Научная статья на тему 'Вопросы искустсвенной вентиляции легких в интенсивной терапии геморрагического инсульта'

Вопросы искустсвенной вентиляции легких в интенсивной терапии геморрагического инсульта Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
164
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — А. Я. Захидов, А. Р. Ярашев

Изучения динамика внутричерепного и церебрального перфузионного давления при использовании разных способов вентиляции легких у больных с геморрагическим инсультом . Полученные данные показывают , что вспомогательные режимы вентиляции существенно не влияют на внутричерепное давление и функцию сердечнососудистой системы , тем самым не оказывают отрицательного действия на церебральное перфузионное давление. Это доказывает преимущество вспомогательных режимов и целесообразность их использования для проведения респираторной поддержки в практике интенсивной терапии геморрагического инсульта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The questions of mechanical ventilation in intensive care of hemorrhagic stroke

An investigation has been made in study of dynamic parameters of intracerebral pressure and cerebral perfusion pressure in patients with hemorrhagic stroke using different types of mechanical ventilation. Date suggests that supportive types of ventilation does not much influence intracerebral pressure, and function of circulatory system and heart, thus there is no negative effect to cerebral perfusion pressure. This confirms advantage of supporting types of mechanical ventilation and preferable of using respiratory support in intensive care of hemorrhagic stroke.

Текст научной работы на тему «Вопросы искустсвенной вентиляции легких в интенсивной терапии геморрагического инсульта»

УДК: 616.831-005.1:612.216.2-08-039.35

ГЕМОРРАГИК ИНСУЛЬТ ИНТЕНСИВ ТЕРАПИЯСИДА УПКА СУНЪИЙ ВЕНТИЛЯЦИЯСИ МАСАЛАЛАРИ

А.Я.ЗОХ.ИДОВ, А.Р.ЯРАШЕВ

The questions of mechanical ventilation in intensive care of hemorrhagic stroke

A.Y.ZAKHIDOV, A.R.YARASHEV

Тошкент врачлар малакасини ошириш института, Республика шошилинч тиббий ёрдам илмий маркази

Геморрагик инсульт билан касалланган беморларда, упка сунъий вентиляциясининг турли режимлари кулланнаётганда бош мия ичи босими ва церебрал перфузион босим узгаришларини урганиш максадида илмий изланиш олиб борилди. Олинган маълумотлар шуни курсатадики, упка сунъий вентиляциясининг ёрдамчи режимлари кукрак ички босими, юрак к,он-томир системаси функцияларига ва церебрал перфузион босимга салбий таъсир курсатмайди. Шунинг учун геморрагик инсульт билан орриган беморларда респиратор терапия утказишда бирга упка сунъий вентиляциясининг ёрдамчи режимларидан фойдаланиш максадга мувофик.

An investigation has been made in study of dynamic parameters of intracerebral pressure and cerebral perfusion pressure in patients with hemorrhagic stroke using different types of mechanical ventilation. Date suggests that supportive types of ventilation does not much influence intracerebral pressure, and function of circulatory system and heart, thus there is no negative effect to cerebral perfusion pressure. This confirms advantage of supporting types of mechanical ventilation and preferable of using respiratory support in intensive care of hemorrhagic stroke.

Калит сузлар: геморрагик инсульт, упка сунъий вентиляцияси, бош мия ичи босими, церебрал перфузион босим

Геморрагик инсульт (ГИ) интенсив терапиясининг долзарб муаммоларидан бири - бош мия ичи гипертензиясининг олдини олиш ва уни бартараф этиш дисобланади. Сунгги йилларда ГИни даволаш содасида ютукларга эришилаётганига карамай, ушбу патологияда ногиронлик ва улим курсаткичи жуда юкорилигича колмокда. Жадон соБликни сакдаш ташкилотининг сунгги йиллардаги маълумотларига кура, ГИ Ер юзидаги дар юз минг ахолининг 24,4 тасида учрамокда. Статистик маълумотларга кура, бизнинг Республикамизда хар йили 35 минг ГИ билан янги касалланиш долати кайд этилмокда [3]. Ушбу цереброваскуляр патология, ногиронликка олиб келувчи касалликлар уртасида етакчи уринни эгаллайди. утказилган ГИдан сунг факат 10% кишиларгина даслабки ойдан кейин, 20 % кишилар ярим йилдан кейингина кундалик даётда бошкалар кумагига мудтожликдан халос булади. Аммо, колган 70 % беморлар умрбод оБир ногиронлигича колади. ГИ сабабчи булган бирламчи ногиронлик курсаткичининг бизнинг Республикамизда хам усиши кузатилмокда. 2005 йилда бу курсаткич дар 10 минг ахолига 3,6 долатни ташкил этди, долбуки 1996 йилда 1,9 ни ташкил этган эди [9].

