Научная статья на тему 'Ёғли эмболия билан асоратланган скелет шикастланишларида ташхис, даволаш тактикасини аниқлаш ва прогнозлашда алгоритм ва компьютер дастурининг аҳамияти'

Ёғли эмболия билан асоратланган скелет шикастланишларида ташхис, даволаш тактикасини аниқлаш ва прогнозлашда алгоритм ва компьютер дастурининг аҳамияти Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
703
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ёғли эмболия синдроми / ёғли эмболия / ёғли гиперглобулемия / тўмтоқ шикастланиш / найсимон суяклар синишидаги асоратлар / диагностика / даволаш / ўлим кўрсаткичи / fat embolism syndrome / fat hyperglobulia / blunt trauma / complications of long bone fractures / diagnosis / treatment / mortality

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Хаджибаев Абдухаким Муминович, Валиев Эркин Юлдашевич, Мирджалилов Файзулла Хамидуллаевич, Ганиев Олимжон Атхамович

Ёғли эмболия синдроми травматик касалликнинг дастлабки давридаги энг оғир асоратлардан биридир. Ёғли эмболия деярли барча шикастланишларда ва бир қатор касалликларда, шунингдек, ушбу касалликларнинг асоратларида кузатилади. Травматик ёғли эмболия, одатда, постгеморрагик шок фонида айланаётган қон ҳажмининг пасайиши, тўқималардаги микроциркуляциянинг бузилиши ва гипоксияга олиб келади. Ёғли эмболияни эрта аниқлаш ва профилактик чораларни қўллаш оғир шикастланган беморларга кўрсатиладиган ёрдамнинг ажралмас қисми бўлиши шарт. Ушбу мақолада ёғли эмболия синдромининг ташхисида, профилактикасида ва прогнозлашда ҳамда даволаш услубларини танлашда муаллифлар томонидан ишлаб чиқилган махсус компьютер дастурининг ўрни муҳокама қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF ALGORITHM AND THE COMPUTER PROGRAM IN THE DIAGNOSIS, MANAGEMENT AND PROGNOSIS OF SKELETON INJURIES COMPLICATED WITH FAT EMBOLISM SYNDROME

Traumatic fat embolism is one of the severe early complications of skeletal trauma. Despite the fact that it often leads to mortality, unfortunately, fat embolism often is undiagnosed especially in patients with multiple trauma. As a rule traumatic fat embolism occurs in the presence of sever shock after massive blood loss causing impairment of microcirculation and hypoxia. Early diagnosis and preventive measures result in favorable outcome. This article discusses the role of computer program in diagnosis, prevention and prognosis of traumatic fat embolism as well as the efficacy of pharmacological management and the types of osteosintesis in patients with long bone fractures.

Текст научной работы на тему «Ёғли эмболия билан асоратланган скелет шикастланишларида ташхис, даволаш тактикасини аниқлаш ва прогнозлашда алгоритм ва компьютер дастурининг аҳамияти»

УДК:616-005.757.9:611.7-001-07-08-036.681.3

ЁГЛИ ЭМБОЛИЯ БИЛАН АСОРАТЛАНГАН СКЕЛЕТ ШИКАСТЛАНИШЛАРИДА ТАШХИС, ДАВОЛАШ ТАКТИКАСИНИ АНИКДАШ ВА ПРОГНОЗЛАШДА АЛГОРИТМ ВА КОМПЬЮТЕР ДАСТУРИНИНГ АХДМИЯТИ

А.М. ХАДЖИБАЕВ, Э.Ю. ВАЛИЕВ, Ф.Х. МИРЖАЛИЛОВ, О.А. ГАНИЕВ

Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази Тошкент врачлар малакасини ошириш институти

Ёгли эмболия синдроми травматик касалликнинг дастлабки давридаги энг огир асоратлардан бири-дир. Ёгли эмболия деярли барча шикастланишларда ва бир ^атор касалликларда, шунингдек, ушбу касал-ликларнинг асоратларида кузатилади. Травматик ёгли эмболия, одатда, постгеморрагик шок фонида айла-наётган ^он дажмининг пасайиши, ту^ималардаги микроциркуляциянинг бузилиши ва гипоксияга олиб келади. Ёгли эмболияни эрта ани^лаш ва профилактик чораларни ^уллаш огир шикастланган беморларга курсатиладиган ёрдамнинг ажралмас ^исми булиши шарт. Ушбу ма^олада ёгли эмболия синдромининг таш-хисида, профилактикасида ва прогнозлашда дамда даволаш услубларини танлашда муаллифлар томонидан ишлаб чи^илган махсус компьютер дастурининг урни мудокама ^илинган.

