Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА ШАРҚ РЕНЕССАНСИ ДАВРИ АЛЛОМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИНИНГ ЎРНИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА ШАРҚ РЕНЕССАНСИ ДАВРИ АЛЛОМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
274
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шарқ ренессанси / Шарқ перипатетизми / фалсафа / Шарқ ва Ғарб фалсафаси / фалсафий таълим / фалсафий тафаккур / илмий-фалсафий мерос. / The Reanissance of Orient / the peripateticism of Orient / philosophy / the philosophy of East and West / philosophical education / philosophical thought / scientific-philosophical heritage.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мухтаров, Уткиржон Муталибжанович

Фалсафий таълимнинг ривожи инсоният тараққиёти билан узвий боғлиқ жараёнидир. Фалсафий таълимни янада ривожлантиришда жамиятимиз тараққиётига муносиб хисса қўшган Шарқ мутафаккирлари, хусусан, ислом олами алломаларини илмий-фалсафий меросини ҳар томонлама ўрганишга алоҳида эътибор бериш долзарб аҳамиятга эга. Бунинг учун биринчи галда ҳаққоний ёритилган тадқиқотлар, янги авлод дарсликлари, китоблар, дастур қўлланмалар яратиш зарур. Чунки совет тузуми даврида ҳалқимизнинг ислом дини билан боғлиқ ижтимоий-фалсафий меросига барҳам берилди, унга қарши сунъий равишда, муайян тарихий шарт-шароитларни писанд қилмаган ҳолда материалистик ҳамда атеистик тенденциялар тавсия этилди, бошқача фикрловчи тадқиқотчилар эса буржуача қарашдаги кишилар сифатида қораландилар. Ўзбекистонлик олимларнинг тадқиқот ишларида асл манбалар асосида Форобий, Ибн Рушд, Ибн Бажжа, Ибн Сино, Абу Ҳомид Ғаззолий сингари шарқ мутаффаккирларининг фалсафий қарашлари анча батафсил ўрганилган. А. Л. Казибердиев, С, Серебряков, Азкул Карим, Албер Насрий каби шарқшунослар ушбу файласуфларнинг рисолаларини таржима этиш, ҳар бир тушунчага алоҳида шарҳ бериш устида жиддий илмий ишлар олиб бориб, улар асарларининг таржима луғатини ҳам тузганлар. Шу боис ушбу мақолада Шарқ ренессанси даври алломаларининг илмий фалсафий меросини ўрганишга доир қарашлари тахлил қилинган бўлиб, Янги Ўзбекистон тараққиётида фалсафий таълимни ривожлантиришдаги аҳамияти ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LEARNING SCIENTIFIC-PHILOSOPHICAL HERITAGE OF THE SCIENTISTS OF ORIENTAL RENAISSANCE PERIOD ON DEVELOPING PHILOSOPHICAL EDUCATION IN NEW UZBEKISTAN

The development of philosophical education is the process which depends on the progress of humanity. On development of philosophical education, great scientists who contribute to development of our society, especially, it is very necessary to pay attention for learning scientific-philosophical heritage of the thinkers of Islamic world. So that, firstly it is very necessary to create real researches, manuals of new generation, books, programme manuals. Because in Soviet Union period the social philosophical heritage of our nation which belonged to Islam was abolished, against it artificially, materialistic and atheistic tendencies were recommended while define historical background was ignored, the researchers who thought differently were abused as the people were bourgeoisie. On researches of Uzbek scientists the philosophical view of Oriental Scientists such as: Forobi, Ibn Rushd, Avicenna, Abu Hamid Ghazzali was investigated certainly. A.L.Kaziberdiev, S.Serebryakov, Azgul Karim, Alber Nasri were the orientalists who made the translation dictionaries of great scientists and had serious researches. They paid great attention to every notion and to translate brochure of great philosophers. Thus, in this article, the views of learning scientific-philosophical heritage of Orient Renaissance period were analyzed, in New Uzbekistan the importance of developing philosophical education was illuminated in this article.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА ШАРҚ РЕНЕССАНСИ ДАВРИ АЛЛОМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИНИНГ ЎРНИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАВДИЁТИДА ШАРЦ РЕНЕССАНСИ ДАВРИ АЛЛОМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-ФАЛСАФИЙ МЕРОСИНИНГ УРНИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-180-192

Мухтаров Уткиржон Муталибжанович

Андижон давлат университетининг Педагогика институти Фалсафа фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) E-mail: utkirj on. 84@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Фалсафий таълимнинг ривожи инсоният тарацциёти билан узвий боглиц жараёнидир. Фалсафий таълимни янада ривожлантиришда жамиятимиз тарацциётига муносиб хисса цушган Шарц мутафаккирлари, хусусан, ислом олами алломаларини илмий-фалсафий меросини уар томонлама урганишга алоуида эътибор бериш долзарб ауамиятга эга.

