Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИ МАЪАВИЙ МЕРОСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ'

ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИ МАЪАВИЙ МЕРОСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

131
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ижтимоий-гуманитар фанлар / шарқ мутафаккирлари / маънавий мерос / фалсафа / тарих / ҳуқуқ / этика / адабиѐт / сиѐсатшунослик. / Social sciences and humanities / oriental thinkers / spiritual heritage / philosophy / history / law / ethics / literature / political science

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ойниса Мустафакуловна Мухаммадиева

Ушбу мақолада Ижтимоий-гуманитар фанларни ўқитишда Шарқ мутафаккирларининг маънавий меросидан фойдаланишнинг самарали усуллари ѐритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article describes effective ways to use the spiritual heritage of Eastern thinkers in the teaching of social sciences and humanities

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ШАРҚ МУТАФАККИРЛАРИ МАЪАВИЙ МЕРОСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ»

ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИ УЦИТИШДА ШАРЦ

МУТАФАККИРЛАРИ МАЪАВИЙ МЕРОСИДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ УСУЛЛАРИ

Ойниса Мустафакуловна Мухаммадиева

Узбекистан Миллий университети Ижтимоий фанлар факультети Фуккаролик жамияти ва хукук таълими кафедраси доценти, ф.ф.н.

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Ижтимоий-гуманитар фанларни укитишда Шарк мутафаккирларининг маънавий меросидан фойдаланишнинг самарали усуллари ёритилган

Калит сузлар: Ижтимоий-гуманитар фанлар, шарк мутафаккирлари, маънавий мерос, фалсафа, тарих, хукук, этика, адабиёт, сиёсатшунослик.

ABSTRACT

This article describes effective ways to use the spiritual heritage of Eastern thinkers in the teaching of social sciences and humanities

Keywords: Social sciences and humanities, oriental thinkers, spiritual heritage, philosophy, history, law, ethics, literature, political science.

Илм-фан ривожи хар бир давлат ва жамият тараккиётининг кафолати булиб хизмат килади. Табиий, техник фанларнинг ривожи мамлакатнинг иктисодий, ишлаб чикариш сохасида улкан ютукларни кулга киритилишига замин яратса, ижтимоий-гуманитар фанларнинг ривожи эса мамлакатда демократик тамойилларга асосланган кучли фукаролик жамиятини шакллантиришга хизмат килади. Агар, табиий ва техник фанларни жамиятнинг танасига киёсласак, ижтимоий-гуманитар фанлар эса шу жамиятнинг рухи, маънавий киёфасидир. Кдчонки танага эътибор берилиб, рухият оркада колса бу жамиятнинг бузилишига, турли тахдидларнинг кириб кеклишига, маънавий инкирозга олиб келади. Ва ёки, рухият, маънавиятга эътибор бериб, танамизни унутиб куйсак, у холда иктисодий инкирозга, моддий таназзулга юз тутишимиз мумкин. Шундай экан, жамиятнинг танаси булган табиий, техник ва аник фанларнинг ривожи билан бир вактда, унинг маънавий такомилига таъсир курсатувчи ижтимоий-гуманитар фанларнинг ривожини хам жиддий уйлаш бугунги куннинг

April, 2022

391

глобал муаммоси, десак муболага булмайди. Чунки маънавий таназзул, маънавий инкироз бугун бутун дунё муаммосига айланиб колган. Ривожланган Европа давлатлари ва ёки Осиё давлатларида хам табиий-техник фанларнинг ривожи олий нуктага чикди. Бирок инсонни, жамиятни, маданият ва ёки тарихни урганадиган ижтимоий-гуманитар фанлар анча оркада колмокда.

