Научная статья на тему 'Болаларда нотфғри бурчакли битиш оқибатида юзага келган қайта синишларни даволаш'

Болаларда нотфғри бурчакли битиш оқибатида юзага келган қайта синишларни даволаш Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
657
84
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
суякларнинг синиши / болалар / нотўғри бурчакли битиш / қайта синиш / гибридли остеосинтез / fracture / children / angular malunion / refracture / hybrid osteosynthesis

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — И. Ю. Ходжанов, А. А. Қосимов

Болаларда суяклар қайта синиши травматологиянинг оғир жароҳатларидан бири бўлиб ҳисобланади. Бурчакли силжишлардан кейин юзага келган қайта синишларни даволаш бирмунча мушкулдир. Институтимизнинг болалар травматологияси бўлимига 43 бемор шундай жарохатлар билан мурожат қилди ва даво натижалари ўрганилди. Бу беморларнинг аксариятида консерватив даволанишдан сўнг юзага келган иккиламчи деформациялар аниқланган. Шунинг учун бундай беморларни даволашда мураккаб гибридли остеосинтез усулини қўллаш мақсадга мувофиқлиги, иккиламчи деформацияларнинг олди олиниши ва натижаларнинг яхшиланиши асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Treatment of the refractures in consequences with angular malunion formed deformations in children

Refractures of bones in children is one of severe injuries in child's traumatology. The treatment of the refractures occurred incorrect unional fracture with angular displacement is very difficult. At our institute in department of children's traumatology 43 patients have been hospitalised and long term results were cured and have been ana-lyzed. In majority of patients such secondary fractures after conservative treatment became complicated with secondary deformations. So, to eliminate these complications we have applied a combined method of osteosyn-thesis allowing to prevent the occurrence of these complications and to get good late fate.

Текст научной работы на тему «Болаларда нотфғри бурчакли битиш оқибатида юзага келган қайта синишларни даволаш»

УДК: 616.71-001-053.2-089.193.4

БОЛАЛАРДА НОТУГРИ БУРЧАКЛИ БИТИШ ОКИБАТИДА ЮЗАГА КЕЛГАН КАЙТА СИНИШЛАРНИ ДАВОЛАШ

И.Ю.ХОДЖАНОВ, А.А.КОСИМОВ

Treatment of the refractures in consequences with angular malunion formed deformations in children

I.YU.KHODJANOV, A.A.KOSIMOV

Травматология ва ортопедия илмий текшириш институти

Болаларда суяклар кайта синиши травматологиянинг огир жарох,атларидан бири булиб х,исобланади. Бурчакли силжишлардан кейин юзага келган кайта синишларни даволаш бирмунча мушкулдир. Институтимизнинг болалар травматологияси булимига 43 бемор шундай жарохатлар билан мурожат килди ва даво натижалари урганилди. Бу беморларнинг аксариятида консерватив даволанишдан сунг юзага келган иккиламчи деформациялар аникланган. Шунинг учун бундай беморларни даволашда мураккаб гибридли остеосинтез усулини куллаш максадга мувофиклиги, иккиламчи деформацияларнинг олди олиниши ва натижаларнинг яхшиланиши асосланган.

Калит сузлар: суякларнинг синиши, болалар, нот^ри бурчакли битиш, к,айта синиш, гибридли остеосинтез.

Refractures of bones in children is one of severe injuries in child's traumatology. The treatment of the refractures occurred incorrect unional fracture with angular displacement is very difficult. At our institute in department of children's traumatology 43 patients have been hospitalised and long term results were cured and have been analyzed. In majority of patients such secondary fractures after conservative treatment became complicated with secondary deformations. So, to eliminate these complications we have applied a combined method of osteosynthesis allowing to prevent the occurrence of these complications and to get good late fate.

Keywords: fracture, children, angular malunion, refracture, hybrid osteosynthesis.

Болаларда суяклар синиши катталарга нисбатан куп учрайди ва умумий синишлар ичида 52-60%ни ташкил килади [1]. Барча синишлар ичида кайта синишлар 2,1-17,4%ни ташкил килади [2,4,7,9,10]. Болаларда суяклар кайта синишига олиб келувчи омиллар, сабаблари, диагностикаси, даволаниши ва профилактикаси маса-лалари хрзирги замон адабиётида суст ёритилган булиб, уларда рефрактурага олиб келувчи бир нечта омиллар санаб утилган [3,5,6]:

— бирламчи синишдан сунг фиксацияларни эрта ечиш, ортопедик тартибга риоя килмаслик, гипс бомамининг синиши;

— бирламчи синишдан сунг суяк булакларининг нотуFри битиши ва колдирса буладиган бурчакли сил-жишларнинг колдирилиши;

— бирламчи синишдан сунг суяк булаклари орасидаги диастазнинг куп булиши ва турли сабаблар ок,ибатида секин битиши;

— жаррохлик муолажасини нотуFри танлаш.