Кундалик амалиётга замонавий даволаш ва диагностика усулларининг татбик этилишига карамай, ГИ да улим курсаткичи жуда юкорилигича колмокда. Касалликнинг уткир даврида улим курсаткичи 70-75% гача етади, унинг тенг ярмиси эса дастлабки 3 суткага туБри келади. Статистик маълумотларга кура, ГИ улимга олиб келувчи сабаблар уртасида 10-12 % ни ташкил этиб, миокард инфарктидан сунг иккинчи уринни эгаллайди. Илмий манбалар маълумотларига асосан, бош мияга кон куйилишларида улим курсаткичи 52 дан 82%гача, субарахноидал кон куйилишларида эса 32 дан 64% ни ташкил этади [2].

ГИ билан касалланаётганларнинг 30%дан кам булмаган кисмини 50 ёшдан ошмаганлар ташкил этиши ва ёш беморлар сонини ортишига мойиллик мавжудлиги,

олдимизда турган муаммонинг накадар долзарблигидан дарак беради. Ушбу касаллик прогнози дам анча ташвишли - жадон соБликни саклаш ташкилоти маълумотларига кура, 2050 йилга бориб бу касалликнинг барча курсаткичлари икки баравар ортиши кутилмокда.

Бош мия ичи гипертензиясини бартараф этиш чораси, хар бир конкрет долатда мияда кон айланишининг бузилиши сабабидан келиб чиккан долда танланади. Ушбу чоралардан бири, комплекс даволаш тадбирлари каторида упка сунъий вентиляциясини (уСВ) куллашдан иборатдир. уСВнинг умумий гемодинамикага курсатадиган таъсирлари фанга маълум булсада, унинг мия томирларига курсатадиган таъсирлари етарлича урганилмаган. дозирги кунда мавжуд булган, уСВнинг мия томирларига таъсирини урганиш юзасидан утказилган кам сонли илмий текширишлар, муаммони дар томонлама ёритиш учун етарли эмас [11,12]. Муаллифларнинг уСВнинг VCV («volume control ventilation» -дажм назорати остида вентиляция) ва PCV («pressure control ventilation» - босим назорати остида вентиляция) режимларини узаро солиштириш юзасидан билдирган фикрлари турлича булиб, бир-бирига карама-каршидир. Айрим муаллифлар фикрича, VCV режимида, уСВ кукрак ички босимини оширишига карамай, бош мия ичи босими (БМИБ)га деярли таъсир курсатмайди [1,16]. Бу режимда мия гипоксиясининг олдини оладиган зарурий нафас дажми кафолатланади. Маълумки, PCV режимида, нафас утказувчи йуллардаги босим нафас олиш актининг охирига караб пасайиб борганлиги сабабли, кукрак ички босими сезиларли узгармайди, шунинг учун бу режим БМИБга деярли салбий таъсир курсатмайди. Ёрдамчи режимлар мана шу хусусиятларига асосан, баъзи муаллифлар томонидан эътироф этиб утилган ва уларни кенг куллашга тавсия этилган [7]. Шу уринда айтиш жоизки, баъзи адабиётларда ёзилишича, ёрдамчи режимларда нафас дажми ва минутлик дажм нафас йуллари утказувчанлигига бевосита боБлик булади, шунинг учун мия гипоксияси хавфи етарлича

юкори булади [4,6,14]. Юкорида айтиб утилганларнинг барчаси ГИ интенсив терапиясида уСВ утказишнинг оптимал режимини излашга ундайди.

