Научная статья на тему 'ШАРҚ УЙҒОНИШ ДАВРИ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ СИЁСИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАЪЛИМОТЛАРИ (АБУ НАСР ФОРОБИЙ, АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙИНГ СИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ҚАРАШЛАРИ АСОСИДА)'

ШАРҚ УЙҒОНИШ ДАВРИ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ СИЁСИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАЪЛИМОТЛАРИ (АБУ НАСР ФОРОБИЙ, АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙИНГ СИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ҚАРАШЛАРИ АСОСИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

1401
83
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Шарқ / уйғониш / мутафаккирлар / сиѐсий-ҳуқуқий таълимот.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ж. С. Раматов, Миршод Нўмонович Ҳасанов, Л. А. Валиев

Жаҳонда аждодлар мероси фан тараққиѐти ва замонавий билимларнинг назарий асоси эканлиги эътироф этилмоқда. Билим идеаллари ва нормаларига риоя қилишда тарихийлик тамойилига амал қилишга эҳтиѐж ошмоқда. Билимларнинг ворисийлигини таъминлаш, буюк мутафаккирларнинг борлиқ, коинот, табиат, инсон маънавиятига оид қарашларини ҳозирги давр илмий янгиликлари билан қиѐсий таҳлил этиш, уларнинг ўзаро алоқадорлиги ва фарқларини аниқлаш учун аждодлар меросини ўрганиш долзарб аҳамият касб этмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Ж. С. Раматов, Миршод Нўмонович Ҳасанов, Л. А. Валиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШАРҚ УЙҒОНИШ ДАВРИ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ СИЁСИЙ-ҲУҚУҚИЙ ТАЪЛИМОТЛАРИ (АБУ НАСР ФОРОБИЙ, АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙИНГ СИЁСИЙҲУҚУҚИЙ ҚАРАШЛАРИ АСОСИДА)»

ШАРК УЙГОНИШ ДАВРИ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ СИЁСИЙ-^УКУКИЙ ТАЪЛИМОТЛАРИ (АБУ НАСР ФОРОБИЙ, АБУ РАЙХфН БЕРУНИЙИНГ СИЁСИЙ- ХУКУКИЙ КАРАШЛАРИ АСОСИДА)

Ж. С. Раматов

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси мудири

Миршод Нумонович Х,асанов

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси мустакил

тадкикотчиси mirshodhasanov02@gmail.com

Л. А. Валиев

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси таянч

докторанти valiyevl3 3@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Жахонда аждодлар мероси фан тараккиёти ва замонавий билимларнинг назарий асоси эканлиги эътироф этилмокда. Билим идеаллари ва нормаларига риоя килишда тарихийлик тамойилига амал килишга эхтиёж ошмокда. Билимларнинг ворисийлигини таъминлаш, буюк мутафаккирларнинг борлик, коинот, табиат, инсон маънавиятига оид карашларини хозирги давр илмий янгиликлари билан киёсий тахлил этиш, уларнинг узаро алокадорлиги ва фаркларини аниклаш учун аждодлар меросини урганиш долзарб ахамият касб этмокда.

Калит сузлар: Шарк, уйгониш, мутафаккирлар, сиёсий-хукукий таълимот.

КИРИШ

Дунёнинг бир катор илмий тадкикот институтлари ва марказларида Шарк мутафаккирлари диний ва фалсафий меросининг киёсий тахлили асосида улар гояларининг замонавий шахс тарбиясидаги ахамиятини очиб бериш, диний ирфоний карашларнинг дунёни билиш ва уни узгартириш, икки дунё саодати хакидаги таълимотнинг илмий жихатларини тадкик этиш, инсоннинг яхшилик ва ёмонликка мойиллиги сабабларини очиб бериш, Куръони карим сура ва оятлари, хадислар маъносини урганишнинг ижтимоий муносабатларда муроса маданиятига

