Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ МУТАНОСИБЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ МУТАНОСИБЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
569
70
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / тарбия / тарихий даврлар / макон ва замон / билим / узвийлик / маърифат / мутаносиблик / уйғониш / концепция. / education / upbringing / historical periods / space and time / knowledge / belonging / enlightenment / balance / Renaissance / concept.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Холиқов, И., Бердиев, Х.А.

Таълим билан тарбияни баробар олиб бориш, уйғунлаштириш ҳар доим ва ҳамма даврларда долзарб масала бўлиб келган. Яъни юқори илм эгаси бўла туриб, тарбия бўлмаса, ундан жамият наф кўрмайди, балки зарар ҳам кўриши мумкин. Тарбияли шахсда илм бўлмаса, у яратувчанлик ишларини амалга оширишга қодир бўлмайди. Таълим-тарбия – бу инсонларда ижобий ҳислатларни таркиб топишига хизмат қилувчи энг тараққийпарвар омил. Маълумки макон ва замонлар оша инсонлар ўртасида илмсизлик, билимсизлик ришталари ўрнига жоҳилиятни келтириб чиқарувчи салбий ҳолат сифатида қоралаб келинган. Миллий ўзликни англашда аждодлар қолдирган мероси қадрли ва таъсирчан, изчил миллий дастурий намуна бўлиб келган, аммо ҳаётнинг шавқатсиз сиёсий таъсири натижасида, мафкуравий тазйиқ оқибатида таълим-тарбия узвийлигини маълум муддат ортга чекиниш ҳолатлари ҳам кузатилган. Миллий ривожланиш тизимида таълим-тарбиянинг ҳозирги ва ўтмишдаги ҳолатини ўрганишда улар ўртасида ўзаро сабабият, ўзаро боғлиқлик бор. Миллий мустақиллик, миллий ўзликни англаш тушунчасини ифодалашда, хусусан, тарбия узвийлиги таъминланишишда – кучли илм, маърифий макон ва замоннинг ўрни илмий жиҳатдан асослашда эътибор қаратиладиган омиллар кўрсатиб ўтилган. Мақолада Янги Ўзбекистоннинг “Янги Ўзбекистон – маърифатли жамият” концепциясини амалга ошириш юзасидан таълим-тарбиянинг мутаносиб ташкил этиш вазифалари ва бажарилиши керак бўлган масалаларга эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENSURING EDUCATIONAL BALANCE IN NEW UZBEKISTAN

The equation of education and upbringing has always been a topical issue. That is, if a person has a higher education and is not literate, society will not benefit from this, and may even suffer. If an educated person does not have knowledge, he will not be able to carry out creative work. Education is the most progressive factor in the formation of positive qualities in people. It is condemned that ignorance of science is a means of causing evil as a negative state that causes ignorance. The legacy left by the ancestors in the understanding of national self-consciousness was a valuable and influential, consistent national program model, but as a result of the unrelenting political influence of life, ideological pressure, there were some declines in education. When studying the present and past state of national values, mutual causality, interdependence between them is observed. Factors that must be taken into account when expressing the concept of national independence, national self-consciousness, in particular, in ensuring the continuity of education a strong science, the role of educational space and time in scientific justification. The article analyzes the problems of a balanced organization of education and issues that need to be addressed in the implementation of the concept of New Uzbekistan "New Uzbekistan an enlightened society".

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ МУТАНОСИБЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ТАЪЛИМ-ТАРБИЯ МУТАНОСИБЛИГИНИ

ТАЪМИНЛАШ

4 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-105-117

Холиков И.

Низомий номидаги ТошДПУ тар.ф. док., профессор I.xolikov@mail.ru Бердиев Х.А.

Ислом Каримов номидаги ТошДТУ тар. ф. н., доцент 20berdiev20@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Таълим билан тарбияни баробар олиб бориш, уйзунлаштириш уар доим ва уамма даврларда долзарб масала булиб келган. Яъни юцори илм эгаси була туриб, тарбия булмаса, ундан жамият наф курмайди, балки зарар уам куриши мумкин. Тарбияли шахсда илм булмаса, у яратувчанлик ишларини амалга оширишга цодир булмайди. Таълим-тарбия - бу инсонларда ижобий уислатларни таркиб топишига хизмат цилувчи энг тараццийпарвар омил. Маълумки макон ва замонлар оша инсонлар уртасида илмсизлик, билимсизлик ришталари урнига жоуилиятни келтириб чицарувчи салбий уолат сифатида цоралаб келинган.

Миллий узликни англашда аждодлар цолдирган мероси цадрли ва таъсирчан, изчил миллий дастурий намуна булиб келган, аммо уаётнинг шавцатсиз сиёсий таъсири натижасида, мафкуравий тазйиц оцибатида таълим-тарбия узвийлигини маълум муддат ортга чекиниш уолатлари уам кузатилган. Миллий ривожланиш тизимида таълим-тарбиянинг уозирги ва утмишдаги уолатини урганишда улар уртасида узаро сабабият, узаро бозлицлик бор. Миллий мустациллик, миллий узликни англаш тушунчасини ифодалашда, хусусан, тарбия узвийлиги таъминланишишда - кучли илм, маърифий макон ва замоннинг урни илмий жиуатдан асослашда эътибор царатиладиган омиллар курсатиб утилган. Мацолада Янги Узбекистоннинг "Янги Узбекистон - маърифатли жамият" концепциясини амалга ошириш юзасидан таълим-тарбиянинг мутаносиб ташкил этиш вазифалари ва бажарилиши керак булган масалаларга эътибор царатилган.

