Научная статья на тему 'ЯЗЫК И СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ"МИРСАДУЛ-ИБАД"НАДЖМУДДИНА РАЗИ'

ЯЗЫК И СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ"МИРСАДУЛ-ИБАД"НАДЖМУДДИНА РАЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
21
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЗЫК / СТИЛЬ / СОБЕННОСТЬ / ПРОЗА / НАДЖМУДДИНА РАЗИ / МИРСАД УЛ-ИБАД / КРАТКОСТЬ / ЛАКОНИЧНОЕ / ВЫРАЖЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Содикова Р.

В данной статье излагаются резултаты исследования языка и стиля изложения Наджмуддина Рази в “Мирсад ул-ибад”. В ней расматриваются особенности прози, сравнение стиля, лаконичност выражения мысли и специфическое использования лексики, а также творческая натура автора.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE LANGUAGE AND STYLE OF ‘’ MERSAD-UL-IBAD’’ BY NAJMUDDIN RAZI

The research outcomes of the language and style of NajmuddinRazi in his “MersaduI-ibad” are stated in the given article. The peculiarities of the prose and comparison of the style, briefness of the expression and the specific use of the expression and the specific use of the vocabulary and also the creative nature of the authors personality are considered in it.

Текст научной работы на тему «ЯЗЫК И СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ"МИРСАДУЛ-ИБАД"НАДЖМУДДИНА РАЗИ»

SEMANTIC ANALYSIS AND MODELING OF TWO-VALENT VERBS OF EXPRESSION, FEELING, PERCEPTION AND REPRESENTATION IN RUSSIAN AND UZBEK LANGUAGES

In this article the different scientific conclusions and point of views are reviewed on lexico-semantic and compatibility ofpotential verb. The basis of existence and the effect of Russian language elements as a foreign language in Uzbek language schools are revealed. One of the main function of verb valency, the two-object verbs are analyzed in Russian ad Uzbek languages. The examples reflect the methods of Russian two-objects verbs translation in comparative plan.

Its underlined that the differential character of Russian and Uzbek valency assists to find general and particular traits in their semantic and functions.

Its indicated that valency is consciously examined in wide semantic and syntactic meaning which represents as syntactic identification/detection of open positions, and as well their syntactic filling.

Key words: verb valency, semantic, modeling, different structural languages, two-object verbs

Сведения об авторах:

Юлдашева Умида Ибрагимовна - доценты кафедры современного русского языка и общего языкознания, факультет русской филологии. Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

Мавлонбердиева Отуной Эгамердиевна - доценты кафедры современного русского языка и общего языкознания, факультет русской филологии. Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

About the authors:

Yuldasheva Umida Ibragimovna - associate professors of the department of modern Russian language and general linguistics, faculty of Russian philology. Khujand State University named after academician B. Gafurov

Mavlonberdieva Otunoy Egamerdievna - associate professors of the department of modern Russian language and general linguistics, faculty of Russian philology. Khujand State University named after academician B. Gafurov

ЗАБОН ВА САБКИ БАЁНИ МИРСАД-УЛ-ИБОД»НАЧМУДДИНИ РОЗЙ

Содикова Р.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи Б. Гафуров

Дар рисолаи илмй баёнгари навъи сабк аст ва истифодаи бамавриди луготу таркибот, рамзу роз, чобачоихо ва тагйири маънй хоси хунармандон аст, чунонки устод Шамисо гуяд, «Хунарманд касест, ки мухайял, тасвирй ва отифй меандешад ва мебинад ва баён мекунад» [9;17].

Начмиддини Розй бидуни тардид, яке аз ин гуна хунармандон аст, ки бо офаридани осори арзишманди адабию ирфонй, махсусан забон ва тарзи баёни "Мирсод-ул-ибод"аз хунари суханварии у дар илми баён шаходат медихад.

Дарвокеъ ин китоб аз назари таърихи таълифи нахустин тахрири он дар соли 618х/ 1221м., яьне дар давраи хамлаи мугул ба анчом расидааст. Аз назари шеваи сухан низ ин китоб ба хеч як аз осори карни баъд шабохате надорад ва баръакс ба шеваи карни дувоздахум ва хатто охирхои карни ёздахум рост меояд. Бинобар ин хангоми ба дигар китобхои илмй назар меафканем, аксари ин асархо ба шевае аст, ки истилохан онро насри фаннй номидаанд.

