Научная статья на тему 'ЯЗЫК И ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ СТИЛЬ В ПОВЕСТИ БАЛЬЗАКА "ОТЕЦ ГОРИО"'

ЯЗЫК И ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ СТИЛЬ В ПОВЕСТИ БАЛЬЗАКА "ОТЕЦ ГОРИО" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
293
86
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОИЗВЕДЕНИЯ / РОМАН / СТИЛЬ / ГЕРОЙ / ЯЗЫК / ФРАНЦУЗСКИЙ ЯЗЫК / ГРАММАТИКА / ЛИТЕРАТУРА / ОНОРЕ ДУ БАЛЗАК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Намозова Шахло Хамзаевна

Язык главное средство изображения действительности в произведении искусства. Язык каждого писателя, язык каждого произведения - неотъемлемая часть национального и литературного языка любого народа. Язык произведений меняется и развивается вместе с историческим и экономическим развитием; но грамматическая структура и основной лексический фонд остаются стабильными в непрерывности. Произведения Оноре дю Бальзака - одни из мировых шедевров, которые веками утоляли жажду мировой литературы. Его романы были написаны в 19 веке и быстро вошли во французскую и мировую литературу. Эти романы, написанные с неповторимым стилем и красноречием, быстро нашли свое место. Произведения Бальзака написаны простым французским языком и хорошо известны в мировой литературе своим стилем. Творчество Бальзака оказало непосредственное влияние на литературу других народов. Произведения Бальзака оставляют бессмертную роль в сердце каждого читателя, а его умелое изображение героев и их положения поражает читателя. Может быть, в будущем найдется ученый, который переведет эту сокровищницу мировой литературы с языка оригинала на таджикский.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LANGUAGE AND ARTISTIC STYLE IN BALZAC'S STORY "FATHER GORIO"

Language is the main means of depicting reality in a work of art. The language of every writer, the language of every work is an integral part of the national and literary language of any nation. The language of the works changes and develops along with historical and economic development; but the grammatical structure and basic lexical fund remain stable in continuity. The works of Honore du Balzac are one of the masterpieces of the world, which for centuries has quenched the thirst for literature of the world. His novels were written in the 19th century and soon gained a place in French and world literature. These novels, written with a unique style and eloquence, quickly found their place. Balzac's work is written in plain French and is well known in world literature for its style. Balzac's work has also had a direct impact on the literature of other nations. Balzac's works leave an indelible mark on the heart of every reader, and his skillful portrayal of the heroes and their situation amazes the reader. Maybe in the future there will be a scholar who will translate this treasure trove of world literature fromthe original language into Tajik.

Текст научной работы на тему «ЯЗЫК И ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ СТИЛЬ В ПОВЕСТИ БАЛЬЗАКА "ОТЕЦ ГОРИО"»

ЗАБОН ВА УСЛУБИ БАДЕЙ ДАР ПОВЕСТИ « ПАДАР ГОРИО» - И БАЛЗАК

Намозова Ш.Х.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Забон дар acapи бадей вocитaи acocии тacвиpи вокеият ба шумор меравад. Забони хар як нaвиcaндa забони хар acp кжми чудонашавандаи забони умумихалкй ва адабии миллат мебошад. Забони умумихалкй ва адабй дар мудати acpхo аз шеваю лачахои гуногуни як халк ба вучуд омада дар чараёни тараккиёти таърихию иктиcoдй тaFиp меёбад, ривоч мегирад. Аммо забони адаби миали FOявy афкори ичтимоиву шёш баробари дигар шудани coхтy тартиботи OTëcrny ичтимои тaFиp намеёбад. Сохти грамматикй ва фонди acocии лyFaвй дар давоми acpx,o уетувор мемонад. Забони адабии хар миллат боигарии лyFaтхoи шхахои гуногуни илму маданият ва хаёти cиëcивy иктиcoдии халкро дар бар мегирад. «Иcлoхaгy терминхои cиëcивy давлатй, таъбир ва мафхумхои маданию иктиcoдй хамагй фонди лyFaвии забони умумихалкй ва адабии хар миллат ает. Аммо нaвиcaндa дар acapи худ хамаи ин калимаву иборахоро кор намефармояд. Чунон, ки pacoм барои офаридани pacwy cypaт рангхои ба худ заруриро интихоб мекунад, нaвиcaндa хам барои тacвиpи бадей ва инъикoc намудани вокеахои зиндагй ва х^лат^ои инcoнй аз забони умумии адабй калимаву иборахои ба худ даркориро интихоб карда мегирад».

