Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИНИ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ФАЛСАФИЙ АСОСИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИНИ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ФАЛСАФИЙ АСОСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маънавий мерос / жаҳон ҳамжамияти / Ренессанс / Шарқ ва Ғарб мутафаккирлари / маданий алмашинув / ёшлар / тарихийлик. / spiritual heritage / world community / Renaissance / thinkers of East and West / cultural exchange / youth / historicity.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Машарипова, Гуларам Камиловна, Рзаева, Адила Аваз Қизи

Мақолада Янги Ўзбекистонда Учинчи Ренессанс пойдеворини қуришнинг тарихий-фалсафий асоси илмий жиҳатдан асослаб берилди. Бугунги кунда ахборотлашган жамиятда маданий трансформацион жараёнларни меъёрлаштириш, умуминсоний ғоялар орқали қадриятлар мажмуини бойитиш, билим идеаллари ва нормаларига риоя қилишда тарихийлик тамойилига амал қилиш муҳим аҳамият касб этади. Шу нуқтаи назардан, ҳозирги кунда билимлар ворисийлигини таъминлаш, янги дунёқарашга эга ёшларни интеллектуал ривожлантириш ва маънавий-ахлоқий шакллантиришда буюк мутафаккирларнинг маданий алмашинув, маданий хотира шакллари ва механизмларини қўллаш, табиий-илмий ва ижтимоий-фалсафий тафаккур тараққиётига оид қарашларини ҳозирги давр янгиликлари билан уйғунлаштириш зарур.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Машарипова, Гуларам Камиловна, Рзаева, Адила Аваз Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL AND PHILOSOPHICAL BASIS OF BUILDING THE FOUNDATION OF THE THIRD RENAISSANCE IN NEW UZBEKISTAN

The article scientifically substantiates the historical and philosophical foundations of building the foundations of the Third Renaissance in New Uzbekistan. Today in the information society it is important to follow the principle of historicity in standardizing the processes of cultural transformation, enriching the set of values through universal ideas, adherence to ideals and norms of knowledge. From this point of view, it is necessary to ensure the inheritance of knowledge, the intellectual development of young people with a new worldview, the spiritual and moral formation of great thinkers, to use the forms and mechanisms of cultural exchange, cultural memory, and also to harmonize the views of great thinkers on the development of natural science and social and philosophical thought with the innovations of our time .

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ПОЙДЕВОРИНИ ҚУРИШНИНГ ТАРИХИЙ-ФАЛСАФИЙ АСОСИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДД УЧИНЧИ PEHECCAHC ПОЙДЕВОРИНИ КУРИШНИНГ ТAPИXИЙ-ФAЛСAФИЙ AСОСИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11669139

Машарипова Гуларам Камиловна

Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти профессори фалсафа фанлари доктори, Турон Фанлар академияси академиги,

Pзаева Ддила Aваз кизи

Central Asian University, English language Teaching and Education Management

(ELTEM) талабаси

АННОТАЦИЯ

Мацолада Янги Узбекистонда Учинчи Ренессанс пойдеворини цуришнинг тарихий-фалсафий асоси илмий жиуатдан асослаб берилди. Бугунги кунда ахборотлашган жамиятда маданий трансформацион жараёнларни меъёрлаштириш, умуминсоний гоялар орцали цадриятлар мажмуини бойитиш, билим идеаллари ва нормаларига риоя цилишда тарихийлик тамойилига амал цилиш мууим ауамият касб этади. Шу нуцтаи назардан, уозирги кунда билимлар ворисийлигини таъминлаш, янги дунёцарашга эга ёшларни интеллектуал ривожлантириш ва маънавий-ахлоций шакллантиришда буюк мутафаккирларнинг маданий алмашинув, маданий хотира шакллари ва механизмларини цуллаш, табиий-илмий ва ижтимоий-фалсафий тафаккур тарацциётига оид царашларини уозирги давр янгиликлари билан уйзунлаштириш зарур.

Калит сузлар: маънавий мерос, жауон уамжамияти, Ренессанс, Шарц ва Гарб мутафаккирлари, маданий алмашинув, ёшлар, тарихийлик.

