Научная статья на тему 'IX-Х АСРЛАРДА ЎРТА ОСИЁ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ АҲЛОҚИЙ ТАРБИЯ ҲАҚИДАГИ ҒОЯЛАРИ (АЛ-ФОРОБИЙ АСАРЛАРИ МИСОЛИДА)'

IX-Х АСРЛАРДА ЎРТА ОСИЁ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ АҲЛОҚИЙ ТАРБИЯ ҲАҚИДАГИ ҒОЯЛАРИ (АЛ-ФОРОБИЙ АСАРЛАРИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

358
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Форобий / инсон ақл-заковати / таълим-тарбия / билиш / методология фалсафа / диалектика / софистика / риторика / поэтика / мантиқ / дунѐқараш

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ж. С. Раматов, Миршод Нўмонович Ҳасанов, Л. А. Валиев

Ушбу мақолада IX-Х асрларда Ўрта Осиѐ мутафаккирларининг аҳлоқий тарбия ҳақидаги ғоялари илгари сурилган.Форобийнинг ҳаѐти илмий-фалсафий қарашларида инсон ақл-заковатини бирламчи ўринга қўйганлиги, алломанинг инсонни анатомик, физиологик ва психологик хусусиятлари ҳақидаги қарашлари, шунингдек, унинг маданий ва ижтимоий фаолиятининг биологик асосларини ўз ичига олади. Форобий инсон, унинг дунѐ тарққиѐтининг энг мукаммал ва етук якуни сифада этирофи, унинг асарларида инсонга тарбия ва таълим бериш зарурлиги каби масалалар тахлил этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Ж. С. Раматов, Миршод Нўмонович Ҳасанов, Л. А. Валиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «IX-Х АСРЛАРДА ЎРТА ОСИЁ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ АҲЛОҚИЙ ТАРБИЯ ҲАҚИДАГИ ҒОЯЛАРИ (АЛ-ФОРОБИЙ АСАРЛАРИ МИСОЛИДА)»

IX-X АСРЛАРДА УРТА ОСИЁ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ АХЛОЦИЙ

ТАРБИЯ ХДКВДАГИ ГОЯЛАРИ (АЛ-ФОРОБИЙ АСАРЛАРИ МИСОЛИДА)

Ж. С. Раматов

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси мудири

Миршод Нумонович Х,асанов

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси мустакил тадкикотчиси mirshodhasanov02@gmaiLcom

Л. А. Валиев

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч докторанти valiyevl3 3@gmail. com

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада IX-X асрларда Урта Осиё мутафаккирларининг ахлокий тарбия хакидаги гоялари илгари сурилган.Форобийнинг хаёти илмий-фалсафий карашларида инсон акл-заковатини бирламчи уринга куйганлиги, алломанинг инсонни анатомик, физиологик ва психологик хусусиятлари хакидаги карашлари, шунингдек, унинг маданий ва ижтимоий фаолиятининг биологик асосларини уз ичига олади. Форобий инсон, унинг дунё тарккиётининг энг мукаммал ва етук якуни сифада этирофи, унинг асарларида инсонга тарбия ва таълим бериш зарурлиги каби масалалар тахлил этилган.

Калит сузлар: Форобий, инсон акл-заковати, таълим-тарбия, билиш, методология фалсафа, диалектика, софистика, риторика, поэтика, мантик, дунёкараш.

КИРИШ

Дунё микёсидаги пандемия сабаб куплаб ижтимоий муаммолар вужудга келдики, бундай холатдан чикишнинг ягона йули факат билим ва юксак тажриба эканлиги куриниб колди. Шу боисдан хам фалсафий антропология илмининг асосчиларидан хисобланган буюк файласуф, муаллим ас-соний "Иккинчи муаллим" макомига

June, 2022

660

ca30B0p SynraH A6y Hacp OopoSuHHuHr ^anca^uö Kapamnapuga uhcoh aKn-3aKOBaTHHH SupnaMnu ypuHra KyHraHnuru, KonaBepca, annoMa ^axpH цнвнnнзaцнacннннг puBO^naHum Tapuxu uHcoHuarauHr TaSuaT SunaH yfiryH xonga amaS Konumra SynraH OKunoHa MyHocaSara, MogguH Ba MagaHHH SofinuKnapHu OHr-aKg Bocuracuga aparamra SynraH ufflunumuga экaнnнгнгa anoxuga ypry SepraH.

