Научная статья на тему 'Ar-razi and its value for medicine'

Ar-razi and its value for medicine Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
2811
97
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИЯ МЕДИЦИНЫ / РАЗЕС / ГРЕЧЕСКАЯ МЕДИЦИНА / ВАРИОЛЯЦИЯ / MEDICINE HISTORY / RAZES / GREEK MEDICINE / VARIOLYATION

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Музаффарова Саодат Каримовна

Разис Мухаммад Закария Рози, Ар-Рази (865-925). Абубакр Мухаммад ибн Закария ибн Яхья ар-Рози наряду с Абуали Сино и Абурайханом Беруни один из самых ярких ученых, оставивший после себя богатейшее наследие по медицине, химии, биологии, философии и ряду других отраслей науки. Он был величайшим врачом и химиком, автором 272 книг, что не мешало ему постоянно заниматься лечением больных. Над сочинением «Китоб-ал-Хови фит-тиб» («Вместилище медицины»), состоящей из 30 томов, ученый работал более 15 лет. Знакомство с лекарственными растениями и другими лекарственными формами, приведенными в «ал-Хови», свидетельствует о том, что, Рази очень хорошо знал труды Диоскорида, Гиппократа, Галена и других древнегреческих, римских, индийских, арабских и местных ученых и медиков. Рази первый ученый-медик, тесно связавший теорию с практикой. Трактаты «Об изготовлении лекарств», «О лекарствах», «Об искусственных лекарствах», «О слабительных средствах» и др. посвящены вопросам лекарствоведения. Самая большая его книга после «ал-Хови» «Китоб-ат-тиб ал-Мансури» («Медицинская книга, посвященная Мансуру»), состоит из 10 книг, каждая из которых содержит сведения по отдельным отраслям теоретической или практической медицины; третья книга о диете и лекарственных средствах растительного, минерального и животного происхождения. Ар-Рази ввел следующие новшества для медицины: 1. Впервые, при написании истории болезни стал отмечать имя, возраст, профессию, место жительства больного. 2. Впервые использовал метод вариоляции для предупреждения оспы. 3. Изобрел инструмент для извлечения инородного тела из гортани. 4. Впервые использовал в медицине вату и кетгут. 5. Ввел в медицину специализацию «Один врач не может лечить все болезни». 6. Впервые создал руководство для мало обеспеченной части населения «Медицина, посвященная тем, у кого нет личного врача». 7. Написал о значении свойств местности для постройки больниц. 8. Создал первое систематизированное руководство по греческо-персидской медицине (Ал-Ховияни). 9. Впервые использовал в медицине ртутные мази. 10. Инструменты, созданные им для фармацевтики, использовались в Европейской медицине вплоть до 18 века. В статье приводится сравнение принципов диагностики в трудах А. Рази и современной медицины.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

АР-РОЗИ ВА УНИНГ ТИББИЕТ ИЛМИ УЧУН АХАМИЯТИ

Razis Mahomed Zakariya Rosi, Ar-Razi (865-925). Abubakr Mahomed ibn Zakariya ibn Yaha are Rosi along with Abuali Sino and Aburaykhan Beruni one of the brightest scientists who left behind the rich heritage on medicine, chemistry, biolokgiya, to philosophy and some other branches of science. He was the most great doctor and the chemist, the author of 272 books that didn't prevent it to be engaged in treatment of patients constantly. Over the composition of "Kitob-al-Hovi fit-tib" ("Receptacle of medicine") consisting of 30 volumes, the scientist raboktat more than 15 years. Acquaintance to the herbs and other dosage forms given in "al-Hovi" demonstrates to what, strike very well the drevnekgrecheskikh, Roman, Indian, Arab and local the ucheknykh and physicians knew Dioskorid, Hippocrates, Galen's trukda and others. Strike -the first scientist-physician, closely svyakzavshy the theory with practice. Treatises "About Production of Drugs", "About the Drugs ", "About Artificial Drugs", "About Depletive", etc. are devoted to pharmaceutical science questions. His biggest book after "al-Hovi" "Kitob-at-tib al-Mansuri" ("The medical book, devoted to Mansour"), consists of 10 books, each of the koktorykh contains data on separate industries of teokretichesky or applied medicine; the third book about a diet and medicines of a vegetable, minekralny and animal origin. Ar-Razi entered the following innovations for medicine: 1. For the first time, when writing the clinical record began to note a name, age, a profession, the residence of the patient. 2. For the first time used a variolyation method for the prevention of smallpox. 3. Invented the tool for extraction of a foreign matter from a throat. 4. For the first time used cotton wool and catgut suture in medicine. 5. Entered into medicine specialization "One doctor can't treat all diseases". 6. For the first time created a management for a little secure part of the population "The medicine devoted to those who has no personal doctor". 7. Wrote about value of properties of the area for construction of hospitals. 8. Created the first systematized management on the Greek-Persian medicine (Al-Hoviyani). 9. For the first time used mercury ointments in medicine. 10. The tools created by it for pharmaceutics were used in the European medicine up to the 18th century.