АННОТАЦИЯ

В статье научно обоснованы историко-философские основы построения основ Третьего Возрождения в Новом Узбекистане. Сегодня в информационном обществе важно следовать принципу историчности в стандартизации процессов культурной трансформации, обогащении совокупности ценностей за счет универсальных идей, приверженности идеалам и нормам познания. С этой точки зрения необходимо обеспечить наследование знаний, интеллектуальное развитие молодежи с новым мировоззрением, духовно-нравственное формирование великих мыслителей, использовать формы и механизмы культурного обмена, культурной памяти, а также согласовать взгляды великих мыслителей на развитие

естественнонаучной и общественно-философской мысли с новациями современности.

Ключевые слова: духовное наследие, мировое сообщество, Возрождение, мыслители Востока и Запада, культурный обмен, молодежь, историчность.

ABSTRACT

The article scientifically substantiates the historical and philosophical foundations of building the foundations of the Third Renaissance in New Uzbekistan. Today in the information society it is important to follow the principle of historicity in standardizing the processes of cultural transformation, enriching the set of values through universal ideas, adherence to ideals and norms of knowledge. From this point of view, it is necessary to ensure the inheritance of knowledge, the intellectual development of young people with a new worldview, the spiritual and moral formation of great thinkers, to use the forms and mechanisms of cultural exchange, cultural memory, and also to harmonize the views of great thinkers on the development of natural science and social and philosophical thought with the innovations of our time .

Keywords: spiritual heritage, world community, Renaissance, thinkers of East and West, cultural exchange, youth, historicity.

КИРИШ.

Дунё илмий-фалсафий мероси тараккиётида комусий алломаларнинг маърифий, фалсафий, табиий-илмий таълимотлари, хусусан, дунёни билиш, табиат, олам ва одам, инсон ижтимоий мохиятига оид карашлари доирасида фундаментал тадкикотлар олиб борилмокда [3, 47-б.]. Жумладан, дунё тамаддунига салмокли хисса кушган мутафаккирлар илмий меросидаги оламнинг яралиши, яратувчи ва инсон, коинот, табиат, ижтимоий хаёт хакидаги таълимотнинг илмий жихатларини тадкик этиш, инсон ва табиат муносабатлари мохиятини очиб бериш, табиий-илмий карашларнинг ижтимоий-фалсафий тафаккур ривожидаги урнини асослаш бугунги кунда долзарб ахамият касб этмокда [4,5-б.]. Айникса, ахборотлашган жамиятда маданий трансформацион жараёнларни меъёрлаштириш, умуминсоний гоялар оркали кадриятлар мажмуини бойитиш, билим идеаллари ва нормаларига риоя килишда тарихийлик тамойилига амал килиш мухим ахамият касб этмокда. Шу нуктаи назардан, хозирги кунда билимлар ворисийлигини таъминлаш, янги дунёкарашга эга ёшларни интеллектуал ривожлантириш ва маънавий-ахлокий шакллантиришда буюк мутафаккирларнинг маданий алмашинув, маданий хотира шакллари ва механизмларини куллаш, табиий-илмий ва ижтимоий-

фалсафий тафаккур тараккиётига оид карашларини хозирги давр янгиликлари билан уйгунлаштириш зарурати мавжуд.

Тарихий хотирасиз янги боскич уртага ташлаётган вазифаларни бажариш мумкин, деб хисоблаш нотугри булади. Зеро, «Буюк аллома ва адибларимиз, азиз-авлиёларимизнинг бебахо мероси, енгилмас саркарда арбобларимизнинг жасоратларини ёшлар онгига сингдириш, уларда миллий гурур ва ифтихор туйгуларини кучайтиришга алохида эътибор каратишимиз керак» [1, 39-б.]. Бу борада Марказий Осиёда етишиб, бир неча асрлардан буён дунё хамжамиятининг эътирофига сазовор булиб келаётган ватандошларимиз Абу Наср Фаробий, Абу Али ибн Сино, Абу Райхон Беруний, Ахмад Югнакий, Имом ал-Бухорий, Махмуд ^ошгарий, Мирзо Улугбек, Алишер Навоий ва бошка яна юзлаб аждодларимизнинг билдирган фикр-мулохазалари нихоятда мухимдир. Улар яратган тарбия хакидаги таълимот ва гоялар жуда куп ва хилма хилдир.

Методлар. Муаммони тарихийлик, мантикийлик тамойиллари хамда киёслаш, анализ ва синтез, умумлаштириш, диалектик ва герменевтик тахлил усулларидан фойдаланилган холда алломалар меросини урганиш оркали хал килиш мумкин.