Ушбу долзарб муаммонинг дал этилиши, ГИ интенсив терапиясида уСВнинг турли режимлари билан респиратор терапия утказишнинг тегишли курсатмаларини ишлаб чикаришга дал килувчи таъсир курсатган булар эди. Сунгги йиллардаги тиббиёт технологиясининг ютукдари кундалик амалиётга ёрдамчи режимлари мавжуд, "аклли" УСВ аппаратларининг кириб келишига сабаб булди. Ушбу аппаратлар ёрдамида УСВни янада физиологик шароитларда утказиш имконияти турилди. Аммо, ёрдамчи режимларнинг куплиги, нафакат бу аппаратлар билан эндигина ишлай бошлаган ёш врачлар, балки ГИ интенсив терапияси билан шурулланаётган илмий марказлар мутахассисларини дам чалритиб куяди. Кундалик амалиётга триггер системалари ишига асосланган УСВ аппаратларининг тадбик этилиши, катор янги саволлар турилишига сабаб булди. Бугунги кунда купчилик мутахассислар, ГИ интенсив терапиясида респиратор терапия утказилаётганда, уСВнинг кайси режимини, канака курсаткичлар билан куллаш зарур, деган катор саволларга жавоб изламокдалар.

Илмий изланишдан максад: ГИ интенсив терапиясида уСВнинг турли режимлари кулланганда БМИБ ва церебрал перфузион босими (ЦПБ)нинг узгаришларини урганиш.

Материаллар ва усуллар

45 та ГИ билан орриган беморларда УСВнинг турли режимлари куллаганда, БМИБ ва ЦПБ узгаришларини урганиш максадида илмий изланиш утказилди. Беморларнинг уртача ёши 50-65+3,6 ёшни ташкил этди ва аксарият долат-ларда дамрод касаллик сифатида юрак кон-томир касал-ликлари, атеросклероз, юрак ишемик касаликлари куши-либ келди. Баъзи долатларда эса, мияга кон куйилишига мия кон томирлари аномалиялари — аневризмалар сабаб булган. Касалхонага келган пайтда беморларнинг адволи орир ёки жуда орир деб бадоланди, уларнинг эс-душининг бузилиши Глазго комалар шкаласи буйича уртача 7 + 3 бал-лни ташкил этди. улим 29 долатда (65,4%) кайд этилди. Барча беморларда мия ичи гематомаларини олиб ташлаш, колдик бушликни ва мия коринчаларини дренажлаш жарродлик амалиётлари утказилди. Операциядан кейинги даврда барча беморларда, стандарт интенсив даволаш усуллари фони-да, «Savina», «Evita 2 + » («Dreager», Германия) аппаратла-ри ёрдамида уСВ утказилди. Вентиляциянинг кайси режи-ми кулланишига караб, беморлар 3 гурудга булиб урга-нилди. утказилган операция давомида ва ундан сунгги даврда барча беморларда дастлаб мажбурий вентиляция ре-жими — IPPV (Intermittent Positive Pressure Ventilation-мусбат босим остида мажбурий вентиляция) кулланилди. Кейин эса биринчи ва иккинчи гурудларда ёрдамчи вентиляция: BIPAP (Biphasic Positive Airway Pressure) - нафас йулларида икки фазали мусбат босим режими ва SIMV (Synchronized Intermittent Mandatory Ventilation) - синх-ронлашган навбатланувчи мажбурий вентиляция режим-ларига утилди. Учинчи гуруд беморларида мажбурий вентиляция режими IPPVни куллаш давом эттирилди. Вентиляция параметрлари беморларнинг гемодинамик, респиратор ва лаборатор курстаткичлари, дамрод касалликла-ри мавжудлигидан келиб чикиб, миянинг адекват оксиге-нациясини таъминлаш ва конниннг газ таркибини яхши-лашга эришиш максадида, дар бир бемор учун индивидуал ёндашилган долда танланди. Бунда вентиляция парамет-рлари куйидаги курсаткичларда: олинаётган даво тарки-бида кислород микдори (FiO2) камида 40-45%, нафас ол-

raHAa 3Hr roKopH 6ochm (Pinsp) 10 ash 30 mbar ra^a, Ha^ac oxHpHAarH MycSaT 6ochm (PEEP) 2 ash10 mbar ra^a SyAAH.