Калит сузлар: таълим, тарбия, тарихий даврлар, макон ва замон, билим, узвийлик, маърифат, мутаносиблик, уйзониш, концепция.

АННОТАЦИЯ

Уравнение образования и воспитания всегда было актуальным вопросом. То есть, если человек имеет высшее образование и не грамотний, обществу от этого пользы не будет, а может и пострадать. Если у образованного человека нет знаний, он не сможет осуществлять творческую работу. Воспитание является наиболее прогрессивным фактором формирования у людей положительных качеств. Осуждаются, что незнание науки является средством причинения зла как негативного состояния, вызывающего невежество.

Наследие, оставленное предками в понимании национального самосознания, представляло собой ценную и влиятельную, последовательную национальную программную модель, но в результате неослабевающего политического влияния жизни, идеологического давления произошли некоторые упадки в образовании. При изучении настоящего и прошлого состояния национальных ценностей наблюдается взаимная причинность, взаимообусловленность между ними. Факторы, которые необходимо учитывать при выражении концепции национальной независимости, национального самосознания, в частности, в обеспечении преемственности образования - сильной науки, роль просветительского пространства и времени в научном обосновании. В статье анализируются проблемы сбалансированной организации образования и вопросы, которые необходимо решить при реализации концепции Нового Узбекистана «Новый Узбекистан - просвещенное общество».

Ключевые слова: образование, воспитание, исторические периоды, пространство и время, знание, принадлежность, просвещение, равновесие, Ренессанс, концепция.

ABSTRACT

The equation of education and upbringing has always been a topical issue. That is, if a person has a higher education and is not literate, society will not benefit from this, and may even suffer. If an educated person does not have knowledge, he will not be able to carry out creative work. Education is the most progressive factor in the formation ofpositive qualities in people. It is condemned that ignorance of science is a means of causing evil as a negative state that causes ignorance.

The legacy left by the ancestors in the understanding of national self-consciousness was a valuable and influential, consistent national program model, but as a result of the unrelenting political influence of life, ideological pressure, there were some declines in education. When studying the present and past state of national

values, mutual causality, interdependence between them is observed. Factors that must be taken into account when expressing the concept of national independence, national self-consciousness, in particular, in ensuring the continuity of education - a strong science, the role of educational space and time in scientific justification. The article analyzes the problems of a balanced organization of education and issues that need to be addressed in the implementation of the concept of New Uzbekistan "New Uzbekistan - an enlightened society".

Key words: education, upbringing, historical periods, space and time, knowledge, belonging, enlightenment, balance, Renaissance, concept.

Хаммамизга аёнки, тарацциётнинг тамал тоши уам, мамлакатни кудратли, миллатни буюк циладиган куч уам бу - илм-фан, таълим ва тарбиядир.

Эртанги кунимиз, Ватанимизнинг ёруг истицболи, биринчи навбатда, таълим тизими ва фарзандларимизга бераётган тарбиямиз билан чамбарчас бозлиц*.

Ш.М.Мирзиёев

КИРИШ

Таълим-тарбия жараёнида инсонийликнинг турли кирралари ургатиб келинганки, бунда таълим билан тарбия масалалари узига хос жуфтлик тарзида шакллансагина кучли ва фойдали булади. Таълим билан тарбияни баробар олиб бориш, уйгунлаштириш хар доим ва хамма даврларда долзарб масала булиб келган. Бу жараёнда ижтимоий соханинг асоси хисобланган таълим тизимидаги узгаришлар илм-фан, таълим ва тарбияга алокадор муаммоларни аниклаш, оммага етказишни бугунги давр талаб этмокда. Миллий анъана ва кадриятларимизга хурмат мезони асосида, таълим-тарбия мутаносиблиги урганишда - илм, маърифий макон ва замоннинг урни ва ахамиятини куриб утиш уринлидир. Таълим-тарбия мутаносиблигини макон ва замондан айро холда тавсифлаш мумкин булмаганидек, бу жараёнда узига яраша ютуклар билан бирга турли муаммолар, уларнинг ечими буйича таклиф ва тавсиялар бериб утишни лозим топдик.

* Мирзиёев Ш.М. Укитувчи ва мураббийлар - Янги Узбекистонни барпо этишда катта куч, таянч ва суянчимиздир. Узбекистон Республикаси Президентининг Укитувчи ва мураббийлар кунига багишланган тантанали маросимдаги нуткидан. www.xs.uz. "Халк сузи" газетасидан, 1 октябрь 2020 й.№207(7709)

107

Илм-фан ва инновацияларни ривожлантириш, уларнинг ютукларини юкори кушимча кийматга эга махсулотга айлантириш жараёнида интеллектуал мулкнинг ишончли химоя килиниши алохида ахамият касб этади. Маълумотларга кура, интеллектуал мулк улуши Европада ялпи ички махсулотнинг 45, Хитойда 12, Россияда 7 фоизини ташкил этади. 2020 йилнинг 12 октябрь куни Президентимиз раислигида булиб утган йигилиш хам «Интеллектуал мулкни химоя килиш - Учинчи уйгониш даври учун ишончли пойдевор булиб хизмат килади» мавзусига багишланган эди.