June, 2022

705

амал килиш учун заруратини асослаш буйича илмий тадкикот ишлари олиб борилмокда.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистонда Шарк мутафаккирларининг олам ва одам, таълим ва тарбия, иймон ва эътикод, оила ва никох, шахс маънавияти, давлат ва жамият бошкарувига оид карашларини тадкик этиш, уларнинг замон рухига мос гояларидан фойдаланишга алохида эътибор каратилмокда. Шунингдек, "ислом оламининг мутафаккирлари асарларини, уларнинг бутун жахон цивилизацияси ривожига кушган бебахо хиссасини чукур урганиш, теран англаш ва кенг оммалаштириш" авлодлараро ворисийликни таъминлаш воситаси сифатида амал килмокда. Зеро, "Ислом дини бизни эзгулик билан тинчликка, асл инсоний фазилатларни асраб-авайлашга даъват этади. Марказий Осиё уйгониш даврининг куплаб ёркин намояндаларининг ислом ва жахон цивилизациясига кушган бебахо хиссаси" ни урганиш хозирги кунда диний ва дунёвий билимлар мутаносиблигини таъминлаш, дунёвий тафаккурни шакллантиришда мухим ахамият касб этмокда.

Ислом маданиятининг гуллаб-яшнаши урта асрлар ислом фалсафасининг ал-Киндий, Абу Наср Форобий, Ибн Сино, Газзолий, Ибн Рушд каби буюк намояндаларини дунёга келтирди. Энг мухими, ислом Шарк олимларининг буюк маънавий меросини кейинги авлодга йетказа олди.

Урта аср ислом файласуфлари Аристотел ва Афлотун рисолаларини араб тилига таржима килиб, Шарк перипатизмига асос солган. Араб тилидан лотин тилига таржима килинган испан перипатизми вакиллари. Ушбу таржима килинган кулёзмалар бутун Европага таркатила бошланди. У келажак авлодни унутилган юнон маданияти, еркин фикр ва хаётга мухаббат асосида тарбиялади. Ушбу китоблардан урта асрларда Европада Уйгониш тушунчаси тугилди. Уйгониш даври Европада еллинизмнинг кучайиши эди. Бу кадимги Юнонистонда ва ислом дунёсида пайдо булган генетик жихатдан бой уруг эди. Бу ердан Гарб цивилизациясининг улкан дарахти усган. Бу Гарб ва ислом цивилизацияси уртасидаги мулокотнинг далилидир.

Агар ислом фалсафаси тарихига назар ташласак, Абу Наср Форобийнинг маънавий олами накадар юксак булганини курамиз. Фалсафада Форобий ижтиход даражасига кутарилган, шунинг учун у нафакат фикх, калом каби таълимотларга уз карашларини баён ета олган, балки уша масалалар юзасидан тегишли карорлар хам кабул кила олган. Абу Наср Форобий «Ихсо ал-улум»нинг «Илохиёт» кисмида

June, 2022

706

TatKHgnamuna, - KanoM onuMnapu-gaH Sup khcmh xaKHKaTaH x,aM gHHnap SunaH ynapga MaB^yg SynraH Sapna xpnaraap hhcoh ^HKpnapu, aKgu Ba 3aKocu SunaH TagKHK KHHHHa^aK Ba aHHK-na-Ha«:aK Hapcanap эмaс, nyHKH gHHHH axKoMnap gapa^a HyKTau Ha3apugaH Synap-gaH aHaaM MKcaKgup geñgunap; 3epo OnnoxgaH KenraH BaxuñgaH onHHraH Ba nañraMSapnapHHHr unnapuga SynraH SunHMnapra hhcoh aKgnapu eTMañ o^H3 Konumu Ba oggHH HHCOHnap eTHma onMañguraH hhoxhh cupnap Sop, geñum opKanu gHHHH KynnaS-KyBBaraaS, My3a$$ap, fohhS KH^a^aKnapura umoHHm Bo^uSgyp» .