Bap^a SeMopAapAa AHHSMHKSAS KAHHHK-HeBpoAorHK KypHK, AaSopaTop Ta^AHAAap (^oh khcaots-hokophh ^oasth, BeHa kohhhhot KHCAopoAra TyHHHraHAHK Aapa^acH (SjO2) Ba apTepHA Ba BeHa kohhhhh KHCAopoAra TyHHHraHAHrHHr ^apKH (arterio-venosis difference oxygen-AVDO2) Ha3opaT khahhah. KoHHHHr ra3 tspkhShhh ypraHHm y^yH KanHAAapAaH, a.radialis Ba v.jugilaris internae ash nyHKD;Hfl HyAH Shash oAHHraH koh «Medica analyze blood gas» (AK0) annapaTHAa TeKmHpHAAH. KoHHHHr ra3 tspkhSh KypcaKH^AapHHH, SyryH pecnHpaTop TepanHA asbomhas, 6Hp cyTKaAa TypT MapTa ksha sthaah. ApTepHA Ba BeHa kohhhhot KHCAopoAra TyHHHraHAHK ^apKH, SyHHHTypyK BeHacHAaH oAHHraH KoHHHHr KHCAopoAra TyHHHraHAHK Aapa^acHHH apTepHaA KoHHHHr KHCAopoAra TyHHHraHAHK Aapa^acHra Ba nyAtcoKCHMeTpHA KypcaTKH^Hra y3apo TaKKocAam HyAH SHASH ^HCOSASHAH.

BHp BaKTHHHr y3HAa, Sap^a SeMopAapAa MMH.A, 500/75 («Triton-Electronics», Poccha) annapaTH epAaMHAa BMMB hhbs3hb ycyAAa yA^aS SopHAAH. BMMB KypcTaKH^AapH SyTyH pecnHpaTop TepanHA asbomhas eKH ApeHa^ Haft^a oahs TamAaHryHra KSAap ksha khahs SopHAAH. FeMoAHHaMHK KypcaTKH^Aap (apTepHaA koh Sochmh, ypTa^a apTepHaA Sochm (yAB), ropaK KHCKapHmAap cohh) «Nihon» Cohden, (^noHHA) Ba «Datex» Ohmeda (AK0) annapaTAapH epAaMHAa Ksha 3thS SopHAAH. Bap^a rypy^ SeMopAapHAa HHTeHCHB TepanHA asbomhas yABHH 100-120 mm. CHM.ycT. opaAHFHAa TatMHHAamra ^apaKaT khahhah. 3apypaT TyFHAraHAa mha 0H0HHH KaMaHTHpH0 Ba oaahhh oAHm mskcsahas hstphh XAopHAHHHr rHnepToHHK 3pHTMaAapHAaH ^oHAaAaHHAAH.

ЦПB KyHHAarH ^opMyAa epAaMHAa ^hcosashah.

ЦПB=УAB - BMMB

SyHAa yAB KyHHAarH^a ^hcosashsah: yae=(cucmoauk kpn 6ocumu+2guacmoauk k,oh 6ocumu)/3

Bom mha KoMntroTep ToMorpa^HA TeKmHpyBAapH, SeMopAap KacaAxoHara KeAraHAa Ba onepaцнAAaн KeHHHrH AaBpAa, ksmhas hkkh MapTa «Aura» («Philips», Foaashaha) bs MyAtTHcnHpaA KoMntroTep ToMorpa^HA (MCKT) «Brilliance» («Philips», Foaashaha) annapaTAapHAa yTKa3HAAH. ByHAa mha KopHH^aAapH Ba цнcтepнaAapн xoasth, reMaToMa ^axMH, yHHHr mha KopHH^aAapH Ba ksaas cyArH SymAHKAapH Shash y3apo hhcSsth, mha TyKHMacHHHHr hhcShh 3H^AHrH Ba nepH^oKaA peaкцнACн, myHHHrAeK yTKa3HAraH onepaцнAHннr a^^eKTHBAHrH (reMaToMaHH oahs TarnAaHraHAHK ^oh3h) ts^aha khahhah.

