Научная статья на тему 'Влияние системы орошения и норма минеральных удобрений на фазу колошения озимой пшеницы'

Влияние системы орошения и норма минеральных удобрений на фазу колошения озимой пшеницы Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
55
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОЗИМАЯ ПШЕНИЦА / СОРТ / НОРМА УДОБРЕНИЙ / РЕЖИМ ПОЛИВА / ТЕХНОЛОГИЯ ВЫРАЩИВАНИЯ / КУЗГИ БУғДОЙ / НАВ / ўғИТ МЕЪЁРИ / СУғОРИШ ТАРТИБИ / ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ / WINTER WHEAT / VARIETY / FERTILIZER RATE / IRRIGATION REGIME / GROWING TECHNOLOGY

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Ёдгоров Нормумин Ғуломович

В данной статье показано, что в условиях орошаемых светло-серых почв Кашкадарьинской области оптимальное обеспечение почвенной влаги и минеральных веществ для хорошего роста и развития местных и интенсивных сортов озимой пшеницы влияет на сроки роста и структуру посевов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF THE IRRIGATION SYSTEM AND THE NORMS OF MINERAL FERTILIZERS ON THE EARING PHASE OF WINTER WHEAT

This article shows that in the conditions of irrigated light gray soils of the Kashkadarya region, the optimal provision of soil moisture and minerals for good growth and development of local and intensive varieties of winter wheat affects the growth time and structure of crops.

Текст научной работы на тему «Влияние системы орошения и норма минеральных удобрений на фазу колошения озимой пшеницы»

ВЛИЯНИЕ СИСТЕМЫ ОРОШЕНИЯ И НОРМА МИНЕРАЛЬНЫХ УДОБРЕНИЙ НА ФАЗУ КОЛОШЕНИЯ ОЗИМОЙ ПШЕНИЦЫ

Ёдгоров Нормумин FyA0M0eu4

Кашкадарьинский филиал научно-исследовательского институт зерна и

зернобобовых культур

В данной статье показано, что в условиях орошаемых светло-серых почв Кашкадарьинской области оптимальное обеспечение почвенной влаги и минеральных веществ для хорошего роста и развития местных и интенсивных сортов озимой пшеницы влияет на сроки роста и структуру посевов.

Ключевые слова: Озимая пшеница, сорт, норма удобрений, режим полива, технология выращивания.

КУЗГИ БУFДОЙНИНГ БОШОЦЛАШ ФАЗАСИГА СУFОРИШ ТАРТИБИ ВА МИНЕРАЛ

СТИТЛАР МЕЪЁРИНИНГ ТАЪСИРИ

Ушбу мацолада, Кашцадарё вилоятининг сугориладиган оч тусли буз тупроцлари шароитида кузги бугдойнинг мах,аллий ва интенсив типдаги навларини яхши усиб ривожланиши учун тупроц намлиги ва минерал моддалар билан мацбул мицдорда таъминланиши усимликнинг усув даврларига х,амда х,осил структурасига таъсир цилиши келтирилган.

Калит сузлар: Кузги бугдой, нав, угит меъёри, сугориш тартиби, етиштириш технологияси.

THE INFLUENCE OF THE IRRIGATION SYSTEM AND THE NORMS OF MINERAL FERTILIZERS ON THE EARING PHASE OF WINTER WHEAT

This article shows that in the conditions of irrigated light gray soils of the Kashkadarya region, the optimal provision of soil moisture and minerals for good growth and development of local and intensive varieties of winter wheat affects the growth time and structure of crops.

Key words: Winter wheat, variety, fertilizer rate, irrigation regime, growing technology.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10100

Кузги бугдой ривожланиш фазаларининг давомийлиги жуда куп омилларга -х,арорат, намлик, ёруглик, озик; моддалар билан таминланиши, навнинг биологик хусусиятларига ва албатта кулланилган агротехнологик тадбирларга боглик; х,олда узгариши кузатилди.