Дар насри фаннй лафз рохи итноб, яъне рохи дароз кардани суханро мегирад ва маьнй ба борики мегарояд ва аз касрати такаллуф гохе сухан ба сурати насри манзум ё шеъри мансур дар меояд. Адабиётшинос Мирзоев С. дар партави андешаи устод Бахор бамаврид навиштааст, ки "нахустин китобе, ки дар таърихй адабй форсй аз эъчозй кадим ба итноби чадид гаравидааст, "Калила ва Димна" - и Абулмаолй Насруллох ибни Мухаммад дар асри XII будааст (4,161). Аммо ба андешаи адабпажухони дигар эъчозу итноб ва ибхом аз вижагихои насри форсй мебошад. Чунонки устод Зарринкуб гуяд: "Насри форсй дар назди нависандагони онхо голибан ба таъкиду ибхом ва эъчозу итноб холй нест"[[2; с. 141].

"Мирсод-ул-ибод"-и Начмиддини Розиро ба хак бояд хорич аз доираи насри фаннии мутадовил дар он аср донист. Китоби Начмиддини Розй мисли хамаи осори мутасаввифа доман аз шеваи сухани марсум, яъне расмшудаи аср дар мекашад ва ба силсилаи сухани орифони пешин дар меовезад. Аз он аст, ки дар баррасии шеваи сухани у таваччух ба матнхои мутасаввифа ба савоб наздиктар аст.

Маълум аст, ки «Мирсод-ул-ибод» замоне тасниф гардид, ки насри ирфонй бо авчи камол расида буд. Пеш аз Начми Розй ошикони хакикат ва пайравони тарикат мачмуахо сохта ва тарикатномахо пардохта ва рохи гуфтори уро хамвор карда буданд. Хрсили 200 сол захмати

нacpнaвиcони мyтacaввиф бa дacти Haчмиддин 6уд, ки дap ин acapи xyA as онх,о зикp нaмyдaacт : "Шapx-yт-тaapyф"- Kaлдободй ( 380х/ 990 м. то 434х/ 1042м.), "Kaшф-yд-мaxчyб" -и X,yчвиpй(мyтaвaффо 465х/ 1072м.), "Hyp- уд- удум"-и Aбyлxacaни Xapa^râ ( мyтaвaффо 425х/1033м.), "Рacоил"-и Пиpи Xppот ( мyтaвaффо 481х/1088м.), оcоpи A^aAM Faззодй ( мyтaвaффо 520х/1126м.), "Кшф -yд-acpоp"-и Мaйбyдй (520х/1126м.), оcоpи "Айнудкуззот" (шaxид 533х/1138м.), оcоpи Хо^ Юcyфи Xaмaдонй ( мyтaвaффо 535х/1140м.), тapчyмaи pиcодaи Kyшaйpия (бaъд aз 550х/1155м.), оcоpи Шaxобиддин Сyxpaвapдй (587х/ 1191м.), оcоpи Haчмиддини Kyбpо (мyтaвaффо 617х/1220м.), оcоpи Мaчидaдини БaFдодй (606х/1209м.) вa оcоpи Рyзбexони Бaкдй ( мyтaвaффо 606х/ 1209м.). Бояд гуфт, ки оcоpи зикpшyдa кдбд aз Ha^^^ro^ нaвиштa шyдaaнд вa ycyдaн aкcapи онх,о мaвpиди мyтодиaи y кapоp гиpифтaaнд. Ин оcоp вa кутуби дигape, ки ^ap^ зaмони тaълифи «Mиpcод-yд-ибод» пaдид омaдa, чун «Taзкиpaт- уд-aвлиё» - и Arrop вa "Мaоpиф"-и Бaxоyвaлaд (600х/1203м., 607х/1210м.) вa "Maоpиф"-иБypxони Мyx,aккжи Tиpмизй (мyтaвaффо 638х/1240м.) вa "Мaкодот"-и Шaмc вa оcоpи Мaвдоно Чaлодиддин Myxaммaд мaъpyф бa Мaвдaвй (мyтaвaффо 672х/1273м.), pacоили Азиз Hacaфй вa «Лaмaот» - и Иpокй кaлиди caбки cyxara Haчмиддинpо бa дacт мeдиx,aд.

Бapои ин ки шeвaи cyxaни Ha^^^ro^ шиноxтa ояд, дap бaъзe мaвpид бо киcмe aз китобхои ë,n^yAa мypочиaт кapдeм вa бо мyкоиcaи шeвaи онх,о вa шeвaи «^и^од-уд-ибол» он чй бa нaзap pac^A бa иxтиcоp гyфтa меояд.

