Научная статья на тему 'Жанубий минтақалар шароитида қаттиқ буғдойнинг дон сифати юқори бўлган тизмаларини танлаш'

Жанубий минтақалар шароитида қаттиқ буғдойнинг дон сифати юқори бўлган тизмаларини танлаш Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
160
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қаттиқ буғдой / дон сифати / жанубий минтақа / оқсил / клековина / шишасимонлик / тажриба / нав / тизма. / durum wheat / grain quality / southern region / protein / klekovina / vitreous / experiment / variety / comb.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Мейлиев Акмал Хушвақтович, Болқиев Зохид Тоштемирович

Республикада об-ҳаво иқлим шароитининг ўзгариб бориши, сув танқислиги сезила бошлаган даврда илмий асосланган, тажрибада синалга, қурғоқчиликка, хар -хил зараркунанда ва касалликларга чидамли, хар бир худудга районлашган, юқори ҳосилли ва энг муҳими дон сифати юқори бўлган навларни кўпайтиришни тақоза этмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SELECTION OF SYSTEMS WITH HIGH GRAIN QUALITY OF HARDWOOD IN THE CONDITIONS OF SOUTHERN REGIONS

Climate change in the country requires an increase in scientifically based, experimentally tested, resistant to drought, various pests of diseases, zoned, high-yielding and most importantly high-quality varieties in times of water shortage.

Текст научной работы на тему «Жанубий минтақалар шароитида қаттиқ буғдойнинг дон сифати юқори бўлган тизмаларини танлаш»

УДК: 633.11; 631.527.1

ЖАНУБИЙ МИНТАЦАЛАР ШАРОИТИДА ЦАТТИЦ БУГДОЙНИНГ ДОН СИФАТИ ЮЦОРИ БУЛГАН ТИЗМАЛАРИНИ ТАНЛАШ

Мейлиев Акмал Хушвацтович Болциев Зохид Тоштемирович Дон ва дуккакли экинлар илмий тадцицот институти

К,ашцадарё филиали

Республикада об-х,аво ик;лим шароитининг узгариб бориши, сув тан;ислиги сезила бошлаган даврда илмий асосланган, тажрибада синалга, курго;чиликка, хар-хил зараркунанда ва касалликларга чидамли, хар бир худудга районлашган, ю;ори х,осилли ва энг мух,ими дон сифати ю;ори булган навларни купайтиришни та;оза этмокда.

Калит сузлар: катти; бугдой, дон сифати, жанубий минта;а, о;сил, клековина, шишасимонлик, тажриба, нав, тизма.

ПОДБОР СИСТЕМ С ВЫСОКИМ КАЧЕСТВОМ ЗЕРНА ЛИСТВЕННЫХ ПОРОД В УСЛОВИЯХ ЮЖНЫХ РЕГИОНОВ

Изменение климата в стране требует увеличения научно обоснованных, экспериментально протестированных, устойчивых к засухе, различным вредителлями болезням, районированных, высокоурожайных и самое главное высококачественных сортов в период дефицита воды.

Ключивые слова: твердая пшеница, качества зерна, южный регион, белок, клековина, стекловидност, эксперимент, сорт, гребень.

SELECTION OF SYSTEMS WITH HIGH GRAIN QUALITY OF HARDWOOD IN THE CONDITIONS OF SOUTHERN REGIONS

Climate change in the country requires an increase in scientifically based, experimentally tested, resistant to drought, various pests of diseases, zoned, high-yielding and most importantly high-quality varieties in times of water shortage.

Keywords: durum wheat, grain quality, southern region, protein, klekovina, vitreous, experiment, variety, comb.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10001

Мавзунинг долзарблиги ва зарурати. Республикамизда илмий асосланган хрлда цатти; бугдой етиштиришга и;тисодиётимизнинг мустах,камланиши, хал;имизга сифатли мах,сулотлар етказиб беришга кумаклашади. К^атти; бугдойдан мул, сифатли дон ва уруглик етиштиришда узига хос биологик ва экологик хусусиятлари хисобга олинган хрлда тур аралашмаси (юмшо; бугдой) булмаслиги (репродукцияли уругликлар ва товар донини етиштирувчи хужаликлар катти; бугдой етиштиришга ихтисосланган булиши) керак ва у жанубий иссик минтакага мансуб районларда юкори агрофон асосида етиштирилиши лозим.

Муаммонинг урганилганлик даражаси. Х,озирги ва;тда илмий ташкилотлар(ICARDA, CIMMYT) ва олий таьлим муассасалари сох,а мутахассислари томонидан бугдой селекцияси, уругчилиги ва навларнинг биологик хусусиятларидан келиб чи;иб ишлаб чи;илмо;да (Pomeroy M., Seaman W.L., ButkerG., Bonn. P.C., Hoekstra G., Reynolds M.R., Acevedo E., Ageeb O.A., Ahmad S., Balota M., Carvallo L.B., Fisher R.A., Ghanem E., Hanchinal R.R., Mann C.E., Okuyama L., Olugbeni L.B., G.Ortiz Ferra, Bazzaque M.A., Tandom R).