Бугун дунёда содир булаётган низолар, бекарорликларнинг келиб чикиш сабаблари хам маънавий сохага етарли эътибор каратилмаганлиги, ижтимоий-гуманитар фанларнинг хаётдан оркада колаётганлиги, десак адашмаган буламиз. Узбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан Янги Узбекистон стратегиясининг Адолатли ижтимоий сиёсат хамда Маънавий тараккиёт сохасида белгилаб берилган долзарб вазифалари каторида ижтимоий-гуманитар фанларга эътибор каратилганлиги хам ушбу сохадаги муаммонинг долзарблигидан далолатидир. Янги Узбекистон стратегиясида "Узлуксиз таълим тизимида ижтимоий фанларни укитиш тартиби ва тамойиллари тугрисида" конун ишлаб чикиш ва уни амалиётга жорий этиш эхтиёжининг мавжудлиги; "2022-2030 йилларда Узбекистон республикасининг узлуксиз таълим ва тарбия сохасини гуманитарлаштириш стратегияси" яратилиши ва амалга оширилишининг максадга мувофиклиги ижтимоимй-гуманитар фанларни укитишда хам янгича ёндошувни таказо этади. Узлуксиз таълим тизимида маънавий тарбия асосларини кучайтириш лозим ва бунда усиб келаётган авлоднинг ёш хусусиятлари ва интилишларини хисобга олиш зарурлигига, Миллий маънавиятимизни ривожлантириш, уни халкимиз, айникса ёшларимиз хаётига сингдиришда ижтимоий-гуманитар фанлар тизимининг ахамияти катта[1], эканлигига асосий диккат эътиборни каратади Президентимиз Шавкат Мирзиёев.

Х,ар бир давлат узининг тарихи, маданияти, ижтимоий-сиёсий хаётини ёш авлодига тушунтиришда, бой маданий, маънавий меросини асраб-авайлашга ургатишда, юртнинг такдирини уз такдири деб билиш туйгусини шакллантиришда ижтимоий-гуманитар фанларнинг ютукларига таянади. Узбекистоннинг узлуксиз таълим тизимида укитилаётган бир катор ижтимоий-гуманитар фанларнинг мазунини укувчи-талабаларга етказишда Шарк мутафаккирларининг бой маънавий меросидан унумли фойдаланиш максадга мувофикдир. Тарбия, тарих, адабиёт, фалсафа, этика, тилшунослик, хукук каби ижтимоий-гуманитар фанларнинг мос мавзуларидан келиб чиккан холда файласуф, олим, мутафаккир ва алломаларимизнинг асарларидан унумли фойдаланиш

April, 2022

392

укувчилар калбида мутафаккирларимиз ижодига хурмат, миллий гурур ва ифтихор, узига булган ишонч каби туйгуларни камол топиши ва юксак маънавият сохиби булишида мухим рол уйнайди.

IX асрда яшаб утган, хадис илмининг султони булган, буюк хадисшунос бобомиз Имом Ал-Бухорий авлодларга бой ва кимматли илмий мерос колдирган. У узидан ""ал-Жомиъ ас-сахих", "ал-Адаб ал-Муфрад", "ат-Тарих ас-сагир"", "ат-Тарих ал-авсот", "ат-Тарих ал-кабир", "Китоб ал-Илал", "Барр-ул волидайн" каби куплаб асарлар ёзиб колдирган. Хддисларнинг мазмунида халоллик, имон-эътикодли булиш, ота-онани хурмат килиш, сахий булиш, каби инсоний фазилатлар сахих хадислар мисолида келтирилган. Улардан этика, тарбия, маънавиятшунослик каби фанларни укитишда кенг фойдаланиш максадга мувофикдир. Укувчиларга мустакил топширик сифатида Бухорий хадисларидан ёд олдириш, уларнинг ижтимоий-маънавий хаётимиздаги ахамиятини ёритиш каби вазифларни бажаришга ургатиш укитувчининг касбий махоратига богликдир.

"Шарк Аристотели", "иккинчи муаллим" номлари билан тарихда шухрат козонган буюк файласуф Абу Наср Форобий (873-950) илмнинг турли сохаларига багишланган жуда катта илмий-мънавий мерос колган. Форобийнинг "Илмларнинг келиб чикиши ва таснифи" китобида 30 дан ортик илм-фаннинг таърифи, мазмуни хакида суз боради. Унда табиий ва аник илмлар билан бир каторда грамматика, шеърият, орфография, лугатшунослик, мантик, фикх, сиёсатшунослитк каби гуманитар илмлар хакида хам маълумотлапр келтиртилади. Форобий урта асрлар шароитида биринчи булиб жамиятнинг тузилиши, максад ва вазифалари хакида таълимот яратади. Бу таълимотда ижтимоий хаётнинг куп масалалари - давлатни бошкариш, таълим тарбия, ахлок, маърифат, диний эътикод, уруш ва тинчлик, мехнат ва бошка шу каби мавзулар камраб олинган. Форобий "Бахт-саодатга эришув йуллари хакида рисола" асарида фозил жамиятни шундай тасвирлайди: "Давлатнинг вазифаси инсонларни бахт-саодатга олиб боришдир, -деб ёзади у, - бу эса илм ва яхши ахлок ёрдамида кулга киритилади". Форобий давлатни етук шахс (монархия), етук хислатларга эга булган бир неча шахслар (аристократия) ва сайланган шахслар (демократия) ёрдамида бошкариш шаклларини кайд этади. Форобийнинг фозил жамоа хакида таълимоти, унинг комитл инсон хакидаги фикрлари билане богланиб кетади. Фозил жамоада комил инсон хислатлари вужудга келади. Форобий узининг "Мусика хакида катта китоб" асарида мусика назарияси ва тарихи