HaTM^a Ba ts^AHA

AaBoAamAa h^oShh hsth^s Ky3aTHAraH SeMopAapHHHr oAHHraH MatAyMoTAapHHH ^yKyp ts^aha khah0 myHH KypcaTAHKH, FM Shash oFpHraH SeMopAapAa epAaM^H - BIPAP pe^HMHAa (SomAaHFH^ napaMeTpAapH - FiO2 40-45%, Pasb 10-15mbar, PEEP >8 mbar) Ba SIMV pe^HMHAa (FiO2 5060%, Pins 25-30 mbar, Pasb 10-20 mbar, PEEP >8 mbar) вeнтнAAцHA yTKa3HAraHAa, SeMopAap pecnHpaTopra Te3poK MocAamAH. By pexHMAapHH KyAAaraHAa, Ma^SypHH pe^HMAapAaH ^apKAH yAapoK, KoHHHHr ra3 tspkhShhh Me^epHH KypcaTKH^AapHHH TatMHHAam hhcsstsh ocoh SyAAH. 1-AHarpaMMaAa KypcaTHAraHHAeK, KoHHHHr khcaots-HmKop ^oasth, ra3 tspkhSh, SjO2 KypcaTKH^AapH epAaM^H pe^HMAap KyAAaHraHAa Metep Aapa^acHAa SyAAH. 0yHHHrAeK, Sy epAaM^H pe^HMAap KyAAaHHAraHAa BMMBHHHr hhcSstsh nacT Ba ЦПBнннr roKopH KypcaTKH^AapH, AVD02 KypcaTKH^HHHHr ctssha TypHmH Ba KoHHKapAH Aapa^aAa KyTapHAHmH ksha sthaah. 0yHH TatKHAAam MyMKHHKH, ^ap hkksas epAaM^H pe^HM opacHAa

1-расм. Вентиляциянинг турли режимларида БМИБ, ЦПБ, капилляр ва вена (у.]идИапя Шета) конининг газ таркиби курсаткичлари. Изох,: * - Б1МУга нисбатан узгаришларнинг ишонарлилиги, Р<0,05; ** -1РРУга нисбатан узгаришларнинг ишонарлилиги, Р<0,05.

барча курсаткичлар буйича айтарли фарк кузатилмади. Бу шундан дарак берадики, вентиляциянинг бу турида бош миядаги перфузия жараёни нисбатан кулай шароитларда кечади. Нормокапнияда мия тукимасининг ишемиясига сабаб буладиган ва мия шиши ривожланишига олиб келувчи юмшок парда томирлари спазми юз бермайди [7]. Ёрдамчи режимларда БМИБнинг нисбатан пастлигини шу билан изохлаш мумкин.

Мажбурий режимда вентиляция килинганда, аксарият долатларда беморларнинг сунъий нафас аппаратига каршилик килиш долатлари куп кузатилиб, унга мослашувининг кийин кечди. 1- диаграммадан куриниб турганидек, бу беморларда кон газ таркибининг меъёридан катта силжишлари, шу жумладан 8]О2нинг пасайиши ва АУБ02 курсаткичининг кутарилиши кузатилди. Ушбу гуруд беморларида бартараф этилиши кийин булган гемодинамик силжишлар ва яккол намоён булган церебрал гипертензия- БМИБнинг 40 мм.сим.уст.гача кутарилиши, ЦПБнинг бошка гуруд беморлариникига нисбатан паст булиши кузатилди. Биз, курсатиб утилган силжишларни бартараф этиш кийин кечганлиги сабабли, мажбурий режимлардан фойдаланишни давом эттиришдан воз кечишга мажбур булдик. Албатта, диффуз гипотония долати ва мушакларнинг тулик релаксациясини талаб килувчи долатлар бундан мустасно.