Typnu guHHH ^anrapga y3HHHHr TepaH ^HKpnapu SunaH Mamxyp SynraH ypTa acp hchom ^añnacy^napHHH conumTupaguraH SyncaK, ypTa acp Tapuxnunapu Ba onuMnapu OopoSuHHHHr $anca$a Tapuxugaru MaBKeu ynapHHKHgaH aHna WKopu экaнпнгнгa umoHH xpcun KunraHnap. OopoSuHHHHr FoaBHH Myxonu^napura Tatcupura Ha3ap TamnañguraH SyncaK, yHHHr ^anca^HH Ta^aKKyp caBHacu Ba MagaHHaTH WKcaK экaнпнгн aeH Synagu.

By Me3oHHH ASy Hacp OopoSuHHHHr y3 ^anca^acugaH H3nam KepaK. OopoSuH hchom ^anca^acuHHHr acocnucu gэcaк, mySx,acu3, KeHHHru MyTa^aKKupnapHHHr x,aM y3ura xoc $anca$HH TaMoHHrnapu, Mynox,a3anap Ba Mynox,a3a ropuranaguraH ^HKpnapu SynraH. By KaHgaH acocnap Ba TaMonunnap? By TaMonunnap KaguMru whoh Ba ucKaHgapua ^anca^HH MaKTaSnapu FoanapugaH HHMacu SunaH $apK KH^agu?

ASy Hacp OopoSuH Ba yHHHr H3gomnapu KagHMHH aHtaHaHH KaHgaH y3namTupraHnap. ASy Hacp OopoSuñ ^anca^HH MatHaBHH onaMHHHHr maKnnaHumura aHTHK ^anca^aHHHr, aHHKpoFH ApacTy ^anca^acuHHHr Tatcupu KaHgaH SynraH? Y KaHgaH ypraHunraH?

Bu3ra MatnyMKH, ASy Hacp OopoSuñ Ba yHHHr rogomnapu KaguMru whoh ^anca^HH MaKTaSnapu acapnapHHH mapxgam SunaH neKnaHuS KonMaraHnap. Mamxyp HeMuc $añnacy$H MapTHH Xañgerrep ypTa acp MycynMoH ^añnacy^napu xaKuga myHgañ geñgu: «AnSarra, ynap (ypTa acp ^afinacy^napu) ApucTOTen ^anca^acuHH TymyHMaraH gэcaк, enFoH Synagu. Ynap Ha^aKaT yHHHr ^anca^acuHH aHru paKypcgaH Kypumgu, SanKH yHra aHru MatHo Ba TatM x,aM Sepgunap.

fflyHgañ kh^hS, Ha ASy Hacp OopoSuñ, Ha yHHHr H3gomnapu Kyp-KypoHa Shhhmch3 KaguMru whoh ^anca^acuHH TymyHa onMagunap.

ApucToTen Ba A^noTyH ^anca^acu ypTacuga 3ugguaT Sop, neKHH Sy, mySx,acH3, ASy Hacp OopoSuñ ynapHH TyFpu Tap^HMa KH^MaraHH ynyH эмac. ASy Hacp OopoSuñ aHru ^anca^HH TymyHnanapHH apaTgu Ba myHra moc HaTH^anapra epumgu. By

June, 2022

707

натижаларни дин, диний хукук, сиёсат ва илм-фанда куриш мумкин. Бу киритилган «янгиликлар»да дин Абу Наср Форобий фалсафий тамойиллари ва фалсафий карашларининг биринчи манбаи сифатида каралади, албатта, бу ерда дин алохида фалсафий фан сифатида каралади. Дин ва фалсафа азалдан бир-бирига карама-карши булиб келган. Сукротга куйилган айбловлардан бири у диний кадриятларни тан олмагани ва кадрламаслиги (яъни фалсафани диндан устун куйгани) эди.

