Научная статья на тему 'О ВЫРАЗИТЕЛЬНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЯХ В ПРОЗЕ САДРИДДИНА АЙНИ И ОСОБЕННОСТИ ИХ ПЕРЕВОДА НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК'

О ВЫРАЗИТЕЛЬНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЯХ В ПРОЗЕ САДРИДДИНА АЙНИ И ОСОБЕННОСТИ ИХ ПЕРЕВОДА НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
63
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРНЫЕ ОТНОШЕНИЯ / ВОСТОКОВЕДЕНИЕ / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / ИСТОРИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ / УЧЕНЫЙ / АНГЛИЙСКИЙ ПУТЕШЕСТВЕННИК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гафорова Тахмина Сатторовна

В данной статье автор сначала исследует типы описательных фраз, а затем их положение и использование в художественном произведении, особенно в произведениях Садриддина Айни. При анализе автор статьи определяет, что описательные фразы занимают значимое место в творчестве С. Айни, и даже в употреблении данной разновидности словосочетаний и выражений С. Айни был одним из успешных и ведущих мастеров художественного слова. В произведениях Садриддина Айни образные выражения прослеживаются в нескольких формах и именно такие выразительные средства придают тексту действенность, чем и делают произведение более привлекательным. Данные выразительные средства в лингвистике рассматриваются в разных формах и они называются разными терминами: тропы - тип образных выражений, имеющих переносное значение; единицы изображения; единицы и художественно-описательные выражения; эвфемизм как тип языковой конструкции, в которой два или более слова означают что-то более интересное или привлекательное; метафора как тип слова, в котором используется другое слово вместо одного для передачи переносного значения.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VIEW TO THE KINDS OF DESCRIPTIONS EXPRESSIONS OF SADRIDDIN AINI'S HERITAGE AND THEIR TRANSLATION INTO ENGLISH

In this article, the author first explores the types of descriptive phrases, and then their position and use in fiction, especially in the works of Sadriddin Aini. When analyzing the author of the article, it becomes clear that descriptive phrases occupy a large place in the work of Ustod Aini, and even in its use he was the first writer. In the works of Sadriddin Aini, figurative expressions come in several forms and make the work more attractive, therefore they are called in different terms: tropes - a type of figurative expressions that have a figurative meaning; Image units; Units and artistic and descriptive expressions; Euphemism is a type of word in which two or more words mean something more interesting or attractive. Metaphor is a type of word that uses a different word instead of one to convey a figurative meaning, etc.

Текст научной работы на тему «О ВЫРАЗИТЕЛЬНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЯХ В ПРОЗЕ САДРИДДИНА АЙНИ И ОСОБЕННОСТИ ИХ ПЕРЕВОДА НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК»

"существительное+прилагательное ", "существительное+ глаголь ", "прилагательное+другие части речи", "наречие + другие части речи".

Ключевые слова: С. Айни, словообразование, сложные существительные, сложносочинённое, сложноподчинённое, словообразовательные модели, семантика, многофункциональность, синонимия.

MORPHOLOGICAL STRUCTURE OF COMPLEX WORDS IN «ST. TAJIK DICTIONARY FOR THE TAJIK LITERARY LANGUAGE» SADRIDDIN AINI

The study of ways of wordformation in the works of the great word masters has tremendous scientific importance to identify features of historical development and traditions of wordformation of any language. In these works, a huge valuable language material lies, on the basis of which various models of word formation can be identified to determine the main trends in the structural development of the word. One of these masters of the words of Tajik literature is the removal of Sadriddin Aini, whose works are considered to be a real treasure of the wealth of the Tajik literary language. The relevance of this issue gives us a reason to expose to comprehensive analysis of the morphological structure of complex words on the material of the «Sadriddin Aini Tajik Dictionary for the Tajik Literary Literature» Sadriddin Aini. In the article on the basis of the factory material of the named dictionary, structural models of formation of complex words of such types are considered: «noun + noun», «noun + adjective», «noun + verb», «adjective + other parts of speech», «adverb + other parts Speech. »

Keywords: S. Aini, word formation, complex nouns, complex, complex, word-forming models, semantics, multifunctionality, synonymy.