Текст научной работы на тему «Ar-razi and its value for medicine»

УДК 930.85

АР-РОЗИ ВА УНИНГ ТИББИЕТ ИЛМИ УЧУН АХАМИЯТИ

МУЗАФФАРОВА САОДАТ КАРИМОВНА - Бухоро тиббиёт коллежи, хамширалик иши кафедрасининг укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Ар-Розининг хаети, иш фаолияти ва тиббиетдга киритган янгиликлари баён килинган. Шу билан бирга Ар-Рози тиббиетида касалликлар тасхиси, ва уларнинг хозирги замон тиббиётида ишлатилидиган ташхис куйиш принциплари билан таккосланган.

Калит сузлар: анъанавий медицина, Ар-Рози, тиббиёт тарихи, вариоляция

АР-РАЗИ И ЕГО ЗНАЧЕНИЕ ДЛЯ МЕДИЦИНЫ

МУЗАФФАРОВА САОДАТ КАРИМОВНА - преподаватель кафедры сестринское дело Бухарского медицинского колледжа

АННОТАЦИЯ

Разис - Мухаммад Закария Рози, Ар-Рази (865-925). Абубакр Мухаммад ибн Закария ибн Яхья ар-Рози наряду с Абуали Сино и Абурайханом Беруни - один из самых ярких ученых, оставивший после себя богатейшее наследие по медицине, химии, биологии, философии и ряду других отраслей науки. Он был величайшим врачом и химиком, автором 272 книг, что не мешало ему постоянно заниматься лечением больных. Над сочинением «Китоб-ал-Хови фит-тиб» («Вместилище медицины»), состоящей из 30 томов, ученый работал более 15 лет. Знакомство с лекарственными растениями и другими лекарственными

формами, приведенными в «ал-Хови», свидетельствует о том, что, Рази очень хорошо знал труды Диоскорида, Гиппократа, Галена и других древнегреческих, римских, индийских, арабских и местных ученых и медиков. Рази - первый ученый-медик, тесно связавший теорию с практикой. Трактаты «Об изготовлении лекарств», «О лекарствах», «Об искусственных лекарствах», «О слабительных средствах» и др. посвящены вопросам лекарствоведения. Самая большая его книга после «ал-Хови» - «Китоб-ат-тиб ал-Мансури» («Медицинская книга, посвященная Мансуру»), состоит из 10 книг, каждая из которых содержит сведения по отдельным отраслям теоретической или практической медицины; третья книга - о диете и лекарственных средствах растительного, минерального и животного происхождения. Ар-Рази ввел следующие новшества для медицины: 1. Впервые, при написании истории болезни стал отмечать имя, возраст, профессию, место жительства больного. 2. Впервые использовал метод вариоляции для предупреждения оспы. 3. Изобрел инструмент для извлечения инородного тела из гортани. 4. Впервые использовал в медицине вату и кетгут. 5. Ввел в медицину специализацию «Один врач не может лечить все болезни». 6. Впервые создал руководство для мало обеспеченной части населения - «Медицина, посвященная тем, у кого нет личного врача». 7. Написал о значении свойств местности для постройки больниц. 8. Создал первое систематизированное руководство по греческо-персидской медицине (Ал-Ховияни). 9. Впервые использовал в медицине ртутные мази. 10. Инструменты, созданные им для фармацевтики, использовались в Европейской медицине вплоть до 18 века. В статье приводится сравнение принципов диагностики в трудах А. Рази и современной медицины.

Ключевые слова: история медицины, Разес, греческая медицина, вариоляция.