Шeвaи cyxaEH Haчмиддини Розй шeвaи воизу мaчдиcгyёни ^apBH шaшyм вa хдфтум (дyвоздax вa œздaxyми медодй) acr вa aa нaзapи тapxи мaтлaб вa нaвъи дaлeд овapдaн бо оа^и Мaнcypи Ибодй, Шaxpистонй,«Фиxй мо фихй» - и Madrero вa «Мaоpиф»» - и Бaxоyвaлaд монaндй доpaд.Ин шeвa бо зaвки тacaввyфй xapчи бeштap дapомexтa вa a8 оcоpи оpифони мaъpyфи он acp моя гиpифтa вa мaктaби xоce na^o, овapдaacr. Оид бa caбкy уедуб вa xycycият дap ин мaктaб беш a8 x,ap чизе acape a8 нacpи гapм вa пypшypи A^an^ Faззодй вa Айнудкуззот вa Maйбyдй пaдидоp acr. Шчми Рaй чaндe a8 ибоpaxоpо a8 «вводах» - и Faззолй бо^о тaкpоp кapдa вa шaш pyбои a8 aшъоpи y дap "Mиpcод-yд-ибод"овapдaacт. Aшъоp вa мaзмyнx,оe, ки xaм a8 «Kaшф - уд - acpоp» - и Maйбyдй гиpифтa, кaм нecт вa бa xaмин дaлeлxо aCT, ки мо дap тaкя бa aндeшaxои aдaбиётшиноcон caбки «Mиpcод-yд-ибод» -pо омexтae a8 шeвaи мaчлиcгyён вa caбки cyxaни оpифони ёдшyдa мeдонeм.

Як нyктapо бояд ^a^a, кapд, ки дap capоcapи китоб шeвaи мyaллиф якдacry як Eycx нecт. Вaй бapои бaёни x,ap нaвъ a8 мaтолиб шeвaи xоcepо шшниходи зaвки xонaндa кapдaacт. Устод Maликyшшyapо Бaxоp ин мaxcycиятpо ну^те бap шфи Ha^HOT^ мeдонaд 21), вaлe тaaммyд дap capоcapи китоб бa ин нyктa мepacонaд, ки xyнapи бyзypги мyaлдиф xaмин aCT. У нeк дapёфтaaст, ки x,ap мaтлaбy мaъноepо бa чй зaбонe бояд гуфт: «он .о, ки бaёни ycyra куллй вa тaълимоти тacaввyф мaтpax aCT, зaбони xyшк вa бидуни зиннaти оддиpо коp мeфapмояд вa он .о ки x^^^e мecapояд бa зaбони cодa, вaлe дaтиф cyxaн мeгyяд вa он .о ки xy^^pD бa чизe тaкя кapдaни фapмони xyд вa ишоpaти Рacyд тaввaчyx мeкyнaд вa a8 оёти шapиф вa axодиcи нaбaвй бa фapовонй ëpï мeчyяд вa он .о xaм, ки фypcaтpо мyноcиб мeбинaд вa cyxaн a8 дилу ишку шaвкy шyp вa Худой ...дap миён aCT, кaлaм нигax мeдоpaд. Лaтифтapин вa xyштapин мaзмyнxои шоиpонapо дap колиби зeботapин кaдимaxо мeовapaд вa бо нaвъxои caнъaтxои дaфзй вa мaънaвй мeоpояд»[8,72].

Myтодea вa мyдоxизa дap capоcapи китоб бapмeояд, ки як зyмpa дyгaт вa истилохот низ шapxy тaвзex ёфтaaнд, ки мeтaвон чунин дaстaбaндй нaмyд:

1. Лугот вa истилохоти иpфонй - ишомй: «ниёбaт, caбp, фaк;p xyтбa mp, тaлaб, caйp, ниёбaт, гaйбaт, carcha, мyдaббиpa - a^rra, caтaвот,тacфия вa монaнди ин.

2. Лугот вa истилохоти axлокй - иpфонй: «хим^т, aъзоp, шaковaт - бaдбaxтй, кудау^, ху.б -шapм, мaшоpиб - дилбacтaиxо, отифaт - мexpyбонй».