Сведение об авторе:

Зоитова Мохира - ассистент кафедры теории и практики языкознания Таджикского государсвенного педагогического университета имени Садриддина Айни тел: (+992) 919614528

About the author:

Zoitova Mohira - an assistant in the Department of Theory and Practice Linguistics of the Tajik State Study Pedagogical University named after Sadriddin Aini Tel: (+992) 919614528

ТДУ 809.155.0+802.0 ТКБ 81.2 (2 точик)+81.2АНТ

F-43

НИГОХЕ БА НАВЪИ ИБОРАХОИ ТАСВИРИИ ОСОРИ САДРИДДИН АЙНЙ ВА ТАР^УМАИ ОНХО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ

Fафорова Т.С.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенти Цум^урии Тоцикистон

Бояд гуфт, ки иборахои тасвирй на танхо нут; ва баёнро ганй мегардонад, балки мухимтарин вохидхои забонии дарачахои мухталиф аз кабили иборахои тасвирии фонетикй, лексикй, синтаксисй, фразеологиро барчаста нишон медиханд, то таваччухи хонандагон зиёд гардад. Х,амчунин бо истифода аз иборахои тасвирй арзишхои маънавй ва фархангии на танхо шоирону адибон, балки дар мачмуъ фарханг ва адабиётро ба оламиён муаррифй мешаванд.

Рочеъ ба иборахои тасвирй ва тахлилхои забонии онхо бештар забоншиносони рус, аз кабили Ю.М. Лотман дар корхои илмиаш "Тахлили матнхои шоирона", В.В. Виноградов "Услубшиносй. Назарияи нутки шоирона", Г.О. Винокур "Оид ба адабиёти бадей", Ю.В. Казарин "Тахлилхои забонии матнхои бадей: назария ва тачриба ва у" ва дигарон корхои илмй анчом доданд.

Дар матнхои назмиву насрии осори ниёгони мо иборахои тасвирй мавкеи хос дорад. Дар забоншиносии точик то хол мавзуи мазкур (иборахои тасвирй - F.T.) мавзуи нав аст ва рочеъ ба он то хол ягон кори илмй дар шакли алохида ва дакик ба анчом нарасидааст. Бархе аз забоншиносону олимони точик онхоро мачоз ва хуж метафора, бархи дигар онхоро эвфемизмзр ва гурухи дигар онхоро троп меноманд. Зимни тахлилхо дарёфтем, ки иборахои тасвирй дар забони точикй гуногунмавзуъ ва оммафахм аст. То хол фикри умумиро дар дохил ва хоричи кишвар аз чониби олимону забоншиносон дакик нашудааст. Бинобар ин онхо бо истилохоти гуногун ном бурда мешаванд:

1. Тропхо - навъи иборахои тасвирие, ки ба маънои мачозй меоянд;

2. Вохидхои тасвирй - навъи иборахои тасвирие, ки аз чихатхои грамматикй зиёд омухта мешаванд;

3. Вохидхо ва иборахои бадей-тасвирй - навъи иборахои тасвирие, ки барои чолиб нишон додани фикр танхо дар асархои бадей истифода мешаванд;

4. Эвфемизм - навьи вожахоеанд, ки бо истифода аз ду ва ё зиёда калима, маьнои онхо чолибтар ва чаззобтар мешаванд;

5. Метафора - навьи вожахоеанд, ки ба чойи як калима калимаи дигарро истифода намуда, маьнои мачозй медиханд.

Боиcи кайд acт, ки барои тахкик намудани иборахои тacвиpй лекcикa чойи намоёнро ишFOл мекунад, зеро тавономандй ва Faновaти забони точикй на танхо ашё ва шaxc, балки шакл, амал, шфат, харакат ва маьнохои дигари мукталифро меомузанд. Ин гуна меьёрхо, тавшфхо, ифодахо ва арзишхоро махз дар доираи тахкики иборахои тacвиpй меомузанд ва тахлилу бappacй менамоянд.