Калит сузлар: ёгли эмболия синдроми, ёгли эмболия, ёгли гиперглобулемия, тумтоц шикастланиш, найсимон суяклар синишидаги асоратлар, диагностика, даволаш, улим курсаткичи.

THE ROLE OF ALGORITHM AND THE COMPUTER PROGRAM IN THE DIAGNOSIS, MANAGEMENT AND PROGNOSIS OF SKELETON INJURIES COMPLICATED WITH FAT EMBOLISM SYNDROME

A.M. KHADJIBAEV, E.YU. VALIEV, F.KH. MIRDJALILOV, O.A. GANIYEV

Republican Research Center of Emergency Medicine Tashkent Institute of Postgraduate Medical Education

Traumatic fat embolism is one of the severe early complications of skeletal trauma. Despite the fact that it often leads to mortality, unfortunately, fat embolism often is undiagnosed especially in patients with multiple trauma. As a rule traumatic fat embolism occurs in the presence of sever shock after massive blood loss causing impairment of microcirculation and hypoxia. Early diagnosis and preventive measures result in favorable outcome. This article discusses the role of computer program in diagnosis, prevention and prognosis of traumatic fat embolism as well as the efficacy of pharmacological management and the types of osteosintesis in patients with long bone fractures.

Keywords: fat embolism syndrome, fat hyperglobulia, blunt trauma, complications of long bone fractures, diagnosis, treatment, mortality.

Олинган жародатнинг жиддий асоратларидан барча жародатланган беморларнинг 15-35% гача булгани вафот этади. Ушбу асоратлардан бири ёгли эмболия синдромидир. [2,4,7,8,10,15,22]

Ёгли эмболия синдроми (ЕЭС) асосан узун трубкасимон суяклар ёки тос суяклари синган огир жародатлардан сунг юзага келувчи микротомирларнинг йирик ёгли глобулалар билан обструкцияси туфайли упка ва марказий асаб тизимининг дисфункцияси билан тасвирланувчи клиник долат сифатида тавсифланади. [3,5,10,16, 17,23] Куп мивдордаги ва бирлашган жародатларни даволашда эришилган юту^ларга ^арамасдан, ушбу синдромнинг эрта ташхиси, айни^са, клиник жидатдан намоён булиш бос^ичида мукаммал эмас. ЁЭС диагностикаси учун кенг ^амровли тад^и^отлар утказилди. Биро^ улардан деч бири 100% узига хосликларга эга эмас. ЁЭС диагностикасининг мавжуд лаборатория ва инструментал усуллари бу узгаришларнинг асосан кенгайтирилган клиник куриниш билан ани^ланиши ва одатда клиник ташхисни тасди^лашлари билан ^они^майди. [6,9,13,18,21,24]

Бугунги кунда ЁЭСнинг ташхиси мураккаб ва тулик, ечилмаган муаммо булиб ^олмовда, чунки

ЁЭСда анм^ клиник куриниш ва патогномоник аломатлар мавжуд эмас, лаборатория текширувлари ноани^ ва кам маълумотлидир. Шу билан бирга, ЁЭС нинг огир шикастланишдаги клиник куринишлари травматик шок, огир мия шикастланиши ва турли сабабларга кура шикастланишдан кейинги нафас олиш етишмовчилиги билан беркитилиши мумкин. ЁЭСнинг олдини олиш ва даволаш учун ягона рационал схема мавжуд эмас. [1, 11, 12, 14, 19]

Шу асосда исти^болли йуналиш ЁЭСнинг ри-вожланишини прогноз ^илиш усулларини ишлаб чи^ишдир.

Ма^сад. Оё^нинг узун суяклари ва тос суяклари синган беморларда ЁЭСнинг ташхиси, прог-нозлаш, олдини олиш ва даволаш усулларини оптималлаштириш.