Дала тажриба майдонида экиш учун танлаб олинган кузги бугдойнинг «Гром», «Бунёдкор» ва «Гозгон» навлари 1 синф уруглари минта;а учун ма;бул муддатда 10 октябрда экилди. Тажриба вариантидаги 1 та назорат (угитсиз) ва 3 та (N120P80K60; N180P120K90; N240P160K120) маъдан угит меъёрларига сугориш ЧДНСнинг (70-70-60) ва ЧДНС (75-80-70) тартиблари белгиланди.

Дала тажрибасида фосфорли ва калийли угитлар шудгордан олдин тажриба схемасида курсатилган меъёрларда кулланилди. Азотли угитларни кузги бугдойнинг усув даври давомида 3 хил меъёрда (100; 180 ва 250 кг/га) кулланилди.

CyFopum MyggaT.apHHH aHH;.am Ma;caguga Ta^puÖa ga.acuga Tynpo;HHHr HeK.aHraH ga.a HaM chfhmh (H^,HC) Tynpo; ;aT.aM.apH ÖyHuna Tynpo; Ba3HHra HHcÖaTaH aHH;.aHgH. Ta^puÖa ga.acu TynpoFHHHHr HeK.aHraH ga.a HaM chfhmh oFHp^HKKa HucöaTaH 22,1 % hh TamKH. этgн. CyFopum MyggaTH Ta^puÖa cxeMacura MyBo^u; Öe.rH.aHgu Ba Me^ëpu Tynpo;HHHr H^HC Ba cyFopum.apgaH o.guHru HaM.uru (Pm^ob C.H. ÖyHuna) $ap;u op;a.H aHH;.aHgH.

Tag;u;oT^apgaH Ma^.yM Öy.gHKH, Typ.H cyFopum TapTHÖH Ba Ma^gaH yFHT Me^ëp.apu Ky3ru ÖyFgoH HaB.apuHHHr Öomo;.am $a3acura ce3H.ap.H Ta^cup KypcaTgu. CyFopum MyggaT.apu Ba cohh omumu Ky3ru ÖyFgoH HaB.apuHHHr вeгeтaцнн gaBpHHHHr y3aHumura o.HÖ Ke.gu.

Bh3 y3 H3^aHHm^apHMH3ga Ky3ru ÖyFgoHHHHr ycumu Ba puBo^^aHumuHH y.apHHHr pHBo^^aHHm gaBp.apu ($a3a.ap) ÖyHuna Tag;H;oT.ap o.HÖ ÖopgHK. Ky3ru ÖyFgoHHHHr ycHÖ puBo^^aHHmu ÖyHuna o.HHraH Ma^>.yMoT.apHH Tax,.H. ;H.caK, Tag;u;oT^apgaH o.HHraH gacT.aÖKH $eHa.oruK Ky3aTyB HaTH^a^apura Kypa, (18 oKTHÖpb) BapuaHT.ap opacuga Öup-ÖupugaH KecKHH $ap; ;H.MaraH xp.ga, Ky3ru ÖyFgoH HaB^apHHHHr экн.гaн KyHgaH yHHÖ Hurçumurana Öy.raH KyH 8 KyHHH TamKH. этgн.

O.hö Öopu.raH Tag;H;oT.ap HaTH^a^apura Kypa, Ky3ru ÖyFgoHHHHr yHHÖ HH;um-Tyn^am gaBpu H^HCHHHr (70-70-60) cyFopum pe^HMuga Ha3opaT (yFHTcu3) Öy.raH 1-BapuaHTga «rpoM» HaBH 44 KyH, «ByHëgKop» HaBH 46 KyH, «Fo3foh» HaBH 45 KyH gaBoM этгaн Öy.ca, Ky3ru ÖyFgoH HaB.apuHHHr KypcaTKHH.apHra MyTaHocuÖ paBHmga yHHÖ HH;Hm-HaHHa.am gaBpu 147; 145; 144 KyHHH TamKH. этgн, Ma^gaH yFHT.ap Me^ëpu N120P80K60 Kr/ra Öy.raH 2-BapuaHTga Ky3ru ÖyFgoHHHHr «rpoM», «ByHëgKop» Ba «Fo3foh» HaB.apuga yHHÖ HH;Hm-Tyn.am gaBpu 42; 45; 44 KyH, yHHÖ HH;um-HaHHa^am gaBpu 145; 143; 142 KyH Öy.raH Öy.ca, Ma^gaH yFHT.ap Me^ëpu N180P120K90 Kr/ra Öy.raH 3-BapuaHTga KypcaTKHH.apra MyraHocuÖ paBHmga yHHÖ HH;um-Tyn^am gaBpu 41; 44; 43 KyH, yHHÖ HH;Hm-HaHHa.am gaBpu 144; 142; 141 KyHHH, 4-BapuaHTga (N240P160K120 Kr/ra) yHHÖ HH;Hm-Tyn.am gaBpu 40; 42; 41 KyH, yHHÖ HH;um-HaHHa^am gaBpu 143; 141; 140 KyHHH TamKH. этgн.