Республикамизда А.К.Учуаткин, ГДурбонов, О.Аманов, П.Бобомирзаев, К^.Равшанов, Г.Гайбуллаев, Н.М.Турдиевалар томонидан катти; бугдой селекцияси ва уругчилиги хдмда етиштириш агротехнологиясининг баьзи элементлари урганилган, аммо, Республика вилоятлари буйича энг куп дон етиштирадиган ^ашкддарё вилоятининг тупро;-и;лими шароитида катти; бугдойнинг эртапишар, дон хрсилдорлиги ва сифатини ошириш ма;садида сугориладиган ерлар шароитида катти; бугдой селекцияси ва уругчилиги каби масалалар комплекс урганилмаган.

Тадцицот мацсади: Жанубий минта;алар шароитида ;атти; бугдойнинг эртапишар, ю;ори ва сифатли дон х,осил берадиган нав ва намуналарини яратишдан иборат.

Тадцицот усуллари. Тажриба давомида фенологик кузатиш, х,исоб ва тахлиллар (Бутуниттифо; Усимликшунослик институти, ВИР, 1984) услуби буйича ва биометрик тахлиллар ^ишло; хужалик экинлари Давлат нав синаш комиссиясининг (1985, 1989) чи;арган услуби, математик тахлиллар Б.А. Доспехов (1985) томонидан ишлаб чи;илган услуб асосида, навлар синови Давлат нав синаш методикаси (1981,1986, 1989) буйича, дон хрсилининг сифат курсаткичлари ТУ Уз 8-115-97 буйича амалга оширилади.

Кириш: Мамлакатимизни ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Х,аракатлар стратегиясидан кенг урин эгаллаган ва ечимини зудлик билан хал этиш лозим булган муаммолардан бири ози;-ов;ат мах,сулотлари салмоги билан бирга дон ва бош;а махсулотлар сифатини яхшилашдан иборат.

EyryHru KyHga 6yTyH ep cafiëpacuga 1,5 M^pg ra epra ^hi^o^ xy^a^uru экнн^apн экн.flagн. O.flHHraH Mab^yMOT^apra Kypa, gyHëga x,ap hh^h 6-7 m^h reKTap ep umgaH HH;agH. ^yHë 6yHHHa cyropu^aguraH ep^apHHHr geap^u 40 % Typ^H gapa^aga myp^aHraH. flHa 6up эко^огнк MyaMMO ep^ap caxpo^aHHmHHHHr ^HaHumu 6y^u6, x,O3up KHTba^apHHHr 36-40% ny^ra afi^aHraH. ^yHë axp.flHcHHHHr 3/2 KHCMH ^ammо^пнк Ba он^нк mapoHTHga «maëTraH^urHHH x,uco6ra o^h6, x,O3up caëpaMH3HHHr x,ap 6up ax,o^Hcura x,afiga^aguraH ep 10-20 hh^ aBBa^rugaH ^pa ^npo; TyFpu ^.flumuHH Ha3apga TyTca^ Tynpo; yHyMgop^uruHH omupum, Kum^o; хy^a^нк экнн^apннннг x,ocu^gop^urHHH 2-3 rappa ^naHTHpum энг ^khh ^^a^a^a ge^OHM^nH^uHr acocuH Ba3H^acu 6y^u6 ^O3HM^uru «KKO^ HaMOëH 6y^agu.

AHTum ^OH3^, H^MHH-aMa^HH ge^OHM^nH^uHr acocuH Ma;cagu MaHgoH 6up^urugaH o^HHaguraH ^cu^op^u^u omupum Ba Max,cy^OT cH^aTHHH ^x,mu^am x,uco6^aHagu.

TagrçnrçoT HaTH^a^apn: W;opugarH MyaMMO^apHH HHo6aTra o^raH x,o^ga ^OH Ba gy^a^u экнн^ap H^MHH Tag;u;oT HHCTUTyTH ^am;agapë ^H^ua^HHHHr мapкaзнfi Ta^pu6a MaHgoHuga ;aTTu; 6yFgoHHHHr 20 Ta HaB Ba TH3Ma^apu 3 KaHTapuKga экн6 ypraHH^gu. EyHga acocaH TH3Ma^apHHHr x,aBO x,apopaTHHHHr goH cu^aTura Tabcupu Tag;u;oT gaBOMuga ypraHH^gu.

KypFOкнн^нк xap hh^h xaM 6y^aBepMafigu Ba xap hh^h y3rapu6 Typagu. Ce^e^HOH ^apaëHHH Te3^amTupum Ma;caguga cyHru Hu^^apga K^pf-o^u^u^a ^gaM^^^u^u 6u^BOcuTa 6ax,o^amra кyпpок эbтн6оp 6epu^Mo;ga [3].

Hk^hm mapouTH goHgaru o;ch^ Mu;gopura, yMyMaH cu^aTura ^uggufi Tabcup кypcaтagн. ^uM^u^uHr вeгeтaцнfl gaBpuga Ba aHHH;ca goH o^um gaBpugaru x,apopaTH Ba нaм^нк goH cu^aTH ynyH энг ^n ax,aMH^Tra эгa. Eyrgofi Ba 6om;a goH^u экнн^ap goHugaru o;ch^ MH;gopuHHHr nacaHumu ^оcн^gоp^нк ro;opu 6y^raH xp^apga кyзaтн^гaн [1].