Барча гурудлар гипертензияга мойил беморларида, уни турли йуллар билан бартараф этиш чоралари курилди. БМИБ 20-30 мм.сим.уст. атрофида тебраниб турган беморларда, УАБ 100-120 мм.сим.уст. атрофида таъминланганда, БМИБнинг аста-секин 10-12 мм.сим.уст. даражасигача пасайиб стабиллашуви кузатилди. Юкоридаги икки курсаткичдан келиб чиккан долда, ЦПБни >70мм.сим.уст. атрофида таъминлашга муваффак

булинди. Бу беморларда неврологик статусда: учокли симптоматиканинг регресси, эс-душининг ойдинлашуви ва Глазго шкаласи буйича бадоланганда, умумий балл йигиндисининг купайиши куринишидаги ижобий силжишлар кузатилди. Баъзи беморларда, сунъий нафас аппарати билан яхши мослашганда, кон босимининг дори воситаларига эдтиёж колмасдан стабиллашуви, вентиляция режимининг оптимал танланганидан дарак беради. Биз, кон босимининг бу кутарилишларини, церебрал ишемиянинг пайдо булишига нисбатан, организмнинг компенсатор реакцияси сифатида бадоладик. Бундан ташкари, кулланилаётган вентиляция режимидан катъий назар, УАБ курсаткичи Б]02га тугри пропорционал ва АУБО2 курсаткичига тескари пропорционал булиб чикди. Бошкача килиб айтганда, кон босими тушиши Б]О2 нинг пасайиши ва АУБО2 курсаткичининг ошувига олиб келди. Айникса, бу эффект бош миянинг зарарланган ярим шари тарафидан окиб келувчи коннинг газ таркибида яккол намоён булди. Буни, бош мия кон томирларида кон окими пасайганида, шу жойлардаги нерв дужайралари томонидан ишемиянинг олдини олиш учун кислородни купрок утилизация килиши сифатида изодлаш мумкин. Аммо, бу компенсатор механизм киска вакт фаолият курсатади. Агар мияни кониктирувчи адекват перфузион босим уз вактида кайта тикланмаса, юкорида айтиб утилган димоя механизмлари чарчайди. Бу эса, мия тукимасининг иккиламчи зараланишига замин яратади.

Беморларнинг улимига, куп долларда бош мияга кайта кон куйилиши натижасида гематома дажмининг ёки мия шишининг ошуви (58%), юрак-кон томир етишмовчилиги (27%) ва септик долатлар (15%) сабаб булди. Септик долат ривожланишида, упка узайтирилган вентиляцияси утказилган барча касалларда кузатилган, касалхона ичи

]Улган беморлар

Тирик долган беморлар

Sj02

2-расм. Улган ва тирик цолган беморлар вена (v.jugilaris interna) цонининг кислота-ишцор холати ва газ таркиби курсаткичлари нисбати.

инфекцияси алодида урин эгаллади.

Улган беморлар курсаткичларини тадлил ^илиш натижасида шу аникландики, бош мия ичидан ок,иб келаётган коннинг газ таркиби, тирик колган беморларнинг шу курсаткичларидан анча фарк килган долда куйидаги чегарада узгариб турди: рН 7,23+1,9, рС02 53,3+3,45 мм.сим.уст, р02 22,4+7,9 мм.сим.уст., Sj02% 38,4+8,7, AVD02 68,6+4,6% (2-расм). Тирик колган беморлар курсаткичлари интерпретациясига асосан айтиш мумкинки, бош мия ичидан окиб чикаётган коннинг газ таркиби меъёр чегараларида булди.