Натижалар. Уз даврнинг йирик намоёндаларидан бири Абу Наср Форобий узининг «Фозил одамлар шахри» асарида инсоният жамиятининг вужудга келиши ва ривожланишининг муайян табиий - давлатга булган эхтиёжларнинг пайдо булишини, унда адолат ва ахлокнинг шаклланиши конуниятларининг назарий тамойилларини яратганлиги билан машхурдир. У -«Маданий жамият ва маданий шахар (ёки мамлакат) шундай буладики, шу мамлакатнинг ахолисидан булган хар бир одам касб-хунарда озод, хамма баб-баробар булади, кишилар уртасида фарк булмайди, хар ким узи истаган ёки танлаган касб-хунар билан шугулланади. Одамлар чин маъноси билан озод буладилар. Одамларнинг тинчлик ва эркинликларига халакит берувчи султон булмайди. Улар орасида турли яхши одатлар, завк-лаззатлар пайдо булади» [5, 280-б.]. Шу тарика олим бугун бизнинг тасаввуримиздаги демократик давлат шакллари ва унда бошкарувнинг сиёсий ва фалсафий мохиятини яратишга эришади. Масалан, фозиллар шахарининг (давлат назарда тутилган) таркиб топиши ва унда кандай ахлокий сифатдаги шахснинг рахбар булиши таснифлари бугунги демократик жамият куришнинг бевосита назарий талаблари билан уйгун келади. Бу борада Абу Наср Форобий - «Уларнинг узларидан сайланган рахбар ёки бошликлар хокими мутлок булмайди. Улар одамлар ичидан кутарилган, синалган энг олийжаноб, рахбарликка лойик кишилар буладилар. Шунинг учун бундай рахбарлар уз сайловчиларини тула

озодликка чикарадилар, уларни ташки душмандан мухофаза киладилар» [5, 280-б.], - деб давлат бошкарувида демократик тамойилларни таъминлаш билан боглик ахлокий ва маданий кадриятларни тизимлаштиради. Эътиборли жихати шундаки, Форобий карашларидаги «хокими мутлок булмаслиги», «сайловчилар иродаси», «озодлик» каби фикрлари нафакат шу даврда, балки, бугун кунда хам инсоният маданияти ноёб махсули хисобланган - демократиянинг бош гояси булиб хизмат килади.

Абу Наср Форобий ижодини уз мохиятига кура иккита асосий гурухга булиш мумкин: 1) Форобий хакидаги мусулмон манбалари ва унинг Шарк мамлакатларидаги мероси; 2) Европа тарихий-фалсафий ёндашувлари.

Абу Наср Форобий хакидаги энг кимматли материаллар урта аср мусулмон манбаларида - араб, форс ва туркий тилларда ёзилган тарихий асарлар, лугатлар, маълумотномалар ва бошкаларда учрайди. Шу муносабат билан ХШ-Х1У асрларда Байхакий [6], ал-Кифтий [7], Ибн Усайбиа, Ибн Халликон [8] муаллифларининг асарлари кенг таркалган. Бу асарлардаги материаллар Форобий ижодий меросининг кейинги Шарк ва Европа тадкикотчилари учун асосий манба булиб хизмат килган.

Мусулмон муаллифларидан Абдугаффор Казвинийнинг «Нигористони Гаффорий» и [9] (XVI аср), Али Акбар Мухаммад Хусайнийнинг

«Зийнат ул-мажолис» ^Аи) [10] (XVI аср), Котиби Чалабийнинг «Кашф

аз-зунун» (оз^1 [11] (XVII аср) асарларида Форобий хакида кизикарли маълумотлар келтирилган. Бу асарларнинг барчасида Форобий мусулмон Шаркининг энг кузга куринган ва энг нуфузли мутафаккири, «иккинчи муаллим» («Муаллими ас-соний») ёки «Шарк Арастуси», юнон хикматининг энг яхши мутахассиси сифатида тавсифланади. Лекин, бу асарларда Абу Наср Форобийнинг илмий мероси тулик урганилмаган, кисман ёритилган.