Бунинг учун биринчи галда уаццоний ёритилган тадцицотлар, янги авлод дарсликлари, китоблар, дастур цулланмалар яратиш зарур. Чунки совет тузуми даврида уалцимизнинг ислом дини билан боглиц ижтимоий-фалсафий меросига баруам берилди, унга царши сунъий равишда, муайян тарихий шарт-шароитларни писанд цилмаган уолда материалистик уамда атеистик тенденциялар тавсия этилди, бошцача фикрловчи тадцицотчилар эса буржуача царашдаги кишилар сифатида цораландилар.

Узбекистонлик олимларнинг тадцицот ишларида асл манбалар асосида Форобий, Ибн Рушд, Ибн Бажжа, Ибн Сино, Абу Хрмид Газзолий сингари шарц мутаффаккирларининг фалсафий царашлари анча батафсил урганилган.

А. Л. Казибердиев, С, Серебряков, Азкул Карим, Албер Насрий каби шарцшунослар ушбу файласуфларнинг рисолаларини таржима этиш, уар бир тушунчага алоуида шару бериш устида жиддий илмий ишлар олиб бориб, улар асарларининг таржима лугатини уам тузганлар.

Шу боис ушбу мацолада Шарц ренессанси даври алломаларининг илмий фалсафий меросини урганишга доир царашлари тахлил цилинган булиб, Янги Узбекистон тарацциётида фалсафий таълимни ривожлантиришдаги ауамияти ёритиб берилган.

Калит сузлар: Шарц ренессанси, Шарц перипатетизми, фалсафа, Шарц ва Гарб фалсафаси, фалсафий таълим, фалсафий тафаккур, илмий-фалсафий мерос.

LEARNING SCIENTIFIC-PHILOSOPHICAL HERITAGE OF THE SCIENTISTS OF ORIENTAL RENAISSANCE PERIOD ON DEVELOPING PHILOSOPHICAL EDUCATION IN NEW UZBEKISTAN

Mukhtarov Utkirjon Mutalibjanovich Andijan State University Pedagogical Institute Doctor of Philosophy in Philosophical sciences E-mail: utkirj on. 84@mail .ru

ABSTRACT

The development of philosophical education is the process which depends on the progress of humanity. On development of philosophical education, great scientists who contribute to development of our society, especially, it is very necessary to pay attention for learning scientific-philosophical heritage of the thinkers of Islamic world.

So that, firstly it is very necessary to create real researches, manuals of new generation, books, programme manuals. Because in Soviet Union period the social philosophical heritage of our nation which belonged to Islam was abolished, against it artificially, materialistic and atheistic tendencies were recommended while define historical background was ignored, the researchers who thought differently were abused as the people were bourgeoisie.

On researches of Uzbek scientists the philosophical view of Oriental Scientists such as: Forobi, Ibn Rushd, Avicenna, Abu Hamid Ghazzali was investigated certainly.

A.L.Kaziberdiev, S.Serebryakov, Azgul Karim, Alber Nasri were the orientalists who made the translation dictionaries of great scientists and had serious researches. They paid great attention to every notion and to translate brochure of great philosophers.

Thus, in this article, the views of learning scientific-philosophical heritage of Orient Renaissance period were analyzed, in New Uzbekistan the importance of developing philosophical education was illuminated in this article.

Keywords: The Reanissance of Orient, the peripateticism of Orient, philosophy, the philosophy of East and West, philosophical education, philosophical thought, scientific-philosophical heritage.

АННОТАЦИЯ

Развитие философского обучения процесс, который неразрывно связан с

развитием человечества. В развитии философского обучения имеет важное значение всестороннее изучение научно-философского наследия великих учёных исламской религии и восточных мыслителей, которые внесли большой вклад в развитие общества.

Для этого, в первую очередь, надо создать учебников нового поколения, книг, учебных пособий и правдиво освещенных исследований. Потому что во времена советской системы управления было уничтожено социально-философское наследие народа, которые связано с исламской религией, против него в искусственном виде выли рекомендованы материалистические и атеистический тенденции, не обращая внимания на определённо-исторические условия, а исследователи, которые мыслят по-другому были обсуждены как люди буржуазных взглядов.

В исследовательских трудах узбекских учёных на основе оригинальных источников были изучены досконально философские взгляды восточных мыслителей как Абу Хамид Газзолий, Авиценна, Фараби, Ибн Рушд и др.

Известные востоковеды А.Л.Казыбердиев, С.Серебряков, Азкул Карим, Албер Насри перевели их труды, брошюры, обосновали каждое понятие и составили словарный вариант их трудов.

В связи с этим в данной статье были анализированы тенденции, направленные на изучение научно-философского наследия мыслителей эпохи Восточного ренессанса, и освещена важность этих тенденций в развитии философского обучения в новом Узбекистане.

Ключевые слова: Восточный ренессанс, Восточный перипатетизм, философия, Восточное и Западное философия, философское образование, философские мышление, научно-философское наследие.