AR-RAZI AND ITS VALUE FOR MEDICINE

MUZAFFAROVA SAODAT KARIMOVNA - is a teacher of department nurse business of the Bukhara medical college

ABSTRACT

Razis - Mahomed Zakariya Rosi, Ar-Razi (865-925). Abubakr Mahomed ibn Zakariya ibn Yaha are Rosi along with Abuali Sino and Aburaykhan Beruni - one of the brightest scientists who left behind the rich heritage on medicine, chemistry, biolokgiya, to philosophy and some other branches of science. He was the most great doctor and the chemist, the author of 272 books that didn't prevent it to be engaged in treatment of patients constantly. Over the composition of "Kitob-al-Hovi fit-tib" ("Receptacle of medicine") consisting of 30 volumes, the scientist raboktat more than 15 years. Acquaintance to the herbs and other dosage forms given in "al-Hovi" demonstrates to what, strike very well the drevnekgrecheskikh, Roman, Indian, Arab and local the ucheknykh and physicians knew Dioskorid, Hippocrates, Galen's trukda and others. Strike -the first scientist-physician, closely svyakzavshy the theory with practice. Treatises "About Production of Drugs", "About the Drugs ", "About Artificial Drugs", "About Depletive", etc. are devoted to pharmaceutical science questions. His biggest book after "al-Hovi" - "Kitob-at-tib al-Mansuri" ("The medical book, devoted to Mansour"), consists of 10 books, each of the koktorykh contains data on separate industries of teokretichesky or applied medicine; the third book - about a diet and medicines of a vegetable, minekralny and animal origin. Ar-Razi entered the following innovations for medicine: 1. For the first time, when writing the clinical record began to

note a name, age, a profession, the residence of the patient. 2. For the first time used a variolyation method for the prevention of smallpox. 3. Invented the tool for extraction of a foreign matter from a throat. 4. For the first time used cotton wool and catgut suture in medicine. 5. Entered into medicine specialization "One doctor can't treat all diseases". 6. For the first time created a management for a little secure part of the population - "The medicine devoted to those who has no personal doctor". 7. Wrote about value of properties of the area for construction of hospitals. 8. Created the first systematized management on the Greek-Persian medicine (Al-Hoviyani). 9. For the first time used mercury ointments in medicine. 10. The tools created by it for pharmaceutics were used in the European medicine up to the 18th century.

Keywords: medicine history, Razes, Greek medicine, variolyation.

Согликни саклаш тизимида утказиладиган ислохотлар муносабати билан бирламчи тиббий бугинда курсатилаетган тиббий ёрдам сифатини ошириш мухим йуналиш килиб белгиланди.

Бу ислохотлар махаллий менталитет, ахолининг эхтиёжи ва моддий холатини хисобга олган холда олиб бориши керак. Бу йулда хорижий тажриба билан биргаликда узимизнинг халкимизнинг тиббиётда анъаналирини урни каттадир.

"Узбекистон Республикаси фукароларининг соглигини саклаш тугрисида"ги Конун, Узбекистон Республикаси Президентининг 1998 йил 10 ноябрдаги № 2107-сонли "Узбекистон Республикаси согликни саклаш тизимини ислох килиш Давлат дастури тугрисида"ги фармони, «Ибн-Сино жамгармасиги ташкил килиш» хакидаги фармони тиббиётимизниг янги боскичга чикиши ва узимизнинг анъанамизни тиклашга катта хисса кушдилар. «Ибн-Сино жамгармасини» ташкил

килиш фармонида Президентимиз халкимизнинг тиббиёт анъаларини илмий урганиб даволаш практикасида кенг куллаш курсатилган. Бу йулда халкимизнинг буюк алломалари Ар-Рози, Ибн-Сино ва бошкаларнинг тиббиёт сохасида колдирган асарларини урганиш ва уларни хозирги тиббиёт тизимига киритиш долзарб маслалардан биридир.

Ар Розининг шарк тиббиётидаги урни

Абу Бакр Ар-Розий уз замонасида ва ундан кейин хам, хусусан, урта асрлар мобайнида давом этган анъанага кура, уз таржимаи холи ва асарларининг руйхатини езиб колдирган, бирок улар бизгача етиб келган эмас. Шунинг учун хам Розийнинг таржимаи холи ва тиббий меросини урганишда асосан Розий даврида ва ундан кейин яшаб ижод этган олимларнинг энг эътиборли библиографик асарларига таянамиз.

