Научная статья на тему 'Юмшок бутдойнинг бошоклаш-пишиш даврида иссикликнинг таъсири'

Юмшок бутдойнинг бошоклаш-пишиш даврида иссикликнинг таъсири Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
82
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нав / экиш муддати ва меъёри / угит меъёри етиштириш агротехнологияси. / varieties / sowing dates and fertilizer application rate

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Жураев Диёр Турдицулович, Дилмуродов Шерзод Дилмуродович

Жанубий минтацаларида юмшоц бугдойнинг дон тулиш даврида х,аво х,ароратининг кескин кутарилиб кетиши дон мах,сулдорлигининг пасайиб кетишига олиб келмоцда. Илмий тадцицотда турли тупроц-ицлим шароитида яратилаган тизмалар урганилган. Ушбу мацолада ташци мух,ит омилларига чидамли навларни бардошлилик хусусиятлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Жураев Диёр Турдицулович, Дилмуродов Шерзод Дилмуродович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EFFECT OF HEAT ON THE PERIOD OF MATURATION-RIPENING OF SOFT WHEAT

Due to a sharp increase in air temperature during the loading period of wheat in the southern regions, grain productivity is reduced. In a number of researches the lines created in various soil and climatic conditions were studied. This article provides the data on the heat resistance properties of resistant varieties to environmental factors.

Текст научной работы на тему «Юмшок бутдойнинг бошоклаш-пишиш даврида иссикликнинг таъсири»

ЮМШОК БУТДОЙНИНГ БОШОКЛАШ-ПИШИШ ДАВРИДА ИССИКЛИКНИНГ

ТАЪСИРИ

Жураев Диёр Турдицулович Дилмуродов Шерзод Дилмуродович

Дон ва дуккакли экинлар илмий тадцицот институты Цаш^адарё филиали

Жанубий минта;аларида юмшо; бугдойнинг дон тулиш даврида х,аво х,ароратининг кескин кутарилиб кетиши дон мах,сулдорлигининг пасайиб кетишига олиб келмо;да. Илмий тад;и;отда турли тупро;-и;лим шароитида яратилаган тизмалар урганилган. Ушбу ма;олада таш;и мух,ит омилларига чидамли навларни бардошлилик хусусиятлари келтирилган.

Калит сузлар: нав, экиш муддати ва меъёри, угит меъёри етиштириш агротехнологияси.

ВЛИЯНИЕ ЖАРЫ В ПЕРИОД КОЛОШЕНИЕ-СОЗРЕВАНИЕ МЯГКОЙ ПШЕНИЦЫ

Из-за резкого повышения температуры воздуха в период налива зерна пшеницы в южных регионах снижает продуктивность зерна. Во многих исследованиях были изучены линии созданные в различных почвенно -климатических условиях. В данной статье приведены данные о свойствах жаростойкости устойчивых сортов к факторам внешней среды.

Ключевые слова: сорт, сроки посева и норма внесения удобрений.

THE EFFECT OF HEAT ON THE PERIOD OF MATURATION-RIPENING OF SOFT

WHEAT

Due to a sharp increase in air temperature during the loading period of wheat in the southern regions, grain productivity is reduced. In a number of researches the lines created in various soil and climatic conditions were studied. This article provides the data on the heat resistance properties of resistant varieties to environmental factors.

Key words:, varieties, sowing dates and fertilizer application rate.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10045

Кириш. Республикамизни турли минтацаларининг тупроц-ицлим шароитларига мос булган, эртапишар, иссицликка, гармселга, касалликларга ва ётиб цолишга чидамли, сугориладиган майдонларда х,осилдорлиги 70-100 ц/га, шу билан бирга дон сифати, нонбоплик хусусиятлари юцори булган интенсив типдаги кузги бугдой навларини яратиш, бугунги кунда селекционер олимлар олдидаги энг асосий йуналишлардан бири х,исобланади.

Бугунги кунга келиб Республикамизда цишлоц хужалик экинларидан бир йилда икки марта х,осил олиш учун эртапишар, ташци мух,ит омилларига айницса кейинги йилларда булаётган иссиц оцим (цуруц х,аво оцими) га чидамли серх,осил юцори сифатли юмшоц бугдой навларига булган талаб кун сайин ортмоцда.

Республикамизда иссицликнинг таъсири ва юцори температура бугдой етиштиришда айницса дон тулиш фазасида руй берадиган охирги юцори х,арорат кучли таъсир курсатмоцда. Бунинг оцибатида х,осилдорлик кескин пасайиб кетиши ва доннинг сифат даражаси талаб даражасида булмаяпти. Дон тулиш даврида об-х,авонинг кескин кутарилиши донни физиологик тулиц етилиши, х,осилдорликнинг тушиши, 1000 та дон вазни ва сифат даражасини камайишига олиб келмоцда.