A6y Hacp OopoSuHHuHr uHCOHHuHr aHaTOMuK, ^rouonoruK Ba ncuxonoruK xycycuaTnapu xaKugaru Kapamnapu, yHuHr MagaHuH Ba н^тнмoнн ^aonuaraHuHr SuonoruK acocnapuHu y3 unura onagu. Hhcoh MatHaBufi-axnoKufi KaMonoTuHuHr MyxuM Senrucu, Ha^aKaT yTMum Ba Kena^aK SunaH SornuKnuKHu ugpoK этнm Ba TymyHum, SanKu xo3upru uhcohhu^ paHr-SapaHrnuru Ba TepaHnuru SunaH ynnaHaguraH pyxufi MyHocaSaTnapgaH uSopaTgup.AHa my unK YfiroHum gaBpuHuHr KpMycufi onuMu, aHTuK WHOH ^anca^acuHu KaHTagaH ^oHnaffrapraH, aHru ^anca^ufi Ha3apua Ba xynocanap SunaH SoöuTraH, fflapK MycynMoH ^anca^acuHu apaTraH gaxo ASy Hacp OopoSuHHuHr Kapamnapu acocuga uhcoh, yHuHr apaTyBHunuK ^aonuara eTagu. Hhcoh Annox tomohugah aparanraH Sapna ^orooraapHuHr rynTo^ucu, caSaSu yHuHr xarra-xapaKara SomKa MaB^ygoraapra aTo этнnмaгaн cu^aTga - aKnga geS KypcaTagu. ffly SoucgaH xaM «ucnoM onaMuHuHr MyTa^aKKupnapu acapnapuHu, ynapHuHr SyTyH ^axoH цнвнnнзaцнacн puBo^ura KymraH SeSaxo xuccacuHu nyKyp ypraHum, TepaH aHrnam Ba KeHr oMManamrapum» gon3apS axaMuaTra эгa [1].

ASy Hacp OopoSuHHuHr ^anca^ufi Mepocu SyryHru KyHga SyTyH gyHe onuMnapu ToMoHugaH nysyp ypraHunMoKga. MycTaKunnuK Hunnapuga a^gognapuMroHuHr Soh MatHaBufi-^anca^ufi MepocuHu TagKuK Kunumra MyHocuS gapa^aga эtтнSop KaparnS KenuHMo^ga.

Y3SeKucToH PecnySnuKacu Пpeзнgeнтннннг 2022 Hun 28 aHBapgaru «20222026 Hunnapra Myn^annaHraH ^Hru ^SeKucTOHHuHr TapaKKueT cTpaTeruacu тyFpнcнga»гн OapMoHuHuHr "MatHaBuH TapaKKueTHu TatMuHnam Ba coxaHu aHru SocKu^ra onuS nuKum" geS HoMnaHraH SemuHnu ycTyBop Basu^acugaru 73 -MaKcagga, aHHaH, "BywK a^gognapuMroHuHr soh unMufi MepocuHu nyKyp ypraHum Ba KeHr TapFuS этнm" Ky3ga TyranraH. Ma3Kyp Ba3u$a a^gognapuMroHuHr Soh MatHaBuH MepocuHu unMufi ^uxaTgaH nyKyp TagKuK Kunum xaMga ycuS KenaeTraH emnap ypTacuga KeHr TapFuS KunumHu Ha3apga TyTagu[2].

MAB3yrA OH^ A^ABHET^APHHHr TA^^H^H

June, 2022

Aбy Нaср Форобий - yртa aср шaрк;ининг мaшхyр мyтaфaккири, кддимги юнон фaлсaфaсининг Шaркдaги энг йирик дaвомчиси Ba тaрFиботчисидир. Aбy Шср Форобий Сирдaрë бyйидaги Утрор (Фороб) шaхридa 873 йилдa туркий кaбилaлaрдaн бyлгaн хaрбий xизмaтчи оилaсидa тyFилиб, Шош (Тошкент), Букоро шaхaрлaридa укиди, Кейинрок Уз мaълyмотини ошириш учун aрaб xaлифaлигининг мaдaний мaркaзи булган БaFдодгa келди. БaFдоддa бу дaврдa мусулмон дyнëсининг турли yлкaлaридaн, xycyca^ Мaркaзий Осиëдaн келгaн куп илм aхллaри тyплaнгaн эди. У ерга борa туриб Форобий Эрон шaхaрлaри -Исфaхон, X,aмaдон, Рaйдa Ba бошкд жойлaрдa булди. Форобий БaFдоддa aл-Мyтaддил (829-902), aл-Мyктaфий (902-908), aл-Мyктaдир (908-932) xaлифaликлaри дaвридa яшaди. [3].