Аммо урта асрларда дин ва фалсафанинг бирлиги масаласи ислом фалсафасининг етакчи мавзуларидан бири булган. Ал-Киндий Абу Наср Форобий фикридан фаркли равишда фалсафа ва дин икки карама-карши куч булиб, дунёни талкин килиш ва хакикатга эришиш йулида турлича позицияга эга, деб хисоблаган. Форобийнинг фикрича, фалсафий хакикат билан бир каторда диний хакикат хам бор, лекин у бир хакикатнинг икки хил куринишидек куринади.

Фалсафа махсус конунлар ва далилларга, далилларга асосланади ва динда бундай далил ва далиллар ифодаланади ва тартибга солинади. Абу Наср Форобий юкоридагиларни умумлаштириб, фалсафанинг динга нисбатан биринчи ташаббус эканлигини кайд етади. Абу Наср Форобий бу ерда фалсафанинг биринчи ташаббускори булиш унинг биринчи ва энг яккол устунлиги эканлигини курсатишга уринмайди. Лекин у фалсафанинг динга нисбатан биринчи булиб, хар жихатдан диндан устун эканлигини таъкидлайди. Абу Наср Форобий хаётда фалсафа ва дин уртасида хеч кандай зиддият йуклигини курсатади. Унинг асосий максади фалсафа ва динни уйгунлаштиришдир. Бу фикрлар билан чамбарчас боглик булган Абу Наср Форобий икки мухим саволни чукур ташвишга солган:

- Афлотун ва Аристотел фалсафаси уртасидаги зиддиятларни яраштириш;

- У ислом дунёкараши билан кадимги юнон фалсафаси уртасидаги зиддиятни бартараф етишга харакат килди.

Уша даврда юнон фалсафасининг асосий танкиди Платон ва Арасту уртасидаги зиддият эди. Агар фалсафа идрокга ягона хакикатни келтира олса, унда иккита энг машхур фалсафий тизим кандай килиб бир-бирига карама-карши туради? Агар иккаласи хам тугри булса, улар уртасида зиддият булмаслиги керак эди; Агар хар иккала фалсафий тизим зиддиятлар олдида тугри деб топилса, бу фалсафанинг номукаммал эканлигини, хакикатни йетказишга кодир эмаслигини мукаррар курсатади - бу уша

давр фалсафаси синовининг биринчи кисмидир.

June, 2022

бу тaнк,идгa жaвобaн Форобий «Aл-Жaм Беиб Фaи Aд-X,aсимaт ефл6ум aл-Илоx1и Ba Aристо» («Мкки кyдрaтли Aфлотyн Ba Aрaстy кaрaшлaрининг бирлиги») aсaрини ëзгaн Ba yндa Aфлотyн Ba Aрaстy yртaсидaги фaрклaрни кyрсaтишгa xдрaкaт кдлган. икки фaйлaсyфнинг турли турмуш тaрзидa бyлгaнлиги; Aсосaн, мyтaфaккирлaрнинг фaлсaфий кaрaшдaри мох1иятaн бир хил эди. Абу Шср Форобий китобнинг бошидa фaлсaфa мaвзyсигa тyxтaлиб, илм-фaнни тaхлил кдлaди, сунг Aфлотyн фaлсaфaсининг M^CM^a мaзмyнини берaди, китобнинг охирги кдсмидa Aристотел фaлсaфaсининг aсосий xyсyсиятлaрини кyрсaтиб, хдр икки мyтaфaккирнинг фикрлaри бaëн етилгaн. yxшaш.

X,aммaмизгa мaълyмки, икки юнон фaлсaфaсининг «ярaшиши» 3- aсрдa содир бyлгaн. Aммоний Ba Порфирий, Искaндaрия фaлсaфa мaктaби вaкиллaри; aммо Абу Нaср Форобийнинг фикри бошкaчa эди.