Tag;u;oTHHHr KeHuHru H^HChhot (75-80-70) cyFopum pe^HMuga Ha3opaT (yFHTcH3) Öy.raH 5-BapuaHTga Ky3ru ÖyFgoHHHHr yHHÖ HH;Hm-Tyn.am gaBpu «rpoM» HaBH 43 KyH, «ByHëgKop» HaBH 44 KyH, «Fo3foh» HaBH 43 KyH gaBoM этгaн Öy.ca, Ky3ru ÖyFgoH HaB.apu KypcaTKHH.apura MyTaHocuÖ paBHmga yHHÖ HH^Hm-HaHna^am gaBpu 146; 144; 143 KyHHH, Ta^puÖaMH3ga H^HCHHHr (75-80-70) cyFopum pe^HMuga Ma^gaH yFHT Me^ëp^apHHHHr opTHÖ Öopumu ÖH.aH ycuM.HK.apHHHr ycuÖ puBo^^aHHmu ^aM opTHÖ ÖopraH^uru aHH;^aHgu. ByHga Ma^gaH yFHT^ap Me^ëpu N120P80K60 Kr/ra Öy^raH 6-BapuaHTga Ky3ru ÖyFgoHHHHr «rpoM», «ByHëgKop» Ba «Fo3foh» HaB^apuga yHHÖ HH;um-Tyn^am gaBpu 41; 43; 42 KyH, yHHÖ HH;um-HaHHa^am gaBpu 144; 142; 141 KyH Öy^raH Öy^ca, Ma^gaH yFHT^ap Me^ëpu N180P120K90 Kr/ra Öy^raH 7-BapuaHTga KypcaTKHH^apra MyTaHocuÖ paBHmga yHHÖ HH;um-Tyn^am gaBpu 40; 42; 41 KyH, yHHÖ HH;um-HaHHa^am gaBpu 143; 141; 140 KyHHH, 8-BapuaHTga (N240P160K120 Kr/ra) yHHÖ HH;um-Tyn^am gaBpu 39; 41; 40 KyH, yHHÖ HH;um-HaHHa^am gaBpu 143; 140; 139 KyHHH TamKH^ этgн.

Tag;u;oT^ap HaTH^a^apura Kypa, Ky3ru ÖyFgoHHHHr yHHÖ HH;um-Öomo;^am gaBpu H^HCHHHr (70-70-60) cyFopum pe^HMuga Ha3opaT (yFHTcu3) Öy^raH 1-BapuaHTga «rpoM» HaBH 198 KyH, «ByHëgKop» HaBH 196 KyH, «Fo3foh» HaBH 197 KyHHH TamKH.fi этгaн Öy^ca, ga^a Ta^puÖacuga Ky3ru ÖyFgoHHHHr cyFopum pe^HMH Ba Ma^gaH yFHT Me^ëp.apHHHHr opTHÖ Öopumu ÖH.aH ycuM.HK.apHHHr ycuÖ puBo^.aHHmu ^aM opTHÖ Öopgu. ByHga Ma^gaH yFHT.ap Me^ëpu N120P80K60 Kr/ra Öy.raH Ta^puÖaHHHr 2-BapuaHTHga Ky3ru ÖyFgoHHHHr «rpoM», «ByHëgKop» Ba «Fo3foh» HaB.apuga yHHÖ HH;um-Öomo;.am gaBpu 200; 198; 199 KyH Öy.raH Öy.ca, Ma^gaH yFHT.ap Me^ëpu

N180P120K90 кг/га булган 3-вариантда курсаткичларга мутаносиб равишда униб чи;иш-бошо;лаш даври 202; 200; 201 кунни, 4-вариантда (N240P160K120 кг/га) униб чи;иш-бошо;лаш даври 204; 202; 203 кунни ташкил этди (1-расм).