Aбy Нaср Форобий турли сохaлaргa оид илмий aсaрлaр колдирди. уз дaврининг фaйлaсyфи, мусикдчиси, шоири, комусий олими сифaтидa шyхрaт козонди. Aдломa '^кл хaкидaги рисолa" "Фaлсaфaдaн олдин нимaни yргaниш керaк", "Фaлсaфa мaнбaлaри", "Мaсaлaлaр мaнбaлaри" кaби 160 дaн ортик рисолaлaр ëзгaн.

"Форобий" унинг тaxaллyси булиб, тупик номи Aбy Нaср Мyхaммaд ибн Мyхaммaд ибн УзлyF Тaрxон - жaхон мaдaниятигa кaттa хиссa кУшгaн Мaркaзий осиëлик мaшхyр фaйлaсyф, комусий олимдир. ^^a aсрнинг бир кaнчa илмий ютyкдaри, yмyмaн, Якин Ba Урта Шлрк мaмлaкaтлaридa тaрaккийпaрвaр ижтимоий-фaлсaфий тaфaккyр ривожи унинг номи билaн боFлик. Форобий уз зaмонaси илмлaрининг бaрчa сохaсини мyкaммaл билгaнлиги Ba бу илмлaр ривожигa кaттa хиссa кушганлиги, юнон фaлсaфaсини шaрхлaб, дyнëгa кенг тaнитгaнлиги тyфaйли Шлрк мaмлaкaтлaридa унинг номи yлyFлaниб, "Aд-Мyaллим aс-соний" -"Иккинчи мyaллим" (Aристотелдaн кейин), "Шлрк Aрaстyси" деб юритилгaн.

Тaxминaн 941 йилдaн бошлaб, Форобий Дaмaшкдa яшaгaн. Шлхдр чеккaсидaги боFдa коровул булиб, кaмтaронa кун кечириб, илм билaн шyFyллaнгaн. Сунгги йиллaр y X,aлaб (Aлеппо) хокими Сaйфyддaвлa X,aмдaмид (943-967) илтифотига сaзовор булди. Тaдкикотлaр унинг X,aлaбдaги хaëтини энг сaмaрaли Xисоблaйдилaр. Чунки бу хоким хурфикрлилиги, илм-фaнгa эътибор берганлиги билaн aжрaлиб тyргaн. У Форобийни сaройгa тaклиф этaди, лекин Форобий бунга кyнмaйди, оддий хaëт кечиришни aфзaл кyрaди. Форобий 949950 йиллaрдa Мисрдa, сунг Дaмaшкдa яшaб, 950 йилдa вaфот этган Ba "Боб a^ сaFир" «^ристанита дaфн килинган[4].

Форобий yртa aср дaври тaбиий-илмий Ba ижтимоий билимлaрининг ^рийб бaрчa сохaлaридa 160 дaн ортик aсaр

June, 2022

бб2

яратган. У турли билимларнинг назарий томонлари, фалсафий мазмуни билан купрок кизикканлиги учун унинг асарларини 2 гурухга ажратиш мумкин:

1) юнон файласуфлари, табиатшуносларининг илмий меросини изохлаш, таргиб килиш ва урганишга багишланган асарлар;

2) фаннинг турли сохаларига оид мавзулардаги асарлар.

Форобий кадимги юнон мутафаккирлари - Платон, Аристотель, Эвклид, Птоломей, Порфирийларнинг асарларига шархлар ёзган. Айникса, Аристотель асарлари ("Метафизика", "Этика", "Риторика", "Софистика") ва бошкаларни батафсил изохлаб, кийин жойларини тушунтириб бера олган, камчиликларини курсатган, айни вактда, бу асарларнинг умумий мазмунини очиб берувчи махсус асарлар ёзган. Форобий шархлари Урта ва Якин Шарк илгор мутафаккирларининг дунёкарашини шакллантиришда, уларни Аристотель гоялари рухида тарбиялашда мухим ахамиятга эга булди. Абу Али ибн Сино Форобий шархларини укиб, Аристотель асарларини тушунганлигини алохида таъкидлайди. Форобийнинг шарх ёзиш фаолияти факат Шаркнигина эмас, урта аср Европасини хам юнон илми билан таништиришда катта роль уйнади. Бу фаолият унинг илмий тафаккури тараккиётининг биринчи боскичини ташкил этади. Бу боскич, Форобий учун узига хос мактаб хизматини утаган ва янги мавзуларда тадкикотлар олиб боришга замин хозирлаган. Форобийнинг бундай асарларини мазмунига караб, куйидаги гурухларга булиш мумкин:

1) фалсафанинг умумий масалаларига, яъни, билимнинг умумий хусусиятлари, конуниятлари ва турли категорияларига багишланган асарлар;

2) инсон билиш фаолиятининг фалсафий томонларига багишланган, яъни, билишнинг шакллари, боскичлари, усуллари хакидаги асарлар;

3) фалсафа ва табиий фанларнинг фан сифатидаги мазмуни, тематикаси хакидаги асарлар;

4) модданинг микдори, фазовий ва хажмий муносабатларини урганишга багишланган, яъни, математика фанлари - арифметика, геометрия, астрономия ва мусикага оид асарлар;

5) модда хоссалари ва турларини, ноорганик табиатнинг, хайвонлар ва инсон организмининг хусусиятларини урганувчи, яъни, табиий фанлар - физика, кимё, оптика, тиббиёт, биологияга багишланган асарлар;

6) тилшунослик, шеърият, нотиклик санъати, хаттотликка оид асарлар;

7) ижтимоий-сиёсий хаёт, давлатни бошкариш масалаларига, ахлок, тарбияга багишланган, яъни, хукукшунослик, этика,

педагогикага доир асарлар.

June, 2022

Алкисса,Форобийнинг илмий мероси, умуман, урта аср Шаркининг маданий-маънавий хдётига, табиий-илмий, ижтимоий-сиёсий масалаларигадоир жуда бой маълумотлар беради [5].

ТАД^ЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Мyтaфaккир уз aсaрлaрини yшa дaврдa Шлрк мaмлaкaтлaридa илмий-aдaбий тил xисоблaнгaн aрaб тилидa ëзaди. Форобий, шунингдек, aрaб Ba форс тиллaридa фaдсaфий мaзмyндaги шеърлaр xaм битгaн.Форобий aсaрлaри XII-XIII aсрлaрдaëк, лотин, кддимиги яxyдий, форс тиллaригa, кейинчaдик бошкд тиллaргa xaм тaржимa килиниб, дyнë бyйлaб кенг тaркaдгaн. Сунгги aсрлaрдa кyчирилгaн нyсxaдaри куп мaмлaкaтлaрнинг кyтyбxонa Ba мyaссaсaлaридa сaкдaнaди. Тошкентдaги Ш^^туно^^ инститyтидa кддимги Шлрк фaйлaсyфлaри aсaрлaридaн жши 107 рисолaни уз ичигa олган ( жyмлaдaн, Форобийнинг 16 aрaбчa рисолaси) "X,aкимлaр рисолaдaри тyплaми" ("Magyar рaсоил aд-xyкaмо", KУлëзмaдaр фонди, 2385-ин.) бор. Бу ноëб кyлëзмa Форобий aсaрлaрини yргaнишдa мyxим axaмиятгa эта. Тyплaмдaги Форобий рисолaдaри 1975 йили кисмaн узбек тилигa тaржимa килиниб нaшр этилди.

Форобий aкдли инсон xaкидa гaпириб бyндaй ëзaди:"Aкдли деб шyндaй кишилaргa aйтилaдики, yлaр фaзилaтли, уткир мyлоxaзaди, фойдaди ишлaргa берилган, зaрyр нaрсaдaрни кaшф Ba иэтиро этишгa, зур истеъдодгa эгa, ëмон ишлaрдaн узини четгa олиб юрaдилaр. Бyндaй кишилaрни окил дейдилaр. Ёмон ишлaрни yйлaб топиш учун зеxн-идроккa эгa бyлгaнлaрни aкдли деб бyлмaйди, yлaрни aйëр, aддок;чи дегaн номлaр билaн aтaмок лозим".Форобий дyнëк;aрaшининг шaкллaнишигa aсосaн Шлркнинг кддимги илFор мaдaнияти aнъaнaдaри, aрaб xaдифaдигигa кдрши xan^ xaрaкaтлaри, yртa aср тaбиий-илмий тaфaккyр ютyкдaри, Юнонистоннинг фaдсaфий мероси тaъсир кyрсaтди. Форобий, aввaдaмбор, Aристотель тaълимотини тикдaш, aсослaш Ba илFор томонлaрини сунгги илмий ютyкдaр aсосидa ривождaнтиришгa xaрaкaт килиб, Шлрк aристотелизм окимини вyжyдгa келтирди. Бу окимнинг услуби, мyxим мaсaдaдaри Ba кaтегориялaрини ишлaб чикди.