Розий 865 йили 28 август куни Рай шахрида тугилган. Розий ешлигидан адабиет ва мусика билан шугулланган ва шеърлар езган. Удни яхши чала билган ва екимли ашулалар айта олган истеъдодли киши булган. Кейинчалик у фалсафа, математика, география, астрономия ва киме каби фанларни урганган. Манбалардаги маълумотларга караганда Розий тиббиет билан еши катта булиб колганда шугулланган. Байхакий (XII асрда яшаган) «Татимма»да шундай дейди: Розий аввал заргар булган, сунг ал-киме билан шугулланган хар хил моддалар буги ва тутуни таьсиридан унинг кузи огриб колади. Шунда у табибга мурожаат килади. Табиб даволашга 500 олтин сурайди. Розий шунча пулни тулагач, хакикий ал-киме буекда экан, шу вактгача менинг шугулланиб юрганим ал-киме эмас экан, деганди. Шундан кейин, у ал-кимени ташлаб, табобатни урганишга киришади.

Розий тиббиет билан 30 еш атрофида шугуллана бошлаган. Райга кайтганидан кейин Розий бир канча вакт Рай касалхонасини идора килган, шундан кейин Багдодга чакиртирилган ва пойтахт касалхонасига мудир килиб тайинланган. Шунинг учун хам Розийнинг узи кайд килиб борган «Касалликлар тарихи» асосан Багдодда яшаб ижод этган даврига хос клиник кузатишлардан иборат. Ирок ва Багдодда хукм сурган Аббосийлар халифалигида ал-Муктадир Биллох томонидан курилиб, унга «ал-Беморис-тон ал-Муктадирий» номи берилган касалхонада хам Розий бир канча вакт ишлаган. Берунийнинг езишича, Розий узидан кейин табобат буйича 56 та, табииет буйича 33 та, мантик буйича 7 та, математика ва астрономия буйича 10 та, метафизика буйича 6 та, киме буйича 22 та, дахрийлик буйича 2 та хаммаси булиб 184 та асар езиб колдирган.

Машхур немис олими К.Броккельман (бундан такрибан 75 йил мукаддам) Розий асарларидан факат 61 тасигина бизгача етиб келганлигини айтди. Бизгача етиб келган факат тиббиет асарларининг 36 номдаги кулезмаси аникланди.

1. «Ал-ховий» номи билан танилган «Катта туплам». Розий унда Рай ва Багдодда узи олиб борган клиник кузатишлар ва тажрибаларнинг якунини кайд килган. «Ал-ховий» хажм жихатидан Ибн Синонинг «Тиб Конуни»дан катта булган. Розий бу асари устида 15 йил ишлаган булишига карамай, уни тугата олмаган. Бу китоб тахминан 25-30 томга якин булиб, табобат фанининг энциклопедияси хисобланган.

2. «ал-Муршид» («Табобат хак сузлар китоби»)

3. «ал-Куннош ал-Мансурий» («Мансурга багишланган туплам»)

4. «ат-Тибб ал-Мулукий» («Подшохлар табобати»)

5. «Ман ло яхзурух ат-табиб» (Табиб келмаган кишига»)

6. «Манофиъ ас-сиканжубин» («Сиканжубиннинг манфаатлари»)

7. «ал-Корабадин ал-Кабир» («Мураккаб дориларга багишланган катта китоб»)

8. «Китоб ал-Жударий вал хасба» («Чечак ва кизамик хакида китоб»)

Розий асосан савдогар ва амирларини даволагани, Рай ва Багдод касалхоналарини бошкаргани билан тук ва тинч хает кечирмаган. Унинг хаети мухтожлик ва камбагалликда утган Розий камбагал булишига карамай, эхтиежмандларга, бева ва бечораларга ердам килган, уларни бепул даволаган. Розий 25 октябрь 925 йили Рай шахрида вафот этган - [3; 7; 9; 10].

А. Розий тиббиётга киритган янгиликлари

1. Тиббиетда касалликлар тарихи ёзишда беморнинг исми шарифи, ёши, касби, турар жойини белгилашни бошлаб берган - [9,12].

