo; npo^u^u öyfi^aö y3rapuö Typagu. 0-28 cm кa^нн^нкgaгн Xafiga^Ma ;aTAaM FoBaK öy^raHu ynyH знн^нгн xaM nacT - 1,29 t/cm3. X,afiga.AMa octu ;aT^aMu ce3u^ap^u gapa^aga 3un^amraH öy^uö, yHuHr KaTTa^uru 1,34 t/cm3 hu TamKRA ;u^agu. YHgaH nacTKu ;aT^aM^apga Tynpo;^apHuHr xa^Mufi Maccacu ypTacuga ce3u^ap^u gapa^agaru yзгapмaгaнAHгн aHurç^Hg^ 60

0-28 29-42 43-87 88-104 105-126 127-180 181-208

■ X,aîKMHH Maccacii, tD/cm3 ■ Co.imiinipMa Macca, i I/cm3 FoBaKJiiiK, %

1-pacM. Ta^puöa MaftgoHH TynpoK^apu $h3hk xocca^apH

Tynpo;HuHr co^umTupMa Maccacu yHuHr MuHepaA Ba KuMëBufi TapKuöura öofau; öy^uö, 0-28 cm ;aTAaMga 2,71 t/cm3 Ky3aTu^raH öy^ca, Ta^puöa MafigoHu Tynpo;Aapuga co^umTupMa Maccacu npo^u^ öyfi^aö genp^u öup xua Mu;gopga ynpafigu. Ta^puöa MafigoHu Tynpo;Aapuga FoBaKAuK npo^u^ öyfi^aö 44,6-51,0% opa^uFuga yзгapнmн Ky3aTuAgu. Tynpo;HuHr xa^Mufi Maccacu HucöaTaH kuhuk öy^raH XafigaAMa ;aTAaM FoBaK xucoö^aHuö, yHuHr KypcaTKuHu 51,0% hu HucöaTaH 3uHpo; öy^raH xafigaAMa octu ;aTAaMuga эсa 44,6% hu TamKuA кнAгaнAHгн Ma^^yM öy^gu.

Тадцицотдан хулоса урнида шуни таъкидлаш жоизки, тажриба майдони тупроц таркибида умумий фосфор мицдори 0,180% ни калий эса 2,51% ни, усимликлар озицланишининг асосий манбаи булган харакатчан фосфор (30,0 мг/кг) ва калий (380,0 мг/кг) билан текширилган тупроцлар уртача даражада таъминланганлиги, фосфор ва калийнинг мицдори тупроц профили буйлаб пастга томон бир маромда камайиб борганлиги аницланди.

Адабиётлар:

1. Мухаммаджонов М.В. Плотность сложения и плодородия орашемых почв // Хлопководство. - Ташкент, 1983. С. 11-12.

2. Назаренко М.И., Тиминский И.А. О возможности применения безотвальной обработки почвы на Подолье // Земледелие. - Москва, 1990.-№9. С. 46-47.

3. Нурбеков А. Узбекистонда тупроцни муходавр цилувчи ва ресурстежмкор цишлоц хужалигини юритиш буйича цулланма. - Тошкент.: Узбекистон, 2008. 40 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.