Хамчунин иборахои тacвиpй ё эвфемизмхо навьи вожахоеанд, ки аз чихати маьно чолиб ва тaьcиpбaxшaнд. Он иcтилохи юнонй ¿офщц - нутки зебо ва so - cyxaни олй буда, маьнояш cyxaни зебо, калимаи тacвиpшyдa ва ибораи тacвиpй мебошад [13, c. 117]. Бинобар ин дар матн ё дар cyxaн барои ифода кардани маьнои тaъcиpбaxш иборахои тacвиpй ё эвфемизмхоро иcтифодa мекунем.

Бо ин ма^ад бузургони мо зимни офаридани ошри xyд иборахои тacвиpиpо дар хар cypaт тибки маьнову мантики xyд ба калам доданд. Иcтифодa намудани иборахои тacвиpй гувохи иcтеъдод ва мартабаи волои муаллиф (хам шоир ва хам навдоанда) acт. Хамчунин иборахои тacвиpй барои мyaccиpтap ва чаззобтар ифода намудани ходиcaвy вокеаи acap заруранд.

Py овардани шоирон ва нaвиcaндaгон ба иборахои тacвиpй дар cолхои 20-30-ми acpи XX бештар гардид. Дар ин замина нaxycтин маротиба шaxcияти бузург, ки ба acapи бадей иборахои тacвиpиpо бо нигохи тоза ворид нaмyдaacт, Садриддин Aйнй мебошад. Хатто иборахои т^в^й дар оcоpи y дорои вижагихои xоcи xyд хacтaнд.

Лозим ба ëдовapиcт, ки nac аз он ки Садриддин Aйнй иборахои тacвиpиpо дар оcоpaш пурра нишон додaacт, адабиёти мо бехтар ва бештар инкишоф меёфт. Зимни такгамбандии иборахои тacвиpй чунин вижагихоро та^им менамоем.

Тacвиpи нутк дар ошри Садриддин Aйнй хам ба воcитaи вожахо ва хам иборахои аалй ва хам мачозй нишон дода мешавад. Иборахои тacвиpие, ки тава^^-и маьнои мачозй бо мaкcaди ба вучуд овардани шакл (образ) иcтифодa мешаванд, mpon номида мешаванд.

Ифода ёфтани иборахои тacвиpй дар ошри Садриддин Aйнй ба шакли ифодахои мачозй (метафора) дарч ёфтаанд. Харчанд дар оcоpи ин нaвиcaндaи бузурги точик иборахои фразеологй зиёд хacтaнд, ифодахои тacвиpй шакли xоcи xyдpо дорад. Рочеь ба ин маоьала зaбоншиноcи точик Б. Камолиддинов чунин андешаронй нaмyдaacт: "Дар ифодахои мачозй-метафорй низ як чузь ба маьнои аалй ва дигаре мачозан кор фармуда шаванд хам, онхо бо баьзе xycycиягхояшон аз иборахои фразеологй фарк мекунанд" [7, c.185].

Тахкики иборахои тacвиpии оcоpи С. Aйнй бо фарогири мacьaлaхои зерин мавриди корбурд карор дода мешаванд:

- баён намудани чихатхои маьноию лугавй ва грамматикии оcоp;

- шарх додани xycycrarao® забони acлии acap;

- омyxтaни xapaктеpи кахрамонхои acap ва иcтифодaи вожахои муайян ва мyшaxxac аз чониби муаллиф барои ифодаи афкору андешаи пеpcонaжхои acap;

- нишон додани тacвиpи cyxaни вокей, мyaccиpии он ва иcтифодaбapии вожахои мaxcycи забони хозираи точик.

Хамин тавр, забони оcоpи Садриддин Aйнй ниcбaт ба забони acapхои назмй ва нacpии точик арзишмандтар ва Faнитap acт ва он шохкории забон ва адабиёти хозираи точик мaхcyб меёбад. Сукани тacвиpй дар acapи мазкур чун як рагсоми мохирро мемонад. Дар «Ёддоштхо» cyxaни тacвиpй дорои назокат ва латофати мaxcycи xyд мебошад. Бар замми ин cyxaни тacвиpй дар acora мушохидахои хакикии нaвиcaндa ва маводи вокеии тaьpиxии xaлк;и точик гирд оварда шyдaacт.