КИРИШ

Бугунги кунда Янги Узбекистонда амалга оширилаётган таълим сохдсидаги ислохртларнинг асл мохдяти - миллий кадриятларнинг устуворлигини таъминлаш эмас, балки, жахрн илм-фани х,амда таълим тизими сохдсида эришилган улкан ютуклар ва миллий узликни юксалтириш асосида, янги давр ривожланиш тараккиётини асослаб берадиган таълим тизимини яратишдан иборат. Бу борада, фалсафани укитиш ва ёшларда фалсафий тафаккурни юксалтириш муаммосини янгича парадигмалар асосида х,ал этиш зарурати юзага келади. Шу боис, асрлар давомида жахрн фалсафаси, хусусан миллий фалсафий кадриятлар асосида ёшларда фалсафий мушохдда, тафаккур этиш куникмаларини шакллантиришни

узлуксиз таълим тизимига киритиш, назаримизда, миллий менталитетимизнинг миллий гоя асосида янада юксалтиришга хизмат килади. Бугунги кунда фалсафий таълимни ривожлантиришда Шарк алломаларининг фундаментал асарларини илмий урганиш мухим ахамиятга эга. Шу маънода Президент Ш.М.Мирзиёев "Фундаментал тадкикотларни янада ривожлантириш масаласи бироз эътиборимиздан четда колгани бугун яккол намоён булмокда. Чунки фундаментал тадкикотлар жадал ривожланаётган мамлакатлар иктисодий тараккиёт буйича бошка давлатлардан сезиларли равишда илгарилаб бораётганини куриб турибмиз. Дунёда илм-фан сохасидаги ютуклар айнан фундаментал тадкикотлар йуналишида кулга киритилгани тасодифий эмас. Шунинг учун эндиликда фундаментал фанларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, сохани иктидорли ёш кадрлар билан таъминлаш давлатимизнинг мухим вазифаларидан бири сифатида кун тартибига куйилмокда" [1.171] деб таъкидлайди.

Шу нуктаи-назардан караганда фалсафий тафаккур тарзи уз мазмуни ва таъсир этиш кучига кура, жамият аъзоларини бир-бирига карма-карши тарафларга булиб юбориши, ёки бирлаштириши, давлатнинг дунёдаги мавкеи ва обруйини ошириши ёки тушириши, халкларни тараккиётга чикиши ёхуд таназзулга юз тутиши мумкин.

Умуман олганда фалсафага кучли эхтиёж вужудга келишининг бир катор сабаблари бор. Жахондаги барча мамлакатлар хаётининг барча жабхаларини камраб олаётган глобаллашув ва интеграллашув жараёни бу сабаблар орасида биринчиси ва асосийсидир. Зеро глобаллашув шароитида кенг фалсафий мушохадасиз турли мамамлакатлар орасида диалоглар олиб бориш, улар орасида вужудга келадиган конфликтларни ечиш йулларини излаб топиш мумкин эмас.

Фундаментал фанлар тараккиётида амалга ошган жиддий узгаришлар фалсафага кучли эхтиёжни вужудга келтирган иккинчи фактор бу булди. Зеро, илгари физика, физиология, рухшунослик, умуман, фанларнинг барча асосий сохалари уз тадкикотларида фалсафадан мустакил иш олиб борган булса, эндиликда уни четлаб утиш мумкин булмай колди. Бу даставвал квант механикаси, умумий нисбийлик назарияси, нейрофизиология ва бошка сохаларда, улар дуч келган мураккаб ва серкирра муаммоларни фаннинг тор мутахассислик доирасида ечиш мумкин эмаслиги, кенг фалсафий уфклар майдонида фикрлаш такозо этила бошлаганидаёк кузатилган эди. Шу икки факторнинг узиёк бундан буён хеч кандай билим ва фаолият теран фалсафий

маданиятнинг урнини боса олмаслигини курсатди. Зеро, асл хикмат сифатидаги фалсафа инсоннинг оламга, табиатга, борликка бевосита муносабатини, мавжудлик усулини ифодаловчи маънавий кадриятдир.

Шунинг учун, фалсафий таълимни янада ривожлантиришда жамиятимиз тараккиётига муносиб хисса кушган Шарк мутафаккирлари, хусусан, ислом олами алломаларини илмий-фалсафий меросини хар томонлама урганишга алохида эътибор бериш долзарб ахамиятга эга.

Президентимиз Шавкат Мирзиёев "Дунёда илм-фан сохасидаги ютуклар айнан фундаментал тадкикотлар йуналишида кулга киритилгани тасодифий эмас. Шунинг учун эндиликда фундаментал фанларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, сохани иктидорли ёш кадрлар билан таъминлаш давлатимизнинг мухим вазифаларидан бири сифатида кун тартибига куйилмокда" [2.239]. Бунинг учун биринчи галда хакконий ёритилган тадкикотлар, янги авлод дарсликлари, китоблар, дастур кулланмалар яратиш зарур. Чунки совет тузуми даврида халкимизнинг ислом дини билан боглик ижтимоий-фалсафий меросига бархам берилди, унга карши сунъий равишда, муайян тарихий шарт-шароитларни писанд килмаган холда материалистик хамда атеистик тенденциялар тавсия этилди, бошкача фикрловчи тадкикотчилар эса буржуача карашдаги кишилар сифатида кораландилар.