МАТЕРИАЛ ВА УСУЛЛАР

Ушбу ма^садга эришиш учун скелет жародатла-ри билан касалланган беморларда ЁЭСнинг пайдо булиш ^онуниятларини урганиб чивдик, 2010 йил-дан 2017 йилгача РШТЁИМ жарродлик булимида даволанган ёгли эмболия синдроми касалига чалинган 181 беморнинг ретроспектив текширувини утказдик. Жабрланганлар орасида купчилигини

эркаклар (124 та - 68,5%) ташкил этди. Беморларнинг энг куп сонини 65,2 ёшдаги жародатланганлар, яъни меднатга энг лаё^атли ёшлар ташкил ^илди. Зарар етказиш механизмига кура, бахтсиз додиса натижасида шикастланганлар - 158 (87,3%). 131 (72,4%) беморда касалхонага келтирилганда травматик шок долати ^айд этилган, 43 (23,7%) бемор маст долатда келтирилган. Касаллик диагностикаси ва даволаш доираси клиникада ишлаб чи^илган диагностика ва даволаш стандартлари билан ^атъий тар-тибга солинади.

155 (85,6%) беморда вушимча тарзда мия шикаст-ланиши, 16 (8,8%) беморда ^орин жародатлари билан бирга кузатилган, 66 (36,5%) беморда кукрак ^афаси органлари шикастланиши, 32 (17,7%) беморда - юз бош суякларининг зарарланиши, 9 (5,0%) да эса -оё^лар магистрал артерияларининг шикастланиши кузатилган.

Еии эмболия синдроми клиник куриниши 12 соатдан 72 соатгача «ёр^ин ораливдан» сунг ривожланган. Клиника буйича 23 (12,7%) беморлар-да огир шакли, 44 (23,3%) яримогир шакли ва 112 (61,9%) беморда ёии эмболия кечишининг субклиник шакли кузатилган. Клиник шакли буйича кенг тар^алганлар орасида аралаш шакл 94 (52%), упка 67 (37%) ва церебрал шакллари 20 (11%) беморда уч-райди.

Ташхис ва даволаш бос^ичида биз тиббий амалиётда кенг тар^алган, замонавий клиник, радиологик, ультратовуш, МСКТ, лаборатория усул-ларидан фойдаландик.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Еии эмболия синдроми (ЕЭС) ташхисини вуйиш учун, биз Гурд [20] томонидан чоп этилган катта ва кичик диагностик мезонлар мажмуини ишлатдик. Катта белгиларга вуйидагилар киради: нафас етишмовчилиги; мия функцияларидаги узгаришлар; петехиал тошма. Кичик белгиларга: гипертермия; тахикардия; ретинал узгаришлар; сари^лик; ренал узгаришлар ва ташхисни лабо-ратор усулда тасди^лаш: ёии глобулинемия; анемия; тромбоцитопения; эритроцитлар уткир сегментацияси ани^ланди. Диагностикани ани^лаш учун глобулемияни мажбурий идентификациялаш

билан туртта кичик ва иккита катта ёки битта катта симптомга эга булиш кифоя.

Ю^оридаги диагностика схемасига мувофик,, биз катта, кичик ва лаборатория белгилари юзага келишининг частотасини тадлил ^илдик. Куйидаги маълумотлар олинган:

- нафас етишмовчилиги (тахипноэ, диспноэ ва баъзан цианоз, РаО2 ва РаСО2 ошиши билан) - ЕЭС билан касалланган беморларнинг 85,1% да учраган;

- бош жародати (дезориентация, уй^учанлик, лан-жлик, тиришишлар, кома) билан богли^ булмаган мия функцияси бузилиши - 86% долларда кузатилди;

- кукрак ва буйин олд юзасидаги шилли^ парда-ларда ва тери устида петехиал тошма, беморларнинг 76,6% да кузатилган.

Бизнинг кузатишларимизда беморларнинг 33,8% да катта белгилар 24 соат ичида ва 66,2% да 48 соат ичида пайдо булган.

Шунингдек кичик белгилар учраш частотаси урганилганда куйидаги натижалар олинган: ю^ори тана дарорати 74.3% долатларда, тахикардия 97,2%, куз тубида узгаришлар 67,9% да, сари^лик 31.5% да ва буйрак касаллиги аломатлари 46,1% долларда кузатилган.

(Биринчи кун) лаборатория маълумотларига кура: 57.8% беморларда анемия долати, 76,9% да тромбоцитопения, 45,1% ида ЭЧТ (эритроцитлар чукиш тезлиги) ва 96,3% да ёгли глобулемия долати кузатилган.