Таълим-тарбия узвийлиги ва курсатгичларини юкорига олиб чикиш буйича Узбекистонни 2030 йилга кадар глобал инновацион индекс рейтингида дунёнинг 50 та етакчи давлатлари каторига киритиш буйича улкан максадга эришишда инсон капиталини ривожлантиришга каратилган стратегик режа белгилаб олинган.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг "Янги Узбекистон стратегияси" китобида "Янги Узбекистон мактаб остонасидан бошланади"[1: - Б.223] деган жумлаларни укиш мумкин, бундан маълум булади-ки, мактаб факатгина таълим берадиган маскан эмас, балки барча учун юксак маънавият бешиги, укувчи ёшларни болаликдан бошлаб касбга ургатувчи даргохга айлансагина уз максадига эришиши мумкин.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Инсоният тарихида билиш фаолияти илм фандан, вокеликни маънавий-амалий узлаштиришнинг узига хос усули сифатида пайдо булишидан анча илгари шаклланган. Илмий билишнинг табиатини талкин килиш канча хилма-хил булса, илмни билиш хам шунча хил булиши мумкин. Араб файласуфи Ал-Маккий уз таснифида келтирган илмларнинг сони 125 тадан купрок булиб, хажми жихатидан бугунги кунга келиб турли-туман ва таснифига кура бир неча юзлаб турларга булиниб кетади.

Илмлар ва билим умуман борлик махсули сифатида субъектив хохишдан вужудга келмай, балки секин-аста ва муттасил равишда инсонларнинг уларга булган эхтиёжи пайдо булиши натижасида вужудга келади. Илм - бир нарсанинг хакикатини билиш, идрок килишдир. Илм - укиш-урганиш ва тадкикот, тахлил этиш билан эришиладиган билим; куникма, маълумот дегани. Билим араб тилидаги илм калимасининг таржимасидир. Илм ва билим тушунчасини биринчи маънодан фарк килиш учун иккинчисини "илм-фан" деб атасак иш ойдинлашади. Биринчи маънода илм (билим) шахс маънавиятининг

таркибий жихати хисобланади, иккинчи маънода маданиятнинг таркибий кисми сифатида маънавиятнинг моддий вокеликдаги излари шаклида узлигини намоён килади[2:- Б.8].

Инсоннинг дунёга келиши билан дастлабки илм олишга ундовчи воситаси унга кушиб берилган туйгулар булади. Мисол учун, чакалокнинг биров ургатмаса хам онасини эмиши, хавф якинлашганда кузини юмиши, корни очганда йиглаши ва хоказолар ана шундай илм олишлар жумласига киради. Бу илмий тилда тугма инстинкт дейилади. Лекин бу тоифадаги илм инсоннинг барча талабларини кондира олмайди. Улар факатгина баъзи бир эхтиёжларни кондириши мумкин, холос.

Инсон катта булганидан кейин, у узининг хис килиш аъзолари оркали маълум бир нарсалар хакида илм хосил килади. Ушбу хис килиш аъзолари оркали идрок килинган нарсаларни инсон илми ила ихота килади, яъни курган, эшитган, хидлаган, татиган ва ушлаган нарсаларини тахлил килиб, урганиб, хусусиятларини ажратиб боради. Инсон мазкур хис килиш аъзоларидан бошка нарсалар билан бирор нарсани билиши кийин.

Табиий, техник ва аник фанларнинг дини, миллати булмайди. Узбекнинг физикаси, арабнинг кимёси, японнинг математикаси деган тушунчалар уша халк вакилларининг ушбу фан сохасига кушган хиссаси маъносида балки ишлатилиши мумкиндир, аммо кайси халк вакили кашф этганлигидан катъий назар, сувнинг химиявий таркиби, бирор усимликнинг ривожланиш конуниятлари, геометрик шаклларнинг хоссалари ёки компьютернинг иш принциплари турли миллатлар учун турлича булмайди. Шу сабабли бу сохаларда эришилган барча ютуклар умумжахон илмига муайян хисса булиб кушилиб бора беради.

Кадим замонларда барча табиий ва ижтимоий илмлар асосларини уз ичига олган ягона - фалсафа илми булгани холда табиийки, хеч кандай илмлар таснифи хакида гап булмаган. Антик даврда кадимги Юнон мутафаккирлари Демокрит, Афлотун ва айникса Арасту асарларининг вужудга келиши, прогрессив ахамиятга эга булди. Урта Осиё тарихи буйича энг кадимги ёзма манбаси булган "Авесто"да дастлабки тафаккур дурдоналари уз аксини топган. Ислом динининг ёйилиши ва унинг мукаддас китоби Куръони каримда умумбашарий асотирий тафаккурдан илмий тафаккурга утишнинг эътикодий асослари мукаммал тус олди. Урта Осиёдан довруги дунёга кетган улуг олимлар етишиб чикишиши, маълум маънода таълим-тарбия тугрисидаги илмий хазиналарни бойитишга хизмат килди. Имом Бухорий, Имом Термизий,

A6y X,a$c Haca^uft, A6y Ann USH CUHO, AxMag OaproHHH, A6y PaftxoH EepyHuH, EypxoHugguH MapFHHOHHH, A6y MaHcyp MoTypuguH KaSu SyroK oguMgap Ba Myra^aKKupgapHuHr aparraH Soh hhmhh Mepocu ®:axoH MagaHuaTu Ba TaMMagyHura SeSaxo xa3uHa SyguS Kymuggu.