Иборахои тacвиpй бо ифода ёфтани холати вокей муагсиртар мегардад: «Ман ба xоcтaн ва нaxоcтaни хазрати бузургвор ахамият надода, дар он чо 40 руз монданро дap дили худ цapop додам ва дар хучраи чиллaxонa, ки дар даруни мазор буд, «чилла нишастам».. факат рузе cе бор аз чиллaxонa баромада ба мехмонxонaи умумй рафта дар катори муридон ва мycофиpон нишacтa аз он неъматхри фapoвoн бахраёб мешудам [2, c. 406].

Дар cyxarao® болои нaвиcaндaи точик иборахои тacвиpй "дap дили худ цapop додам" ба маьнои накша кашидам ва аз руи он амал кардан acr Дар ибораи мазкур фикр аз назария ба амалия cypъaт мегирад.

Хамчунин дар ибораи "неъматхри фapoвoн 6ajpaë6 мешудам' тacвиp xеле чаззобу муа^ир нишон дода шyдaacт. Харчанд неьматхои дунё бештар ба маьнои моддй омада бошанд, дар ин чо маьнои маданиро ифода мекунад. Муаллиф ба хар навьи иборахои тacвиpй диккати мaxcyc дода, онхоро тибки маьнову мухтаво чойгир кapдaacт. Бинобар ин дар хар cypaт чумлахо дорои мантики xоcи xyд хacтaнд.

Дар баробари ин иборахои тасвирй дар шакли инкорй ва манфй хам меёбад: «Чун субх - баъд аз сафед шудани руз аз хоб хеста берун баромадам, хамаи он мехмонон ва муриду мухлисон ба рафтан омодагй медиданд ва чехраи уамаашонро гаму андух монанди як пардаи сиё% пушонда буд [2, с.408].

Дар баробари метафора чузъи дигари мачоз метонимия низ истифода шудааст. Метонимия нисбат бо метафора муносибатхои мухталиф, яъне муносибати амалу натичаро ифода карда метавонад.

Бояд гуфт, ки метонимия дар осори Садриддин Айнй, ба хусус дар «Ёддоштхо» чойгохи бузургро дорад. Бинобар зиёд истеъмол намудани метонимия, аз чихати нависанда асар дорои хусусиятхои хос, яъне образноктар, чаззобтар ва муассиртар мебошад. Масалан, агар вожахои замона ва рузе дар шакли номуайянй дар асар истифода шуда бошад хам муаллиф он муддатро бо як назокат ва чаззобй тасвир кардааст: «Рузе бегохрнй Мулло Абдулхаким аз бозор омад, ки дар багал як бугча китоб дошт ва дар миёнсаройи мадраса бастаи худро _кушода китобхои имруз аз бозор ба даст даровардаашро ба муллохо ва муллобачагон нишон дод. У он китобхоро ягон-ягон ба даст гирифта бо таъбироти савдогарона таъриф мекард ва хати хар кадоми онхоро ба муаллифи он китоб ё ба ягон котиби гузаштаи машхур нисбат медод ва ба дасти кадом муллои машхур расида, аз мутолиаи у гузаштанашро ва дар хошияхояш аз тарафи у кайдхои мухим карда шуданашро, ба хубии хат ва ростнависии котиб илова менамуд ва дар фуроварди таърифи хар китоб харида гирифтани онро ба бинандагон таклиф мекард» [2, с.249].

Дар мисоли боло ибораи "рузе бегохрнй", ки аз чузъхои зарфу зарф (рузе, бегохонй) иборат буда, аз нигохи пуробурангй ба як замони тахминй, ки шомили як даврони бардавом аст ишора мекунад ва адиб барои ифодаи як замони ахди чавонии худ махз хамин колабро истифода бурдааст.