Форобий фикричa, фaлсaфa xдкдкaтнинг узи Ba Хдк хдкддa билим излaш жaрaëнининг номидир, шунинг учун бaрчa буюк мyтaфaккир Ba фaйлaсyфлaр бир хил фикрдa бyлaдилaр Ba бир хил xyлосaгa келaдилaр; Шу мaънодa yлaрнинг бaрчaси «Хдкикдт излaниш мaктaби»нинг шогирдлaри, шунинг учун турли фaйлaсyфлaр орaсидaги фaрк бир хил Хдкикдтни турли йyллaр билaн йеткaзишдaн бошкд нaрсa эмaс. Форобийнинг Aфлотyн билaн Aрaстy фaлсaфaсини мyросaгa келтиришининг ята бир сaбaби Aристотел фaлсaфaсини Aфлотyннинг yшa дaврдaги ислом дyнëкaрaшигa зид бyлгaн фaлсaфий тaълимотлaри билaн «юмшaтиш»гa уриниш эди.

Абу шср Форобий учун Aфлотyн Ba Aрaстy уз дaврининг илFор олимлaри булиб, yлaр фaлсaфaнинг инсоний тaфaккyр тизими Ba илохийлик тизими сифaтидaги куп aсрлик aлокaни, шунингдек, илохдй ^ma^a кдрши бyлмaгaн хдкдкдй фaлсaфaни тикташга интилгaнлaр.

Энди Абу Нaср Форобийни Aристотелдaн кейинги иккинчи yстозгa aйлaнтиргaн кддимий aнъaнaлaр билaн боFлaнгaн.

Абу Шср Форобий мaънaвий олaмининг шaкллaниши хдм aнa шу кддимий фaлсaфий aнъaнaнинг yзлaштирилиши билaн боFлик. AникроFи, Aрaстy Ba Aфлотyн фaлсaфaси Абу Шср Форобий FOялaригa нaзaрий мaнбa бyлгaн. Aфлотyн (неоплотонизм) Ba Aрaстy фaлсaфaси Абу Нaср Форобий фaлсaфaсининг нaзaрий aсоси бyлсa-дa, унинг дyнëкaрaшини фaкaт плaтонизм Ba aрaстyчиликнинг yЙFyнлиги сифaтидa куриб бyлмaйди.

Абу Шср Форобий Aрaстy Ba Aфлотyн, aл-Kиндий изидaн бориб, фaлсaфa Ba фaннинг бaрчa сохaлaридa кaттa мyвaффaкдятлaргa еришди. Унинг мaънaвий дyнëси,

June, 2022

?09

интеллектуал савияси замондошларини лол колдиради. Абу Наср Форобий уз даврининг энг кимматли санъатини танлаб, уз даврининг хакикий комусини яратди. Теран фикр, эътибор, илмий башоратларга эга булмаган фан сохаси йук, дэсак муболага булмайди. Абу Наср Форобий факат шархлаш билан чекланмади. Уз каламидан узига хос асарлар хам бор. Улар факат перипатетик булмаган. Неоплатонистлар фаолиятини давом эттириб, Арасту фалсафасини Платон фалсафаси билан уйгунлаштиришга харакат килди. Унинг киска ва ихчам «Фусус ал-хикам» рисоласи хаммага маълум. Бу асар Абу Наср Форобий илмининг энг мухими хисобланади. Абу Наср Форобий хам яхши математик эди. У уша пайтдаги бутун тиббиёт назариясининг маъносини биларди. Аммо у буни шифокор сифатида ишлатмади. У мусика назариясига оид бир канча асарлар хам ёзган. У бастакор сифатида хам танилди» .