Тад;ик;отларда ;илтик;ли бошокда фотосинтез икки баравар ошади. Килти;лар кечрок; ривожланиб, фотосинтетик фаолликни са;лайди х,амда навнинг кургокчиликка чидамлилигидан далолат беради [1].

Ривожланаётган мамлакатларда устирилаётган бугдой навларининг 32 фоизи, усув даврида исси;лик таъсирига учрамокда [2]. Урта Осиёда етиштириладиган мах,аллий типга мансуб бугдой навлари исси;ликка чидамли булиб, о;силнинг коагуляцияланишига сабаб булувчи зарарли х,арорат усимликнинг эрта фазаларида +550С+560С булса, бошо;лаш-дон тулишиш фазасида +610С ни ташкил килади [3], бош;а экотипга мансуб энг чидамли бугдой навлари +56,60С +58,20С гача бардош беради [4]. Бугдой +150С дан +25 0С гача х,ароратда жуда яхши усиб ривожланади, ю;ори х,ароратнинг юзага келиши натижасида эса, яъни +250С дан ошганда унинг мах,сулдорлиги камайиб боради [5]. Бугдой усимлигининг гуллаш даврида х,арорат ва намлик ю;ори булса, усимликлар 30 0С ли х,ароратда 3 кун мобайнида турса, гул пуштсиз булади ва донлар 68 фоизга камаяди [6]. Бугдой усув даври ва усиб ривожланишида оптимал температура 18-24 0С булиши ани;ланган. Х,аво х,арорати 5-6 кун давомида 28-32 0С га чи;;анда, х,осилдорлик 20 фоизгача пасайиши кузатилган [7]. Ю;орида такидланган илмий маълумотлардан фойдаланиб, бугдой навларининг исси;лик таъсирига чидамли булган х,осилдор ва дон сифат даражасини пасайтирмайдиган нав ва тизмалари танлаб олинди.

Шунинг учун республикамизни турли минта;аларининг тупро;-и;лим шароитларига мос булган, исси;ликва ;урго;чилик чидамли, х,осилдор булган интенсив типдаги бугдой навларини яратиш, бугунги кунда селекциянер олимлар олдидаги энг асосий ва энг долзарб муаммолардан бири булиб ;олмо;да. Республиканинг жанубий минта;алари тупро; ва и;лим шароитларида бугдой навларининг усиши, ривожланиши, х,осилдорлиги, дон тулиши ва дон сифатларига исси;ликнинг таъсирини илмий жих,атдан асосланиши тад;и;отларнинг мух,им омилидир.

Тадк;ик;отобъекги ва услублари. Тад;и;от тажрибаларини жойлаштириш, дала ва лаборатория шароитида фенологик кузатувлар, бах,олаш ва тах,лил ;илиш Б.А. Доспехов (1985) ва Кишлок; хужалик экинлари Давлат нав синаш комисиясининг (1985, 1989) услубий кулланмаларидан фойдаланилди.

Тад;и;от объекти сифатида Дон ва дуккакли экинлар илмий тад;и;от института, Каш;адарё филиали мавжуд 105 нав ва намуналар танлаб олинган.

Олинган натижалар:2013 йилги бошо;лаш пишиш давридаги х,аво х,арорати, исси;ликка чидамли нав ва намуналарни ажратишда кулай шароитни яратди. Апрел ойининг 10-14 апрел кунларида х,аво х,арорати 27-30 0С гача кутарилган булса, шундан сунг апрел ойининг 20-22 кунларида х,арорат 26-31 даражагача кутарилганлиги кузатилди. 1-13 май кунлари энг ю;ори х,аво х,арорати 25-30 0С гача кутарилди. 14-18 май кунлари х,аво х,арорати янада кутарилиб 32-37 0С булганлиги кузатилди. Шундан сунг бошо;лаш пишиш даврининг охирларига келиб х,аво х,арорати 41 0С даражагача ошиб борди (1-расм).

2013 йилда оптимал муддатда экилган нав ва намуналарнинг тули; бошо;лаш фазасига утиши 7-28 апрел кунларига тугри келганлиги кузатилди. Бошо;лаш пишиш даври эса 42-59 кунни ташкил этганлиги ;айд этилди. Бу даврдаги уртача х,аво х,арорати йигиндиси 926-1268,5 0С ни ташкил этди. Бир кунга тугри келадиган х,аво х,арорати 20,9-24,3 0С булганлиги кузатилди.