Чузъи дигар сермаъноии вожахо дар осори Садриддин Айнй, ба вижа дар «Ёддоштхо» синскдоха мебошад, ки он вобастагии чузъ ва куллро ифода мекунад [7, с.101].

Вожаи рост хамчун метафора ба чанд маъно истифода шудааст: ба маънои "айнан, бапуррагй анчомёфта" омадааст; ба маънои "хамвору мустаким"; ба маънои "дуруст, сахех, хак"

Вожаи рост дар баробари маънохои зиёд доштан, дорои маънои аслй аст: «Ман рост ба лаби руд рафтам, ки дарахтхои канори вай аз пеши хавлии мо намуда меистод. Дар ин тараф - дар тарафи чануби руд касе набуд, факат бар шоххои дарахтони бед, ки нав сабзимадон баста буданд, фароштурукон ва гунчишкон нишаста хониш мекарданд ва хониши онхо хам монанди хавои он чо ба кас мефорид» [2, с. 35].

Х,амчунин вожаи гурро нависанда ба таври мачоз чунин баён намудааст: «- Усто Барот! Шумо дар кучо? - гуён овоз дод. - Ман дар инчо бо бачагон зинда дар гур шуда нишастаам, - гуфта чавоб дод касе аз даруни хона ва аз даре, ки мо аз вай бо он хона барои халвохарй даромада будем, баромада бо падарам салом-алек ва вохурдй кард» [2:26]. «-Usto Barot! Where are you? - I'm in here, buried alive with my sons, came an answer from inside then Usto Barot came out through the same door as Ergash and I had gone in to buy halva, and exchanged greetings and news with my father» [1, с.56].

^айд бояд кард, ки мутарчимон хангоми тарчума дар баъзе холахо ба тарчумаи тахтулафзй даст мезананд ва чунин иборахо чун buried alive with my sons дар забони англисй куллан мавчуд нестанд.

Ин гурухи иборахои тасвириро иборахои фразеологй ё паремия номидан мумкин аст. Дарвокеъ, онхо маънои мачозиро нишон медиханд. Мисли "зинда дар гур шудан " ба маънои интизорй кашидан аст..

Х,амин тавр, забони осори Садриддин Айнй нисбат ба дигар нависандагон арзишмандтар ва ганигар аст ва он шохкории забон ва адабиёти хозираи точик махсуб меёбад. Сухани тасвирй дар асари мазкур чун як рассоми мохирро мемонад. Дар осори у иборахои тасвирй дорои назокат ва латофати махсуси худ мебошад. Бар замми ин сухани тасвирй дар асоси мушохидахои хакикии нависанда ва маводи вокеии таърихии халки точик гирд оварда шудааст.

АДАБИЁТ

1. Ayni S. Sands of Oxus, California, USA, 2008 - 231 p.

2. Айнй С. Ёддоштхо, Душанбе, 2001 - 326 с.

3. Виноградов В.В. Язык и стиль русских писателей от Карамзина до Гоголя. / В.В. Виноградов - М, 1990.

4. Вытускная квалификационная работа Толстовой Е.Р. по теме «Работа над изобразительно-выхразшельными средствами языжа в процессе формирования коммуникативной компетенции», М, 2018г. МПГУ.

5. Гаврин С.Г. Изучение фразеологии русского языша в школе, С.Г. Гаврин МоскваУчпедгиз, 1963. - 152 с.

6. Зунделович Я. Литературная энциклопедия: / Я.Зунделович // Словарь литературных терминов: В 2-х т. / Под редакцией Н. Бродского, А. Лаврецкого, Э. Лунина, В. Львова-Рогачевского, М. Розанова, В. Чешихина-Ветринского. — М.; Л: Изд-во Л. Д. Френкель, 1925.

7. Камолиддинов Б. Забон ва услуби Х,аким Карим. / Б. Камолиддинов - Душанбе: Ирфон, 1967. -185 с.

8. Каримов X.. Мухтасар дар бораи морфемаи -е. / Х..Каримов // Мачмуаи макола^о, Душанбе, 1976. - 22-26 с.