Бизнинг кузатувларимизда даволаш даврида колдир-са буладиган бурчакли силжишлардан сунг кузатилган кайта синишлар 27-32%ни ташкил килди. Рефрактурани даволаш даврида эса юзага келадиган асоратлар ичида ререфрактура 1,4-1,7%ни, битмаслик ва сохта бУFим хосил булиши 2,4-2,6%ни ташкил килади [8,9].

Максад: кайта синишга олиб келувчи асосий омил-лардан бири булмиш колдирса буладиган бурчакли силжишларни урганиш ва даволаш даврида юзага келадиган асоратларнинг олдини олувчи чора-тадбирлар самарасини урганиш.

Материал ва текшириш усулари

ТОИТИнинг болалар травматологияси булимида 2000-2012 йиллар давомида соматик касалликлари булмаган 137 бемор суяклари кайта синиши муноса-бати билан текширилиб, даволанди. Улардан 105таси

(76,7%) УFил болалар, 32 нафари (23,3%) эса киз болалар эди. Билак суяклари кайта синиши билан 109та (79,6%) бемор даволанган булиб, шулардан 91 (83,5%) нафарида билак суяклари диафиз кисмидан кайта синиши, 7тасида (6,5%) билак суякларининг юкори учлигида синиши, 11 (10,0%) болада билак суяклари пастки учлигининг синиши кузатилди. Умров суяги-нинг кайта синиши 11 (8,0%) беморда, сон суягининг кайта синиши 4 (2,9%) беморда, елка суяги дистал кисмининг кайта синиши 13 (9,5%) беморда аниклан-ди. 129 (94,2%) холатда икки марта синиш, 9 (5,8%) нафарда эса уч марта ва ундан ортик синиш кайд килинди. Шикастланишлар сабаблари куйидагиларни ташкил килди: 67 болада уй жарохати, 34 беморда куча жарохати, 28 нафарда мактаб жарохати ва 8 холатда спорт жарохати. Кайта синишга олиб келувчи омиллар сифатида фиксацияни эрта ечилиши 87 (63,5%) беморда, суяклар нотУFри битиши 43 (31,4%) болада, суяк булаклари орасида диастаз катта булиши ва секин битиши 4 (2,9%) нафарда ва жаррохлик муо-лажаси нотУFри танланиши 3 (2,1%) холатда аниклан-ди. 94 (68,6%) бола консерватив усуллар билан, 43 (31,4%) бемор эса жаррохлик усуллари билан даволанди. Жаррохлик усули билан даволанган 24 (55,8%) беморда кушма услубда остеосинтез, 16 (37,2%) болада интрамедулляр сихлар билан остеосинтез, 3 (6,9%) нафарда интрамедулляр штифт билан остеосинтез амалга оширилди.

Натижалар ва мунозара

Болалар суяклари кайта синишига олиб келувчи омилларни эътиборга олган холда даволаш тактикаси-ни ташлашга индивидуал ёндашиш оркалигина яхши натижага эришиш мумкин, деб хисоблаймиз. Колдирса буладиган ёки бурчакли силжишларга асосий эъти-борни каратишимиз лозим деб уйлаймиз, чунки

Болаларда нот^ри бурчакли битиш окибатида юзага келган кайта синишларни даволаш

бундай силжишларнинг кайта синишга мойиллиги юкоридир. Нормал холатда суякка тушадиган оFирлик унинг уки буйлаб таркалса, суяк булаклари нотyFри битиши ёки бурчакли силжишларда оFирлик нотyFри битган жойга жамланади. Натижада синган соха юкка бардош беролмайди ва кайта синиш юзага келади. Маълумки, суяк булакларининг нотyFри битиши асо-сан иккиламчи битиш жараёнида кечади, яъни бирик-тирувчи тукима аввал тоFай тукимасига ва кейинчалик эса суяк тукимасига утади. Шунинг учун иккиламчи битиш жараёни бирламчи битиш жараёнидан тоFай тукимаси микдори билан фаркланади ва нисбатан юмшокрок булади.

Юкорида курсатилганидек, бирламчи синишдан кейин суяк булаклари нотyFри битиши окибатида кайта синиш 43 беморда аникланган булиб, уларда ичкарига, ташкарига, оркага ва олдинга каби бурчакли силжи-шлар топилган, аммо купчилигида суяк булакларининг оркага ва олдинга бурчакли силжиши кузатилди.