Гарб олимлари Форобий рисолаларини матншунослик ва замонавий Европа тилларига таржима килиш борасида катта ишларни амалга оширдилар. Уларнинг саъй-харакатлари билан Форобий мероси замонавий Европага кенг таниш булди. Европа илм-фанининг энг яхши анъаналари асосида яратилган катор асарларда Форобий хаёти ва урта асрлар маданияти ва фалсафаси ривожидаги ролини холисона ёритишга интилиш сезилади. У тиббиёт, математика, мусика назарияси, социология ва бошка фанлар ривожига маълум хисса кушган урта асрларнинг энг буюк мутафаккири сифатида урганилган.

Абу Наср Форобий таълим-тарбия масаласида хусусан аклий тарбияга, маърифатли булишга, аклни мавжуд билимлар билан бойитиш, тулдиришга катта эътибор беради. Х,ар кандай тарбияни, хусусан аклий тарбияни, яъни

билимлaрни урганишни инсон ёшликдaн бoшлaшлиги зaрyрлиги тyFриcидaги фикрни Aбy Hacp Форобий адохида кайд килади.

Лекин, Aбy Hacp Форобий «акдли» 6улишни факат aкдий тaрбия, билимдонлик билангина чегapaдaб куймайди. Aбy Hacp Форобий тадкинида «акдлилик» инсоннинг 6утун фaoлияти - унинг билими, ахлоки, одоби, харакатлари, киладиган ишлapи мaжмyacи билaн yлчaнaди, яъни aкдлилик бapчa фaзилaтлapнинг бир бутун, яхдит хoлдa мувофиклигидир.

Шунингдек, Фapoбий aдoлaт тaмoйиллapи, фукароларнинг yзapo тенглик Ba умумий бaхтиёpликни aмaдгa ошириш зapypaтини хукмдорнинг куйидаги 6 тa хиcлaт Ba cифaт кypcaткичдapигa бoFликдигини адохида тaъкидлaйди:

- биринчиси, дoнишмaндлик;

- иккинчиси, aввaлги имoмлap ypнaтгaн конунлар Ba тapтиблapни хoтиpaдa яхши caкдaб колиш Ba yлapгa aмaд килиш учун «yBBara хофизга эгa 6УЛИШ;

- учинчиси, aгap aввaдги имoмлap дaвpидaн бирор (ёки бир канча) сохага тaaдлyкди конун колмаган бyлca, бyндaй конунни yйлaб топиш учун ижод, ихтиро килиш RyBBarara эгa 6улиш;

- туртинчиси, хозирги хакикий axвoлни тез пайкдб олиш Ba келгycидa юз беpaдигaн aввaдги имoмлap кyздa тyтмaгaн вoкеaдapни oлдиндaн кypa билиш учун башоратгуйлик хиcлaтигa эгa булиш. Бу хиcлaт yнгa хадк фapoвoнлигини яхшилаш йyлидa кеpaк бyлaди;

- бешинчиси, aBBanra имoмлap ypнaтгaн конунларга, шунингдек, aввaлгилapидaн ибpaт олиб, узи тукиб чикарган конунларга хадк aмaд килиши учун cyзлaш - нoтикдиккa эта булиши;

- олтинчиси, зapyp холларда харбий ишлapигa мохирона рахбарлик килиши учун етapли жисмоний ^BBaira эта булиш, хам жaнг килишни, хам capкapдa cифaтидa жaнггy-жaдaдгa рахбарлик килиш учун харбий caнъaтни яхши билиш.

Куринадики, фoзиллap шахри хокими хдм жисмоний, хам мaънaвий жихатдан мукаммад, кобилиятли, хар томонлама етук булиши билан бир каторда доно хдм булиши зарур. «Доно бyлмaca, фозиллар шахри яхши хокимсиз колади, бундай шахар хадокатга юз тутади, фукаролари эса жабр-зулмга мубтадо булади», - дейди Форобий. Aбy Наср Форобий дунёкарашида ижтимоий-сиёсий масададар, хусусан дaвлaт тузилиши, уни идора этиш, етук жамоага эришиш, бахт-саодатли булиш масаласи алохида урин эгадлайди.

Мунозара. EBpona цивилизaцияcининг pивoждaниши натижасида XVIII асрга келиб, инсон тафаккурига булган муносабат анча узгарди. IX-XII асрларда тyFмa билимлар жонга тегишди, тафаккур Ba жон бир-бирига хизмат

килиши керак, деб хисобланган булса, ХУШ асрга келиб, рационалистик фалсафий окимларда тугма билимлар инкор этилди. Жоннинг узи хам тафаккурнинг хусусияти, деб хисоблана бошланди. Жон ва тафаккур уртасидаги фарк эътиборга олинмай куйилди. Шунингдек, илм ва билим жоннинг хотирлаш кобилияти, деган фикрлар рад этилди.