Форобий уз дaвридaëк буюк олим сифaтидa мaшxyр булганлигининг эътирофи шyндaки, Шлрк xaдкдaридa y xaß^a турли xикоя, ривоятлaр вyжyдгa келгaн. Урта aср олимлaридaн ибн Хaлликон, ибн aд-Kифтий, ибн Aби Усaбиъa, Бaйxaкийлaр уз aсaрлaридa Форобий ижодини урганиб, унинг FOялaрини ривожлaнтиргaнлaр. Хyсyсaн, Ибн Рушд Форобий aсaрлaрини yргaнибгинa колмaй, yлaргa шaрxлaр xaм ëзди. Тaрaккийпaрвaр инсоният Форобий ижодига xyрмaт билaн

June, 2022

бб4

караб, унинг меросини чукур урганмокда. Европа олимларидан Б. М. Штреншнейдер, Карра де Во, Т. У. Буур, Р. Хаммонд, Р. де Эрланже, Ф. Детерици, Г. Фармер, Н. Ришар, Г. Лей, Шарк олимларидан Нафисий, Умар Фаррух, Туркер, М. Махди ва бошкалар Форобий меросини тадкик этишга муайян хисса кушдилар. Кейинги йилларда унинг ижоди ва таълимотига багишланган бир канча тадкикотлар, асарлар юзага келди.

Якин ва Урта Шаркда «Иккинчи муаллим» деб ном козонган Марказий осиёлик машхур олим Абу Наср Форобийнинг мантик илмига кушган хиссаси хам бекиёсдир. Форобий хали хеч бир мутафаккир уддалай олмаган вазифани, яъни, Арастунинг ва умуман, кадимги грек мантигини кенг тингловчилар урганиши учун энг оддий, тушунарли восита ва услубларини ишлаб чикишга муваффак булган. Мантик тарихчиларининг таъкидлашича, Форобий бу тавсиялари билан Арастунинг мантигига узгача файз киритиб, унинг китобхонлар орасидаги мавкеини янада кутарилишига эришди.Форобийнинг мантикка оид асарлари жумласига «Исагувчи» (кириш), «Макулот» (Категория), «Ибора» (Хукм), «Киёс» (Силлогизм), «Биринчи аналитика», «Бурхон» (Исботлаш-иккинчи аналитика), «Джадал» (Мунозара «Диалектика»), «Сафсата» (Софистик раддия), «Хитоба» (Риторика), «Шеър» (Поэтика), «Мантик илмига кириш», «Акл хакида» «Силлогизм» ва «Шартли хукмлар» каби китобларини киритишимиз мумкин.Форобий узининг асарларида мантик илми, унинг предмети, тузилиши, вазифалари, фикрлаш жараёнининг боскич ва шакллари, мантикий конун-коидалари, усул хамда амаллари хакида кенг маълумотлар берган.Жумладан, мантик фанининг предмети ва тушунчасининг этимологияси хакида гап кетганда, Форобий кадимги грек мутафаккирларига мурожаат килади. Унинг фикрича, греклар мантикни уч маънода:

- фикрни тил оркали ифодаловчи инсон нутки сифатида;

- инсон интеллекти ёрдамида забт этилувчи обектларга йул курсатувчи суз сифатида;

- оламни билиш учун инсонга инъом этилган ички рухий куч сифатида тушунишган.