TapuxgaH MatgyMKu, KaguM TypKuH xagKgapga MugguH MycTaKugguK, MugguH SupguKKa nyryp eTKa3ugraH. Hara«:aga 6y xagKgap xaeraga MugguH Ba pyxuft TymKyHguK, MugguH KagpuaTgapgaH y3OKgamum, MugguH Fypyp ypHura MaxagguHHuguK, ypyF-afiMOKHuguK KagpuaTura эtтнSop KynaftraH. MatgyMKu MaKOH Ba 3aMOHgap oma uHCOHgap ypTacuga ugMcroguK, SuguMcroguK pumTagapu ypHura ^oxuguaTHu KegTupuS nuKapyBnu cagSuft xogar cu^aruga KopagaS KeguHraH. MugguH y3guKHu aHrgamga a^goggap KoggupraH Mepocu Kagpgu Ba TatcupnaH, ronug MugguH gacTypufi HaMyHa SyguS KegraH, aMMO xaeTHuHr maBKaTcu3 cuecuH Tatcupu Harn^acuga, Ma^KypaBuft Ta3HuK oKuSaruga TatguM-TapSua yзвннgнrннн MatgyM MyggaT opTra neKuHum xogargapu xaM Ky3arugraH.

EyryHru KyHga ugM, Matpu^uft MaKOH, 3aMOH Ba TapSua xaKuga gog3ap6 MyaMMogapHu «^axpHmyMyg» MuKecga ®;aBo6 Sepumra Sexyga ypuHMacgaH, aKuH yTMumgaru ugM ogum, TatguM-TapSua Macagagapu TapuxuH Taxgugugaru WTyK Ba MyaMMogapHu uHoSarra oguS pe^a Ty3uS Ba MyaMMogap enuMuHu Tonumra xapaKar KugcaK ypuHgu Sygapgu.

HATH^A^AP

MatgyMKu, YpTa Ocue Tapuxu SyHuna энг KaguMru e3Ma MaH6a зapтymтннgнк(oтamпapacтgнк) guHuHuHr MyKaggac kutosu "ABecTo" -MyKaggac "Ma3gaacHa" guHura acoc SygraH Sygca, 6yryH Su3 yHra HupuK agaSuft egropguK cu^aruga KapaHMu3. "ABecTo" Marngapu maKggaHraH, HuFugraH Ba KaHTa HuFugraH gaBpgap acoTup Ta^aKKyp gaBpu ge6 aTam MyMKuH. ffly caSaSgu 6y KuroSga SaeH этнgraн BoKea Ba xogucoTgap, gatBaTgap KagpuaTgap tu3umu cu^arnga нgoxннgamтнpнgнS KefiuHnaguK SomKa wpTgapra TapKaguS, Typgu cuecuH, FoaBuH Tatcupgap ocruga Kyn ^oftgapuga MympuKguK aKugagapu SugaH nagKamuS KeTgu.

HgMgapHuHr SopraH capu puBo^gaHumu ygapHuHr TacHu^uHu taKo3o Kuggu. Ey эca ugMuft Sugum MacagagapuHu xap ToMoHgaMa ypraHumra Karra 3aMuH apaTgu, atHu apaTugraH TatguMoTHuHr Heru3uga ugMgap ogguHgaH MypaKKaSra, yMyMufigau aKKara yTum TapTuSuga ^ofigamraH эgн. ^aguMru gyHe SamapuaTHuHr SopguK xaKugaru TacaBBypgapu acocaH acorap Ta^aKKyp goupacuga KenraH. Ey xoguca ymSy gaBpra oug ugMufi agaSueTgapga Kyn

TatKHgnaHraH. Acnuga 6yryHru KyH ogaMH ynyH acoTup HyK, $aKar a^coHa 6op. AcoTupHHHr a^coHagaH $apKH myHgaKH, u6THgoHH ogaM y3 oHruga maKrnaHraH acoTHpHH xaKHKar ge6 Ka6yn KunraH, yHHHr KaxpaMoHnapuHH BoKeuH 3oraap ge6 6unraH. Arap ynapHH Faft6 onaMHra TaarnyKgu ge6 6unca, ynapra chfhhh6, u6ogarxoHanap KypraH, ynap mapa^ura Kyp6oHHHKnap KenTHpraH[3: - 544 6.]**.

HcnoM gHHHHHHr MyKaggac khto6h KyptOHH KapHMga hhcoh oHru, TatnHM-Tap6uacH Ba xaeTH xaKugaru nynnaKnapgaH acoTup Ta^aKKypgaH hhmhh Ta^aKKypra yTHmHHHr эtтнк;ogнн acocnapu MyKaMMan Tyc ongu. XycycaH, Annox TaonoHHHr KyptoHH KapHMga KenraH KyHugarH cy3napH unMHHHr $a3HnaraH экaннгa ganHngup: "Arnox, ^apumTanap Ba hhm axunnapu - agonar 6unaH xyKM KHnyBHH enFH3 AnnoxgaH y3ra xen KaHgaft TaHrpH HyK, $aKar YHHHr y3H 6opnHrura ryBox^HK 6epgunap" (Onu hmpoh cypacH, 18-oat)[5: cax. 39-41.].