2. Чечак касаллигига карши эмлашни бошлаб берган -(вариоляция) - [12; 4]

3. Халкумдан ёт жисмларни олиш учун ишлатиладиган инструментни кашф килган - [11; 13].

4. Биринчи маротаба тиббиётда пахтани ва кетгутни ишлатган - [12; 13; 4]

5. Тиббиётда специализацияни киритган - «Бир табиб хамма касалликларни даволай олмайди» - [8; 12]

6. Ахолининг кам таъминланган кисми учун тиббий тавсиялар тузган - «Хусусий табиби булмаганларга аталган тиббиёт»

7. Касалхоналарни ташкил килишда жойлашиш жойига ахамият бериш хакида - [11; 13].

8. Грек тиббиётини биринчи систематизация килинган бошкармани (Ал-Ховияни) тузган - [4; 7; 8; 13].

9. Европа тиббиётига биринчи булиб симобли малхамларни

киритган -[13; 3; 6].

10. Ар-Рози яратган, фармацевтикада ишлатиш учун махсус асбоб-

ларни Европа аптекаларида 18 асргача ишлатиб келинган - [8;

12; 13].

Касалликлар классификациясини тузишда ар-Розий:

1. узи даволаган касалларнинг касалликлар тарихи ва

2. олимнинг клиник кузатув принципларига, шунингдек,

3. узидан олдинги Гален, Гиппократ карашларига асосланиб тузилган.

Розий тузган «Касалликлар тарихи»нинг арабча асл нусхаси махсус бир тартибга солинмаган, унинг вафотидан кейин шогирди томонидан китоб холига келтирилган. Шогирд туплаган касалликлар тарихи 31 бобдан иборат булиб; уларнинг хар бирига 3 тадан 95 тагача касалликлар тарихи киритилган.

Ар- Розийнинг «Касалликлар тарихи» асаридаги касалликлар классификацияси:

1. Бош касалликлари.

2. Тутканок.

3. Меланхолия ва жиннилик хиллари.

4. Фалаж, увушиш, бушашиш хамда асаб ва миянинг бошка касалликлари.

5. Куз яллигланиши ва бошка куз огриклари.

6. Кулок касалликлари ва огриклари.

7. Бурун касалликлари- Назла ва тумов

8. Тиш касалликлари ва уларнинг огриклари.

9. Томок, тил, лаб, огиз ва бодом безлари касалликлари.

10. Меъда касалликлари ва кусиш хакида.

11. Шавса, йутал, нафас кисиши ва бошка кукрак ва упка касалликлари.

12. Бугин ва енбош, кул ва оек огриклари хамда ришта ва никрис.

13. Еллар, куланж ва ич котиш хакида.

14. Куланж дорисини кушиб ичиладиган сувни тайерлаш хакида.

15. Жигар огриклари хакида.

16. Истиско хакида.

17. Сарик касаллиги.

18. Талок касалликлари.

19. Буйрак, ковук ва жинсий кувват касалликлари.

20. Мояк ва олат огриги.

21. Бачадон огриклари.

22. Орка тешик касалликлари.

23. Ич кетиш, ичак шилиниши ва кон кетиши хакида.

24. Шишлар, тошмалар, кутир, кичима ва эшак еми хакида.

25. Иситмалар, синикиш, огирлик, эт увишиб титраш ва хароратлар хакида.

26. Бахак, пес, темиратки, кал ва сийка хакида.

27. Урилиш, йикилиш, уловдан йикилиш ва бошкалар.

28. Кам учрайдиган хар хил касалликлар, чечак ва кизамик. Ар-Розининг касалликлар классификациясини чукуррок урганиш

максадида бир булимини очиб анализ килдик.

Ар-Розий классификациясидан олинган бир булим: Шуса (шавса), йутал, нафас кисиш ва бошка кукрак хамда упка касалликлари хакида. Упка касалликлари.

1. Рабв (харсиллаш).

2. Зотилжам (плеврит).

3. Зот-ур-рия (упка яллигланиши).

4. Нафас-ул-интисоб (упка шиши).

5. Суъол ва унинг турлари.

6. Зик ун-нафас ва унинг турлари.

7. Бухр.

8. Шарк.

9. Сил.

10. Касабат утрия.

11. Шавса (упка абсцесси).