Мазкур таърифларни тулдирган холда, Форобий мантикка «муайян конун-коидалар асосида инсоннинг фикрлаш интеллектини йуналтирувчи ва такомиллаштирувчи фан» деб таъриф беради. Ушбу таърифни янада аниклаштирсак, Форобий асарларида мантик фанларнинг фани сифатида тафаккурнинг конун-коидаларини урганувчи бош фан, хатто санъат деб бахоланади. Факат тафаккур конунларигина бизга чин хакикатни очиб бера олади. Форобийнинг таъкидлашича,

June, 2022

665

ynapcro $hkphmh3 KaHoH hhh, k^hoh enFoHnuruHH eKH k^hoh xaTora ñyn KyñraHnHrHMH3HH öuna onMaHMH3. Ko^aBepca, xaKHKaT 3aMHHuga eTraH KapaMa-KapmunHKnap Ba ynapHHHr eHHMnapuHH Tona onMaHMro.OopoöuHHHHr acapnapuga TymyHHa, xyKM Ba xynoca Kaöu Ta^aKKyp maKrnapu ^yga KeHr, KaMpoBnu Ba öara^cHn rooxnaHagu. AnHHKca, cunnorroM, yHHHr nango öynum acocnapu, ^urypa Ba Mogycnapu Kyn ypraHHnraH. OopoöuHHHHr TatpH^namuna, TymyHHa -yHHBepcan Taöuarra эгa, xhcchh ugpoK KunHHyBHH Hapcanap xaKuga öhhhm öepyBHH Kareropua. EyHgaH TamKapu, OopoöuHHHHr MaHTHK TH3HMuga TymyHHaHH maKnnaHTHpnmHHHr ycyn Ba aMarnapu, Typnapu xaMga ynapHHHr ypTacugaru MyHOcaöaT Macananapu xaM KeHr ypHH onraH [6].

TAX^HH BA HATH^A^AP

OopoÖHH hhcohhh gyHe TapKKHeTHHHHr энг MyKaMMan Ba этyк aKyHH geö öunagu. fflyHra Kypa, y y3 acapnapuga HHCOHra Tapöua Ba TatnHM öepum 3apypnnrHHH anTagu Ba öyHga TatnHM-Tapöua ycynnapugaH KyTunraH MaKcag acocan ypHHHH эгaмamннн Kang KH^agu. Oañnacy^ TatnHM-Tapöua Taöuar xpgucanapugaH ^oñganaHHm Ba öy ñynga öom^a Kumunap öunaH TyFpu MyHocaöarga öynuö, ^aMuaTHHHr hhkh TapTuö KpuganapHHH TyFpu ypraHuö, yHHHr Tanaönapura ®&boö öepa onaguraH hhcohhh KaMon TonTupum 3apypnurHHH TatKHgnangH.OopoÖHH HHcoHHHHr MatHaBHH xaeTuga, acocaH, yHHHr hkkh ToMoHHra: aKgu-oHrura Ba axnoKHra (xy^K-arBopura) эtтнöop öepagu. fflyHHHr ynyH TatnHM-Tapöua, yHHHr ^HKpuna, hhcohhh aKguñ ToMoHgaH x,aM, axnoKHH ToMoHgaH xaM eTyK Ba MyKaMMan Kumu khhhö eTHmTupumra KaparanMoFH no3HM. ^eMaK, TatnHM-TapÖHAHHHr öupgaH öup Ba3H$acu- ^aMHaT Tanaönapura Tyna-TyKuc ^aBoö öepa onaguraH Ba yHH öup öyryHHHKga, THHHnuKga, ^apoBoHHHKga caKgaö Typum ynyH xH3Mar KH^aguraH ugean hhcohhh Tanepnamgup. AnnoMaHHHr "Hgean maxap axpnu unMHHHHr ^HKpnapu" xaMga "EaxT-caogarra эpнmyв xaKuga" homhh puconanapuga öy ^HKpnap aHaga aHHK-paBmaH H^oganaHraH.

OnuMHHHr yKTupumuHa, khmkh энг ry3an Ba ^oñganu Kam$ этнm $a3Hnarara эгa öynca, Kam$ этгaн Hapcacu HHHgaH x,aM y3HHHHr Ba öomKanapHHHr ucTarura MyBo^HK öynca, y xañpnu Ba Ha^nu öynagu.OnHM TatnHM ^aKaT cy3 Ba ypraHHm öunaH, Tapöua эca, aManun um, Ta^puöa öunaH aManra omupunumuHH añTagu Ba TapöuaHH xap öup xa^K, MH^naTHHHr aManun ManaKanapugaH uöopaT öynraH um-xapaKaT, Kacö-xyHapra ypraHHmgaH uöopaT, geö xucoönaHgH.^eMaK, OopoÖHH TatnHM Ba Tapöua öepumHH öup-öupHgaH ^apK KH^agu. Tapöua эca aManun ^aonuaTHga HaMoeH öynagu, emnapra y MatnyM um-xapaKaT, Kacö-xyHap, ogoö opKanu