Тадлил натижасида биз ЕЭ балли индексини дисоблаш ор^али белгилар адамиятини мивдорий бадолашни усулини ишлаб чивдик. Буни дисоблашда вуйидагилар ани^ланди: петехиал тошма ва диффузли альвеоляр инфильтрация энг катта балларга эга булди; гипоксемия, онг чалкашиши, гипертермия, тахикардия, ва тахипноэ - аста-секин адамияти камайиб борган. ЕЭС нинг энг куп учрайдиган аломатлари тизимлаштирилди, уларнинг узига хослигини дисобга олган долда уларга балли ^иймат берилди. Ю^орида ^айд этилганлардан таш^ари, биз таянч даракат тизимининг зарарланган сегментлар, уларнинг шифохонага ^адар бос^ичдаги иммобилизациясини, шокнинг жиддийлик дара-жасини, йу^отилган ^он дажми, ва доказолар буйича маълумотларни киритдик (1-жадвал).

Клиник - лаборатор ва инструментал аломатлар баллар

Петехиал тошма 4

Иситма

Субфебрил (38°С гача) 0,5

Ю^ори (пиретик) (41°С гача) 2

^аддан орти^ (гиперпиретик) (41°С дан орти^) 3

Тахикардия

N 0,5

1

2

Тахипноэ 1

Нафас олиш ритмининг бузилишига олиб келмайдиган тезлашган тарзда нафас олиш мумкин. Тинч долатда

тахипноэ ва^тида нафас олиш тезлиги катталарда 20 марта нафас олиш даракатини, ёш болада 25 мартани таш-

кил этади

1-жадвал. ЁЭСнинг клиник-инструментал ва лаборатория ташхиси

Онгнинг бузилиши

Ани^ 0

Сопор 1

Кома I 2

Кома II 3

Кома III 4

Ноадекват транспорт иммобилизацияси 1

Шикастланган сегментлар сони

Бир сегмент 1

Икки сегмент 1,5

Уч сегмент 2

Турт сегмент 3

Беш сегмент 4

Олти сегмент 5

К,овурга синишлари

Мураккаб булмаган 0,5

Мураккаб 1

Тос суяклари синиши

Бар^арор синишлар (А тури) 0,5

Нобар^арор синишлар (В, С. турлари) 1

SрO2(N96-98%) камайиши

90 гача 1

90-80 1,5

80 дан паст 2

Рентгенологик текширишда упканинг диффузли инфильтрация суръати («К,ор бурони» тури) 4

^он плазмасида ёгли глобулалар мавжудлиги

К,онда ёгли глобулалар I даража 1

К,онда ёгли глобулалар II даража 2

К,онда ёгли глобулалар III даража 3

К,онда ёгли глобулалар IV даража 4

Ликворда ёгли глобулалар мавжудлиги 4

Бронхосанация ^илинган лаважда ёгли глобулалар мавжудлиги 2

Пешобда ёгли глобулалар мавжудлиги 1

Гемотакрит курсаткичлари (N 35-50)

30 гача 1

25-30 1,5

25 дан паст 2

Травматик шокнинг огирлиги

травматик шок I даража 1

травматик шок II даража 1,5

травматик шок III даража 2

травматик шок IV даража 3

Йу^отилган ^он хажми

750 мл гача 1

750-1500 мл 1,5

1500-2000 мл 2

2000 мл дан орти^ 3

Баллар ^иймати

ЁЭС ташхисини в;уйиш учун асос ун ёки ундан куп баллар дисобланган. Унинг ^иймати 8 дан 14 баллгача булганда ЁЭС кечиши юмшовдир; индекс ^иймати 14-20 орасида булганда ЁЭС огир кечади, аммо яхши прогноз билан; 20 баллдан орти^ курсаткичларда -касаллик кечиши но^улай прогноз билан жуда огир булади. 14 баллгача бадоланадиган ^ийматда ёгли эмболия субклиник кечиши, 14-21 ^ийматларда яримогир кечиши кузатилади ва индекс ^иймати

21-30 даражали ва 30 баллдан орти^ булса, касаллик шиддатли кечади.

Ушбу беморларнинг ташхисини оптималлаштириш ва даволанишнинг кейинги тактикасини компьютер ёрдамида ани^лаш учун биз «Ёгли эмболия билан мураккаблашган, скелетлари шикастланган беморларни ташхислаш, прогнозлаш ва даволашнинг тактикасини ани^лаш учун мулжалланган дастур» ишлаб чивдик ва унга № ДГУ 05168 ра^амли патент олдик (1, 2-расмлар).