April, 2022

393

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-391-397

öunaH öupra, öup KaTop MycuKa acöoönapu xaK^uga xraM MatnyMoT öepuö yTraH. ^yMnagaH, pyöoö, TaHöyp, Horopa, yg, Haß KaKöu MycuKa acöoönapu xaMga ynapHHHr H^po этнm Kouganapu xaKuga xaM KuMMarau MatnyMoraap öepuö

CHecTmyHOcnHK, Tapux, MycHK, MamuK, этнкa Kaöu ^aHnapHHHr Ma3MyHUHH nyKyp y3namTHpumga ^oöganaHum yKHTyBHHgaH Karra MactynuaT, ronaHum Ba aBBano OapoÖHH H®;ogHHH nyKyp ypraHum Tanaö этнпagн.

fflapKHHHr 3aöapgacT Myra^aKKupu, KoMycuß ohum A6y PaßxoH BepyHuß ToMoHHgaH aparanraH öoß hhmhh Mepoc xaM öup KaTop H^THMoHH-ryMaHHTap ^aHnapHH yKHTumga caMapanu Hara^ara onuö Kenumu myöxacu3. BepyHußHuHr MyxuM Tapuxuß acapnapu öynraH "K^aguMru xanKnapgaH KonraH egropnuKnap" xaMga "^hh^hctoh" acapuga ypTa acpnapga amaö yTraH a^gognapuMH3HHHr öoß MatHaBuß MagaHuaTu, Tapuxu xaKuga cy3nam öunaH öupra Xuhahctoh xanK^apuHHHr xaM Tapuxu, MagaHuaTu, guHuß эtтнкogпapн xaKHga KuMMarau MatnyMoTnap öepagu. fflyHuHrgeK, BepyHußHuHr 3aMoHgomu öynraH, aKcpuaT xonnapga $aKaT TaöoöaT unMuHuHr acocnucu cu^arnga Tunra onuHaguraH 6ywK öoöomu3 A6y Änu Höh Cuho (980-1037) Ha^aKaT Taöuuß ^aHnap Ba мegнцннa puBo^ura, öamu н:m,нмoпнß-гyмaннтap ^aHnap puBo^ura xaM y3uHuHr KaTTa xuccacuHu Kymuö KeTraH. YpTa acp fflapK Ba gyHe uhm $aHu puBo^uga KonMycuß ohum Aöy Änu Höh Cuhohuot ypHu HuxoaTga Karragup. Hhmuh agaöueTnapga Höh Cuho KanaMura MaHcyö 450 gaH opTuK acap Kaßg этнпagн. OnuMHuHr caKgaHuö KonraH acapnapuHuHr 80 Tacu $anca$a, unoxueT Ba TacaBBy^ra Terumnu, 19 Tacu MarnuKKa, 26 Tacu ncuxonoruara, 9 Tacu этнкaгa, 4 Tacu agaöueTra[2] öaEumnaHraHnuru н:m,нмoнß-гyмaннтap ^aHnapHu yKuramga Höh Cuho acapnapugaH ^oßganaHumHuHr axaMuaTu KaHnanuK KaTTa экaнпнгннн KypcTagu. TypKuß TunnapHuHr pHuBo^ura y3uHuHr öeKuec xuccacuHu Kymuö KeTraH MyTa^aKKupnapuMrogaH öupu Xoc Xo^uögup. XI acpga amaö yTraH