MatnyM 6ynHmHna, KyptoHga "hmoh" cy3H, yHHHr xocunanapu 811 MapTa KenagH. fflyHHHrgeK, "h^m" cy3H 782 MapTa, "MatpH^ar" cy3H 29 MapTa TaKpopnaHraH. "hhm", "MatpH^ar" cy3napHHHHr cohhhh KymcaK (782 + 29), 811 6ynagu. ^tHH, hhm, Matpu^ar KaHna 6ynca, hmoh myHnagup. Kagp cypacuga 30 cy3 6op. Kagp KenacuHH y3 unura onraH paMa3oH oftuga xaM 30 KyH 6op. Kagp Kenacu paMa3oH oHHHHHr 27-TyHH экaнннн KynnunHK эtтнpo$ этagн. fflyHHcu xaftparaaHapnHKH, Ma3Kyp cypaga Kagp KenacuHH KypcaryBHH "y" 27-cy3gup. MatnyMKH, MyxaMMag ananxuccanoM MaKKaga ycraH, yKum-e3HmHH ypraHMaraH 6up ogaM эgнпap. Y epga HnM-Matpu^ar, Magpaca eKH hhmhh Myaccaca geraH Hapca acno 6ynMaraH.

By эca Ha6uft ananxuccanoM hhmhh MacananapgaH MyraaKo 6exa6ap эgнпap, geraH xynocaHH KenTupu6 HHKapMacnurH KepaK. .HeKHH myHra KapaMaH, KyptoHga myHgaH hhmhh Macananap 3HKp KunHHraHKH, ynapHHHr cupuHH yma BaKTga xaM, yHgaH KeHHHru BaKTnapga xaM xen khm 6unMaraH. OaKaT HHM-^aH HHxo^Tga TapaKKHH этгaн 6u3HHHr gaBpuMH3ra Kenu6, y Hapcanap aeH 6yngu.

Hhm onum ^a3unaTH xaKuga KyptoHH KapuMHHHr TaB6a cypacu 122-otfraga myHgan MapxaMaT KunHHagu: «MyMHHiap ennacura (^aHrra) HH^umiapu mapT эмac. YiapHHHr xap Sup rypy^ugaH Sup TOii(|)a HHKMangHMH?! (^oiraHiapu naHFaMSapgaH) guHHu ypraHHS, KaeM^apu y^apra (^aHrgaH)

** KyptoHH KapuMga "acoTupu aBBa^HH" (KaguMru a^coHa^ap) 6upHKMacH 9 ypuHga ynpangu (6:25, 8:31, 16:24, 23:83, 25:5, 27:68, 46:17,68:15,83:13). By MaB3yra oug Kapam^ap 2016 HH^ga "fflapK xa^K^apH aga6ueTH Tapuxu" TypKyMHga Hamp этнflгaн "^aguMru fflapK aga6ueTH" KHTo6uga 6aTa$cun 6aeH KH^HHraH (c. 16-23) Ba myMep acoTup^apu (c.70-128), Bo6u^-Ammyp (c.133-140), KaguM axygun (144-149) Ba эpoннн TH^^apgarH aga6HeTnap (c. 150-172), KagHMru XuHgucToH (c.173-214) Ba Xhtoh aga6HeTnapH (c. 235-278) Muco^uga KeHr Muco^uga KeHr Tax^H^ ocTura o^HHraH 6ynu6, 6u3 6y ypuHga KucKa xy^oca^ap 6epu6 yTgHK.

KaHTuS Kegran, (ryHOxgaH) caKgaHiiw.iapii ynyH ygapHH oroxgaHTupMafigugapMH?!»

Ey oaTgaH Ky3gaHraH Ma^cag TatguM Sepum Ba TyFpu Hyg Kypcarumgup.

Aggox Taogo aHTagu:

'3cgaHr ^h MyxaMMag!) Aggox axgu KHToSgapgaH, yHH (TaBpoT Ba hh^hihh) ogaMgapra, agSarra, amiK SaeH KHgacu3, yHH (xen KHMgaH) cup TyTMaHcH3 geS axg ograH эgн" (Ogu HMpoH, 187). Ey oaT TatguM SepumHuHr Bo^uSgurura gagogargup.

Hhcoh KoSuguaTuHu SuguM Ba Ta^puSa SugaHruHa omupagu. EuguM o3yKagup. AKg Ba KagS y SugaH o3uKgaHagu. Hhcohhuot Kagpu ugM SugaH WKcagagu. TapSua - Sy ^yga KaTTa ugM. TapSua ugMuHu эraggaгaн uhcoh axgo^aH ry3ag Sygagu. EywK SoSomroHuMro Agumep HaBouHHuHr:

3nza mapaf 6yRMa6u rnoxy Haca6,

Heu mapaf uendu x^aeey ada6.

atHu, uHcoHra Hacg-HacaSu Ba Softguru эмac, xae Ba ogoSu moH-mapa$ KegTupagu, geraH xuKMargu cy3gapu ^yga xaM uSpaTgugup.

MyKaggac ucgoM guHuga SaeH KuguHraH ^uKpgap, xagucy, naHg-Hacuxaraap Sopacuga eTapguna SuguMra эгa Sygumgapura umkohmt aparumra KaparugraH. TatguM-TapSua - Sy uHcoHgapga u^oSufi xucgargapHu TapKuS Tonumura xu3Mar KugyBHu энг TapaKKufinapBap oMug. fflyHra Kypa MexHarceBapguK Ba Myrracug umgam KaSu $a3ugargap ^a^ar TapSua Harn^acuga oprTupugaguraH $aзнgaraapgнp. Xutoh goHumMaHgu Cmh-U,3u "^a^agoKgap xaMMa epga Sup xug HuFgamagu. KaTTa SygraHgapuga эca Typgu KuguKgap Kugumagu. Ey - TapSuaHuHr oKuSarn", geS e3raH эgн. OgMoH ^aftgacy^u HMMaHyug KaHT y3 acapuga "Hhcoh ^a^ar TapSua op^agu uhcoh Sygagu, yHuHr KaHgafiguru TapSuaHuHr HaTu^acugup", geraH ^uKpHu Suggupagu.