Кукрак касалликлари.

1. Шугоф.

2. Киллат-ул-лабан.

3. Зот-ус-садр.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Жумуд-ус-садр.

5. Хиккаи пистон.

6. Кукрак безидаги:

а) курук шишлар;

б) иссик шиш;

в) хул шиш;

г) совук шишлар.

1. Рабв - харсиллаш (астма) «Харсиллаш упкага тегишли бир касаллик булиб, бунга учраган кишининг бугилган еки огир иш килаетган киши каби нафас олишдан бошка чораси йук». «Агар рабв, нафас органларида йирингнинг бирдан ерилиб окишидан пайдо булса, бунга илгари шиш пайдо булиб, модда йигилганлиги, кейин тешилиб окаетгани белги булади.» Мисол - Рабв - №285 Бир киши каттик рабв касаллигига мубтало булиб, хатто нафас олишда хам жуда кийналар эди. Озгина кон аралаш куп туфлар эди - [2, 132-бет]

Хозирги замон медицина асосида Ушбу ташхисни крупоз пневмония деб изохлаб булади.

2. Бухр - бу шундай упка касаллигики, бунда нафас олиш ва чикариш оралигининг камайиши билан кечади.

Рабв ва бухр бир бирига ухшаш касалликлар хисобланади. Уларнинг фарки куйидагича: рабвда упкадаги найчаларда моддаларнинг айланиши бузилади ва кукрак аъзолари дагаллашади. Бухрда узгаришлар упка артерияларида кечиб, кукрак аъзоларида дагалашиши кузатилмайди, бемор йуталганда кизаради. Хозирги замон медицина асосида Ушбу ташхисни упка шиши деб изохлаб булади.

3. Зотилжам (плеврит) - кукрак кафасининг ич томонидан ва упканинг устидан ураб турувчи парданинг шиши (ялигланиши) булиб, икки турга булинган: а) чин; б) сохта.

Чин зотилжам - кукракнинг ички мускулларида еки улар орасидаги пардада пайдо булади. Бу холат чап еки унг томондан булади. Касаллик аломатлари: доимий иситма, кукракда санчувчи огрик, йутал, нафас етишмовчилиги.

Сохта зотилжам - ковургалараро (мускулларининг) ялигланиши.

4. Зот-ур-рия - упка яллигланиши.

Сабаби: 1) Кон хилтининг ошиши; 2) Сафро хилтининг ошиши. Касаллик аломатлари: доимий иситма, чанкоклик, йутал, нафас етишмовчиги, зарарланган томонда огрик, беморнинг уша томонда етолмаслиги ва уша томон юзнинг кизариши, зарарланган томонда етган пайтида купрок огзидан сулак окишидан иборат.

5. Нафас-ул-интисоб - (упка шиши) - упка ва кукрак ичидаги органларида балгам тупланиши. Бунда бемор буйнини юкори килиб, тик турган холда нафас олади. Сабаби: епишкок балгамнинг нафас йулларида йигилиши.

6. Суъол-йутал. Турлари:

а) кон хилтининг ошиши билан келса, томир уриши тезлашган, нафас олиши иссик, юзи кизаради, нордон нарсаларни ичса, узини яхши сезди.

б) назланинг миядан тукилиши билан келса, назла суюк булганда ухлаганда йутал кучаяди, лекин йуталганда балгам ажралмайди. Назла суюк булса, йуталганда епишкок балгам чикади.

в) упканинг узида еки кукрагида суюкликнинг димланиши булса, балгам куп ажралиб, хириллашлар булади. Бу холат карияларда ва мижози нам кишиларда кузатилади.

г) упкадаги пуфакчали тошмалар (аллергия) - кучли йутал, сийдикнинг куйишиб чикиши, юракнинг тез уришига олиб келади.

д) ошкозон тула булса, йутал пайдо булиб, кусгандан кейин йуколади.

е) ошкозонда савдо куп булса, йутал келиб чикади. Йуталганда кук-кора балгам чикади.

ж) упканинг совуклигидаги йуталда беморда чанкоклик йук, хаммомга тушганда узини яхши сезади.

з) упканинг сафро ва кон билан тулишишидаги йуталда иситмалаш, кучли чанкоклик булиб, совукликда узини яхши сезади. Мисол: бир кишида курук йутал ва аланганланиш бор эди. Хавонинг совуши билан аланганланиши тухтар эди. Устоз унга кон олдиришни буюрди.»