HaB Ba TH3Ma^apHHHr o;CH^ Mu;gopu ^u^ua^HHHr cu^aT ^a6opaTopu^cuga aHu;^a6 ^pu^raHga KafiTapHK^ap 6yHHHa ypTana 14,216,7 % rana 6y^gu. aHgo3a HaB^ap Ha^uc HaBuga 14,2%, Haca$ HaBuga 15,0%, Ba KpynHHra HaB^apuga эca 16,1% экaн^нгн aHHKflaHgH.

AHgo3a HaB^apugaH 40th-IFWDON-Plot-34, 40th-IFWDON-Plot-37, 40th-IFWDON-Plot-45, KR17-F6-DW-29, KR18-F6-DW-9 TH3Ma^apHHHr o;ch^ MHKgopu ro;opu экaн^нгн Tag;u;oT HaTH^a^apuga aHHKflaHgH.

^аттиц бугдой нав ва тизмаларининг цимматли хужалик белгилари (^арши-2019)

1-жадвал

Ol Name Оцсил мицдори , % Клейков ина мицдори , % Дон шишаси монлиги, %

1 Крупинка (ст) 16,1 18,9 46,3

2 Насаф (ст) 15,0 18,8 60,0

3 Зилол (ст) 16,1 20,8 60,7

4 Нафис (ст) 14,2 21,9 67,2

5 KR17-F6-DW-3 15,1 21,5 68,2

6 40th-IFWDON-Plot-34 16,3 25,1 69,8

7 40th-IFWDON-Plot-34 16,2 26,8 68,3

8 40th-IFWDON-Plot-34 16,4 25,7 72,0

9 KR17-F6-DW-8 15,1 19,8 51,0

10 KR17-F6-DW-23 16,0 19,4 65,2

11 KR17-F6 -DW-29 16,7 27,4 69,3

12 KR17-F6-DW-67 14,8 15,7 45,0

13 KR17-F6-DW-72 15,7 20,6 59,8

14 KR18-IDYT-3 15,1 18,3 42,3

15 KR18-IDYT-7 16,1 17,3 49,7

16 KR18-IDYT-14 15,1 21,4 64,3

17 KR18-IDYT-22 15,8 19,6 60,8

18 KR18-IDYT-23 15,5 21,2 55,7

19 KR18-F6 -DW-9 16,4 26,4 77,0

20 KR18-F6-DW-12 15,4 22,2 66,0

Маьлумки, Республикамизда каттик бугдой дони нойб х,исобланиб, ах,олининг каттик бугдой донига булган талаби тобора ошиб бормокда, макарон ва кандолат мах,сулотлари ишлаб чикариш х,амда уларга булган эх,тиёжнинг юкорилиги каттик бугдойни кенг майдонларда етиштиришни такоза этади.

Бугдой донида 12-17% оксил моддалари, 77-78% углевод,1,2-1,5 % ёг, калций, фосфор ва темирэлементларини керакли бирикмалари ва катор витаминлар бор. Кузги бугдой донинг нонбоблик хусусиятларини яхшиловчи асосий курсаткичлар дон таркибидаги оксил ва клековинанинг куп микдорда булишидир [2].

Олиб борилган тадк;ик;от натижаларига кура нав ва тизмаларнинг донидаги клековина микдори кайтариклар буйича уртачаси текшириб курилганда, андоза навлари 18,8-21,9% гача булганлиги кузатилди. Андоза навларидан ю;ори булган тизмалар 5 тани ташкил этди ва клековина микдори 25,1 -27,4% гача булганлиги тад;и;от натижаларида ани;ланди (1-жадвал)

Бугдой дони рангининг о; ва шишасимон булиши о;сил сифатининг яхши эканлигини курсатувчи мухим белгидир. ^атти; бугдой донининг шишасимонлиги юмшок; бугдой донига нисбатан анча ю;ори булиши тад;и;отларда ани;ланган.

Нав ва тизмаларнинг шишасимонлик курсаткичи ани;ланганда 6 та KR17-F6-DW-3, 40th-IFWDON-Plot-37, KR17-F6-DW-29, 40th-IFWDON-Plot-34, 40th-IFWDON-Plot-45, KR18-F6-DW-9 тизманинг

шишасимонлиги андоза навларидан ю;ори эканлиги кузатилди.

АДАБИЁТЛАР:

1. О.А.Аманов "Донор навларининг дон сифат курсаткичлари" Андижон-2019 92-95 бет

2. З.Зиёдуллаев, А.Файзуллаев, Э.Зиёдуллаев "Сугориладиган майдонлар учун юмшок; бугдойнинг х,осилдор янги навларини яратиш" Агро илм 1/2019 15-16 бет

3. Г.В.Удовенка "Диагностика устойчивости растений к стрессовым воздействиям" Метододической руководство. ВИР. Ленинград 1988. 226 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.