Шунинг учун хам ана шу даврда олиб борилган Шарк ренессанси даври алломаларининг илмий-фалсафий меросини урганиш борасидаги тадкикотларда асосан материализм рухи устуворлик килиб, тарихий хакикатлар бузиб курсатилди. Шу маънода тарихий адолатни тиклаш, алломаларимизни жахон илмий-фалсафий билимлар ривожига курсатган таъсирини холисона урганиш давр талабидир.

Бу борада Биринчи Президентимиз Ислом Каримовнинг куйидаги фикрлари уринлидир: "Аждодларимиз тафаккури ва дахоси билан яратилган энг кадимги тошёзув ва битиклар, халк огзаки ижоди намуналаридан тортиб, бугунги кунда кутубхоналаримиз хазинасида сакланаётган минг-минглаб кулёзмалар, уларда мужассамлашган тарих, адабиёт, санъат, сиёсат, ахлок, фалсафа, тиббиёт, математика, минералогия, кимё, астрономия, меъморчилик, дехкончилик ва бошка сохаларга оид кимматбахо асарлар бизнинг буюк маънавий бойлигимиздир. Бунчалик катта меросга эга булган халк дунёда камдан-кам топилади"[3.30]. Аждодларимиз томонидан колдирилган юксак маънавий меросни хар томонлама тадкик килиш Янги Узбекистон тараккиётида фалсафий таълимни ривожлантиришнинг мухим омили булиб хизмат килади.

Шунингдек, мазкур маколада кутарилган масалаларнинг мухимлиги 2017 йил 23 июнь куни Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг "Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузурида Узбекистондаги Ислом маданияти марказини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карорида белгиланганидек, "Марказ таркибидаги кутубхона ва архив, кулёзмалар фондларини бугунги Узбекистон заминидан етишиб чиккан буюк аллома ва мутафаккирлар, азиз-авлиёлар, улар томонидан асос солинган илмий ва диний мактабларга доир юртимизда ва чет элларда сакланаётган кадимий кулёзма ва тошбосма китоблар, тарихий далил ва хужжатлар, археологик топилмалар, осори-атикалар, шу йуналишдаги замонавий илмий-тадкикот ишлари, китоб ва тупламлар, видео ва фото хужжатлар хисобидан шакллантириш, ислом дини ривожига улкан хисса кушган буюк ватандошларимиз - Имом Бухорий, Имом Термизий, Х,аким Термизий, Абу Мансур Мотурудий, Абу Муин Насафий, Каффол Шоший, Абдулхолик Гиждувоний, Нажмиддин Кубро, Бурхониддин Маргиноний, Бахоуддин Накшбанд, Хужа Ахрор Валий каби алломаларнинг беназир меросини илмий асосда чукур тадкик этиш, уларнинг илмий-маънавий жасорати, улуг инсоний фазилатларини кенг таргиб килиш" каби вазифаларни хал этишда устувор ахамият касб этади[9].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Янги Узбекистон тараккиётида фалсафий таълимни ривожлантиришда Шарк ренессанси даври алломаларининг илмий-фалсафий меросини урганиш учун хориж, хусусан, Гарб олимлари томонидан бу йуналишда эришилган ютуклар, бой тажриба билан танишмасдан туриб, маълум бир натижага эришиш кийин.

Хрзирги давр цивилизацияси инсоният тарихий тараккиёти даражасини ва ислом динида илмий билимлар ривожини аниклаш мезонларини кайта бахолашни такозо килмокда. Шу талабга асосан, Томас П.Флинт, Майкл К.Рей, Али Акбар Вилайати, Ардакани Ризо Довари, Бернс, Биринджкар Рида, Вундт В., Ольденберг Г., Гольд, Лимэн Оливер, А.Корбен, Сеййид Хусейн Наср, М.Мутаххари, А.Р.Убудиййат, Читтик Уильям ва бошка шу каби олимларнинг асарларида бу масалага алохида эътибор каратилган [5]. Шунингдек, жуда куплаб минтакаларда айни шу йуналишда илмий фаолият олиб борувчи марказлар хам кенг йулга куйилган. Жумладан, Англиянинг Бирмингем шахрида Ислом ва Урта Шарк тадкикотлари маркази ташкил этилган булиб, ушбу марказ Ислом дини фалсафий асосларини урганишга ихтисослашган.