■i

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

IHIIKO - ЛАБОРАТОРНАЯ II ИНСТРУМЕНТАЛЬНАЯ ДИАГНОСТИКА СИНДРОМА ЖИРОВОЙ ЭМБОЛИИ

Петехиальная сыпь

Лихорадка

Г ÜO 33 -С)

Г С.У.ыио 385 XII»«-"! í" |#мар*ммя (до 39 XI

С весо оа too 41 XI

С Чр»зм»рчв|ги»(»к«п«к»-»а|(с|»«|»41Х|

Тахикардия

Г До SO Г 90 110 Г БьшПО

Тахипноэ

^ «otow и»

СОПрСв© мДЖТ СО смтмо

В COC1WM44 г» о^ -У^ТОТЛ ÍJtJ- Tr+m Г^ч ц ит аеч«-*' " в

• эоослсго. Л у peflw* л

Нарушения сознания

С Яс«в í' Cone© С Кс~*1 Г Кем» II Г Г ст.« 1П

Гипоксемия

СтГиШС'Ь ПО»рСС<«|им-1ИОЭ[

Бквимоаь TMvxuwt. jpTtfMi^MM гюхви»«». оÍMWwe coaw«

В Вычислить

Недостаточная транспортная иммобилизация

í" Недостаток» тр»*с«ос>тт»алк*^«>5м/»«»«и*«»

Переломы двух и более трубчатых костей Количество поврежденных сегментов

f 0«Й«*М»НГИИ ПЦ»<»1

Г MfHWffn« пер«**»*

Г Тсвм с*#мем»4»|гврвл>1

Г Пети C4fMNl>4anít*lVM

Тяжость травматического шока

С Трое»мг>е«оо«4 шел I ст Г" ТршмяпммаоА дек И ст TpMMWMWCOdhMOK ■! СТ Tpwi 'TTV»«eC» к. цу. rv ст

Показатели гемотакрита (№35-60)

Г- До 30 Г 23-30 <■ Ни». Я

Обьем кровопотери

<~ ДоГ50м« <~ ПО 1!ООи<

Пороломы робор и костой таза

С ребер и * осте»! то»

Осло:

ОБЩИЙ ИТОГ

► Далее

г лоом.

Г Б о чее 20СО

Диогностики

Наличие жировых глобул в плазмо крови

Переломы ребер

с Но www

Пороломы костой таза

С'ввм»^* перелом« Irvno А)

Г НктЛт»-»* гх-с-о^с-^ [Т^то В С)

Снижение Sp02 (96-98%)

Г До 90 Г 90« Г H...OÍO

Картина диффузной инфильтрации легких при ронтгонологичоском исследовании

с * nrr*** [tuto Хте-чС»»

й^см I ПСМ х»чче-о» oe* ик ямам«

.jyewiicL

глобус О «Р0ДМ1И СТ

upo—IV ст

J

Наличие жировых глобул в ликворо

С НАЛ**^ ИЦИЗЦ I rno6^i»

Наличие жировых глобул в содержимом бронхосана-ционного лаважа

СС---«ОС О пмлад

Наличие жировых глобул в 2 ЛЛГ 01>ИТМ ЗАБОРА АНАЛИЗОВ

¿f O'IHClHIb

В Закрыть

1-расм. Компьютер мониторида дастурнинг куриниши (клиник-лаборатория ва инструментал дастур).

2-расм. Компьютер мониторида дастурнинг куриниши (ТХТни жарро^лик йули билан даволашда тактикани танлаш).

Клиникада биз томонимиздан фойдаланадиган компьютер дастури сутти икки йил давомида вушма ва куп жародатлар билан касалланган ва таянч-даракат тизимининг шокоген шикастланишига уч-раган беморларда вулланилган.

1. Клиник текширув, лаборатория текшируви натижалари ва вабул вилинган тиббий меъёрлар асосида инструментал тадвивотлар натижасида оли-надиган курсаткичларнинг электрон шакли дисобга олинади.

2. Махсус мезонлар (узига хос ва хос булмаган), ёгли гиперглобуломия даражалар ^ийматлари асо-сида, дастур автоматик дисоблашни таъминлайди.