XX асрнинг бошларида ижод килган француз файласуфи Анри Бергсон ижодида интуицияга катта эътибор берди. Анри Бергсон интеллектни интуиция тулдириб туриши керак деб хисоблаган ва интуитив билимни спонтан образли хотира билан боглаган [12, 80-б.]. Унинг фикрича, интуиция купрок ички куриш кобилиятига асосланади ва шу кобилият оркали интеллектнинг чегаралари кенгаяди.

Абу Райхон Беруний узининг «Х,индистон» асарида юнон, хинд ва тасаввуф вакилларининг билим хакидаги фикрларида рационаллик билан бир каторда иррационал дунёкараш мавжуд эканлигини курсатиб берган.

Фалсафий лугатда иррационализм атамасига янгича ёндошиб, куйидагича таъриф берилган: «Иррационализм инсон рухий фаолиятининг рационаллик доирасидан ташкарига чикувчи хилма-хил жихатларини биринчи уринга сурадиган турли хилдаги фалсафий тизим ва йуналишларни узида бирлаштиради. Масалан, ирода (волюнтаризм), интуиция (интиутивизм), онгсизлик (психоанализ) кабиларни олиш мумкин. Барча динлардаги мистик йуналишлар иррационализм (норационал) табиатига эга: ислом динида бу тасаввуф булса, Х,индистонда шаклланган динларда йога, Xитойда эса Дзен буддизмдир» [13, 174-б.]. Бундан билиш мумкинки, иррационализм таълимоти хаётдаги хар кандай карашларни четлаб утиб, у инсон интеллектининг иродасига буйсунмайдиган яширин имкониятларга эгалигини куриш мумкин.

Буюк мутафаккир Беруний хамда купгина суфий мутафаккирлар калб ва акл муносабатига турлича ёндашган. Бундай ёндашувлар XX асрларга келиб, Фридрих Ницше ва Анри Бергсон ижодига хам хос булган.

Ибн Сино Шарк олимларидан биринчи булиб тарбия усуллари хакидаги карашларини тартибли тарзда баён этган. Масалан, олим «Тадбир ул-Мансул» (^^^^з^Л рисоласида тарбияга багишланган махсус боб мавжуд. «Ал-конун» китобида туртта боб боланинг саломатлиги ва жисмоний тарбияси масалаларига багишланган. «Китоб аш-Шифо» (^1 ч^) асарида болалар тарбияси методларига багишланган булим мавжуд. Ушбу асарларда Ибн Сино таълим-тарбия борасидаги карашларини юритишда масалага энг аввало табиб сифатида ёндошади. У тарбия фарзанднинг мургаклигидан бошланиши кераклигини алохида уктиради. Олим тарбияниг бошланиши фарзандга

чиройли исм куйиш, унга яхши энага ва тарбиячи топиш деб хисоблайди [14, 76-б.].

Олим «Ал-^онун» ^ оз^)да ёзишича, тарбиячи уз фаолиятини

боланинг феълини яхшилашдан бошлаши керак. Бунинг учун иложи борича бола атроф-мухитда узи истаган, севган нарсалари булишини таъминлаш, у ёктирмайдиган нарсаларни иложи борича унинг кузидан йироклаштиришга харакат килиниши керак. Бундан икки томонлама фойда курилади. Аввало, жуда эрта ёшданок боланинг рухонияти факат яхши нарсаларни хис этишга, катъий ва узгармас феъл-атвор эгаси булиб шаклланишига ва иккинчидан, мехр-окибат шароитида ривожланиши унинг саломатлиги ва жисмоний ривожига хам ижобий таъсир курсатади [15, 97-б.]. Олимнинг фикрича, боланинг хатти-харакатини доимо назорат килиб бориш ва унга яхши одатларни сингдириб бориш керак. Бола мургаклигидан бошлаб чиройли хулк-атвор эгаси килиб тарбияланиши лозим.