Абу Наср Форобий умрининг сунгги йилларини Суриянинг Х,алаб шахрида утказди. У ернинг хукмдори Сайф ад-Даула (915-967) саройида яшаган. Ибн Халликон солномасида Абу Носир Форобийнинг бу саройга илк бор келганида Сайф ад-Даула билан танишиши хакида кизикарли маълумотлар бор. «Абу Наср Форобий Мисрдан кайтиши билан уз тарафдорлари билан учрашув утказаётган Сайф ад-Даулага дуч келди. Абу Носир Форобий узига хос миллий либос кийган. Ичкарига кирганида Сайф ал-Даула: «Утир!» деб бакиради. Абу Наср Форобий: «Мен каерда утираман, сиз каерда утирасиз?» — деб сурайди у. Сайф ад-Даула: «Узингни муносиб курган жойда утир», деди. Буюк олим Сайф ад-Дауланинг хузурига келиб, уни тахтдан итариб юборади. Факат хукмдор ва бир неча тансокчиларга маълум булган яширин сарой тили бор эди. Бу сирли тилда у тансокчиларига: «Бу чол купол. — Х,озир мен унга бир неча савол бераман, агар жавоб бера олмаса, жазоланг деб буйрук беради. Шунда Форобий дарров яширин тилда Сайф ад-Дауланинг узи гапирганини айтди: «Эй Роббим, сабр кил. Биз хамма нарсага гамхурлик килишимиз керак! « - дейди. Султон хайрон булиб: «Ёпирай, бу тилни каердан биласан?» деб сурайди. Форобий: «Мен етмишга якин тил биламан», деб жавоб беради аллома. Шундан сунг Абу Носир Форобий Сайф ад-Даула ва унинг сарой ахли билан якиндан сухбатлашади.

Саиф ал-Даула мусикачиларни саройга келишни буюрди. Улар уз чолгуларини чалаётганларида, Абу Носир Форобий уларни тухтатиб, вакти-вакти билан огохлантириб, тугрилаб туради. Сайф ад-Даула: «Сиз бу санъатни яхши биласизми?» деб суради. У: «Х,а», деб жавоб бериб, белидан бир халта чикариб, ундан юпка чолгу олиб, унга кулок солиб, уйнай бошлади. Мусика таъсири жуда куп

June, 2022

710

одaмлaр кyлишaди. Энди y aсбобни бошкд кулок; xолaти билaн чaлaди. Жyдa Faмгин оxaнг янгрaйди Ba одaмлaр йиFлaй бошлaйди. Нихоят, чолFyни бошкдча чaлиб, хaммa, xarro Султоннинг к;урик;чилари xaitf yxлaб колди. Aбy Носир Форобий yлaрни уйкуда колдириб, сaройдaн чикиб кетади» .

Aбy Носир Форобий уз дaврининг энг кимматли сaнъaти Ba билимини тaнлaй олди Ba уз дaврининг xa^^ra комусини ярaтди. У зот терaн фикр билдирмaгaн, эътибор бермaгaн, доно бaшорaт килмаган фaн соxaси йук, дэсaк мyболaFa бyлмaйди. Мaсaлaн, Форобий «Фaлсaфaни Ургaниш учун зaрyр бyлгaн шартлар» рисолaсидa Арaстy фaлсaфaсини Ургaниш учун зaрyр бyлгaн туккиз шaрт xaкддa гaпирaди:

Биринчи шaрт фaлсaфий оккимларни тaн олиш (номлaрни билиш) етти нaрсaдaн иборaт:

1 - фaлсaфий йyнaлиш (оким) гa рaxбaрлик килган yкдтyвчининг номи;

2 - келиб чиккан шaxaр;

3 - фaлсaфaдa мaнзил (мaдрaсa) бyлгaн жой номи;

4 - фaлсaфий окимнинг aсосий сaбaби;

5 - фaлсaфий тaxлил учун олинган мaсaлaлaр;

6 - фaлсaфaнинг максади xaкддa;

V - фaлсaфaнинг aмaлий моxияти, нaтижaси.