Утказилган текширишларимиз натижалари шуни курсатдики, ГИ интенсив терапиясида уСВнинг ёрдамчи вентиляция режимларидан фойдаланиш, мажбурий вентиляция режимларини куллашга караганда катор афзалликларга эга. Вентиляциянинг ёрдамчи режимларида, уСВнинг кукрак ички босимига ва юрак фаолиятига таъсири деярли сезиларсиз. Ушбу далилни, ёрдамчи режимларнинг биомеханик эффектлари ва бу режимлар кулланганда упка, упка артерияси, юракда жойлашган рецепторларнинг камрок таъсирланиши билан изодлаш мумкин [10]. БМИБ кутарилишининг олдини оладиган ва юракнинг самарали фаолияти таъминланадиган ушбу долатларда, адекват церебрал перфузияни таъминлашга кулай, купрок имкониятлар юзага келади. Вентиляциянинг мажбурий режимлари кулланилганда кукрак ички босимининг ошуви, юрак кискариш дажмининг камайишига, марказий вена босимининг ва БМИБнинг ошувига олиб келади. Бу иккала фактор эса шубдасиз, ЦПБнинг пасайишига олиб келади.

БМИБ пайдо булиши ва ривожланиши жараёнини урганиш асосида куйидагича хулоса килиш мумкин: бош мияда кон айланишининг уз-узини бошкарув механизмига асосан, умумий кон босими сезиларли кутарилган ёки пасайган вактда, мия капиллярларининг вазоконстрикция ёки вазодилятация куринишидаги жавоб реакцияси юзага чикади. Вазоконстрикция натижасида мияга окиб келувчи кон дажми камайиб, мия гиперемиядан димояланади, акс долда вазоген мия шиши ривожланиши мумкин [10]. Умумий кон босими пасайганда юзага келувчи вазодилятация натижасида эса, мияда кон айланиши дажми ортади, шу билан церебрал перфузион босим доимийлиги таъминланади. Аммо, бу димоя механизмлари умумий кон босимининг маълум чегарасида, яъни 50-150 мм.сим.уст. оралигидагина амал кдлади. Гемодинамик курсаткичларнинг

ушбу чегарадан ташкарига чикиши, бош мия томирлар тармогидаги босим узгаришларига, мия гиперемиясига ва шишига, ёки церебрал перфузион босимнинг пасайишига олиб келади.

Организм димоя механизмлари сустлашган ва беморнинг такдири утказилаётган интенсив даволаш натижаларига боглик буладиган критик долатларда, УСВ коннинг газ таркибини узгартириш оркали умумий гемодинамикага таъсир курсатади. Бунда БМИБ бошкарилишининг вазоген механизмлари ишга тушади ва капиллярлар тонуси узгаради. Гипервентиляция режимининг асоссиз кулланилиши гипокапнияга олиб келади [8]. Бу эса томирлар торайиши-вазоконстрикцияга сабаб булади ва мия томирларида кон окимининг пасайишига олиб келади [5,6]. Вазоконстрикция натижасида мия томирларида кон окимининг пасайиши, айникса бош миянинг зарарланган кисмларида якколрок намоён булади. Бунинг натижасида, шундок дам апоптоз долатида булган дужайраларнинг оксигенацияси ва метаболизми ёмонлашади. Зарарланган учок атрофида мия тукимасининг иккиламчи ишемия зонаси ривожланади ва бу зона секин-аста кенгая боради. коникарли церебрал перфузион босимни таъминлаш учун, гемодинамик курсаткичлар ва клиник-инструментал текшириш натижаларини артериал ва веноз коннинг кислородга туйинганлик фарки курсаткичи билан солиштириб куриш юкори информатив дисобланади [13]. Умумий гипотензияда мия кон таъминотининг камайиши натижасида, нейронларнинг кислородни утилизация килиши ортади ва SjO2 курстакичи пасаяди. Шу сабабли AVD02 курсаткичининг ортиши, иккиламчи ишемиянинг ривожланаётганидан дарак беради [15].

Хулосалар:

1) ГИ билан огриган беморларда УСВ утказилаётганда, энг аввало бемор ва сунъий нафас аппаратининг максимал мослашувига эришиш керак.

2) УСВнинг ёрдамчи режимлари кулланилиши бош мия гипертензиясига ва AVD02 курсаткичининг ошувига олиб келмайди.

3) УСВнинг мажбурий режимлари кулланилганда БМИБнинг кутарилишига олиб келгани сабабли, бу режимлардан ГИ билан огриган беморларда респиратор терапия утказишда фойдаланиш максадга мувофик эмас.