3. Лугот вa истилохоти иpфони - фaлcaфй: - одaми a.«^, axan,™^ apвоx, одaми укуд, одaми мдоод вa миcди ин.

Бapои мyaйян вa мyшaxxac кapдaни caбки "Mиpcод-yл-ибод"шeвaxои мyxтaдифи cyxaни Haчмиддинpо бa тaвpи шохи^ бояд бappacй кapд:

Хащияти забони асар. Maълyм ad, ки кaлимaxо дap зaбони xa^ дap дaвоми acpxо a8 caнчиш гyзaштa,pexтaгй вa cоддaгивy возexии xaйpaтaнгeзe гайдо мeкyнaнд. Зaбони xar^ бa нaвиcaндa aшёи xом мeдиxaд. Haвиcaндa ин aшёи xомpо aввaл дap коpгоx ё дaбоpaтоpияи э.одии xyд обутоб мeдиxaд вa бaъд бa оммa тaкдим мeкyнaд. Maxз дap xaмин cypaт xиrдмaти бyзypги нaвиcaндa xaмчyн устоди кaломи бaдeй бa тaвpи дypaxшон нaмоён мeгapдaд. Meтaвон гуфт, ки зaбони aдaбй кaмy бeш peшa вa зaминaи xyдpо aз зaбони мyxовapa мeгиpaд. Зaбони ^фт^^^о то xyдyдe мeтaвон a8 оо^и xaмдaвpaи aдиб ё зодгохи y мyaйян нaмyд. Бaд-ин мaънй, ки оcоpи дap фоcилaи зaмонй дap минта^и чу^офй ё фapxaнгй нaвиштaшyдa мaъмyдaнд a8 як зaбони мyxовapa бaxpa ^daa^o,. Бо гиpд овapдaни нукоти мyштapaки чaнд acap вa бappacии caбки онхо мeтaвон бa нишонaxои зaбони гуфтугуй пaй бypд. Дap дaвpaи Haчмиддини Розй шфи cодa вa мypcaди aдaбиёти фоpcии точикй ниcбaт бa дaвpaи шфи фaннй вa caбки мacнyъ, ки мyтaкaллиф aCT, бeштap pивоч дошт. Дap caбки мacнyъ нaвиcaндa кушиш бap он доpaд, ки xap чи бeштap a8 зaбони мyxовapa фоcилa бигиpaд вa дypй бичуяд. Taвpe ки a8

м^голши кapоин бapмeояд, тaнxо доиpaи мyaйянe as xонaндaгон бa дapкy фaxми ин оcоpи aдaбй Kодиp бyдaнд. Дap чунин acapxо зaбони фaннй вa мyтaкaллиф зaбони мeъëp aCT, яънe нaвиcaндa бa чaнд acapи мyтaкaллифy мacнyъ зaбони aдaбии acapи xyдpо бa вучуд мeоpaд[8, c.55]. Haвиcaндa гyë aa нaвиштaни мaтолиби cоддa вa мaфxyм эxcоcи шapм мeкyнaд. Доиp бa оcоpи caбки мypcaл мeтaвон бa нaтичae pac^n,, ки peшaи зaбони мeъëp зaбони мyxовapaи ин ё он минтaкa вa бaxycyc, лaxчaи pоич дap xaмон дaвpa мeбошaд. Чунонки мaълyм aCT, дap тaFЙиp вa тaxaввyли зaбони фоpcии дapй pивочи гуйишхо тaъcиpи зиëдe доштaнд [8, c.57].

Иячмиллини Розй низ xaмчyн нaмояндaи бомaxоpaти нacpи фоpcии точикй бa иcтифодaи боигapии зaбони xaлк acоcaн a8 xaмин нyктaи нaзap чозибaю pexтaгй, xyлоca pyxH xaлкй бaxшидa, онxоpо виpди зaбони мapдyм гapдонидaacт.

Дapвокeъ зaбони нacpи Ha^^^n^m Розй o^na, фacex вa a8 пeчидaгигyиxо оpй бyдa, имpyз xaм бapои доиpaи вaceи xонaндaгон фaxмо мeбошaд. Хycycиятxои ycлyби гуфтугуй, ки дap оcоpи Ha^^^n^m Розй бо ушуби aдaбй омeзиш ëфтaacт, имpyз дap гуйишу шeвaxои мapдyми шaxpxои Caмapкaнrцy Бyxоpо бa мyшоxидa мepacaд.