3. Дастур бизга ташхис жараёнларини амалга ошириш, ма^омини бадолаш ва кейинги тактика-ларни ани^лаш буйича электрон курсатма бериши мумкин (2-жадвал). Балли шкала ва олинган маълу-мотлари асосида, дастур ташхис ^уйиш, даволаш стратегиясини ишлаб чи^иш ва прогнозни ани^лаш имконини беради.

4. Дастур биологик сую^ликлардаги ёг глобулала-ри дажмига ^араб ёг эмболияси билан мураккаблаш-ган скелет шикастланишига чалинган беморларни кейинги даволаш учун тактикаларни танлашда асос булиб хизмат ^илади.

Мисол сифатида биз клиник кузатишларни тавдим этамиз.

1991 йилда тугилган бемор, касаллик тарихи № 12258/1075. Бахтсиз ;одиса натижасида пиёда була

туриб жаро;ат олган. Жаро;ат олгандан сунг 45 дацицадан кейин йулланмасиз касалхонага етказил-ган. Унга нисбатан диагностика тадбирларининг бу-тун мажмуаси стандартга мувофиц амалга оширил-ган, шок ;олатида шифохона палатасига ётцизилган (3-расм). Тегишли мутахассисларнинг (травматолог, нейрохирург, жаррох;, уролог, торакал жаррох;) куригидан утказилган. Радиологик тадцицотлар, плев-рал ва цорин бушлиги ультратовуши, МСКТ, умумий клиник лаборатория ташхиси, шу билан бирга, шокка царши чоралар курилган.

Ташхис: цушма жаро;ат. Суяк синган булаклари сурилиши билан унг сон суягининг урта учдан бирида очщ турдаги парчаланишли синиш. Суяк синган булак-ларининг сурилиши билан иккала болдир суякларининг урта учдан бир цисмида ёпщ парчаланган синишлар. Епиц кукрак цафаси шикастланиши. Упка чап цисми-нинг лат ейиши. МСЕЖ. Миянинг чайцалиши. Унг тос ва унг товон со;асининг жаро;атланган яралари. 3-даражали травматик шок.

В

Г

3-расм. Оёцлар ва кукрак цафаси рентгенограммаси: А) суяк синган булаклари сурилиши билан унг сон суягининг урта учдан бирида парчаланишли синиш; Б,В) Суяк синган булакларининг сурилиши билан иккала болдир суякларининг урта учдан бир цисмида синишлар; Г) кукрак цафасининг обзорли рентгенограммаси.

А

Б

Кабул пайтида берилган ёрдам дажми: интенсив шокка ^арши терапия. Иккала оё^а скелетни тор-тиб турувчи тизим урнатилган ва жародатлар бир-

ламчи жарродлик усулида ^айта ишланган. Касалхо-на реанимация булимига ёт^изилган (4-расм.)

4-расм. Беморнинг реанимация булимидаги умумий куриниши, 1-суткада.

1 сутка утгандан сунг, беморда ёгли эмболия клиник куринишлари ^уйидаги шаклда кузатилган: онгнинг бузилиши (аладсираш); нафас олиш етиш-мовчилиги ^Р02 85-90); тахикардия (да^и^ада 110 дан орти^); петехиал тошмалар кукрак терисида ва коньюктивлар (5 А,Б-расм); гипертермия 38,5°С гача; кукрак ^афаси рентгенографиясида «^ор бурони» ку-затилади (5 Д-расм); гемоглобиннинг 68 г/л гача ту-шиши; пешобдаги ёг мивдори (++); томир ^онида ёг мивдори (++) (5 В, Г-расм). Барча клиник ва лаборатория маълумотлари компьютер дастурига киритилди, 19,5 балли ^иймат олинди ва шунга кура ^уйидаги

асорат ани^ланган: 2 даражали ЁЭС, огир кечувчи, аралаш шаклда. Компьютер дастури маълумотла-рини дисобга олиб, беморга 3 суткага барча шикаст-ланган сегментларга эрта остеосинтез урнатилган (6, 7-расмлар). Жарродликдан кейинги касаллик ке-чиши бир маромда, 8-суткада бемор умумий булим палатасига утказилган (8, 9-расмлар), 14 суткада ам-булатор даволаниш учун ^уйиб юборилган. Бемор динамик кузатув остида булган, 11 ойдан сунг бу-тунлай анатом-функционал тикланиш кузатилган (10, 11-расмлар), беморга металлофиксаторларни олиб ташлаш ма^садида жарродлик утказилган (12-расм)

В Г

5-расм. Кабул пайтидаги ёгли эмболиянинг кузатилиши.