nac, яке аз хycycиягхoи аввалини забони нaвиcaндa ва acapи бадей дар он ает, ки навжанда аз фонди умуми забони адабй калимаву таъбирхои ба худ заруриро интихоб мекунад.Чунончи шоир барои тамирбахш ва хушоханг баромадани шеър калимахои хамкофия, хамвазн, хyшcaдo ва форамро интихоб мекунад. Нaвиcaндa барои бархоотаву мyчaccaм нишон додани кахрамонони acapaш барои равшантар намудани халату характери онхо забони онхоро аз хам фарк мекунад, яъне халату характери шатехо на танхо дар тacвиpи cypaти зохирии онхо, балки дар забони гуфтугуиашон низ намудор мегардад.

Забони acapи бадей на танхо вocитaи тacвиp, балки яке аз вocитaхoи ба вучуд овардани тип ва характерхои адабй низ мебошад. Забони acapи бадей дар муайян намудани ycлyби нaвиcaндa низ ахамияти калоне дорад. Ба ycлyб хам FOяхoи acocии эчодиёти навжанда хам тарзи нигоришу таълиф хам вocитaхoи тacвиpи бадей ба хycycиягхoи забони acapхoи бадей инчунин чахонбинии худи нaвиcaндa дохил мешавад. Аз ин чихат ycлyб бо методи эчодй равияи умумии адабиётро муайян мекунад. Уйлуб дар тачрибаи эчодии хар як нaвиcaндa ё мактабу чараёни адабй зохир шудани хамаи методи эчодй мебошад. «Уcлyбpo ба маънои махдуд ва тангтар низ кор мефармоянд. Ва дар ин маъни ycлyб бештар ба забон ва вocитaхoи бадеии тacвиp вoбacгa мешавад. Дар ин маъни ycлyбpo гохо caбк хам мегуянд. Чунончи, «Сабки Бедил», caбки acapхoи нacpии С.Айнй ва FaMpa» [21, c.55].

Тахлили забон ва ycлyби нaвиcaндaгoнy шоиронро вoбacгa ба мазмуну мундаричаи идеявии acapхoи онхо гузаронидан мумкин acг, зеро хар як калима, таркиб, ибора ва чумла дакикназарона бо ифодаи хoc бо табишхои маъноии худ предмети хаёт,мароми зиндагй ва FOяю идеали шaхc, халку миллатро нишон медихад. Дар acapи бадей барои ифодаи мaкcaд итихоби калима шарти аввалиндарача мебошад. Х,ар як калима барои конкретии ин ё он ма^д иcтифoдa бурда мешавад. Дар acapхoи бадей калимае неcг, ки вай бе ягон мaкcaд иcгеъмoл карда шавад. Ба ифодаи aдaбиëтшинocoн гуем, «Дар acapи бадей хар як калима вocитaи мухими тacвиpй» дорад.

Дар acapхoи бадей накши калимахо хар хел acг. Онхо дар як чо киммати муайяни эcтетикй дошта бошанд, дар чои дигар хамчун вocитaи мухим айнан, ба таври бадей таркиб ёфтани фикр хизмат мекунанд: калимахо баъзан бо хамдигар алокаманд гардида, харчанд ба таври бадей хакикатро тacвиp накунанд хам, дар дили хонандагон тaaccypaге бедор намуда, як навъ мафхуми муайянеро ифода мекунанд, ки ин бо вазифаи ycлyбиашoн алокаманд acr