«1-pacM». Bomo^^am-nHmHm gaBpngarn xaBO xapopaTH.

Eomorç^am-numum gaBpuga x,aBo x,apopaTHHHHr 30-35 0C Ba yHgaH x,aM rorçopu öy^umu Ma^cy^gop^HKra y3 Ta^cupuHH KypcaTgu. OnTHMa^ MyggaTga экн^н6 ypraHH^aëTraH HaB Ba HaMyHa^apHHHr 1000 Ta goH Ba3HH 32,2 -47,4 r hh TamKH^ rçu^raH 6y^ca, KeHKH MyggaTga 6y KypcaTKHH 27,2 -42,7 r öy^raH^uru rçafig ^u^HHgu.

OnTHMa^ MyggaTra HHcöaTaH KeHKH MyggaTga ypraHH^aëTraH HaB Ba HaMyHa^apHHHr 1000 Ta goH Ba3HH 13,2 r rana KaMafiuö KeTraKAHru aHHK^aHgu. TagrçurçoT HaTH^a^apura Kypa, aHgo3a KpacHogap -99 HaBHHHHr 6omo^^am-numum gaBpu onTHMa^ MyggaTga экн^гaнga 45 KyHHH, Ken MyggaTga 46 KyHHH TamKRfl этн6, x,apopaT fiuFHHgucH onTHMa^ MyggaTga 1014 0C, Ken MyggaTga 1070 0C, öup KyHra TyFpu Ke^aguraH ^apopaTonTHMa^ MyggaTga 22,5 0C, Ken MyggaTga 23,3 0C, 1000 Ta goH Ba3HH onTHMa^ MyggaTga 36,2 r, Ken MyggaTga 35.5 r, ^ocu^gop^uru onTHMa^ MyggaTga 63.4 ц/гa, Ken MyggaTga 42,7 ц/гa hh TamKH^ этгaн^нгн rçafig ^H^HHgu. EyHgaH KypuHuö TypuögHKH, öup KyH^HK x,aBo x,apopaTH 0,8 0C ra KyTapu^raHga 1000 Ta goH Ba3HH 0,7 r, ^ocu^gop^uru 20,7 ц/гa ra KaMafiumu caöaö öy^gu.

Xy^oca. EyHgaH KypHHHö TypuögHKH, öup KyH^HK x,aBo x,apopaTH 0,8 0C ra KyTapu^raHga 1000 Ta goH Ba3HH 0,7 rp, ^ocu^gop^uru 20,7 ц/гa ra KaMafiraH^uru aHH^^aHgu. MccHK^HKKa HugaM^H 1000 Ta goH Ba3HH Ba ^ocu^gop^uru KecKHH nacafiuö KeTMaraH aHgo3a HaBgaH ycTyH HaB Ba HaMyHa^ap TaH^aö o^HHgu.Xy^oca ypHHga TaKHg^am MyMKHHKH, öomo^^am-numum gaBpu ^aHHa^HK KeHHKca HaB Ba HaMyHa^apHHHr ry^am Ba goH Ty^um gaBpu Kyn^H hcchk^hk Ta^cupuga rço^agu. EyHHHr Hara^acuga öomo^garu goH^ap cohh KaMafiuö, 1000 Ta goH Ba3HH Ba ^ocu^gop^HKHH KaMafiumura o^hö Ke^agu. mcchk^hk Ta^cupuga HaB Ba HaMyHa^ap opacugaH ^ocu^gop^uru Ba 1000 Ta goH Ba3HH x,aMga öom^a KypcaTKHH^apu KecKHH nacafiuö KeTMaraH HaB Ba HaMyHa^ap a^paraö o^HHgu. YpraHH^raH 3 fiu^^HK Ta^puöa HaTH^a^apura Kypa, ATTILA/2*PASTOR//BULKSELN 00F5-43-11HaMyHacu öapna KypcaTKHH^apu öyfiuna rorçopu öa^o^aHgu Ba onTHMa^, KeHKH MyggaT^apga экн^нö ypraHH^raHga rorçopu ^ocH^gop^HKHH KypcaTHÖ Hccu^^HKKa HHgaM^H geö Tonu^gu x,aMga gaB^aT HaB cHHam KoMHccHHcura Tonmupum TaBcun этн^gн.

HccHK^HKKa HHgaM^H^HK ^ycycHHTHra Kypa TaH^aö o^HHraH HaB Ba HaMyHa^ap (2013 hha).

