Научная статья на тему 'ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА “ТАРБИЯ” ФАНИНИ ЎҚИТИШГА ҚЎЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА “ТАРБИЯ” ФАНИНИ ЎҚИТИШГА ҚЎЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

762
80
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таълим / олий таълим / ―Тарбия‖ фани / ўқув жараѐни / тарбия жараѐни / профессор-ўқитувчи / талабалар / талаблар / компетенциялар / инновациялар. / education / higher education / subject "Education" / educational process / educational process / faculty / students / requirements / competencies / innovations.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — А. Утамурадов, А. Ташанов

Мақолада Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимида янги тарбия фанининг жорий этилиши, унинг ҳуқуқий-меъѐрий асослари, ижтимоийтарбиявий масалалари таҳлил қилинган. Тарбия фанини ўқитишда профессорўқитувчиларга қўйиладиган талаблар, уларнинг замонавий педагогик компетенциялар билан мувофиқлиги ўрганилган. Шунингдек, бу борада миллий ва хорижий тажрибалар, айниқса инновацияларга алоҳида эътибор қаратилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the introduction of a new academic discipline into the system of higher education of the Republic of Uzbekistan, its legal framework, social and pedagogical issues. The requirements for professors and teachers in teaching the subject of education, their compatibility with modern pedagogical competencies are being studied. Particular attention is also paid to domestic and foreign experience in this area, especially innovative

Текст научной работы на тему «ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА “ТАРБИЯ” ФАНИНИ ЎҚИТИШГА ҚЎЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР ВА ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

ОЛИЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА "ТАРБИЯ" ФАНИНИ УЦИТИШГА ЦУЙИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР ВА УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

А. Утамурадов

Узбекистан Миллий университети профессори

А. Ташанов

Узбекистан Миллий университети доценти

АННОТАЦИЯ

Маколада Узбекистон Республикаси олий таълим тизимида янги тарбия фанининг жорий этилиши, унинг хукукий-меъёрий асослари, ижтимоий-тарбиявий масалалари тахлил килинган. Тарбия фанини укитишда профессор-укитувчиларга куйиладиган талаблар, уларнинг замонавий педагогик компетенциялар билан мувофиклиги урганилган. Шунингдек, бу борада миллий ва хорижий тажрибалар, айникса инновацияларга алохида эътибор каратилган.

Калит сузлар: таълим, олий таълим, "Тарбия" фани, укув жараёни, тарбия жараёни, профессор-укитувчи, талабалар, талаблар, компетенциялар, инновациялар.

ABSTRACT

The article analyzes the introduction of a new academic discipline into the system of higher education of the Republic of Uzbekistan, its legal framework, social and pedagogical issues. The requirements for professors and teachers in teaching the subject of education, their compatibility with modern pedagogical competencies are being studied. Particular attention is also paid to domestic and foreign experience in this area, especially innovative.

Keywords: education, higher education, subject "Education", educational process, educational process, faculty, students, requirements, competencies, innovations.

Мамлакатимизда олиб борилаётган таълим ислохотлари, технология сохаларида эришилаётган ютуклар узлуксиз таълим тизимининг барча боскичларида укитилаётган фанларни оптималлаштириш ва янги фанларни укитишни

илм-фан,

April, 2022

77

Ta^030 этмoкga. By Kaöu yKyB ^aHnapuHuHr yKuTunumugaru TanaSnapgaH энг My^HMH - ynapHHHr Ma3MyHuga MaBmyg hhmhh SunuMnap y3 u^ogacuHu TonnörHHa KonMafi, my SunaH Supra MaMnaKaraMroga aManra omupunaeTraH ucnoxpTnapHu Ma3MyH-MOXHATHHH xycycaH TatnHM coxacuga onuö SopunaeTraH gaBnar cuecaTHHHHr acocufi TaMofiunnapuHH x,aM ohuS öepum xucoönaHagu.

npe3ugeHTHMH3 MaMnaKaraMro MycTaKHnnHrHHHHr fiurupMa TyKKH3 fiunnurura öarumnaHraH TaHTaHanu MapocuMgaru HyTKuga Y30eKHCTOHga aHru Sup yfiroHum - Yhuhhu PeHeccaHc gaBpura nofigeBop apaTunaeTraHuHu anoxuga TatKugnaö yTgu. "XanKuMroHuHr ynyrBop Kygpara mym ypraH xo3upru 3aMoHga Y36eKucToHga aHru Sup yfiroHum - Yhuhhu PeHeccaHc gaBpura nofigeBop aparnnMoKga, gecaK, afiHu xaKuKaT öynagu. X,ap KaHgafi MycTaKun gaBnar MycTaxKaM MatHaBufi nofigeBopra эгa öynraHgaruHa WKcaK TapaKKueTra эpнma onagu. Oapзaнgпapнмнзнннг ucretgog Ba KoSunuaTu, эзгy uHTunumnapuHu TynuK pyeöra nuKapum, um^Moufi ^aonnuruHu omupum, xaeTga MyHocuö ypuH эгaмamпapн ynyH öapna uMKoHuaraapHu apaiuö öepum SyHgaH SyeH xaM 6om MaKcaguMu3 öynuö Konagu" ffly MaKcagga Su3 "Y3nyKcu3 MatHaBufi Tapöua кoнцeпцнacн" goupacuga yMyMTatnuM MaKTaönapuga SupuHHu MapTa "TapSua" ^aHuHu mopufi этмoкgaмнз - geö TatKuggaö yTraH эgн.