Калимахо дар алохидагй бештар як мафхуми муайян ва мукарареро доранд: зиштй-бадй, нозебй, безебй, бадафтй, бадшаклй, бадандомй мукобили зебо ва Faйpa. Вакте ки онхо ба як дигар алока пайдо мекунанд аз доираи мафхуми муайян ва мукарари худ берун баромада, дорои (мафхуми муайян) маънохои гуногун мегарданд. Предметх,ои чудогона ва ходшаю вокеахо, ки дар acapхoи бадей тacвиp меёбанд, на дар вакти ба таври умумй, балки дар вакти айнан, ба таври конкретй ифода намудани онхо тacaввyp карда мешаанд. Аз ин чocг, ки Балзак дар acapхoи дар тacвиpи хoдиcaю вокеахо хама вакт калимаю иборахои мувофикро мохирона чо ба чо гузоштааст ва он завки бадеии хонандаро ниcбaт ба acap дучанд менамояд. «Завки бадеии хонандагон нжбат ба acap дар он вакт зиёд мешавад, ки «нaвиcaндa бо тамоми нозукихо имкониягхои бепоёни забони адабии хозира

харон чй хубй ва зебоиро, ки дар табиат ва хдёги инсонй хаст, барчаста нишон дихад» [21, с.57]. Дар асархои Оноре ду Балзак калимахо дар алохидагй ифоданок ва бадей баромадаанд, ки ба онхо хиссахои гуногуни морфологй буда бо ифодаи махсус баён карда шудааст.Балзак хангоми нишон додани хислатх,ои ин ё он гурухи сотсиалии чамъият бештар ба забон ва тарзи гуфтори онхо ахмият медихад. Дар асари « Падар Горио» кисмати зиёди персонажх,ои он ба манфиати худ фикр мекунанд ва ин фикри худро бо забон, ба воситаи услубии гуногун баён менамоянд, ки дар асари бадей нишон додани чунин хусусиятхои нутк барои муайян кардани характери онхо ахмияти нихоят дарачаи калон дорад. Оноре ду Балзак бо забон ва услуби хар як персонажи асари бадей хусусиятхои барчастаи ба ахли ин ё он миллат умумигардидаи як табака, гурух ё сифатх,ои чамъиятро тасвир мекунад, ки он персонаж то охири асар бо хислатх,ои хоси худ намунаи он гурухи чамъияти шуда мебарояд.Махз аз хамин чихатхд типикунонидани образхо,фардй амал намудани персонажно ва мувофикати хусусияти образхо сар мезанад. Ба воситаи забон ва услуби хар як персонаж, ки вай намояндаи ягон гурух, табака ва ё синф хисоб меёбад , хислатхои манфй ё мусбати гуруххои алохидаи як чамьият ифода карда мешавад. Дар асархои у мохирона кор фармудани боигарихои забони зинда барои пурра ва образнок баён намудани идеяи асосй, воситхои тасвири бадей роли мухим бозидааст. Нависанда ба воситаи онхо дар бораи предмети тасвир тасаввуроти муайян пайдо мекунонад: вазьиятхои амалу холатро конкрет мегардонад, тезу тунд мекунад ва гайра.Балзак кушиш ба харч додааст, ки хар як вокеа ва хусусиятхои он махз аз он чихат нишон дода шавад, ки ба худ як хислати хоси ибратбахш дошта бошад. «Ч,ихати ибратбахши хар як предмету вокеа, асосан, ду хел мешавад:манфй ва мусбат. Нависанда бо забон ва услуби ба худ хос хусусиятхои махсуси кахрамонхояшро дар офаридахояш мохирона ифода кардааст [22, с.60]. Махсусан дар повести « Падар Горио» ин баръало эхсос карда мешавад. «Падар Горио» асарест саршор аз эхсос ва дорои мазмуну мундаричаи баланд. Ин асар оиди марде кисса мекунад, ки фарзандонашро дуст медошт, аммо фарзан- донаш уро дар пиронсолй танхо гузошта оиди у бепарвой намудаанд ва ин пирамард дар пансионе, ки бо номи хонаи «Воке» маълум буд бо азобу машаккат дар як махаллаи факирнишини Париж ба сахти умр ба сар мебурд. Барои исботи гуфтахои боло ба забон ва услуби бадеии повести « Падар Горио»- и ба забони точикй тарчумашудаи ин адиби неруманди фаронсавй ру меорем. Тарчумаи асари безаволи Балзак ба забони точикй аз чониби мутарчими нуктасанч Х,абиб Ахрорй анчом дода шудааст. Тарчумон бо сабку услуби ба худ хос «Падар Горио»-ро аз забони русй ба забони точикй тарчума кард.Тарчумон сабки асарро нагз дарк карда,кушиш кардааст ,ки онро дар тарчумаи точикй нигох дорад. У кушидааст, ки забони тарчума ба забони точикии давр харчи наздиктар шавад:

«Биное, ки дар пансиони оилавй чойгир аст, ба хонум Воке тааллук дорад. Ин бино дар кисми поёнии кучаи Нев-Сент-Женевев вокеъ буда, дар ин чо мавзеъ ба тарафи кучаи Арбалет паст шуда рафта, чунон нишебии фарози нобобе ба амал овардааст, ки аробахо аз ин чо хеле кам мегузаранд. Ин вазъият боиси хомуши дар масохати байни Волде-Грасва Пантеон вокеъбуда мегардад; ин ду бинои бо хашамат бо тобиши зардгуни деворхояшон ва бо намуди тираи гунбазхои бузургашон, ки хама чизи атрофро тира месозанд, ранги шуоъхои атмосфераро тагйир медиханд. Дар ин чо роххои сангфарш хушканд, дар чуйхо на лой хаст, на об, кад кади деворхо алаф руидааст; одами бегамтарин хам ин чо омада гамгин мешавад. Такар- тукури фойтун дар ин чо як вокеаи калон аст, бинохо тираву дилгиркунандаанд, деворхои бе дару тиреза хабс -хонаро ба ёд меоваранд. Шахси парижии тасодуфан омадаги дар ин чо ба гайр аз пансионхои оилавй ё донишкадахо, кашшокй ва хафагй, пирони по ба лаби гур расида ва чавонони зиндадил, вале ба захмат кашидан мачбур дигар чизеро намебинад. Дар Париж аз ин мудхиштар ва гуфтан лозим аст, аз ин номаълумтар махаллае нест» [23;66].

Агар мо ин порчаи тарчумашударо бо матни асл мукоиса намоем баръало равшан мегардад , ки мутарчим бо як махорати ба худ хос онро баргардон карда забон ва услуби матни аслро дар тарчума нигох доштааст:

«Madame Vauquer, nee de Conflans, est une vieille femme qui, depuis quarante ans, tient a Paris une pension bourgeoise etаblie rueNeuve-Sainte-Gene -vieve,entre le quartier latin et le faubourg Saint-Marceau. Cette pension, connue sous le nom de la Maison-Vauquer, admet egalement des hommes et des femmes, des jeunes gens et des vieillards, sans que jamais la medisance ait attaque les moeurs de ce respectable établissement. Mais aussi depuis trente ans ne s'y etait-il jamais vu de jeune personne, et pour qu'un jeune homme y demeure, sa famille doit-elle lui faire une bien maigre pension. Neanmoins, en 1819, epoque a laquelle ce drame commence, il s'y trouvait une pauvre jeune fille. En quelque discreditque soit

tombe le mot drame par la maniere abusive et tortionnaire dontil a ete prodigue dans ces temps de douloureuse littérature, il est nécessaire del'employer ici : non que cette histoire soit dramatique dans le sens vrai du mot ;mais, l'oeuvre accomplie, peut-etre aura-t-on verse quelques larmes intra muros et extra . Sera-t-elle comprise au-dela de Paris ? le doute est permis. Les particularites de cette scene pleine d'observations et de couleurs locales ne peuventetre appreciees qu'entre les buttes de Montmartre et les hauteurs de Montrouge, dans cette illustre vallee de platras incessam- ment pres de tomber et de ruisseaux noirs de boue ; vallee remplie de souffrances reelles, de joies souvent fausses, et si terriblement agitee qu'il faut je ne sais quoi d'exorbitant pour y produire une sensation de quelque duree. Cependant il s'y rencontre ca et la des douleurs que l'agglomeration des vices et des vertus rend grandes et solennelles : a leur aspect, les egoismes, les interets, s'arretent et s'apitoient ; mais l'impression qu'ils en recoivent est comme un fruit savoureux promptement devore». [6;35]. Аз ин порча маълум мегардад,ки тарчумон аз санъати тарчумаи бадей хуб бархурдор аст.Чунон, ки дидем тарчумон дар тасвири пасионати хонум Воке ва махаллаи чойгиршавии он аз тамоми санъатх,ои тарчумаи бадей мохирона истифода бурдааст. Вай тавонистааст суханхои муаллифи асарро бо тамоми фикру хиссиёт ва образхои у дар забони дигар акс кунонад. Аз матни дар боло тарчумашуда чунин хулоса баровардан мумкин аст ,ки мутарчим вокеияти обективии дар асар тасвиршуда, мазмун ва рухи асарро пурра инъикос карда тавонистааст.