АДАБИЁТ

1. Белкин A.A., Зислин Б.Д., Инюшкин С.Н. ва бошцалар. Цереброваскулярные эффекты искусственной вентиляции легких у больных с острой церебральной недостаточностью при наличии внутричерепной гипертензии. Анест и реаниматол, 2005;3:33-35.

2. Виленский Б.С. Инсульт: профилактика, диагностика и лечение. СПб. 2002.

3. Гафуров Б.Г. Клиник неврология ва неврологик таълимнинг адоли соглигини саклашдаги роли. ТошВМ0И 75 йиллиги юбилей конференцияси материаллари туплами. Тошкент, 2007; 74-75.

4. Гриппи M.A. Патофизиология легких. М. Восточная книжная компания. 1997; 344.

5. Кассиль В.Л. Методы и режимы искусственной вентиляции легких у больных с длительной комой и в период выхода из нее. Реабилитация коматозных и посткоматозных состояний. М. 1992; 88-91.

6. Колесниченко А.П., Грицан А.И. 0сновы респиратор-

ной поддержки в анестезиологии, реанимации и интенсивной терапии. Красноярск. 2000; 216.

7. Молчанов И.В. Принципы интенсивной терапии

H30AHp0BaHH0H ^epenH0-M03r0B0H TpaBMBi. AHecT h peaHHMaTOA. 2002; 3: 12-17.

8. OmopoB A. B. Mcn0Ab30BaHHe mnepBeHTHA^HH b 0CT-

p0M nepH0Ae Tfl»eA0H ^epenH0-M03r0B0H TpaBMBi: ABT0pe^. ahcc... KaHA.Mei.HayK. 2004.

9. CaramoB A.P. MHBaAHAH0cTB BCAe^cTBHe HHcyABTa b Y36eKHCTaHe. MaTepHaABi ro6HAeHH0H кoн^epeнцнн n0cBA^eHH0H 75-AeTHro TamHYB. TamKeHT. 2007; 300.

10. Camumyp O.E. MexaHH^ecKaa BeHTHA^HA AerKHX. M

2007; 37-38.

11. Цapeнкo C.B., KpuAOB B.B., nempuKOB C.C. aatophtmbi

1A,HarH0cTHKH h Ae^eHHA ^epenH0-M03r0B0H TpaBMBi. 3^paB00xp h MeA TexHHKa 2004; 10: 20-22.

12. Audree A., Bendo M.D. Anesthesiological support patients with brain injury. Brooklyn New York, 2006.

13. Geardiadis D., Schwarz S. Influense of positive end-expiratory pressure on intracranial pressure and cerebral perfusion pressure in patients with acute stroke. Stroke 2001; 32: 2088-2092.

14. Plutz F. B., Slutsky A. S., van Vught A. J., Heijnen C. J. Ventilator-induced lung injury and multiple system organ failure: a critical review of facts and hypotheses. Int Care Med 2004; 30: 1865-1872.

15. Robertson C.S., Contant C.F., Gokaslan Z.L. et al. Cerebral blood flow, arteriovenous oxygen difference, and outcome in head injured patients. J Neurol Neurosurg

Psychiatry 1999; 55: 594-603. 16. Tyberg J.V., Grant D.A., Kingma I. et al. Effects of positive intrathoracic pressure on pulmonary and systemic hemodynamics. Respir Physiol 2000; 119 (2-3): 171-179.

Вопросы искусственной вентиляции легких в интенсивной терапии геморрагического инсульта

А.Я.Захидов, А.Р. Ярашев Ташкентский институт усовершенствования врачей, Республиканский научный центр экстренной медицинской помощи Изучения динамика внутричерепного и церебрального перфузионного давления при использовании разных способов вентиляции легких у больных с геморрагическим инсультом. Полученные данные показывают, что вспомогательные режимы вентиляции существенно не влияют на внутричерепное давление и функцию сердечнососудистой системы, тем самым не оказывают отрицательного действия на церебральное перфузионное давление. Это доказывает преимущество вспомогательных режимов и целесообразность их использования для проведения респираторной поддержки в практике интенсивной терапии геморрагического инсульта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.