Бapои миcол, дap зep поpчae "Миpcод-yл-ибод"-и Haчмиддини Розй, ки a8 кaлимaxои лaxчaвии xоcи y ибоpaт acт, мeовapeм:

^ao^ xaвоcи xaвоcpо, ки кaмоли иcтeъдодy xycни тapбият apзонй доштaнд, эшонpо бap ин шaчapa дap ин шyкyфa бинагзоштанд, бa дapaчaи caмapaгии xaKMï pacонидaнд вa он мaъpифaт шухудй aCT"[6, c.117].

Хдмчунонки мyшоxидa гapдид, дap миcоли болой кaлимaи «нaгyзоштa:нц» дap шaкли кaлимaи лaxчaвии «бинaгзоштaнд>> иcтифодa шyдaacт. Аз тapaфи дигap иcтифодaи "бо"-и тaъкиц бap capи фeълxо acт, ки дap acpxои минбaъдa pacм гapдид.

Хдмчунин кaлимaxои "бapнaяндоxтaнд", "чyзвиëт","бинaгзоштaнд", "бapнaмeaндоxтaнд", '^жук" (^pa), "бю^оят", '^у^ону cyтypбонон", "нaшвyнaмой", "бимeгиpeд", "бapбaстaнд", '^т^боист", "шyнyдaн", "бишноcaд", "бyдaндки", "нecтaндй", "нapacидaндй", "нaëфтaндй", "нaшyдaндй" вa гaйpa нaмyнaи кaлимaxои xaлкй, ки бa тaвpи фapовон дap "Миpcод-yл-ибод"-и Ha^^^n^m Розй бa нaзap мepacaнд[6, 105, 107, 112, 118, 120,144, 199, 214, 218, 239, 259].

Яте a8 мyxтaccоти caбки бaëни Ha^^n^m Розй дap «Миpcод-yл-ибод» cодaгивy paвонии кaлом вa шиpинии кaлимaвy ибоpоти дилнишин мeбошaд, ки дap capоcapи pиcолa бa хэдди кaмол pac^n,aaCT. Ha^^^n^m Розй чун нaвиcaндaи бомaxоpaти зaмон aï зaбони зиндaи xan; вa шоxaxои шeвaгии он бexтapин кaлимaвy ибоpотpо интикоб нaмyдa, дap мaвpидxои мyноcиб yстодонa бa коp бypдaacт.

Зaбон вa тapзи бaëни cyxaнвap cодa вa оpй a8 cyxaнбозиxо бyдa, ycлyбaш мyъчaз, доpои мaонии зиёд бо иcтифодaи эдфози кaм мeбошaд. Аз ин py, мeтaвон гуфт, ки як оpифи нyктacaнчy донaндaи xyби зaбон дap дaвpи xyд тaвониcтaaст бо чунин фacоxaтy бaлогaти кaлом мaчлиc оpоcтa, бap acоcи ин мaчолиc pиcолaи xyбepо бa кaлaм диxaд.

^бки тaълифи оcоpи Ha^^n^m Розй бо он xaмa чaззобияти тaмом вa cоддaгии бaëн бapои эчоди пaдидaxои xyнapй, мaвзyнияти кaлом дap шфи оpифонa xaм боиc шyдaaст.

Насри сода ба сабки хуросонй - шeвaи мyaллиф xaнгоми бaëни тaълимоти иpфонй вa мaтлaби илмйFOлибaн дap OFOЗи xap фacл чунон «одою тaбиию paвон acт, ки cодaгии cyxaн вa кутохии чyмлaxо pобитaxои шeвaи cyxaни мyaллифони pyзгоpи cомониpо биcëp xотиppacон мeкyнaд. Бapои мдоол боз нaмyнae дигap aз "Миpcод-yл-ибод"-и Haчмиддини Розй зикp мeшaвaд, ки бa xaK^Ka™ aндeшaxои боло caнaдe бyдa мeтaвонaд:«Cypьaти дилpо aз xyлоcaи олaми aчcом cоxтaнд вa чони дилpо aз xyлоcaи олaми apвоx пapдоxтaнд. Чунонки xap чй лaтофaти aчcоми мyфpaд вa мypaкaб буд, гиpифтaнд вa aз он шзои нaботиëт cоxтaнд вa xapчй лaтофaти нaботиëт буд гиpифтaнд вa Fизои xaйвонот cоxтaнд вa xapчй лaтофaти xaйвонот буд гиpифтaнд вa шзои одaмй cоxтaнд вa xapчй лaтофaти Fизо буд гиpифтaнд вa aз он тaни одaми cоxтaнд вa xapчй лaтофaти тaн буд гиpифтaнд вa aз он cypara дил cоxтaнд>> [6, c.146].