Оноре ду Балзак аз машхуртарин адибони адабиёти фаронсавй буда, шахсияти у ниёз ба тавзех надорад ва бештари нависандагони Фаронса ашъори уро сарчашмаи илхом карда мазмуни асархои уро такрор намудаанд. Муаррихони гузашта низ хар кадоме макоми воло ва чойгохи ин адибро дар осмони беканори адабиёти чахонй нишон додаанд. Бузургии ин адиб аз сухани худи у «Хар чи у натавонист бо шамшер кунад, ман бо калам фатх, хохам кард», ки дар поёни мучассамаи кучаки Наполеон сабт карда шудааст аён мегардад. Ин адиби нотакрор кореро анчом дод, ки лашкаркаши машхури Фаронса Наполеон Бонапарт бо шамшер натавонист анчом дихад. Асархои офаридаи Балзак дар адабиёти Фаронса мавкеи сазовореро ишгол мекунад. Дар ин макола мо кушиш ба харч додем, ки оиди Оноре ду Балзак, забон ва услуби бадей дар повести «Падар Горио»-и вай каме хам бошад маълумот дихем.

«Падар Горио»ва « Гобсек» намунаи олии романхои асри 19 - франсавй ба хисоб меравад. Аммо хаминро кайд кардан лозим аст, ки ин асархо гарчанде ба забонхои гуногуни дунё тарчума шуда бошад хам тарчумахои точикии вай аз нусхаи асл вучуд надоранд. Асари Оноре ду Балзак «Падар Горио», ки бо калами Хабиб Ахрорй тааллук дорад ва ин асари чолиби диккат соли 1983 аз забони русй ба забони точикй баргардонида шудааст. Харчанд, ки асар аз забони асл мебошад дар забони точикй низ хамонгуна аст. «Падар Горио» асарест саршор аз эхсос ва дорои мазмуну мундаричаи баланд. Ин асар оиди марде кисса мекунад, ки фарзандонашро дуст медошт, аммо фарзандонаш уро дар пиронсоли танхо гузошта оиди у бепарвой намудаанд ва ин пирамард дар Пансионе, ки бо номи хонаи «Воке» маълум буд бо азобу машаккат дар як махаллаи факирнишини Париж бо сахти умр ба сар мебурд.

ЛИТЕРАТУРА

1. Мухтор Ш. Адабиёти точик дар Фаронса / Ш. Мухтор - Душанбе: Ирфон, 1985. - 387 с.

2. Мухтор Ш. Замон ва тарчумон. - Душанбе: Адиб,1989. - 206 с.

3. 18.Мухтор Ш., Шамсиддини Хакназар Баргузидаи насри Фаронсаи асрхои XIV-XX / Ш. Мухтор Душанбе «Истеъдод» 2011. - 560 с.

4. 19.Мухтор Ш. Савтхои Ховар / Ш. Мухтор - Душанбе «Ирфон» 1986. - 980 с.

5. 20.Мухтор Ш. Луи Арагон ва суханварони Ачам. / Ш. Мухтор Газети муаллимон. №8, декабри 1987. - 876 с.

6. Мусулмониён Р. Назарияяи чинсхо ва жанрхои адабй / Р.Мусулмониён Душанбе: Маориф, 1987. - 564 с.

7. Мусулмониён Р. Назарияи адабиёт. / Р.Мусулмониён - Душанбе: Маориф, 1990. - 876 с.

8. Мусулмонкулов Асрори Сухан. - Душанбе: Ирфон, 1980. 345 с.

9. Нурджанов Н. Х. история таджикского советского театра. / Н.Х.Нурджанов - Душанбе: Ирфон, 1967. - 393 с.