Ушбу марказ Англиядаги Бирмингем университетининг "Фалсафа ва диншунослик булими"да жойлашган булиб, мазкур марказда Шарк кулёзмалари булими хам мавжуд. Бу ерда Ислом динининг мукаддас китоби Куръони Каримнинг энг кадимги кулёзмаси сакланади. Кулёзманинг ёшини билиш учун Оксфорд лабораториясида радиоуглерод усули ёрдамида тадкик килган олимлар кулёзма 568-645 йиллар орасида ёзилганини аниклашга эришганлар. Бу эса Куръоннинг кулёзма шаклида ёзилган энг кадимий нусхаларидан бири шу давргача яхши сакланиб колганлигидан далолат беради. Ушбу марказда илмий тадкикотлар олиб боришга асосланган магистратура йуналиши очилган булиб, мазкур йуналишда илмий тадкикот олиб боришни хохловчи тадкикотчилар учун етарлича имкониятлар яратилган. Ушбу укув дастурларида ислом билимларини урганиш хамда тадкик этиш билан бирга ислом тарихи ва фалсафий таълимотлар чукур урганилиб борилади. Бу борада урта аср Шарк алломаларининг фалсафий таълимотлари Гарб илм-фани тараккиётига узининг ижобий таъсирини утказганини сезиш мумкин. [11. 91]

Шунингдек, Х-Х1 асрларда Шарк фалсафасининг шаклланиши бевосита кадимги дунё фалсафаси, аввало Арасту ва Афлотуннинг ижтимоий-фалсафий карашлари таъсирида юз берган. Шунинг учун хам фалсафий адабиётларда "Шарк перипатетизми" терминига алохида эътибор каратилади. Шарк перипатетизми вакиллари каторига Ибн Сино, Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, Ибн Туфайл ва Ибн Рушд каби файласуфларни киритиш мумкин. Айнан шу буюк файласуфлар томонидан ёзиб колдирган асарлари оркали урта асрларда Гарб фалсафий тафаккури узининг ривожланиш даврини бошлаган. Ушбу далиллардан келиб чикиб, Шарк ва Гарб фалсафаси илдизлари бир экан деган хулоса чикариб булмайди. Чунки Шаркда хам, Европада хам фалсафий таълимотлар узининг тушунчалар олами, муаммоларни тахлил килиш, уларни ечиш усулларини топишдаги фалсафий тафаккурнинг бутун бир жихати хамда хусусиятлари бир-бирларидан жиддий фарк килган. Бу эса купрок Шарк фалсафаси вакилларига Гарб фалсафий карашларини танкидий урганишга имкон берган.

Узбекистонлик олимларнинг тадкикот ишларида асл манбалар асосида Форобий, Ибн Рушд, Ибн Сино, Абу Х,омид Газзолий сингари шарк мутаффаккирларининг фалсафий карашлари анча батафсил урганилган. Узбек файласуфлари ва бошка бир катор тадкикотчилар буюк алломаларнинг фалсафий билимлар тараккиёти тарихига муносиб хисса кушганликларини асосли ёритиб берганлар[6]. Бизнинг назаримизда утмиш аждодлар

карашларини шунчаки такрорлаш билан жамият хаётида, кишилар онгида содир булаётган эврилишларга мувофик келувчи фалсафий таълимни ривожлантириб булмайди. Бунинг учун жахон фасафасидаги янгиланишлардан хабардор булиш ва мустакил фикрлаш хамда маълум бир ёндашувга алохида эътибор бериш талаб этилади.

А. Л. Казибердиев, С, Серебряков, Азкул Карим, Албер Насрий каби шаркшунослар ушбу файласуфларнинг рисолаларини таржима этиш, хар бир тушунчага алохида шарх бериш устида жиддий илмий ишлар олиб бориб, улар асарларининг таржима лугатини хам тузганлар. Айни пайтда, Шарк ренессанси даври алломаларининг илмий-фалсафий меросини урганиш багрикенглик гоялари нуктаи-назаридан янги илмий далиллар оркали аниклаш хамда курсатиб беришда, З.Мунавваров, А.Хдсанов, М.Имомназаров, З.М.Хуснидинов, Р.М.Баходировларнинг илмий тадкикотларини курсатиб утиш хам максадга мувофикдир[7]. Лекин, хозиргача Узбекистон, Россия, Гарб олимлари, файласуфларининг Шарк ренессанси даври алломаларининг илмий-фалсафий меросини урганиш буйича амалга оширган ишларини яхлит бир холда махсус тахлил этмаганлар.

НАТИЖАЛАР

Жамият хаётида фалсафий, диний, дунёвий таълимотлар, гоялар уйгун булиб, бир-бирини бойитиб, тулдириб борсагина маълум бир натижаларга, хаттоки, буюк кашфиётларга эришиш мумкинлигини IX — XII асрда Шарк мамлакатларидан етишиб чиккан алломалар фаолияти ва илмий меросида кузатиш мумкин. Х,ар бир давр мафкураси фалсафий, диний хамда дунёвий илдизлар асосига курилади. Лекин фалсафий, диний ва дунёвий илдизлардан кайси бири «зурайиб» кетса, колганларини хам уз измига, гояларига буйсундиришга уринади. Бу эса турли ихтилофларга ва салбий окибатларга олиб келади. Шу уринда кайд этиш керакки, мустакилликкача булган даврдаги мазкур сохага оид тадкикотларда жамиятдаги хукмрон мафкуранинг хар кандай сохада у, ё бу даражада акс эттириш нуктаи назари мавжуд булгани хеч кимга сир эмас. Уша даврда олиб борилган айрим тадкикотлар бирёклама, дахрийлик хусусиятига эга булганлиги маълум. Шунинг учун маколада мазкур манбаларга илмий, танкидий нуктаи назардан мурожаат килинди. Тахлил натижалари шуни курсатадики, Шарк уйгониш даври алломалари колдирган илмий-фалсафий мерос узининг бой, сермазмун гоялари билан нафакат мамлакатимиз илм-фан