Entry HaBHOMH OnTHMa^MyggaT KeHKHMyggaT

s ac y a a TO ¡tf o 3 o ua nHmHmKyHH BomoK^am-nHmHmgaBpH, KyH s ° t-c s TO ci 3 S Ü S a £ a B s ° s a i & ypTanaÖHpKyH^HK xapopaT X,ocHflgop.flHK, ^ra 1000 Ta goH Ba3HH, r s ac y y a TO ¡tf o 3 o B nHmHmKyHH BomoK^am-nHmHmgaBpH, KyH s ° t-c s TO ci a s 5 «S s JUS |ti! O s CP i ^ g & ypTanaÖHpKyH^HK xapopaT XocH^gop^HK, ^ra 1000 Ta goH Ba3HH, r

1 MaTOHaT 14.anp 05.HMH 52 1125 21,6 67,6 45 22.anp 05.HMH 44 993 22,6 73,8 39,63

2 KP11-105-11 18.anp 05.HMH 48 1064,5 22,2 79,4 40,87 20.anp 06.HMH 47 1059 22,5 73,3 39,1

3 TypKHCTOH 20.anp 04.HMH 45 1002,5 22,3 71 39,57 23.anp 04.HMH 42 940,5 22,4 45,3 39,83

4 W^Haa-12 22.anp 05.HMH 44 993 22,6 49,2 42,73 30.anp 09.HMH 40 986,5 24,7 68 41,67

5 Haßpy3 15.anp 02.HMH 48 1017 21,2 80 40,87 20.anp 04.HMH 45 1002,5 22,3 79,6 40,87

6 KP11-105-42 15.anp 04.HMH 50 1075,5 21,5 79,1 45,7 22.anp 04.HMH 43 963,5 22,4 74,8 36,53

7 KP11-105-43 13.anp 06.HMH 54 1174 21,7 79,1 43,17 17.anp 06.HMH 50 1107 22,1 66,3 39,73

8 KP11-105-44 14.anp 07.HMH 54 1180,5 21,9 69,9 45,5 19.anp 07.HMH 49 1104 22,5 68,6 40,07

9 KP11-105-45 10.anp 04.HMH 55 1185,5 21,6 50,1 41,93 14.anp 04.HMH 51 1095,5 21,5 83 38,83

10 KP11-105-50 18.anp 05.HMH 48 1064,5 22,2 74,1 40,87 22.anp 05.HMH 44 993 22,6 56,8 38,57

11 KP11-105-59 15.anp 02.HMH 48 1017 21,2 81,1 37,73 20.anp 04.HMH 45 1002,5 22,3 69,9 39,2

12 X,. BamHp 12.anp 31.Mafl 49 1024 20,9 79,9 38,43 18.anp 03.HMH 46 1005 21,8 64,2 38,27

13 3appHH 16.anp 03.HMH 48 1034,5 21,6 87 37,93 22.anp 06.HMH 45 1020 22,7 78,5 36,93

14 F03F0H 17.anp 02.HMH 46 992 21,6 82,2 41,43 23.anp 04.HMH 42 940,5 22,4 63,4 35,37

15 KР11-105-90 14.anp 04.HMH 51 1095,5 21,5 68,9 39,4 20.anp 03.HMH 44 972,5 22,1 73,9 38,17

16 KP11-105-96 18.anp 06.HMH 49 1091,5 22,3 65,8 40,47 23.anp 04.HMH 42 940,5 22,4 77 33,9

17 ByHëgKop 18.anp 04.HMH 47 1035 22 75,5 43,6 21.anp 05.HMH 45 1014 22,5 70,9 44,4

18 OapoßOH 18.anp 04.HMH 47 1035 22 96,9 39,53 24.anp 03.HMH 40 895 22,4 71 42,9

19 BapxaëT 15.anp 03.HMH 49 1045,5 21,3 69,5 44,23 20.anp 09.HMH 50 1147,5 23 67,1 38,17

20 KpacHogap-99 21.anp 05.HMH 45 1014 22,5 67,1 36,23 24.anp 09.HMH 46 1070 23,3 49,6 35,5

ЭК$05, ц/гa 1,54 1,80 1,69 1,01

Sx, % 2,3 2,9 3,4 2,7

Life Sciences and Agriculture 2.1 - 2020

50

АДАБИЁТЛАР:

1. Reynolds M.P., J.I. Ortiz-Monasterio, and A. McNab (eds.). Application of Physiology in Wheat Breeding. Mexico, D.F.: CIMMYT. Cold Tolerance N.N. Saulescu1 and H. -J. Braun. 2001. -PP. 66.