ЯЗЫК И ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ СТИЛЬ В ПОВЕСТИ БАЛЬЗАКА «ОТЕЦ ГОРИО»

Язык главное средство изображения действительности в произведении искусства. Язык каждого писателя, язык каждого произведения - неотъемлемая часть национального и литературного языка любого народа. Язык произведений меняется и развивается вместе с историческим и экономическим развитием; но грамматическая структура и основной лексический фонд остаются стабильными в непрерывности. Произведения Оноре дю Бальзака - одни из мировых шедевров, которые веками утоляли жажду мировой литературы. Его романы были

написаны в 19 веке и быстро вошли во французскую и мировую литературу. Эти романы, написанные с неповторимым стилем и красноречием, быстро нашли свое место. Произведения Бальзака написаны простым французским языком и хорошо известны в мировой литературе своим стилем. Творчество Бальзака оказало непосредственное влияние на литературу других народов. Произведения Бальзака оставляют бессмертную роль в сердце каждого читателя, а его умелое изображение героев и их положения поражает читателя. Может быть, в будущем найдется ученый, который переведет эту сокровищницу мировой литературы с языка оригинала на таджикский.

Ключивые слова: произведения, роман, стиль, герой, язык, французский язык, грамматика, литература, Оноре ду Балзак.

LANGUAGE AND ARTISTIC STYLE IN BALZAC'S STORY «FATHER GORIO»

Language is the main means of depicting reality in a work of art. The language of every writer, the language of every work is an integral part of the national and literary language of any nation. The language of the works changes and develops along with historical and economic development; but the grammatical structure and basic lexical fund remain stable in continuity. The works ofHonore du Balzac are one of the masterpieces of the world, which for centuries has quenched the thirst for literature of the world. His novels were written in the 19th century and soon gained a place in French and world literature. These novels, written with a unique style and eloquence, quickly found their place. Balzac's work is written in plain French and is well known in world literature for its style. Balzac's work has also had a direct impact on the literature of other nations. Balzac's works leave an indelible mark on the heart of every reader, and his skillful portrayal of the heroes and their situation amazes the reader. Maybe in the future there will be a scholar who will translate this treasure trove of world literature fromthe original language into Tajik.

Key words: Composition, novel, style, hero, language, French language, grammar, literature, Onore ёе Balzak people.

Сведения об авторе:

Намозова Шахло Хамзаевна — старший преподаватель общеуниверситетской кафедры немецкого и французского языков Таджикского национального университета. Тел: (+992) 907815765.

About the author:

Namozova Shahlo Khamzaevna — senior teacher of French language in Department of French and German languages of Tajik National University. Tel.: (+992) 907815765.

НЕКОТОРЫЕ ОСОБЕННОСТЕЙ ЛСП «ХУРОК» (ЕДА, FOOD) КАК ПРЕДМЕТА ЛИНГВИСТИЧЕСКИХ И КУЛЬТУРОЛОГИЧЕСКИХ ИССЛЕДОВАНИЙ

Асламов И.А.

Таджикский государственный педагогический универсситет им. С. Айни

Изучение таджикского языка в контексте народной культуры, так же как и русского и английского языков и их истории позволяет смоделировать картину мира, мир знаний, присущих этим языкам, определённым нациям и народам, для которых эти языки являются средством постоянного общения или языками межкультурного диалога. Каждый из этих языков имея длинною историю нации и народа тесно связаны с культурой, поскольку именно в языке и через язык формировалось история мышления народа, вся совокупность народных знаний, верований, представлений.

Безусловно, для исследования картины мира, отраженной в языке таджикского народа, важное значение приобретает культуро-лингвистический аспект, так-как в этом языке чётко прослеживается сопоставимое развитие языковых и культурных явлений. К тому же, методы теории семантического поля и этимологической классификации лексики таджикского языка, на сегодняшний день в какой-то степени уже разработан. В этом смысле, семантическое поле таджикское понятие «хурок» (еда) является достаточно значимой, поскольку, во-первых, семантическая структура лексики этой тематической группы - «наиболее привычных, часто повторяющихся, ежедневных слов, которые составляют основное ядро лексики» [7, с. 7],

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.