HgMHuHr ygyFguru my gapa^agaxu, KuMga kum ugM TagaS Kugum Hyguga ropca y ^aHHaT Hyguga ropraH geS эtтнSop KuguHagu. naftFaMSapuMro caggoggoxy agaHxu BacaggaM Sup KyHu eHgapugaru X,ugog ucMgu KumugaH: «KagaMuHr SopMu?» - geS cypagugap. HyK ^bboSuhu эmнтraн: «KagaMcu3 ropMa, эн ^ugog. ^yHKu, эзrygнк yHgagup. KueMarraHa yHra coguK SygraHgap nu^agu. HHcoHgap KagaM uga WKcagagugap. OguM Kygugaru KagaMHuHr cuexu maxugHuHr kohu SugaH TeHrgup». ^Ha ПaнFaмSapнмнз caggoggoxy agaHxu BacaggaM u^ogagapura Kypa, ugM эгagapн yguKgap opacuga wpraH TupuKgap SugaH TeHrgup. 3ySaHp Kygy3agn: «EuguMgu uhcoh Kyemra yxmafigu, KupraH ^ohuhu epuTagu», gefigu. ^a, ugM KopoHFyguKgapHu epmyBnu Mamtagagup. KopoHFyguKga KograH

хар бир киши унга мухтож. Юксак погоналарга илм нарвони билан чикилади. Тараккий этишни ва камолот топишни истасангиз илмнинг этагини махкам ушланг.

Х,азрати Али илм хусусида: «Илм пастда турганларни юкори даражага кутаради. Билимсизлик эса тепада турганларни пастга туширади. Илм мол-давлатдан устундир, чунки бойликни сен асрайсан. Илм эса сени асрайди», деганлар. Улуг сахобалар, атокли олимлар ва мутафаккирларнинг хам илм фазилати хакидаги куплаб ривоятлари, хабар ва сузлари келган. Куйида шулардан айримларини келтириб утмокчимиз.

Муоз ибн Жабал (р.а.) нинг мана бу сузлари илмнинг фазилатига энг яхши далиллардан бири: "Илм танхоликда хамрох, хилватда дуст, тугри йул курсатувчи маёк, хурсандчилиг-у хафагарчиликда улфат, дустлар олдида вазир, бегоналар олдида якин дуст, жаннат йулининг минорасидир".

Маълумки, Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан илгари сурилаётган Янги Узбекистонни барпо этиш стратегияси[2: -б. 458] халкимизнинг асрий орзу-интилишларига мос, унинг миллий манфаатларига жавоб бера оладиган объектив зарурат таълим-тарбия ривожининг мутаносиблигини таъминлашга каратилган дастурул-амалдир.

Ёшларнинг онгу тафаккурини маърифат асосида шакллантириш ва тарбиялаш энг мухим вазифага айлантириш масаласини 2020 йил 23 сентябрда кабул килинган "Таълим тугрисидаги" ^онунда хам акс этган. Юртимизни янги тараккиётга олиб чикишда, барча куч-гайратни бирлаштириш ва фидокорона мехнат килиш оркали Янги Узбекистонни - Учинчи Ренессансни бунёд этиш мумкин.

Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг Янги Узбекистон стратегияси китобида шундай сатрлар бор: "Мактабгача таълим ва мактаб таълим, олий ва урта махсус таълим тизими хамда илмий-маданий муассасаларни Учинчи Ренесанснинг турт узвий халкасига, богча тарбиячиси, мактаб муаллими, профессор-укитувчилар ва илмий-ижодий зиёлийларимизни эса Янги Уйгониш даврининг турт таянч устунига айлантиришдан иборат" [2: - Б. 56].

Биринчидан, хозирги давр узига хос туб янгиланишлар даврини хисобга олиш, жумладан, муттасил олдинга интилиш, хаётни ва тафаккурни ислох килиш, янгиланиш томон собиткадамлик билан боришимиз заруратини келтириб чикарди.

Иккинчидан, маънавий-маърифий сохадаги ислохатлар самарадорлигини ошириш учун, Президентимиз илгари сураётган Учинчи Ренессанс

nofigeBopuHu aparum ynyH Sapna вaтaнgomgapнмнзнн gyHeHuHr xugMa-xug Foagapu opacugaH y3SeK MeHTaguTeTura xap ToMoHgaMa moc KegaguraH MaKcag Ba MyggaogapHu Ha3apga TyryBnu oMMaSon Ha3apuft yMyMTapSuaBuft axaMuaTra эra Ha3apuaHu umgaS nu^um 3apyparu.