Дap ибоpоти боло тaкpоpи «xapчи лaтофaт ... буд гиpифтaнд вa aз он ... cоxтaнд» вa тaкpоpи чузъхои дигapи чyмлaxо мepacонaд, ки мyaллиф xeч тaлошe дap оpоcтaгии cyxara xeш нaкapдa вa мaтлaбpо бa xaмон гyнa, ки бa зaбони кaлaм чоpй мeшaвaд, бa p^ коFaз овapдaacт.

Дap мaвpидидигap мexонeм: «Бидон, ки xa; тaоло pоxe aз мaлaкyти apвоx бa дили бaндa кyшодaacт вa aз дил pоxe бa нaфc ниxодa вa aз нaфc pоxe бa cypa™ колaб кapдa, то xap мaдaди фaйз, ки aз олaми гaйб бa pyxpacaд, aз pyxбa дил pacaд вa aз дил rnc^e бa нaфc acape бa колaб pacaд, бap колaб aмaлe муношби он пaдид ояд [б, c.59].

Ba aгap бap cypaти колaб, aмaлe зулмонии нaфcонй пaдид ояд, acapи он зyлмaт бa нaфc pacaд вa aз нaфc кyдypaтe бa дил pacaд вa aз дил Fишовaт(пapдa)-e бa pyxpacaд вa нypоният pyxpо дap Xичоб кушд xaмчyн xолa (xиpмaни мax- Р.С), ки гиpди моxдapояд. Ba бa кaдpи он xичоб pоxи pyx бa олaми гaйб бacтa шaвaд, то aз мyтолиaи он олaм боз монaд, вa мaдaди фaйз бaд-y кaмтap pacaд....» [6, c.161].

«Aнбиëpо aввaл бa кaлиди тapикaт дap тилиcмоти ботини бикyшодaнд aз pоxи олaми Faйб вa имдоди фaйзони фaйзи илоxй бa pyxH эшон pacaд, ки кобили он бyдaнд вa он тилиcмот кyшодa

шуд ва асари он файз ба дил расад, пас ба нафс расид, пас ба сурати колиб расид, сурати шариат бар сурати колиб зохир гашт...» (6,163).

Ва доди шариат чунон тавоно, ки хар узвро бад-он машгул кунй, ки фармудаанд ва аз он амал, ки канорачуи манъ кардаанд, то дандонахои калиди рост ба бандахои тилисм нашинад ва дар хол кушода шавад ва то баъзе рост мениханад ва баъзе наменишинад ва ё чун рост барнишинад дигар бора бар мегардонад ва харгиз ин тилисм кушода нашавад тамом, агар чй ба кадри он, ки рост барменишинад кушода мешавад ва асари росгй бар забон ба дил мерасад ва аз дил ба гайб мерасад ва аз нури имон аз гайб дар дил ба вучуд меояд. Ва харчанд ин ростй зиёдат мегардад ба зохир колиб ба воситаи аъмоли шаръ анвори имон аз гайб ба дил зиёдат мерасад... сурати колиб бар конуни шариат ба камол расад имон дар дили у ба камол» ([6,164].

Такрори калимахои «рохй» - «расад»- «расид» - «рост барнишастан» кариб ба хам ва дар чумлахои пай дар пайомадааст.

Шеваи муаллиф дар наклу ривояту тамсил низ ба камоли содагй ва равонй аст. Таври намуна:

« Худованди таоло чун хост, ки насли одамй дар чахон бошад, аввал Одамиро аз хок офарид, бе модару бе падар, он ки Хавворо аз падар бе модар офарид изхори кудратро, он гах дар офаридани насли Одамй ба ниёбати хеш Одаму Хавворо бар кор кард, то чуфт шаванд. Он гах аз эшон фарзанд падид овард» [6,127].