Абу Али ибн Сино ахлокий маданият, хусусан табиб ахлоки тугрисидаги фикрларида ахлокий фазилатларни улуглайди ва ахлокий иллатларни, ёмонликни кескин коралайди. У табибларнинг кундалик амалий ишларидаги энг зарур ахлокий муносабатларга, камтарлик, иззат-хурмат, жасурлик, тугрилик, софдиллик каби хулкий коидаларга алохида эътибор берган [16, 60-б.]. Абу Али ибн Сино хаётда хам, асарларида хам инсонларни хар бир масалага илмий, аклий, ахлокий ёндошишга, ростгуй, виждонли булишга, хуллас, инсонийликнинг энг мухим хусусиятларини узида мужассамлаштиришга чакиради. Аллома хар бир фарзанд тарбиясида хунарга, шунингдек, фан асослари ва санъатга ургатилиши керак, деб хисоблайди. Бунинг учун болани уз вактида саводхонлик, хунармандчилик ва санъат асослари билан таништириш керак. Олти ёшдан бошлаб болани аста-секин укитиш мумкин. Лекин, укитиш жуда кизикарли, болани чарчатмайдиган даражада ташкил килиниши керак.

Абу Али ибн Сино таъкидлаб айтганларидек, «Мен колдириб кетаётган зур табибларимнинг бири - тозалик, иккинчиси - пархез, учинчиси - бадан тарбиядир. Ва колган иккиси - мижоз билан кайфиятдир. Доимо покиза, озода булишлик, куринган нарсани, яъни овкатни келса-келмаса еявермаслик, апил-тапил овкатланмаслик, бадан аъзоларини харакатсиз колдирмаслик, мижозни унутмаслик ва нихоят, кайфиятни яхши тутишга харакат килиш - мана шу айтганларимга амал килинса, касалланиш у ёкда турсин, бевакт улим хам оркага чекинади» [17, 11-б.].

Мамалакатимиздаги туб янгиланишлар энг аввало ижтимоий хаётимизнинг энг мухим йуналишлари булмиш тинчлик ва осойишталикни

саклаш хамда ахоли соглигини мухофаза килиш учун муносиб турмуш тарзи яратишдан бошлангани сир эмас. Шуни назарда тутиб Республикамиз Президенти Шавкат Мирзиёев «Сихат-саломатлик хар бир инсон, бутун ахолимиз учун хеч нарса билан улчаб, бахолаб булмайдиган буюк неъматдир. Факат соглом инсон ва соглом халк мислсиз ишларга кодирлигини хаммамиз яхши англаймиз» [2, 210-б.] - деган эдилар.

Янги Узбекистон таракккиёт стратегиясининг энг мухим йуналишларидан бири ахоли саломатлигини ва шунга муносиб турмуш тарзин вужудга келтиришдан иборатдир. Албатта, ижтимоий-иктисодий тараккиётининг турли боскичларида соглом турмуш тарзи билан боглик масалалар хамиша хам турли объектив ва субъектив омиллар натижасида мавжуд булган муаммоларни кутилган даражада ижобий хал кила олмаган. Чунки жамиятнинг тарихий ривожланиши даврий равишда «Машхур юнон табиби Гиппократнинг «Табобат илми барча илму санъатлар ичида энг буюк илм ва санъатдир» деган фикрига хар доим хам мос келавермаган. Жамиятлар ривожланиш тарихида содир булиб турган жиддий иктисодий ва маънавий инкирозлар тулаконли соглом турмуш тарзи вужудга келишига замин ярата олмаган.

Якин якингача соглом ва узок умр куриш инсониятнинг азалий орзуси булиб келган. Аммо уни реал вокеликка айлантириш ута кийин ва мураккаб масаладир. Шу нуктаи назардан хар кандай жамиятнинг олдида турган асосий вазифа инсониятнинг анашу орзусини руёбга чикаришдан, яъни кишилар соглиги ва узок умр куришлари учун шарт-шароитлар яратишдан иборатдир.

ХУЛОСА.