TapaKKueTH, 6anKH ®:axoH ^aHHra KypcaTraH Tatcupu, gyHe onuMnapuga Kyn acpgaH 6yeH KaTTa KH3HKum yfiFoTH6 KenMoKga.

MYXOKAMA

Apa6-HcnoM gaBnaraapuga hchom gHHH ^anca^acuHH ypraHHm, yHH TagKUK KH^Hrnga yrnaH umnap aManra omupunraH Ba omupunMoKga. MacanaH, Mucp Apa6 Pecny6nHKacu ^oxupa yHHBepcHTeTHHHHr hchom ^anca^acu ^aKyntTeTH xap Hhhh HcnoM ^anca^acHHHHr Typnu gon3ap6 MyaMMonapura 6aFHmna6 xa^Kapo aH^yMaHnap yTKa3agH Ba aH^yMaH MarepHarnapH MyHTa3aM paBHrnga TynnaM xonuga non этнпagн. HcnoM ^anca^acugaru MyxHM TagKHKoT acapnapgaH 6hph XHco6naHraH M.OaxpHHHHHr «HcnoM ^anca^acu Tapuxu» acapu 1983 hhhh Hacpynno nyp ^aBogHH Tap^HMacuga TexpoHga ^opc Tunuga Hamp этнпraн. Hchom ^anca^acura goup hhmhh TagKHKoraap TypKHa Pecny6nHKacuga xaM aManra omupunraH 6ynH6, ynap opacuga npo^eccopnap M.EaftpaKgap Ba H.A6gynxaMugnapHHHr MoHorpa^uanapu anoxuga ypHHra эгa [8].

Ma3Kyp TagKHKoTnap TaxnunH myHH KypcaTagHKH, ^anca^HH TatnHM TymyHHm KHHHH 6ynraH 6unHMnapgaH u6opaT coxa эмacпнrннн aHHaH HCHOM $aftnacy$ onHMnapu y3napHHHHr Ha^aKaT HHMHH Kapamnapu opKanu 6anKH aManufi ^aonuaraapH acocuga xaM HcSoraamra xapaKaT KunraHnap. fflyHHHr ynyH xaM 6ywK BaTaHgomHMH3 A6y Hacp Oapo6HH X-acpga $anca$ara KyftHgaruna Tatpu^ 6epraH эgн: "MaB^ygoT xaKugaru 6hhhm Ky^ra KHpHTHnca, my xaKga TatnHM 6epunca, MaB^ygoTgaH 6ynraH HapcaHHHr 3oth 6unHHca, HapcaHHHr MatHocu TymyHHnca, umoHnnu ganun-xy^^araap acocuga my Hapca xaKuga MHaga 6up Typnu umoHH Ba TacaBByp naftgo 6ynca, MaHa my MatnyMoTra goup $aHHH $anca$a geHMH3"[4.183-184].

Oopo6HH y3HHHHr "An-xypy$" (^ap^nap) acapuga: "Arap gHH 6apna yMyMHH ^uxaraapu 6unaH TaKoMunnamaguraH ^anca^ara HToaT этca, yHga y xaK Ba TyFpugup. Ammo arap gHH TyFpu TaxnunHH $anca$a xanu maKrnaHMaft, 6anKH xa^K Ta^aKKypu, Foacu 6ynraH puTopuKa (6anoFaT caHtarn, cy3aMo^nHK), guaneKTHKa (6axc) Ba co^HCTHKa (xap KaHgaH BocuTa 6unaH 6ynca xaM paKH^HH cy3ga non Kongupum) 6unaH 6aHg 6ynraH gaBpga nafigo 6ynca, 6yHgafi ^anca^ara 6yficyHraH gHH xaM enFoH Ba xaronapgaH xonu 6ynMafigH. Kyn xonnapga y 6omugaH oxupurana HoTyFpu 6ynH6 HHKagu. Oanca^a gHHra HHc6aTaH xaM 6upnaMHH MaBKera эra, nyHKH ^anca^a - MaF3, gHH - nycTnoK, aHHKpoFH - ^anca^aHHHr Kyponugup" [10.32] ge6 TatKHgna6 yTagu.