XУЛОСA

Унинг фикричa, фaлсaфий йyнaлишнинг биринчи aсосчиси юнон фaйлaсyфи Пифaгор, яъни Пифaгор мaктaби бyлгaн. Бу ердa Форобий кддимги Юнонистоннинг aсосий илмий Ba фaлсaфий мaктaблaрини кyздaн кечирaди Ba уз мyлоxaзaлaри билaн Уртоклaшaди. Мккинчи шaрт - yтмишдaги буюк фaйлaсyфлaрнинг aсосий FOя Ba максадларини тaн олиш. Бу ердa Форобий кддимги юнонлaрдaн колган мантикий aсaрлaрнинг рaсмий дaлиллaри (мантики); силлогизм; тaxлилий мазмуни Ba укиш тартибини умумлаштиради. Учинчи шарт - файласуф булиш учун зарур булган фанларни билиш. Туртинчи шарт - фалсафани укитишдан максадни тушуниш. Фалсафа фанини урганишда унинг узок муддатли максадини тан олиш. Бу максад Яратганни тан олишдир. Бу узгармас ягона нарса. У бутун дутенинг, xaммa нарсанинг Ярaтyвчисидир. Узининг сахийлиги, донолиги Ba адолати билан дутега xyкмронлик кдлyвчи Aллоxни тан олиш. Барча файласуфлар Ba олимларнинг иши Яратганга ухшаб кдрашдир. Aдбaттa, бу уринда Aбy Носир Форобий уз дaврининг фарзанди эканлигини тушунишимиз керак, чунки замон талабига жaвоб бера олмаслик xaмишa табиий.

June, 2022

?11

Бешинчи шарт - фалсафа фанига киришнинг тугридан-тугри йулини тан олиш. Бу ерда Форобий илм ва илмга эришишнинг энг тугри йули мехнат килишдир, дейди. Шунингдек, фалсафани факат табиий фанлар оркали тушуниш мумкинлиги айтилади. Олтинчи шарт - Арасту асарларида кулланилган илмий тушунчаларни тахлил кила билиш. Еттинчи шарт - Арасту уз асарларини укувчидан чукур сирларни ечишни талаб килгани сабабини билиш, Арасту асарларида сир куринишида ифодаланган тушунчалар сирларини очиб бериш. Баъзи илмий тушунчаларни чукур сирга куйишининг учта сабаби бор. Биринчиси, талабанинг табиий кобилиятини текшириш ва уни укитишга арзийдими ёки йуклигини аниклаш. Иккинчиси, фалсафа фанидан хамма учун эмас, факат уни олиб юрувчилар учун фойдаланиш. Учинчидан, илм излашда инсонни тасвирлаш, тарбиялаш керак. Шу уч сабабга кура Арасту асарларида аллегория кулланилади. Саккизинчи шарт - файласуфнинг бурч ва хаёт коидаларини тушуниш. Туккизинчи шарт - Арасту таълимотини урганиш учун нима кераклигини билиш. Форобий Арастунинг мантик илми ва асарларини укиш тартибини юксак бахолайди. Хулоса килиб айтадиган булсак, Форобий фалсафани урганиш максадида кадимги юнон мутафаккирларидан тортиб узигача булган алломаларнинг карашларини мухокама килади ва нихоят уз фикрларини баён килади. Форобий таъкидлаганидек, илм-фан ва фалсафа одами булишнинг биринчи талаби калб поклиги, виждон поклиги, барча инсонларга, уз халкига соф мухаббат, илм-фанга чексиз иштиёк ва садокатдир. Бу шарт бажарилмаса, инсон фалсафани ургана олмайди, ургата олмайди, деб таъкидлайди Форобий.

1. Ш.Мирзиёев. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Тошкент: "Узбекистан", 2017. - Б.35.

2. Узбекистон Республикаси Президента Ш.М.Мирзиёвнинг БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сузлаган нутки. "Халк сузи". 2017 йил, 20 сентябрь.

3. Хайруллаев М. Шарк Ренессанси ва Форобий. -Фан ва турмуш", Тошкет. 1975, 239

4. Абу Наср Форобий. Рисолалар. - Тошкент, "Фан", 1975.

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. - Тошкент, Абдулла кодирий номидаги "Халк мероси" нашриёти, 1993.

6. Абу Наср Форобий. Фазилат, бахт, саодат ва камолот хакида . - Тошкент, "Ёзувчи",

REFERENCES

2001.

7. Hasanov M.N. Abu Nasr is a unique interpretation of the concept of happy man in Farobi's philosophy.TJE - Tematics journal of Social Sciences-AQSH.2022.-P.43-46.

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.