и) упканинг иссик ва курукликдаги йуталида беморда курук йутал, кучли чанкоклик, огиз ва томок куриши, совук мижозли нарсалар еса узини яхши сезади.

й) суъол-дикк - кукйутал купрок болаларда учраб, йуталганда бола кукариб кетади.

7. Зик-ун-нафас - (бугилиш).

Сабаби: томок суюкликларининг намлиги еки томок мускулларининг кучсизлиги, нафас олиш йулларида курукликнинг ошиши. Маълум бир вактларда касалликка олиб келадиган хилтлар хам упкага, хам бош мияга берилиши мумкин. Шунинг учун упка касалликларида хам бемор рухиятида узгаришлар кузатилади.

Турлари:

а) Нафас олиш мускулларининг сустлиги билан боглик бугилишда бемор факат тик туриб нафас олади.

б) Юракнинг иссик буглари таъсиридаги бугилишда юракнинг тез уриши ва юрак заифлиги кузатилади.

в) Бодларнинг упкада тупланиши билан бугилиш.

8. Шарк - нафас олиш йулларида ет жисмнинг булиши.

9. Силл - ориклаш, лекин тиббиетда бу упкадаги яра булиб, аломатлари енгил иситма, доимий ва ориклатувчи иситма, ориклаш, вакти-вакти билан кусиши, йутал билан йиринг ажралиши. Бунда йирингнинг балгамдан фарки, сувга солинган йиринг чукмага тушади ва иситилганда емон хид келади. Мисол: «Бир йигит бир ой давомида йуталга мубтало булган булиб, огзидан бирданига куп кон келибди. Энди качон булмасин йуталса, кон келарди ва кусиги купикли эди. Устоз упкасидаги бир томир ерилган, окибатда у силга сабаб булади, деди.»

«Еки бир бола йуталар эди. Йуталганида бир хил купик чикар эди. У боланинг буйни узун ва ингичка эди. Сил касаллигига мойил эди.»

10. Касабат-ут-рия - нафас олиш йулларининг куриши (склеродермия).

Кукрак касалликлари.

1. Шавса - бу шундай шишки у диафрагманинг тагида ва ковурга орасида жойлашади. Шиш жуда уткир булиб, бемор ухламайди ва

76

харакат килишга хам халакит беради, яъни шавса - бу диафрагма ва ковургалараро мушакларнинг яллигланиши.

2.Шугоф - унг томон ковургалар орасидаги огрик. Ковургалараро невралгия.

3. Киллат-ул-лабан - сутнинг камлиги. Сабаби:

а) коннинг камлиги;

б) коннинг хаддан ташкари куплиги; в) кон мижозининг узгариши.

4. Зот-ус-садр - кукс оралигининг яллигланиши.

5. Чумуд-ус-садр - кукрак мушакларининг котиши. Бу холат бирданига содир булиб, бунда томок хам тортилиб, ундан хеч нарса утмаслиги мумкин. Ута совук сув ичиш еки афгон таъсирида бемор бирданига улиши мумкин.

6. Хиккаи пистон - сут бези кичиши.

7. Кукрак безидаги:

а) иссик шишлар - беморда кук безида хиссиет ошган тана хароратининг ошиши кучли огрик, кизариш, махаллий харорат ошиши, чанкоклик, лукилловчи огрик безовта килиб, совук жойда ва совук сув ичганда бемор узни яхши сезади. (уткир мастит) [2 № 254.] б)совук шишлар - тана хароратининг узгармаслиги еки пасайиши, тери рангининг окариши, сурункали типдаги огрик еки огрик булмаслиги, кукрак безида хиссиет камаяди. Иссик мижозли нарсаларни еганда ва иссик жойда бемор узини яхши сезади. (мастопатия)

[2 № 254 мисол] «Бир кимсанинг чап эмчаги, юраги жойлашган жойда ва томогига боргунга кукрак сукларида каттик огрик сезилмас эди. Бу огрик икки кунда бир ва гохида кунда икки марта тутиб, совук сув ичмагунга ва уша жойга совук сув куймагунча босилмас эди.»