YuuHHudaH, TUHH Ba ^apoBoH xaeT KenupaeTraH MaMgaKaruMro ^y^apogapu ynyH yз-yзннн aHrgamura xu3Mar KugyBnu, epgaMgamyBnu MugguH Ba yMyMSamapufi эtтнкogнн TapFuS KugyBnu, uSTugocugaH TO uHTuxocurana ^agca^uft Ma3MyHra Soft TatguMoTra эгa Sygum ucTaruHu xucoSra ogum go3uM. Ey umgapHu aMagueTra TarSuK этнmga guHuH MyHocaSargapHu, xycycaH, ucgoM giiHii sh3hh эзгygнк Ba THHnguKKa, acg hhcohhh $a3igaTgapHH acpaS-aBafigamra gatBaT 3thmh KepaK, geraH Foara MyBO^HK SywK xagucmyHoc Ba ucgoM ogaMura Mamxyp SygraH Hmom EyxopuH ToMoHugaH aHTugraH "Eapna aMaggap HuaTra KapaS Sygagu" cy3gapura gouMuft aMag Kugum эxтнe^ннн кyнaнтнpтнpнmнн TagaS этмoкga.

TypmuHHudaH, MuHr HuggapgaH Sepu MatHaBuft MepocuMroga aMagueTga gouMo y3 ucSotuhu TonuS KegaeTraH xagK MaKoggapu, MyKaggac ucgoM guHuHu TapFuS KugyBHu xagucy-mapu^gapga ygyFgaHuS KeguHaeTraH энr KaTTa SoHguK -Sy aKg-3aKoBaT Ba ugM экaнgнгннн мaзмyн-мoxнaтнra nyKyppoK KupuS SopumHu TagaS этagн. ffly ypuHga MugguH KagpuaTgapuMroHuHr cyHMac Ba aSaguft энr SywK Mepocu - Sy axmu TapSua экaнgнrнra эtтнSop Kaparum.

EemuHHudaH, TapSuacroguK KammoKguK KegTupuS nuKapyBnu oMug экaнgнгн, Sнgнмcнзgнкнннr KypuHumu y3SeK xagKu Muggaru Ba KagpuaTgapu MyTgaKa 3ug KegyBnu axgoKcroguK ^eHoMeHu SygaeTraHguruHu Mucog Ba Macagagap opKagu TymyHTupumHu MyxuM MyaMMo cu^aruga oguS nuKMoKga. EuguMgu Sygumga aBBago, kutoShu ceBum Ba yHu yKum, 3aMoHaBuft ugMgapHu эraggamga FaHpar Kugum, ^ypcarnu ftyKoTMaft xapaKarnu Myrracug Ba тнзнмgн TamKug этнmнн TagaS KugMoKga.

MYH03APA BY^HMH

^Hru Y3SeKucTOHga TatguM-TapSua MyTaHocuSguru ^^tumour MoxuaTu MacagagapHu xag этнmga KyHugaru oMuggapHu xucoSra ogum go3uM:

- ^yKapoguK MactyguaTu Ba 3aMoHaBufi gyHeKapamra эra SygraH SapKaMog aBgog TapSuacura эtтнSop Kaparum;

- "Yhuhhu PeHaccaHc noHgeBopHu aparam" Foacu Tacogu^ufi эмac, SagKu TyS TapuxuH Kue^aMroHu gyHera TapaHHyM KugyBnu oMug экaнgнrн acocgaS SepumHu xu3Mar Kugagu.

Шу билан бирга, таълим-тарбия узвийлиги таъминланишида - илм, маърифий макон ва замоннинг урни ва ахамиятини куриб чикишда унинг узагини ташкил килувчи тарихий-маънавий омилларга санаб утиш уринли ва улар куйидагилардан иборат:

а) халкимизнинг улкан маданий мероси,

б) интеллектуал салохияти,

в) азалий буюк алломалар ва тарихий шахслар булган олиму-фузалолар яшаган юрти булганлиги.

Бизнинг Турон замини Биринчи ва Иккинчи Ренесанс бешиги булганлиги ортикча тавсифлашга зарурат йук. Бу ишончни янада мустахкамлашда илм, маърифий макон ва замон, унда ижтимоий-иктисодий, маданий-маърифий ва сиёсий сохалардаги узгаришларни англаб етишда куйидаги мезонларга амал килиниши керак:

Биринчидан, иктисодиёт - жамият хаётининг танаси эканлигини теран англашда Узбекистон иктисодиётини ташкил этган барча сохаларида кенг кулланилаётган "Аклли иктисодиёт", "Инновацион иктисодиёт", "Яшил иктисодиёт" медиамакони хакида тушунчаларини тугри талкини буйича халкаро тажрибаларга мос келувчи изланишлар ва уларнинг самарадорлиги буйича маълумотлардан доимо хабардор килиш.

Иккинчидан, маънавий уйгокликка чорловчи Бурхониддин Маргинонийнинг "Х,идоя" асари; Махмуд Уструшонийнинг (XIII аср) "Жомиъ ахком ac-caFap" (Бола хукуклари Кодекси) ва хозирги замон инсон хукуклари сохасида хукукий саводхонликни ошириш, инсон хукуклари маданиятини шакллантириш сохаси буйича фактлар келтирилади.

Учинчидан, илм, маърифий макон ва замон мавзусини ёритишда конун ва адолат - устиворлиги буйича Амир Темур бобомизнинг Оксарой пештокига ёздирган "Адолат - давлатнинг асоси ва хукмдор шоиридир" сузларига амал килган холда Узбекистон Президенти Шавкат Мирзиёевнинг таклиф ва тавсиясига кура таълим-тарбия инсон шахсини таркиб топтириш юзасидан режалаштириладиган улкан ишнинг бир кисми эканлигини англатиш керак. Юкоридаги талабларга мувофик тарбияни жамиятнинг максади хамда вазифаларидан келиб чикиб ташкил этиш лозим.