2. Richards R.A. The effect of dwarfing genes in spring wheat in dry environments. 2 growth, water use and water use efficiency. Aust. J. Agricul. Res. 43: 1992. -PP. 529-539.

3. Генкелъ П.А. Диагностика засухоустойчивости кулътурных растений и способы ее повышения (методические указания). М; АН -СССР, 1956.-С. 28.

4. Уринбоев Т.Х., Илашев А.И. Республиканинг турли тупро;-и;лим шароитларида бошо;ли дон экинларидан бар;арор ю;ори ва сифатли х,осил етиштириш омиллари. Галлачиликнинг илмий ечимлари мавзусилаги илмий туплам. -Тошкент, 2007. -Б. 4-12.

5. Sinha S.K. Drought Resistance in Crop plants: A critical physiological and biochemical assessment. Drought tolerance in winter cereals. Proceeding of International Workshop 27-31 October. Capri. Italy.1985. -PP. 349-351.

6. Бекназаров Н.Б. "Лалмикор ерларнинг ;ир адирлик ва тогли минта;аларига мос ю;ори сифатли, х,осилдор, касаллик ва экстремал шароитларга чидамли андоза навга нисбатан 10-15 % ю;ори х,осил берадиган юмшо; бугдой навларини яратиш ва ДНС га топшириш" мавзуси буйича илмий тад;и;от ишлари юзасидан 1999 йилги х,исоботи. -Галлаорол, 1999. -Б. 75-81.

7. Rane J., Pannu R. K., Sohu V. S., Saini R. S., Mishra B., Shoran J., Crossa M., Vargas J. and Joshi A. K. Performance of yield and stability of advanced wheat genotypes under heat stressedenvironments of Indo-Gangetic plains. Crop Sci. 47: 2007. -PP. 1561-1573.

8. Абдуазимов Акбар Мухторович, Вафоева Мавлуда Бобомуродовна ИЛДИЗДАН ТАШКАРИ ОЗИКЛАНТИРИШНИНГ КУЗГИ БУГДОЙ БАРГЛАР ТАРКИБИДАГИ ХЛОРОФИЛЛ МИКДОРИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.

9. Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич ЮМШОК БУГДОЙДА УТКАЗИЛГАН ОДДИЙ ВА МУРАККАБ ДУРАГАЙЛАШ ИШЛАРИ НАТИЖАЛАРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.

10. Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич, Хазраткулова Шахноза Усмоновна, Кобилов Нурбек Эркинович КУРГОЦЧИЛИККА БАРДОШЛИ ЮМШОК БУГДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИ ТАНЛАШ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №2.

11. Мейлиев Акмал Хушва;тович, Бол;иев Зохид Тоштемирович ЖАНУБИЙ МИНТАКАЛАР ШАРОИТИДА КАТТИК БУГДОЙНИНГ ДОН СИФАТИ ЮЦОРИ БУЛГАН ТИЗМАЛАРИНИ ТАНЛАШ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

12. Дилмуродов Шерзод Дилмуродович ЮМШОК БУГДОЙНИНГ МАХДЛЛИЙ МАХСУЛДОР ТИЗМАЛАРИ СЕЛЕКЦИЯСИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

13. Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Бойсунов Нурзод Бекмуродович РАКОБАТЛИ НАВСИНАШ КУЧАТЗОРИДА ЮМШОК БУГДОЙНИНГ БИОМЕТРИК КУРСАТКИЧЛАРИНИ УРГАНИШ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

14. Абдуазимов Акбар Мухторович, Вафоева Мавлуда Бобомуродовна УСУВНИ БОШКАРУВЧИ ВОСИТА (БИОСТИМУЛЯТОР) ЛАРНИНГ КУЗГИ БУГДОЙ ДАСТЛАБКИ БИОМЕТРИК КУРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

15. Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич, Абдуазимов Акбар Мухторович БАХОРГИ БУГДОЙ НАВЛАРИДА БОШОК УЛЧАМЛАРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

16. Уза;ов Гуломжон О;бутаевич КУЗГИ БУГДОЙНИ РЕСУРСТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯ АСОСИДА ЕТИШТИРИЛИШИНИНГ ДОН ХОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

17. Хазраткулова Шахноза Усмоновна, Тогаева Холида Ражабовна КУЗГИ ЮМШОК БУГДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИНГ ИССИКЛИККА БАРДОШЛИЛИГИНИ БАХОЛАШ // Life Sciences and Agriculture. 2020. №1.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.