Бундай беморларни консерватив даволаш, яъни суяк укини тУFрилаш ва стабилликни таъминлаш ьир мунча мушкулдир. Чунки бунда нотУFри битган соханинг бир томонида кадок хосил булиши окибатида силжиган суяк булакларини жойига куйиш имкони йук. Суяк булаклари якинлаштириб куйилган такдирда кадок бор томонда регенерация жараёни тезлашади ва бунинг хисобига иккиламчи деформация юзага келади. Бурчакли колдирса буладиган силжишлардан сунг юзага келадиган кайта синишларни даволаш муд-дати сезиларни узаяди.

Шунинг учун хам бурчакли битишдан сунг юзага келган кайта синишларни жаррохлик усули билан даволаш максадга мувофикрокдир. Амалиёт вактида бирламчи синишдан сунг хосил булган кадокларни тулик олиб ташлаш имкони бордир, бу эса иккиламчи деформацияларнинг олдини олувчи ишончли чора-дир. Аммо бундай ёндашувнинг жиддий камчилиги — кадокларни олгандан сунг юзага келувчи синган суяк булаклари орасидаги диастаздир. Агар бундай холат икки суякли сегментларнинг бир суягида юзага келса, даволаш тактикасини узгаришига сабаб булади. Су-яклар орасидаги диастазни комбинациялашган мурак-каб остеосинтез оркали бартараф килиш мумкин. Яъни мураккаб, аралаш ёки гибрид остеосинез икки ва ундан ортик остеосинтез усулларини куллашга айтилади. Бу усул бизга иммобилизацияни узок муд-дат саклаб туриш ва фиксацияларни боскичма-боскич олиш имконини беради. Жумладан, периостал ва па-раоссал кадоклар хосил булгандан сунг интрамедул-ляр сихлар олинади ва сунгра иммобилизация ташки фиксацияловчи Илизаров аппарати билан давом этти-рилади. Бу мослама синган сохада суяк кумиги кана-лида эндостал кадок хосил булгунгача туради. Синган сохада эндостал кадокнинг тулик хосил булиши суяк булаклари мустахкамлигига далолат берувчи ишончли белгидир. Бу турдаги гибридли остеосинтез усули синган сохада мустахкамликни ва компрессияни таъмин-лашдан ташкари, бУFимлар контрактураси олдини олишга хам ёрдам беради.

Юкорида келтирилган фикрларга клиник мисол келтирамиз: Мирумаров Му^аммад 12 ёш касаллик тарихи: №5750. Ташхис: «Чап билак суяклари урта учлигидан ёпик рефрактураси ва силжиганлиги». Беморда биринчи синиш 2010 йил 11 сентябрь куни

уйида йикилиши натижасида юз беради ва яшаш жойи поликлиникасида синиш аникланиб (а-расм), суяклар репозиция килиниб гипс боfлам куйилади (б-расм). Бемор амбулатор даволанишда х,еч каерга мурожат килмаган ва гипс боfлам бушаб кетади натижада ечишади. Иккинчи синиш 40 кундан сунг уйида укаси билан уйнаётганда кулини деворга уриб олиши натижасида юз берган (в-расм). Бемор инсти-тутимиз болалар жарохати булим ходимлари то-монидан курилиб, текшириш ва даволаш максадида болалар жарохати булимига ёткизилади. Бемор текширишлардан сунг 2010.21.10 куни "Чап билак суякларини очик репозицияси, интрамедулляр сихлар билан остеосинтез килиш ва Илизаров аппаратини урнатиш" жаррохлик муолажаси бажарилди (г-, два е-расмлар). Жаррохлик муолажасидан сунг яра бирламчи битди ва 1,0 ойдан сунг назорат рентген остида интрамедулляр сихлар олинди. 2,0 ойдан сунг Илизаров аппарати олинди. Фиксациялар ечилгандан сунг физиотерапия муолажалари буюри-лди ва беморнинг клиник, функционал х,олатлари тулик тикланди (ж-, з-, и-, к-, л-, м-, о-расмлар).

Рентген суратлардан куриниб турибдики, болаларда билак суяклари диафиз кисми синиши колдирса буладиган силжишларга жуда эхтиёткор булишни таъкидлаш лозим. Чунки бундай нотУFри битган суякларнинг кайта синиши эхтимоли юкори. Умум кабул килинган фикрга кура бирламчи синишдан кейин билак суяклари диафиз кисмида колдирса буладиган бурчак 15°дан ошмаслиги керак. Биз бу фикрга тулик кушила олмаймиз, чунки бундай бурчакли силжишлар аксарияти кайта синишга олиб келмокда. Болалар суяклари кайта синиши асосан диафиз кисми синишларда куп учрайди. Шунинг учун колдирса буладиган диафиз кисми синишларида, айникса билак суяклари диафиз кисми синишларида колдирса буладиган бурчак 5°дан ошмаслиги зарур, деб белгилаш максадга мувофик булар эди.