Д

А

Б

6-расм. Жароцат олинган даврдан 3-суткада: А) беморни 'жарродлик столига ётцизиш; Б) мия суяги каналини тешмасдан штифт ёрдамида унг болдир суягининг ёпщ интрамедулляр остеосинтези; В) мия суяги каналини тешмасдан штифт ёрдамида чап бол-дир суягининг ёпщ интрамедулляр остеосинтези; Г) мия суяги каналини тешмасдан штифт ёрдамида унг сон суягининг ёпщ интрамедулляр остеосинтези.

7-расм. ЭОПда жарроцлик босцичлари.

8-расм. Жарроцликдан кейинги синган суяклар цолатининг 9-расм. Жарроцликдан сунг 8-суткада беморнинг

рентгенограммаси (металлофиксаторлар билан). умумий цолати.

10-расм. 11 ойдан сунгги рентгенограмма.

11-расм. 11 ойдан сунг беморнинг куриниши.

12-расм. Металлоконструкция олиб ташлангандан кейинги рентгенограмма.

Шундай ^илиб, бинар логистика регрессион усули ёрдамида олинган маълумотларга асосланиб, ёгли эмболия синдромини прогноз ^илиш учун жиддий ёндашувлар ани^ланди. Ушбу усул хавф гурудларини ани^лашга ва ЁЭСнинг профилакти-каси ва даволанишига нисбатан дифференциал ёндашувни амалга оширишга имкон беради. ЁЭС нинг ривожланишини олдиндан ани^лаш учун ишлаб чи^илган алгоритм Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий марказининг травматология булимида клиник синовдан утказилди. Олинган натижалар улимни 9,4% га ^ис^артиришга ва 83,3% гача жародатланган беморларни даволашда ижобий натижаларга эришишга олиб келди.

АДАБИЁТ

1. Абдусаламов И.С. Ранний остеосинтез переломов длинных костей при множественной и сочетанной травмах. Материалы Всероссийской конференции перспективных ученных по актуальным проблемам травматологии и ортопедии. М 2000;158-161.

2. Борисов М.Б. Синдром жировой эмболии при тяжелых сочетанных травмах. Прогнозирование, профилактика, диагностика, лечение. Автореф. дис. ... канд. мед. наук. СПб 2001; 24.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Борисов М.Б. Синдром жировой эмболии при тяжелых сочетанных травмах. Вестн хир 2006; 165(5): 68-71.

4. Бурлева Л.А., Насимов Э.Б., Ким А.Е. Синдром жировой эмболии как осложнение травматической болезни. Мед журн Узбекистана 1989; 3: 35-38.

5. Гридасова Е.И., Калинкин О. Г., Курапов Е. П. и соавт. Некоторые аспекты формирования синдрома жировой эмболии. Травма 2003; 4(2): 151-155.

6. Калинкин О.Г., Гридасова Г.И. Патогенез синдрома жировой эмболии. Травма 2008; 9(2): 233-238.

7. Корнилов Н.В., Кустов В.М. Жировая эмболия. СПб Морсар АВ 2011; 287.

8. Колесников В.В., Бормотов А.В., Конков Н.М., С.Н. Карпов, Рыжов А.В. Жировая эмболия и политравма. Актуальные проблемы клинической медицины 2003. Материалы науч.-практ. конф., посвященной 30-летию анестезиологической службы ГКБ №5 «МедВАЗ». Тольятти 2003; 60.

9. Корсакова Л. А, Первеев В.И., Кудрявцева Л.А. Особенности диагностики и лечения жировой эмболии при сочетанных повреждениях. Эфферентная медицина на современном этапе: достижения,

проблемы, перспективы решения: Тез. докл. 1-й регион. науч.- практ. конф. Томск 2002; 24-25.

10. Миронов Н.П., Аржакова Н.И., Рябцев К.Л., Мальгинов С.В., Бернакевич А.И. Синдром жировой эмболии как осложнение травматической болезни. Вестн интенс тер 1996; 3: 43-49.

11. Ожегов В.К., Духовник Н.А., Юневич Ю.В., Силич А.И. Жировая эмболия. Мед неотложных сост 2007; 5(12): 96-98.

12. Плахотина Е.Н., Бочаров С.Н. Жировая эмболия: патогенез, профилактика, лечение. Новосибирск Наука 2009; 150.