1-расм

СуFориш тартиби ва минерал ^ит меъёрларининг кузги буFдой навлари бошок;лаш даврига таъсири, кун.

Олиб борилган тад;и;от натижаларнинг кейинги ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида назорат (угитсиз) булган 5-вариантда кузги бугдойнинг униб чи;иш-бошо;лаш даври «Гром» нави 197 кун, «Бунёдкор» нави 195 кун, «Гозгон» нави 196 кунни ташкил этган булса, тажрибамизда ЧДНСнинг (75-80-70) сугориш режимида маъдан угит меъёрларининг ортиб бориши билан усимликларнинг усиб ривожланиши х,ам ортиб борганлиги. Бунда маъдан угитлар меъёри N120P80K60 кг/га булган 6-вариантда кузги бугдойнинг «Гром», «Бунёдкор» ва «Гозгон» навларида униб чи;иш-бошо;лаш даври 199; 197; 198 кун булган булса, маъдан угитлар меъёри N180P120K90 кг/га булган 7-вариантда курсаткичларга мутаносиб равишда униб чи;иш-бошо;лаш даври 201; 199; 200 кунни, 8-вариантда (N240P160K120 кг/га) униб чи;иш-бошо;лаш даври 203; 201; 202 кунни ташкил этганлиги маълум булди.

Феналогик кузатув натижаларидан маълум булдики, кузги бугдой навларининг ЧДНСга нисбатан 70-70-60 % сугориш режимида назорат (угитсиз) 1-вариантга нисбатан маъдан угитлар меъёри N180P120K90 кг/га булган 3-вариант ва 4-вариантда (N240P160K120 кг/га) униб чи;иш-туплаш даври 3-4 кун, униб чи;иш-найчалаш даври 3-5 кунга эртаро; давом этган булса, униб чи;иш-бошо;лаш даврига келиб, кузги бугдой навларига мутаносиб равишда 4-6 кунга кечикганлиги маълум булди.

Ушбу ;онуният кузги бугдой навларининг ЧДНСга нисбатан 75-80-70% сугориш режимида х,ам са;ланиб ;олди. Яъни, назорат (угитсиз) 1-вариантига нисбатан маъдан угитлар меъёри N180P120K90 кг/га булган 7-вариант ва 8-вариантда (N240P160K120 кг/га) униб чи;иш-туплаш даври 3-4 кун, униб чи;иш-найчалаш даври 3 кунга эртаро; давом этган булса, униб чи;иш-бошо;лаш даврига келиб, кузги бугдой навларига мутаносиб равишда 4-5 кунга кечикганлиги ани;ланди.

Демак, турли сугориш тартибида, маъдан угитлар меъёрларида устирилган кузги бугдойнинг мах,аллий ва интенсив типдаги навларини яхши усиб

ривожланиши учун тупрок; намлиги ва минерал моддалар билан ма;бул микдорда таъминланиши уларнинг тупланиш даражасига, найчалаш ва бошо;лаш даврларига х,амда х,осил структурасига ижобий таъсир килади. Лекин, кузги бугдой навларида маъдан угитлар меъёрларини ошириш, усимлик вегетатив органларига таъсир ;илиб, амал даври узайишига олиб келади.

Адабиётлар:

1. Сидди;ов Р. Сугориладиган ерларда кузги бугдой навлари ва уларни етиштириш технологияси. -Тошкент: «Tafakkur qanoti», 2011. -107 б.

2. Умарова М. Мул ва сифатли бугдой етиштириш // Узбекистонда бугдой селекцияси, уругчилиги ва етиштириш технологиясига багишланган биринчи миллий конференция: - Тошкент. 2004. -Б. 289-294.

3. Халилов Н.Х. Научные основы возделывания пшеницы осеного посева на орошаемых землях Узбекистана: Автореф. дисс. ... док. с-х. наук.- Самарканд., 1994. -37 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.