Шунингдек, Ибн Сино фикрига кура, барча фалсафий илмлар икки кисмга булинади: назарий ва амалий. Бунда назарий кисмнинг максади -хакикатни билиш; амалий кисмнинг максади - саодатга эришишдир. Фалсафий фанлар, Ибн Синонинг фикрича, икки турга булинади: биринчиси бизнинг шахсий хатти-харакатимиз билан таништиради ва у "амалий илмлар" деб номланади. Чунки бу билимларнинг фойдаси, биз бу дунёда нажот топишга умид килишимиз учун, ундаги ишларимиз тартибли булиши учун керак булади. Иккинчиси эса бизни рухиятимиз шаклланиши ва бу дунёда бахтли булишимиз учун нарсалар оламининг холатини бизга англатади. Уз урнида тушунтириладиган бу илм назарий деб номланади.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, биринчидан, фалсафий таълим - бу умумий маданиятнинг узига хос шакли, узини узи таърифлаш усули, дунёдаги образнинг мантикийлиги ва муайян маданиятда намоён буладиган узига хос феномен хамда инсоннинг жамиятдаги урнини бахолаш усулидир. Фалсафа инсоннинг мохиятини, борликка муносабатини урганиш, бошка фанлар тараккиёти учун методологик йул курсатибгина колмай, балки инсон тафаккурининг ички имкониятлари ва кирраларини урганишга алохида эътибор каратади. Фан эса инсон дунёкарашини шакллантиришда минглаб йиллар давомида юзага келган илмий ва назарий таълимотлардан кенг фойдаланади. Жамият тарихини урганиш, истикболини белгилаш хам фалсафий дунёкарашнинг мохиятига богликдир.

Иккинчидан, фалсафа одамзот тафаккур салохиятининг энг умумий тушунчалар, билимлар, хулосалар ва умуман, дунёкараш шаклида намоён булишидир. Инсоннинг узлигини англаши, уз мохиятини рухий жихатдан тахлил этиши, барча максадлари ва улар билан боглик фаолиятини тарих сабоклари, замон талаблари ва имкониятлари, истикбол муаммолари билан узвий боглик холда хамда янги эхтиёжлар, илмий хулоса ва кадриятларга таяниб йуналтириши, бошка одамлар билан адолатли муносабатда була билишидир. Шу сабабли инсон узлигини ва узгаларни англаши хамда шу асосда борликка булган муносабатини белгилаши хам фалсафий муаммолар тизимига киради ва унинг энг мураккаб сохасини ташкил этади.

Учинчидан, фалсафий тафаккур тарзи ва йуналишига таъсир курсатадиган маълум даражада гоявий-назарий ролини уйнайдиган тасаввурлар мавжудки, улар методологик тамойилларда мужассамлашган. Дархакикат,

фалсафа турли даврларда дунёнинг турли мамлакатлардан тупланган билимларни, тажрибаларнинг якунларини умумлаштиради, якинлаштиради ва бирлаштиради. Шу асосда фанларнинг якинлашуви, муаммоларнинг муштараклашуви инсоният илмий ва амалий фаолиятининг кенгайиши учун янги имкониятлар юзага келади.

Туртинчидан, инсоннинг амалий фаолияти, илм-фаннинг ривожланиши хеч качон фалсафий тафаккурга булган эхтиёжни заифлаштирмаган, аксинча, яна хам кучайтирди. Инсон бу тафаккур оркали уз мохияти, жамият, табиат, тафаккур хакида тизимли билимлар куникмасини хосил килиш билан чекланмай, улар асосида илмий тафаккур ривожи, амалий фаолияти учун мухим булган умумий хулосалар чикаришга хам интилади. Окибатда фан учун янги кашфиётлар дунё юзини куради. Бу эса фаннинг такрорланмас ютугидир. Сир эмаски, хозирги даврда фалсафа фанига булган караш кескин узгариб бормокда. Ёш авлоднинг, тафаккурини шакллантириш, уларнинг дунёкарашини тарбиялаш уларнинг узи ва дунёга муносабати такомиллаштириб бориш бу куннинг долзарб масалалари каторига киради. Чунки ёш авлод эртанги кунимизнинг давомчисидир.

Бешинчидан, фалсафий фикрлашнинг узига хослиги шундаки, бундай фикрлаш рационаллик, ички мувофиклик, зиддиятсизлик, исботланиш талабаларига буйсунади. Аввалдан айтиш мумкинки, бу характеристикалар кишиларнинг эмоционал, иродавий, бахолаш-кадриятли аргументлари билан мос келади. Жамиятимизда олиб борилаётган хар бир янгиланиш ишлари бевосита ёки билвосита миллий гоя ва мафкуравий иммунитетни мустахкамлашга каратилмокда. Бу эса, интенсив ривожланиб ва узгариб бораётган ижтимоий хаётда мухим ахамият касб этади.

Шунинг учун хам бугунги кунда Шарк ренессанси даври мутафаккирларининг илмий-фалсафий меросини мукаммал даражада урганиш мамлакатимизда фалсафий таълимни ривожлантиришда мухим асос булиб колади.