13. Творогова С.С. Сравнительная оценка эффективности медикаментозной профилактики и лечения жировой эмболии: автореф. дис. ... канд. мед. наук. Иркутск 2005; 22.

14. Чечеткин А.В., Цыбуляк Г.Н. Инфузионно-трансфузионная терапия при синдроме жировой эмболии. Трансфузиология 2003; 2: 42-51.

15. Шифман Е.М. Жировая эмболия: клиническая физиология, диагностика и интенсивная терапия. Петрозаводск 2003; 32.

16. Штейнле А.В. Синдром жировой эмболии (аналитический обзор). Сибирский мед журн 2009; 2(1): 111-126.

17. Яковлев В.Н., Марченков Ю.В., Панова Н.С., Алексеев В.Г., Мороз В.В. Жировая эмболия. Общая реаниматол 2013; 9(4): 50-58.

18. Georgopoulos D., Bouros D. Fat embolism syndrome: clinical examination is still the preferable diagnostic method. Chest 2003; 123(4): 982-983.

19. Gurd A.R., Wilson R.I. Fat Embolism Syndrome in a Surgical Patient. J Am Board Fam Pract 2001; 14(4): 310313.

20. Habashi N.M., Andrews P.L., Scalea T.M. Therapeutic aspects of fat embolism syndrome. Injury 2006; 37(4): S68-S73.

21. Hussain A. A fatal fat embolism. The Internet J. Anesthesiol 2004; 8: 2.

22. Jawed M., Naseem M. An update on fat embolism syndrome. Pak J Med Sci 2005; 21: 2-6.

23. Lee C.H., Kim H.J., Kim H.G. et al. Reversible MR changes in the cat brain after cerebral fat embolism induced by triolein emulsion. AJNR Am J Neuroradiol 2004; 25: 958963.

24. Wang H.D., Zheng J.H., Deng C.L., Liu Q.Y., Yang S.L. Fat Embolism Syndromes Following Liposuction. Aesthetic Plast Surg May 2008; 29: 71-74.

ОБ АЛГОРИТМЕ И КОМПЬЮТЕРНОЙ ПРОГРАММЕ В ДИАГНОСТИКЕ, ОПРЕДЕЛЕНИИ ТАКТИКИ ЛЕЧЕНИЯ И ПРОГНОЗИРОВАНИЯ ПРИ СКЕЛЕТНОЙ ТРАВМЕ, ОСЛОЖНЕННОЙ ЖИРОВОЙ ЭМБОЛИЕЙ

А.М. ХАДЖИБАЕВ, Э.Ю. ВАЛИЕВ, Ф.Х. МИРЖАЛИЛОВ, О.А. ГАНИЕВ

Республиканский научный центр экстренной медицинской помощи Ташкентский институт усовершенствования врачей

Травматическая жировая эмболия относится к тяжелым ранним осложнениям травм опорно-двигательного аппарата. Часто она является причиной смерти, но редко распознается при жизни, особенно у пострадавших с политравмой. Травматическая жировая эмболия возникает, как правило, на фоне тяжелого шока, обусловленного кровопотерей, снижением объема циркулирующей крови, нарушением микроциркуляции и гипоксией. При ранней диагностике и профилактических мероприятиях данное состояние заканчивается благоприятным исходом. В статье обсуждается роль вспомогательной компьютерной программы в диагностике, профилактике и прогнозировании синдрома жировой эмболии, а также эффективность лечения медикаментозной терапии и виды остеосинтеза на этапах лечения у больных с переломами трубчатых костей.

Ключевые слова: синдром жировой эмболии, жировая эмболия, жировая гиперглобулемия, тупая травма, осложнение переломов трубчатых костей, диагностика, лечение и летальность.

Сведения об авторах:

Хаджибаев Абдухаким Муминович - генеральный директор РНЦЭМП, доктор медицинских наук, профессор. 100115, Ташкент, ул. Фархадская, 2.

Валиев Эркин Юлдашевич - отделение травматологии РНЦЭМП, доктор медицинских наук. Мирджалилов Файзулла Хамидуллаевич - отделение травматологии РНЦЭМП. Тел.: (+99890) 1757826. E-mail: mhaf-uz@mail.ru.

Ганиев Олимжон Атхамович - отделение травматологии РНЦЭМП. Тел.: (+99871) 2779570. E-mail: uzmedicine@mail.ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.