в) курук шишлар - териси курук, огрик йук, бемор кораяди ва кукрак бези сургичи ичкарига тортилади, улчами кичраяди, чанкоклик хис килиб, емон тушлар куриб, уйкусизлик безовта килади, ичи котад и.(усмала рд а)

г) хул (кон хилтига боглик) шишлар - катта улчамли шиш, кучли лукилловчи огрик, кизариш, огирлик хис килинади (уткир маститда).

[2 № 291] - Бир киши ун йилча рабв касаллигига мубтало булиб, качонки совуклик нарсалар еса, йутали олиб кетар экан ва эрталаблари кукрагидан сувли ва ок купикли бир хил модда чикар экан. Устоз упкада епишкок моддалар тупланиб колган деди - [2, 133-бет]

2. Шавса - [2, №263] Бир хотиннинг унг тарафида шавса пайдо булиб, ерилган ва ундан модда йиринг чиккан эди. Лекин огриги тухтамаган, йутали енгил ва балгами суюк бир холда эди. [2, 129-бет]

3. [2, № 259] Бир хотин 7 ойдан бери узок давом этган йуталга учраб, ок балгам ташлар эди. Оеклари шишган эди. Кечалари бошини ястикка куйиши билан огзидан екимсиз хид келар эди. [2, 129-бет]

4. [2, №268] Бир еш хотин беш ойдан бери йуталга мубтало булиб, уч кун аввал огзидан купикли бир кон келган, у осонлик билан чиккан кон бир бутун булиб, лекин ичидан топилган нарса упка парчасига ухшаш эди - [2 130-бет]

5. [2, № 282] Бир хотинни олиб келдилар. Эмчагининг биттаси сулгин, иккинчиси каттиклашиб, тошдек туртиб чиккан безга ухшаб колган эди - [2, 132-бет]

ХУЛОСА

1. Ар-Рози шарк табобатида ахамияти буйича Абу Али Ибн Сино билан бир каторда туради.

2. Ар-Рози асарларида касалликлар классификацияси - шарк табобати асослари - мизож ва хилтлар концепцияси асосида тузилган.

78

Этиологик факторларга асосланган хозирги замон касалликлар классификациясидан (МКБ10) тузилиш асоси ва теоретик туриши билан фарк килади. АДАБИЁТЛАР

1. Ар-Рази абу Бакр «Духовная медицина» Душанбе «Ирфон»

1990

2. Ар-Рази абу Бакр «Касалликлар тарихи» Т., «А. ^одирий»

1994.

3. Кароматов И.Д. Глоссарий справочник по восточной медицине и альтернативным методам диагностики и лечения для врачей общей практики - Ташкент, Фан, 2010.

4. Кароматов И. Д. Простые лекарственные средства» Бухара

2012

5. Кароматов И.Д. Учение о натуре лекарственных средств в греческо-персидско-узбекской медицине и его современное толкование - Врач-аспирант 2006, 4, 325-329.

6. Кароматов И.Д. Философские и теоретические основы древневосточной медицины - Ташкент, Фан 2009.

7. Alvarez-Millan C. «Practice versus theory: tenth-century case histories from the Islamic Middle East» - «Soc. Hist. Med.» 2000 Aug., 13(2), 293-306.

8. El Gammal S.Y. «Rhazes contribution to the development and prog-ress of medical sciences» - «Bull. Indian Inst. Hist. Med. Hyderabad»

1995, 25(1-2), 135-149.

9. Gochfeld M. «Chronologic history of occupational medicine» -«J. Occup. Environ. Med.» 2005 Feb., 47(2), 96-114.

10. Katouzian-Safadi M., Bonmatin J. M. [The use of honey in the simple and composed drugs at Rhazes] - «Rev Hist Pharm (Paris)» 2003, 51(337), 29-36.

11. Langermann Y.T. «Criticism of authority in the writings of Moses Maimonides and Fakhr Al-Din Al-Razi»- «Early Sci. Med.» 2002, 7(3), 255275.

12. Richter-Bernburg L. «Abu Bakr Muhammad al-Razi's (Rhazes) medical works» - «Med. Secoli.» 1994, 6(2), 377-392.

13. Savage-Smith E. «The practice of surgery in Islamic lands: myth and reality» - «Soc Hist Med.» 2000 Aug., 13(2), 307-321.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.