REFERENCES

1. Мирзиёев, Ш.М.(2017). Миллий тараккиёт йулимизни катьият билан давом эттириб янги боскичга кутарамиз. 1-жилд. Тошкент, Узбекистон, 592 б. (Mirziyoev, Sh.M. (2017). We will continue our national development path with determination and bring it to a new level. Tashkent, Uzbekistan, p.592.)

190

2. Мирзиёев, Ш.М.(2021). Янги Узбекистон стратегияси. Тошкент, Узбекистон, 464 б (Mirziyoev, Sh.M.(2021). New Uzbekistan strategy. Tashkent, Uzbekistan, p.464.)

3. Каримов, И.А.(2008). Юксак маънавият-енгилмас куч. Тошкент, Маънавият нашриёти, 176 б. (Karimov, I.A. (2008). High spirituality - invincible power. Tashkent, Spirituality publishing house, p.176.)

4. Абу Наср Фаробий.(1993). Фозил одамлар шахри. Тошкент, АДодирий номидаги халк мероси нашриёти. (Abu Nasr Farobiy. (1993). The city of the Fazil people. Tashkent, Publishing house of national heritage named after A.Kadiyri.)

5. Читтик Уильям.(1995). В поисках скрытого смысла. Суфийский путь любви. Духовное учение Руми. Серия: Ex oriente lux. Перевод с английского и арабского, составление и предисловие М.Т.Степанянц. Москва, НИЦ "Ладомир", 544 с. (Chittik Wilhelm, K. (1995). In search of hidden meaning. Sufi way of love. The spiritual teachings of Rumi. Seriya: Ex oriente lux. Translation from English and Arabic, compilation and preface by M.T. Stepanyants. Moscow, "Ladomir", p.544.)

6. Болтаев, М.Н.(2002). Абу Али ибн Сина — великий мыслитель, ученый энциклопедист средневекового Востока. Москва "Сампо", 400 с. (Boltaev, M.N. (2002) Abu Ali ibn Sina - great thinker, an encyclopedist of the srednevekovogo Vostoka. Moscow, Sampo, p.400)

7. Хдсанов, А.(2001). ^адимги Арабистон ва илк ислом. Жохилия асри // Тахрир хайъати: X,. Кароматов, Н. Иброхимов, З. Хуснидинов ва бошк./ Тошкент, Тошкент ислом университети, 256 б. Имомназаров М., Эшмухамедова, М.(2001). Миллий маънавиятимиз асослари. (Олий укув юртлари учун маърузалар матни)// Тахрир хайъати: X. Кароматов, Н. Иброхимов ва бошк. Тошкент, Тошкент ислом университети, 432 б. (Hasanov, A.(2001). Ancient Arabia and First Islam. Jahiliyya's Age. In: Editorial Review: H. Karomatov, N. Ibrohimov, Z. Husnidinov et al. Tashkent, Tashkent Islamic University, p.256. Imomnazarov M., Eshmuhamedova, M. (2001) Fundamentals of National Mahnism. (Text of lectures for higher education institutions). Editorial note: H. Karomatov, N. Ibrohimov et al. Tashkent, Tashkent Islamic University, p.432.)

8. Сайдахмедова А.(2009). Ислом фалсафасида гносеологик масалалар талкини // Фалс. фан. ном. ... дисс. автореф. Тошкент. 28 б. (Saydahmedova, A. (2009). Interpretation of gneseological issues in Islamic philosophy. In: Abstract of the dissertation for the degree of candidate of philosophical sciences. Tashkent, p.28.)

191

9. Y36eKHCTOH Pecny6nuKacH Ba3upnap MaxKaMacu xy3ypHgarH Y36eKHCTOHgarH hchom MagaHHtfra MapKa3H ^aonutfrnHH TamKun этнm Tyrpucuga. http://lex.uz/Pages/GetPdfView.aspx?lact id=3296658. (The Decision on the organization of the Islamic Culture Center of the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan. http://lex.uz/Pages/GetPdfView.aspx?lact id=3296658.)

10. Qaxxarova, M. (2021). Social-spiritual environment of society and spiritual ideal. Oriental Journal of Social Sciences, 30-36.

11. Saifnazarov, I., Muhtarov, A., Sultonov, T., & Tolibov, A. (2020). Religious tolerance, unity of knowledge and faith issues highlighting in Imam Bukhari Hadiths. International Journal of Advanced Science and Technology

12. Mukhtarov, U. M. (2019). Studying of scientific-philosophical heritage of the East Renaissance intellectuals in development of philosophical education. Theoretical & Applied Science, (7), 120-124.

13. YMap^OHOB, C. C. (2022). OHTonoruaga cy6cTaHCHa Ba aKCugeHCH^ra goup TatnuMOTHHHr OaxpugguH po3HH TOMOHugaH pHBO^naHTHpunumH. Academic Research in Educational Sciences, 3(3), 961-968. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2022-3-961-968

14. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.