Хамин тавр, баррасии матолиби мазкур моро ба натоичи зерин меорад, ки Начмиддини Розй дар навгуй ва офаридани мазмуну маониии дакику мармуз муваффак ва дастболо буд, ки бахеч як аз хамзамонаш чунин шухрату барумандии хунарй даст надодааст. Уро мухтареи тарзи тоза эътироф намудаанд ва якин аст, ки хар як тарзу тарика пайравони худропайдо хохад кард. Бар хамин асос чахоншиносии Розй, ба вежа забон ва тарзи баёни китоби "Мирсод-ул-ибод"-и Начмиддини Розй дар асрхои минбаъда ба тафаккури нависандагони адабиёти форсии точикй беасар намонд ва дар пайравии ин китоб як зумра осори насрй ба вучуд омадаанд.

Ашъор,ки дар китоби "Мирсод-ул-ибод"-и Начмиддини Розй истифода шуда, хушку китобй набуда, балки ашъорест, ки ишку эхсосу чунунро ба хираду дониши хакимонаву орифона пайванд медихад, бинобар ин табакоти сатхи гуногуни хонандагон ба андозаи чахонбинй ва завки худ аз он бархурдорй меёбанд. Дар ашъори худи Начмиддини Розй бошад калимахои навсохта, таркибхои рамзй ва чолибу тоза, мазмунсозй ва маъниофаринй, мутобик ба сабки хуросонй рехта шудаанд.

АДАБИЁТ

1. Бахор, Мухаммадтакй. Сабкшиносй ё таърихи татаввури насрй форсй. Ч,илди сеюм / Мухаммадтакии Бахор. - Техрон: Заввор, 1381 х. - 440 сах.

2. Зарринкуб, А. Чустучу дар тасаввуфи Эрон / А.Зарринкуб. - Душанбе: Ирфон, 1992. -396 сах.

3. Мавлавй, Мавлоно Чдлолуддин. Фихй мо фихй / Мавлоно Чдлолуддин Балхй бо тасхехот ва хавошии Базеуззамони

Фурузонфар. -Техрон: Калам, 1330 х.ш.. - 600 сах.

4. Мирзоев Садриддин. Вежагихоисабкйвабадеииосоринасрии «Аклуишк» ва «Атворисалоса»-и СоуниддиниХучандй / Садриддин Мирзоев. -Хучанд: Ношир, 2013.-230сах.

5. Насриддинов А. Матншиносии осори адабй / А.Насриддинов.- Хучанд: Ношир, 2009.-230 сах.

6. Розй, Начмиддин. Мирсод-ул-ибод/ Начмиддин Розй; бо эхтимоми Мухаммад Амини Риёхй]. - Техрон: Интишороти Амири Кабир, 1373 х.ш. - 798 сах.

7. Розй, Начмиддин. Мирсод-ул-ибод/Начмиддини Розй; бо саъй ва

эхтимоми Хусайн Неъматуллохй. - Техрон: Саной, бидуни соли нашр.-312 сах.

8. Хатибй Хусайн. Фанни наср дар адабй порсй / Хусайн Хатибй.- Техрон: Заввор, 1375х.- 637сах.

9. Шамисо, Сирус. Баён / С.Шамисо. - Техрон: Фирдавс, 1373х. - 276сах.

10. Шарифов, Худой. Каломи бадеъ / Х.Шарифов. - Душанбе: Ирфон.- 1998.- 170 сах.

ЯЗЫК И СТИЛЬ ИЗЛОЖЕНИЯ<<МИРСАДУЛ-ИБАД>>НАДЖМУДДИНА РАЗИ

В данной статье излагаются резултаты исследования языка и стиля изложения Наджмуддина Рази в "Мирсад ул-ибад". В ней расматриваются особенности прози, сравнение стиля, лаконичност выражения мысли и специфическое использования лексики, а также творческая натура автора.

Ключевые слова:язык, стиль, собенность, проза, Наджмуддина Рази, Мирсадул-ибад,краткость, лаконичное, выражение.

THE LANGUAGE AND STYLE OF ' MERSAD-UL-IBAD" BY NAJMUDDIN RAZI

The research outcomes of the language and style of NajmuddinRazi in his "MersaduI-ibad" are stated in the given article. The peculiarities of the prose and comparison of the style, briefness of the expression and the specific use of the expression and the specific use of the vocabulary and also the creative nature of the authors personality are considered in it.

Keywords: style, features, prose, MersaduI-ibad, NajmuddinRazi, briefness, laconic, expression.

Сведения об авторе:

Содикова Р. - старший преподаватель кафедры английского языка Худжандского государственного университета им Б.

Гафурова.

About the autor:

Sodiqova R - senior teacher ofdepartment of English languge of the Khujand state university ofB. Gafurov

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.