June, 2022

666

сингдирилaди.Тaълим-тaрбия жaрaëнидa нaзaрий билим билaн aмaдий хaрaкaт-одaт,мaдaкa, фaолият бирлaшиб борaди, етyклик шу бирлaшyвнинг дaрaжaсигa кaрaб юзaгa келaди.Форобий тaълим-тaрбия жaрaëнидa тaрбиядaнyвчи ëra тaълим олувчи шaxсгa яккa холдa ëндaшyвни унинг тaбиий рухий Ba жисмоний xислaтлaрини нaзaргa олиш зaрyрлигини тaъкидлaйди. У бу хaкдa шyндaй ëзaди:"Бy бaрчa тaбиий xислaтлaрни, yлaрни олий кaмолотгa еткaзиш ëки шу тамолотга якин бyлгaн дaрaжaгa кyтaришгa xизмaт килувчи воситa ëрдaмидa тaрбиялaшгa мухтождир. Инсонлaр турли илм, хутар, фaолиятигa мойиллиги Ba кобилятлиги билж тaбиaтaн фaрк кдлaдилaр, тенг тaбиий xислaтлaргa эгa бyлгaн одaмлaр эсa, уз тaрбияси (мaдaкaдaри) билaн тaфовyт кдлaди.Тaрбияси жихaтдaн тенг бyлгaнлaр эсa, бу тaрбия нaтижaдaрининг тyрличaдиги билж бир-бирлaридaн фaрк кдлaдилaр.Тaрбия жaрaëни, Форобийнинг фикричa, тaжрибaди педaгог, укитувчи томонидж тaшкил этилиши, бошкдрилиб турилиши Ba мaълyм мaксaдлaргa йyнaдтирилиши лозим, чунки, '^р бир одaм хaм бaxтини Ba нaрсa ходисaдaрини yзичa билa олмaйди. Унгa бунинг учун укитувчи лозим". Форобий тaълим-тaрбия бериш yсyллaри хaкддa шyндaй ëзaди: "Амaдий фaзилaтлaр Ba aмaдий сaнъaтлaр (кaсб хутар Ba yлaрни бaжaришгa одaтлaнтириш мaсaлaсигa келгaндa, бу одaт икки турли йул билaн хосил кдлинaди: биринчи йул - кaноaтбaxш сyзлaр, чорловчи, илхомлaштирyвчи сyзлaр ëрдaмидa одaт хосил кдлитади Ba мaдaкaдaр вyжyдгa келтирилaди, одaмдaги Faйрaт, кaсб интилиш хaрaкaтгa aйлaнтирилaди ).Иккинчи йул - (ëra иккинчи усул)- мaжбyр этиш йулидир. Бу усул гaпгa кyнмовчи, кaйсaр шaхaрликлaр Ba бошкд сaхрои xaдкдaригa нисбaтaн ишлaтилaди. Чунки, yлaр уз истaкдaричa, суз билaн Faйрaтгa кирaдигaнлaрдaн эмaсдир. Аммо yлaрдaн кдйси бирики, нaзaрий билимлaрни yргaнишгa aстойидил киришсa хaмдa фaолияти яxши булиб, кaсб-хyнaрлaрини Ba жузъий сaнъaтлaрини эгaдлaшгa интилиши бyлсa, бyндaй одaмлaрни мaжбyр этмaслик лозим, чунки мaксaд yлaрни фaзилaт эгaси килиш, кaсб- хyнaр aхиллaргa aйлaнтиришдир" [7].

Тaрбия бериш усули, Форобийнинг фикричa, икки турли бyлaди " Аввaдги yсyл-сaнъaтни уз рaFбaтлaри билaн yргaнyвчилaргa ишлaтилaдигaн усул. Иккинчи усул эсa, мaжбyрий рaвишдa тaрбиялaнyвчилaрни тaрбиялaш учун ишлaтилaдигaн усул. Болaлaр yстидa тyргaн одaм эсa мyaллим булиб, y болaдaргa тaрбия беришдa турли тaрбия yсyллaридa фойдaдaнaди".Форобий билимдон, мaърифaтли, етук одaмлaрнинг обрaзини тaсвирлaб экaн, шyндaйдaй дейди:"Хдр кимки илм- хикмaтни Ургaнaмaн десa, уни ëшлигидaн бошлaсин, соFлиги хaкддa