Хулоса

Суяклари кайта синиши билан мурожат килган болаларнинг хар бирига индивидуал ёндашиш оркалигина кузда тутилган максадларга эришиш мумкин. Бирламчи синишни даволаш жараёнида кайта синишга олиб келувчи хавф омилларининг бирон-бири, айникса бурчакли силжишлар аникланса, бу омил уз вактида бартараф килиниши зарур. Боскичли кушма остеосинтез усулини болаларда куллаш кайта синишларни ишончли ва самарали даволашга имкон яратади.

Адабиётлар

1. Баиров Г.А. Повторные переломы. Детская травматология. СПб 2000; 327-329.

2. Богданович У.Я. Тинчурина С.Г., Баширова Ф.Х. Повторные переломы. Ортопед травматол и протезирование 1983; 10: 23-26.

3. Богопольский И.А. Рентгенологические признаки повторных переломов у детей. Доклад на 9-й научной сессии Научно-исследовательского института детской ортопедии. М 1964; 322-323.

4. Кузьмин Б.П. Повторные переломы обеих костей предплечья у детей. Ортопед травматол и протезирование 1967; 3: 70-72.

22

Вестник экстренной медицины, 2013, № 2

И.Ю.Ходжанов, А.А.Косимов

5. Лединников И.М. Рефрактуры диафиза плеча. Вестн травматол и ортопед им. Н.Н.Приорова 1998; 2: 18-23.

6. Чернав Д.В. Повторные переломы длинных костей. Вестн Смоленской гос мед академии 2010; Спец вып: 12-16.

7. Эпштейн Г.Я., Богопольский-Больский И.А. О повторных переломах на том же месте длинных трубчатых костей у детей. Вопросы ортопедии и травматологии детского возраста. Сб науч работ. Л 1958; 314-319.

8. Hwang S.K., Rah J.H., Park H.J. et al. Refracture of the femur after Plate Removal. Korean fracture Soc 1995; 8: 799-806.

9. Kessler S.B., Deiler S., Schiffl-Deiler M. et al. Refractures: a consequence of impaired local bone viability. Arch Orthop Trauma Surg 1992; 3(2): 96-101.

10. Changulani M., Garg N., Colin E. Elsevier Case Report Use of ESIN in forearm fractures in children. Does keeping the nail in situ longer prevent refractures? Injury Extra 2006; 37: 151-153.

Контакт: Ходжанов Искандар Юнусович, т.ф.д., профессор, ТОИТИнинг болалар травматологияси булимининг мудири. Тел.: +99890-9791773.

Косимов Аъзам Азимович, ТОИТИнинг болалар травматологияси булимида илмий тадк,ик,отчи. Тел.: +99893-3793835. E-mail: azamtrauma@mail.ru

Расм. а) бирламчи синишнинг тасвири, б) бирламчи синишдан кейин суяк булакларининг нот^ри битиши тасвири, в) нот^ри бит-ган суяклар кайта синишининг тасвири, г) комбинациялашган усулда остеосинтез килингандан сунги х,олат, д) комбинациялашган усулда остеосинтезнинг эрта натижаси, е) 3 ойдан сунг суяклар-нинг х,олати рентген тасвири, ж) шикастланган кулнинг 9 ойдан сунги функционал х,олати, л) 9 ойдан кейинги натижа.

ЛЕЧЕНИЕ ПОВТОРНЫХ ПЕРЕЛОМОВ КОСТЕЙ

У ДЕТЕЙ ВСЛЕДСТВИЕ НЕПРАВИЛЬНО СРОСШИХСЯ УГЛООБРАЗНЫХ ДЕФОРМАЦИЙ

И.Ю.Ходжанов, А.А.Косимов НИИ травматологии и ортопедии МЗ РУз

Повторные переломы костей у детей являются одним из сложных повреждений в детской травматологии, а лечение повторных переломов, возникающих у детей на месте первичного перелома, заживших с угловыми смещениями, представляют ещё большую проблему из-за особенностей неправильного формирования мозолей. Изучены отдаленные результаты у 43 детей, находившихся на стационарном лечении в отделении детской травматологии. У большинства больных с консервативными методами устранения повторных переломов угловых деформаций после первичного перелома отмечалось повторное их возникновение. Для устранения таких осложнений применен метод комбинированного остеосинтеза, позволяющий предотвратить это осложнение и получить хорошие отдалённые результаты.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.