Янги Узбекистонда алломалар меросини урганиш, гузалик ва ахлокий камолотга интилиш инсонга хос хусусиятлар, илм эгаллаш, давлат бошкаруви, жамиятни янгиланиши, фукаролик жамиятида махалла, оила ва таълимнинг узаро хамкорлиги ва бошка фазилатларни мутафаккирлар мероси оркали ёшларга ургатиш мухим ахамият касб этади. Жумладан, Фаробий адолат тамойиллари, фукароларнинг узаро тенглик ва умумий бахтиёрликни амалга ошириш заруратини хукмдорнинг хислатлари, маънавий баркамол ва комил инсонга хос хусусиятлар, Абу Али ибн Сино карашларида, инсон табиати тугилишдан бошлаб ахлокли ёки ахлоксиз булмаслиги, кишилар тайёр сифатлар, куникмалар, фазилат ва иллатлар билан дунёга келмаслиги, уларнинг табиатига маълум микдорда жамоанинг хам таъсири борлиги таъкидланган. Биз учун алломанинг ёш авлод таълим-тарбиясига оид карашлари, инсоннинг шахс сифатида камол топишида илм-маърифатнинг, одоб-ахлокнинг урни хакидаги фикр-мулохазалари ахамиятга сазовордир. Абу Райхон Беруний фалсафий карашлари илм ва ахлок бирлиги муаммоси алохида ахамият касб этади.

Ахлокий равнак инсонга хосдир, чунки у аклнинг улкан кучи, тафаккурнинг фаоллигига асосланиб, хакикат билан ёлгон уртасидаги чегарани белгилаб олибгина колмасдан, балки дустнинг душмандан фаркини хам билиб олади. Илм ва ахлокий фазилат муштараклиги инсонни донишманд ва олижаноб шахсга айлантиради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES):

1. Мирзиёев Ш. Нияти улуг халкнинг иши хам улуг, хаёти ёруг ва келажаги фаровон булади. - Тошкент: Узбекистан, НМИУ, 2018, 3-том. - Б. 39.

2. Мирзиёев Ш. Янги Узбекистон тараккиёт стратегияси. Тулдирилган иккинчи нашри. - Тошкент: O'zbekiston, 2022, 210-б.

3. Шарк олимлари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизациядаги урни ва ахамияти. - Халкаро конференция материаллари. -Самарканд-Тошкент: Узбекистон, 2014. - 47 б.

4. Машарипова Г.К. Хоразм Маъмун Академияси алломалари табиий-илмий, ижтимоий-фалсафий ва маънавий меросининг ижтимоий тафаккур тараккиётига таъсири. Монография. - Тошкент, Navro'z нашриёти, 2019. - 364 б.

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. - Тошкент, Янги аср авлоди, 2016, 280-б.

6. Абдул Хасан Байхаки. Татиммон суванул хикма (XIII в.), рукопись ИВ АН УзССР, инв. № 1448.

7. Ал-Кифти. История мудрецов. - Каир, 1126/1908.

8. Ибн Усаиба. Уюн ал Анбо. - Каир, 1300/1882.

9. Казвини. Нигористон и Гаффари, Бомбей, 1858, стр. 90-92.

10. Али Акбар Хусайни. Мажмуа ал-авлиё, рукопись ИВ АН УзССР, инв.№ 1333, л. 230.

11. Мустафо ибн Абдуллох ар-Румий ал-ханафий аш-шахир би-Х,ожи Х,алифа. Кашф аз-зунун ан асмо ал-кутуб ва- л-фунун. - Байрут: Дор ал-кутуб ал-илмийя, 1992. Ж. 1.

12. Бергсон А. Материя и память. - Москва, 1998. -С. 80

13. Фалсафа: комусий лугат. -Тошкент:Шарк, 2004. - Б.174

14. Машарипова Г.К. Абу Али ибн Сино илмий-фалсафий ва маънавий меросининг жамият хаётидаги урни. Монография. - Тошкент, Navro'z нашриёти, 2020. - 144 б.

15. Машарипова Г.К. Урта асрнинг буюк кашфиётлари - хоразмлик математикларининг илм-фан тараккиётига кушган хиссалари. Монография. -Тошкент: №vro'z нашриёти, 2021. - 210 б.

16. Узбек совет энциклопедияси. 1-том, 60-бет

17. Аждодлар угити. - Тошкент: Чулпон, 1991. - Б. 11.

18. Saifnazarov, I. S. (2023). Yassaviy merosi turkiy xalqlar ma" naviy hamjihatligini ta" minlovchi omil sifatida. Ilmiy xabarnoma. Seriya: Gumanitar tadqiqotlar, 3(71), 5-11.

19. Умаржонов, С. (2023). Ibn Sinoning "Ishoralar va tanbehlar" asari va Postklassik islom falsafasining boshlanishi. Scienceproblems. uz, 3(1), 37-50.

20. Umarjonov, S. (2022). Imom Fahriddin Roziyning ibratli hayot yo'li va ilmiy faoliyati. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 717722.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.