June, 2022

667

кайгурсин, яхши ахлок ва одобли булсин, сузнинг удасидан чиксин, ёмон ишлардан сакланадиган булсин, барча конун-коидаларни билсин, билимдон ва нотик булсин, илмли ва доно кишиларни хурмат килсин, илм ва ахилли илмдан мол-дунёни аямасин, барча мавжуд, моддий нарсалар тугрисида билимга эга булсин"

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Бу фикрлардан Форобийнинг таълим-тарбияда, ёшларни мукаммал инсон килиб тарбиялашда, хусусан, аклий- ахлокий тарбияга алохида эътибор берганлиги куриниб турибди. Унинг эътикодича, билим ва маърифатсиз кутилган максадга эришилмайди ва бола хам етук булиб етишмайди. Олим дарахтнинг етуклиги унинг меваси билан булганидек, инсоннинг барча хислатлари хам таълим-тарбия билан якунланишини айтади.Умуман, Форобий уз давридаги ёшларнинг таълим олишлари билим эгаллашлари, хунар урганишлари, фаолият курсатишлари, мехнат килишлари зарурлиги хусусида фикрлар билдирган. Бу фикрлар хозирда хам таълим-тарбияда гоят мухимдир.

Инсон фаолиятининг адолатга якинлиги ёки узоклиги унинг акл-заковатига, таълим-тарбиясига, яшаган жамиятига богликлиги, бунда жамиятда адолат асосий мезон сифатида каралиб, Бир суз билан айтганда, Форобийнинг инсон жамоаси тугрисидаги таълимотининг асосини - кишиларнинг онгли харакати, хулк-одатлари, табиий-майиллари, истак ва малакалари, фаолиятлари ва турмуш даражаларини урганиш масалалари ташкил этади. Форобийнинг бахтли инсон ва фукаролик жамияти хусусидаги фикрларига якун ясаб, шуни айтиш лозимки, Унинг гояларида инсон бахтлиги бевосита жамият тараккиётига, жамият равнакига узвий боглик эканлиги яккол акс эттирилганига яна бир бор ишонч хосил киламиз.

Таклифлар:1. Форобий ижодини инсон муаммоси чукур тахлил этилганинини инобатга олиб, бугунги тахликали даврда инсон кадр-кимматига эътиборни янада ошириш максадида БМТ Бош Ассамблеясининг кейинги сессияларида Узбекистонда "Форобий ижодида инсон хамда унинг фалсафий антропологияси" мавзусида БМТ шафьелигида халкаро конференция ташкил этиш буйича таклифлар ишлаб чикиш.

2.Бугунги глобаллашув жараёнида Форобий маънавий меросидан келиб чикиб, ёшлар тарбиясида ахлокнинг роли, Шаркона жамоавийликни тарбиялаш буйича ОТМ ларда "Мураббийлик соати" учун "Форобийнинг

антропологик карашлари" мавзусидан кенг фойдаланиш.

June, 2022

3. Янги Узбекистонда маънавий-маърфий сохаларда амалга оширалаётган кенг куламли ислохатлар самарадорлигини янада ошириш максадида ёшлар орасида "Ёш Форобийшунос" курик танловлари, тугараклар, дебат клублар, давра сухбатлари ташкил этиш

REFERENCES

1. Ш.Мирзиёев. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Тошкент: "Узбекистон", 2017. - Б.35. Узбекистон Республикасининг 2021 йил 5 июлдаги янги тахрирдаги "Виждон эркинлиги ва диний ташкилотлар тугрисида" ги ^онуни Тошкент ш., 2021 йил 5 июль,УР^-

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги "2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида" ги ПФ-60-сонли Фармони ^онунчилик маълумотлари миллий базаси, 29.01.2022 й., 06/22/60/0082-сон.

3. Хайруллаев М. Шарк Ренессанси ва Форобий. -Фан ва турмуш", Тошкет. 1975, 239 -б

4. Абу Наср Форобий. Рисолалар. - Тошкент, "Фан", 1975.

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. - Тошкент, Абдулла кодирий номидаги "Халк мероси" нашриёти, 1993.

6. Абу Наср Форобий. Фазилат, бахт, саодат ва камолот хакида . - Тошкент, "Ёзувчи", 2001.

699-сон.

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.