öywK arnoMaHuHr ßupuK acapnapugaH öupu "KyTagry öunur" - "BaxTra эптyвнн öuhum" acapugup. Ymöy acap TypKuß xanK^apHuHr gaBnaT тyзнпнmн, эп-wpт ^apoBoHnuruHu TatMuHnamra KaparanraH Hopa-TagöupnapHuHr öagннн TaxnunugaH uöopaT. TypKuß Tunga apaTunraH ymöy acap TypKuß agaöueT puBo^uga KaTTa ypuH TyTagu. Acapga uHcoHHHuHr Kagp-KuMMTu öuhum öunaH öenrunaHumu, TunHuHr $aзнпaтпapн, ^oöga Ba 3apapnapu xaKuga, öuhum Ba 3aKoBamHuHr KuMMaTu, ^oögacu xaKuga xaM KuMMarau MatnyMoTunap öepunraH[3],

yTraH. OopoöuHHuHr WKopuga KenTupunraH acapnapuHu ^anca^a,

April, 2022

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-391-397

Бурхониддин ал-Маргиноний (1123-1197) буюк ислом фикхшуноси. У Куръон, хадим илмини мукаммал эгаллаб - фикх - ислом хукукшунослиги борасида чукур илмга эга булган. Ал-Маргинонийнинг "ал-Хидоя" асари мусулмон хукуки - фикх буйича энг аник, изчил, мукаммал асар сифатида тан олинади. Бу асар турт кисмдан иборат булиб, биринчи кисмга ибодат масалалари киритилган. Иккинчи кисмга никох, талок, кулларни озод килиш, топиб олинган нарса, кочиб кетган куллар, бедарак йуколганлар, шерикчилик ва вакф мулки каби масалалар киритилган. Учинчи кисмида эса олди-сотди, пул муаммолари, кафолат, пулни бировга утказиш, козиларнинг вазифалари, гувохлик, берилган гувохликдан кайтиш, ваколат, даъво, икрор булиш, сулх, карз бериш, совга, ижара, хомийлик каби масалалар урин олган. Туртинчи кисмда эса шафоат, мерос таксимлаш, дехкончилик хамда богдорчилик хусусида шартнома, курбонликка суйиладиган жонзот хакида, шариатга зид ёмон иллатлар хакида , ташландик ерларни узлаштириш хусусида, овчилик, гаровга бериш, жиноятлар хусусидаги масалалар ёритилган. Ушбу асардан хукукшунослик, ислом хукукшунослиги, этика, маънавиятшунослик каби фанларда унумли фойдаланиш максадга мувофикдир.

Буюк шоир ва давлат арбоби Алишер Навоий (1441-1501) асарларидан таълим-тарбияда кенг фойдаланиш, дарс жараёнида укувчи ва талаблар билан достон ва газалларини кенг тахлил килиш укувчиларнинг фалсафий дунёкарашини кенгайишига ижобий таъсир курсатади. Навоийнинг бешта йирик достонни "Хайрат ул-аброр", "Фарход ва Ширин", "Лайли ва Мажнун", "Сабъаи сайёр", "Садди Искандарий"ни уз ичига олган "Хамса"си жахон адабиётини бетакрор ва буюк асар билан бойитди. Асар кахрамонлари асрлар давомида инсониятга маънавият ва одобда, одамийлик ва жасоратда, халкпарварлик ва саховатда урнак булиб хизмат киладиган ёркин бадиий сиймолар булди. Мутафаккир Хдйрат ул-аброр асарида имон, карам, олижаноблик, саховат, одобканоат, дустлик, вафо, ишк, ростлик, илм, жувонмардлик каби инсоний фазилатлар хакида кизикарли хикоялар келтириб утган. Жумладан, "Одобнинг энг мухим шартларидан бири ота билан она эхтиромини бажо килмокдир. Бу икки зотнинг хизматларини бир хил бажариш, бу хизматларни имкон борича купрок адо килсанг хам шунча оз. Бошингни ота кошига фидо айлаб, жисмингни ано бошига садка килгил. Икки жахонингга рохат истасанг, ушбу икки зотнинг розилигини олгил[4]. Туркий тил ва адабиёт ривожида Навоий асарларининг урни

бекдёсдир. Навоийнинг "Насоим ул-мухаббат", "Махбуб ул-

April, 2022

кулуб", "Лисон ут-тайр" каби асарларида илгари сурилган мухаббат, эзгулик, яхшилик, рухий поклик , илохий ишк каби гоялар фалсафа, мантик, ахлокшунослик каби фанларнинг тараккиётига муносиб хисса кушиб келмокда.