9. Культура русской речи: энциклопедический словарь—справочник / под ред. ЛЮ. Иванова, А.П. Сковородникова, Е. Н. Ширяева и др. Москва, 2003. - 840 с.

10. Ниёзй МН. Исм ва сифат дар забони тщикй, Сталинобод, 1954, 123 с.

11. Фразеологический словарь современного русского языка. — М.:»Аделанг>>,2014.—512с. Составитель: Ларионова ЮА.

12. Шмелев Д.Н. Современный русский язык. Лексика, Москва: Просвещение, 1977. - 334 с.

13. Энциклопедический словарь-справочник. Выразительные средства русского языка и речевые ошибки и недочеты / Под ред. А.П. Сковородникова. М., 2005 - 134 с.

О ВЫРАЗИТЕЛЬНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЯХ В ПРОЗЕ САДРИДДИНА АЙНИ И ОСОБЕННОСТИ ИХ ПЕРЕВОДА НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК

В данной статье автор сначала исследует типы описательных фраз, а затем их положение и использование в художественном произведении, особенно в произведениях Садриддина Айни. При анализе автор статьи определяет, что описательные фразы занимают значимое место в творчестве С. Айни, и даже в употреблении данной разновидности словосочетаний и выражений С. Айни был одним из успешных и ведущих мастеров художественного слова. В произведениях Садриддина Айни образные выражения прослеживаются в нескольких формах и именно такие выразительные средства придают тексту действенность, чем и делают произведение более привлекательным. Данные выразительные средства в лингвистике рассматриваются в разных формах и они называются разными терминами: тропы - тип образных выражений, имеющих переносное значение; единицы изображения; единицы и художественно-описательные выражения; эвфемизм как тип языковой конструкции, в которой два или более слова означают что-то более интересное или привлекательное; метафора как тип слова, в котором используется другое слово вместо одного для передачи переносного значения.

Ключевые слова: литературные отношения, востоковедение, английский язык, персидский язык, исследователь, исторические источники, исследователь, ученый, английский путешественник.

VIEW TO THE KINDS OF DESCRIPTIONS EXPRESSIONS OF SADRIDDIN AIM'S HERITAGE AND THEIR TRANSLATION INTO ENGLISH

In this article, the author first explores the types of descriptive phrases, and then their position and use in fiction, especially in the works ofSadriddin Aini. When analyzing the author of the article, it becomes clear that descriptive phrases occupy a large place in the work of Ustod Aini, and even in its use he was the first writer. In the works of Sadriddin Aini, figurative expressions come in severalforms and make the work more attractive, therefore they are called in different terms: tropes - a type of figurative expressions that have a figurative meaning; Image units; Units and artistic and descriptive expressions; Euphemism is a type of word in which two or more words mean something more interesting or attractive. Metaphor is a type of word that uses a different word instead of one to convey a figurative meaning, etc.

Keywords: literary relations, oriental studies, English, Persian, researcher, historical sources, researcher, scientist, English traveler.

Сведения об авторе:

Гафорова Тахмина Сатторовна - старший преподаватель кафедры иностранных языков Академии управления при Президенте Республики Таджикистан, Тел.: (+992) 907854411, E-mail:gafarovatahmina2020@gmail.com

About the author:

Gaforova Takhmina Sattorovna - Senior Lecturer of the Department of Foreign Languages of the Academy of Management under the President of the Republic of Tajikistan, Phone.: (+992)907854411, E-mail: gafarovatahmina2020@gmail.com

О НЕКОТОРЫХ ОСОБЕННОСТЯХ ОБРАЗНОСТИ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В НЕМЕЦКОМ, ТАДЖИКСКОМ И РУССКОМ ЯЗЫКАХ

Мадиева У.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Язык является важнейшим социальным явлением в окружающем студента мире, средством национального и межнационального общения, внутренней и внешней деятельности, предметом изучения, обучения и исследования.

Культура неотрывна от общего культурного уровня населения, от воспитания общей культуры гармонично развитой личности, а языковая культура межнационального общения тем выше, чем

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.