Туртинчидан, Президентимизнинг "Илмни кадрланг, илмга интилинг" деган сузлари, жумласига мувофик "Ёшлар сиймосида энг кимматли ва ута мухим ресурслар мужассам булиб, унга хар канча инвестиция киритса арзийди, чунки бу сармоялар бир неча баробар зиёда булиб кайтади"; "Янги Узбекистон

- маърифатли жамият" концепцияси; дунёни эзгулик , мехр-шавкат, инсонийлик куткаради; "Тарбияда танаффус булмайди" каби сузларида мужассам булган кизикарли саволларга жавоб буладиган маълумотлар етказиши буйича мулохаза ва амалий натижалар буйича маълумотлар базалари хавола килинса максадга мувофик булади.

Бешинчидан, хозирги замон талабларига мувофик илм, маърифий макон ва замон уйгунлиги эътирофида Узбекистан ва жахон умумбашарий муаммолар масалаларига алохида ургу бериш лозим.

Хусусан, юртимиздаги энг мухим тарбия учоги булган махалла тизими, ОАВ, ракамли иктисодиёт( мобил ва симли Интерет тармоги), "Бир миллион дастурчи" лойихаси, работатехника ва 1Т парклар, соглом турмуш тарзи, "Таълим ва тарбия бешикдан бошланади", "Янги Узбекистон мактаб остонасидан бошланади" [2: - Б. 223], мактаб факатгина таълим берадиган маскан эмас, барчамиз учун юксак маънавият бешигига, фарзандларимизни болаликдан бошлаб касбга ургатувчи даргохга айланиши буйича мухим маълумотлар янгилаб бориш талаб этилади.

Жахон микёсида муракаб жараёнларни ва мамлакатимиз босиб утган тараккиёт натижаларини чукур тахлил килган холда кейинги йилларда "Инсон кадри учун" тамойили асосида фаол фукаролик жамиятини шакллантиришга каратилган ислохатларнинг устивор йуналишларини белгилаш максадида: Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон Фармонига кура 2022-2026 йилларга мужалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт старатегияси умуммиллий дастури кабул килинди. Дастурда 7 та йуналишни уз ичига олган 100 та максад белгилаб олинди. Ушбу йуналишдан 5-чи маънавий тараккиётни таъминлаш ва сохани янги боскичга олиб чикиш йуналишида "Янги Узбекистон - маърифатли жамият" концепциясига асосий эътибор каратилган:

"Янги Узбекистон - маърифатли жамият" концепциясини амалга ошириш; миллий кадриятларни янада ривожлантириш, узбек тилининг давлат тили сифатидаги урни ва нуфузини ошириш, маданият ва санъатни юксалтириш; мукаддас ислом динининг инсонпарварлик гояларини таргиб этиш, "жахолатга карши - маърифат" тамойили асосида униб-усиб келаётган ёшларни соглом эътикод рухида тарбиялаш; турли миллат ва элатлар, диний конфессиялар вакиллари уртасидаги тинчлик ва баркарорлик, узаро хурмат ва хамжихатликни янада мустахкамлаш; давлат сиёсатида барча миллат ва элат

116

вакилларининг миллий узлигини, она тили ва маданиятини, дини, урфодат ва анъаналарини саклаб колиш ва ривожлантиришга устувор ахамият бериш.

ХУЛОСА

Хдммага маълумки, бизнинг тафаккуримиздан таълим ва тарбия ажралмасдир, деган гоя чукур жой олган. Таълим ислохотларида шакл ва воситаларга эмас, сифатнинг туб марказида ётувчи мазмун ва мохиятга купрок эътибор каратилиши максадга мувофикдир. Хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, хар биримиз факат узимизнинг фикримиз тугри деб туриб оладиган булсак факат шунга амал килишимиз керак, деб туриб олсак хам илм-фан, тарбия ва маърифий дунёда макон ва замонда уз урнимизни топа олмаймиз ва ривожлантира олмаймиз. Чунки биринчисида биз тажрибасизлик килишимиз ва натижада хатога йул куйиб йулдан адашишимиз мумкин булади. Иккинчисида эса аждодлардан томонидан бизгача етиб келган гоя, илм, маънавият хозирги замон шахсига мос келмаслиги эхтимолдан холи эмас.

Сунгги суз урнида шуни айтиш керакки, таълим ва тарбия кушнинг икки каноти сингари булиб, хозирги макон ва замонда унинг бир канотини синдириб, юксак парвозга эришиб булмайди. Барчасини узвий алокадорликда мутаносибликда ташкил этсакгина мурод максадга эришамиз.

REFERENCES

1. www.xs.uz. «Халк сузи» газетасидан, 1 октябрь 2020 й.№207(7709).

2. Шавкат Мирзиёев. Янги Узбекистон стратегияси. - Тошкент: «O'zbekiston» нашриёти, 2020. - б. 458.

3. Мухаммаджон Имомназаров. Маънавиятнинг илмий асослари. Тошкент, 2008. - б.154.

4. Куръони Карим(Таржима ва изохлар муаллифи Алоуддин Мансур) -Тошкент: Чулпон, 1992. - 544 б.

5. Имом Абу Х,омид Мухаммад ибн Мухаммад ал-Газзолий. Ихёу улумид-дин (Дин илмларини жонлантириш). 1-китоб. Илм китоби. Тошкент., «Мовароуннахр». 2003 йил., сах. 39-41.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.