Шох ва шоир За^ириддин Му^аммад Бобур (1483-1530) колдириб кетган буюк тарихий асар "Бобурнома" бир неча аср утишига карамай Марказий Осиё, Афгонистон, Хдндистон халкларининг урта асрлардаги хаёти, ижтимоий-сиёсий вокеалар ва маданиятлари хакида кимматли маълумортларни етказиб келаётганлиги билан ахамиятлидир. Мазкур асар уч кисмдан иборат булиб, биринчи кисми - ХУасрнинг иккинчи ярмида Марказий Осиёда руй берган вокеалар, иккинчи кисми- XV асрнинг охири ва XVI асрнинг биринчи ярмида Кобул улуси, Афгонистонда руй берган вокеалар, учинчи кисми - XVI асрнинг биринчи чорагидаги Шимолий Х,индистон халклари тарихига багишланган. Бобурнинг ватанпарварлик, мехр-мухаббатни мадх этувчи руббоийларидан абаиёт фани укитувчилари унумли фойдаланишлари максадга мувофикдир. Рубоийларида илгари сурилган эзгу гоялар укувчиларнинг калбида она ватанга мухаббат, ватанпарварлик туйгусини камол топтиришда катта ахамият касб этади.

Шаркда Абулмаъоний тахаллуси билан машхур булган файласуф шоир Мирзо Абдулкодир Бедил колдирган бой маънавий мерос Шарк фалсафий тафаккури тараккиётига узининг учмас изини колдирганлиги билан ахамиятлидир. Мирзо Бедил асарлари фалсафа, мантик, сиёсат, адабиёт, ахлокшунослик каби ижтимоий-гуманитар фанлар мазмунини бойитишда мухим манбалардан биридир. Унинг "Куллиёти" "Ирфон", "Чахор унсур", "Ишорат ва хикоят" каби 16 та мустакил асарни уз ичига олади. "Чахор унсур" асари асарида файласуфнинг таржимаи холи, шунингдек, ахлокий ва ижтимоий масалалар баён этилган[5]. "Тилисими хайрат" ва "Мухити аъзам" тасаввуфий асарида файласуф шоир инсон жисми ва рухияти, илохий ишк, калбни поклаш, вохдат олами ва хайрат олами оркали инсоннинг олий хаккни англаш гоялари илгари сурилган. Мирзо Бедилнинг "Ирфон" асарида инсон борлиги, унинг мохияти, инсондаги тафаккур кудрати, инсони комилни шакллантириш масалалари, ахлокий кадриятлар ва гуманистик гоялар илгари сурилган. Файласуф шоирнинг "Рубоиёт", "Газалиёт" асарларидан адабаиёт дарсларида фойдаланиш оркали, укувчиларнинг суз бойлигини ривожлантириш, дунёкарашини кенгайтириш мумкин булади.

Хулоса килиб айтганда, жамият маънавиятини юксалтириш, маънавий соглом мухитни яратиш, ёш авлод

April, 2022

396

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-391-397

таълим-тарбиясини ривожлантиришда ижтимоий-гуманитар фанлар асосий омил булиб хизмат килади. Шарк мутафаккирларининг бой илмий-маънавий меросидан унумли фойдаланган холда дарсларни ташкил этиш, укувчи ва талабаларга буюк алломаларимиз, файласуф - мутафаккирларимизнинг асарларини илмий тахлил килишни ургатиш ва уларнинг ижодига булган кизикишни ортириш ижтимоий-гуманитар фанларга янгича ёндошишни таказо этади.

REFERENCES

1. Шавкат Мирзиёев. Янги Узбекистон стратегияси. Т., O'zbekiston, 2021. -Б.

2. Буюк истеъдод сохиблари.Т., Адолат, 2002.-Б. 25.

3. Кадимгим хикматлар.Юсуф Хос Х,ожиб. Кутадгу Билиг. Т., 1987. -Б. 94-104

4. Алишер Навоий. Хамса.Т., Янги аср авлоди, 2014, -Б.34.

5. Ойниса Мухммадиева. Бедил ва ахлокий кадриятлар фалсафаси. Т., Yangi nasshr,2016 -Б. 40

6. Л.А. Мухамеджанова. "Роль нравственного воспитания в развитии личности" Вестник Евразийского национального университета имени ЛН Гумилева. Серия: Исторические науки. Философия. Религиоведение №2. 2021. С. 123-133

7. Лалихон Мухамеджанова. "XIX асрнинг охири XX аср бошларида жадидчиликни вужудга келиши ва унинг миллий уйгониш харакати сифатидаги мохияти" УТМИШГА НАЗАР. 2021. SI-3.

270

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.