^apxaKuKaT, y3oK fiunnap gaBoMuga Tapöua TatnuMgaH öym BaKTuga aManra omupunaguraH KymuMHa WKnaMara - ukkuhhu gapamanu umra afinaHuö, y3yK-wnyK mapaeH öynuö KenraHnuru xaMga maMuaTHuHr negaroruK MagaHuaTu nacafiuö, MaKTaörana TatnuM, MaKTaö negaroraapu, oTa-oHanapHuHr Tapöuara oug negaroruK-ncuxonoruK SunuMnapu 3aMoH Tanaönapura maBoö SepMafi Kongu. Tapöuaga fiyn KyfiunraH xaronap acoparaapu KyHganuK xaeTga, oMMaBufi axöopoT Bocuranapuga, umTuMoufi TapMoKgapga KeHr MyxoKaMa ku-huhuS, maMoaTHunuKHuHr x,aKgu эtтнpoзпapнгa caöaö öyngu. MacanaHuHr aHa öup tomohu onufi TatnuM Myaccacanapuga 3aMoH Tanaönapura maBoö öepaguraH, WKopu ManaKanu Tapöuanu negaroraapHu Tafiepnam umuHuHr cycraamuS KeTraHu öunaH Sofhuk. ^yHKu, em aBnogHu Tapöuanamga MatnyM ManaKa Ba кoмпeтeнцнaпapнн эгaппaмafi Typuö, SyHgafi MactynuaTnu umra KupumumHuHr y3u MaKcagra MyBo^uK эмac.

fflyHgafi öup Ba3uaTga y36eKucToH PecnyönuKacu npe3ugeHTuHuHr "MatHaBufi-Matpu^ufi umnap caMapagopnuruHu omupum SyfiuHa KymuMHa Hopa-Tagöupnap тyFpнcнga"гн 2019 fiun 3 Mafigaru n^ 4307-cohhu Kapopu umpocuHu TatMuHnam, myHuHrgeK, y36eKucTOH PecnyönuKacu Ba3upnap MaxKaMacuHuHr 2019 fiun 31

April, 2022

78

декабрдаги "Узлуксиз маънавий тарбия концепциясини тасдиклаш ва уни амалга ошириш чора-тадбирлар тугрисида"ги 1059-сонли карорининг чикиши бу миллат келажаги, миллат маънавий тараккиёти учун бир узига хос тарихий вокелик булди.

Узлуксиз маънавий тарбия концепциясининг асоси миллий тарбиямиз, Унсур ал Маолий Кайковус, Юсуф Хос Хожиб, Абу Райхон Беруний, Имом Бухорий, Алишер Навоий, Хусайн Воиз Кошифий, Абу Наср Форобий, Абдулла Авлоний, Махмудхужа Бехбудий, Абдурауф Фитрат каби улуг мутафаккирларимизнинг маънавий-илмий меросига асосланган. Айни вактда дунёнинг ривожланган давлатлари тажрибасида синовдан утган замонавий тарбия технологияларидан фойдаланиш Концепциянинг замон билан хамнафаслигини таъминлайди.

Узлуксиз маънавий тарбия Концепциясида дунё педагогик тажрибаси ва ютукларини мужассам этганлиги алохида таъкидланди. Жумладан, Европа Иттифокининг тарбиявий тавсиялари, А^Ш тажрибасидан шахс эркинлиги, тадбиркорлик, муваффакиятга эришишга интилиш, Жанубий Кореяда ёшлар онгига урф-одатлар, ахлокий идеалларни сингдириш, Япониянинг "характерни шакллантиришга йуналтирилган таълим", Хитойнинг яхшилик, тугрилик, поклик, донолик ва ишончлилик каби фазилатларни тарбиялашга каратилган педагогик тажрибалари урганилган.

Концепцияда Узбекистонда ёшлар тарбиясини замонавий асосда илмий-технологик ислох килиш борасида олиб борилаётган ишлар ва уни бугунги кун эхтиёжларидан келиб чиккан холда илмий асосланган таянч компетенциялар, фазилатлар асосида шакллантириш ишига катта ахамият берилган. Бунинг учун оила, мактабгача таълим, умумий урта, урта махсус касб-хунар, олий таълим муассасалари, махаллаларнинг ижтимоий-педагогик хамкорликни янги даражага кутарилади.

Президентимиз Узбекистонни ривожланган давлатлар даражасига кутариш учун фукароларнинг фаоллигига эришиш мухим омил эканлигига эътиборни каратди. Ушбу максадни амалга ошириш учун фикрлаши, хаётга муносабати бутунлай узгача булган янги авлодни тарбиялаш, таълим-тарбия бериш вазифаси мухимдир. Бу борада мамлакатимизда киска давр ичида амалга оширилган ишлар, хусусан, мактабгача таълим, умумий урта-таълим, олий таълимдаги ислохотлар янги авлодни тарбиялаш асосларини мустахкамламокда. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 6 июлдаги 422-сонли "Умумий урта

April, 2022

79

таълим муассасаларида «Тарбия» фанини боскичма-боскич амалиётга жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори кабул килинди. Ушбу карорнинг максади Умумий урта таълим муассасалари укувчиларининг ёши ва психофизиологик хусусиятларини инобатга олган холда уларнинг онгига умуминсоний кадриятлар ва юксак маънавиятни янада чукур сингдириш, уларни ватанпарварлик ва инсонпарварлик рухида тарбиялаш, умумий урта таълим муассасаларидаги маънавий-тарбиявий ишларни янгича асосда ташкил этиш этиб белгиланган.

Мазкур карорга мувофик, Умумий урта таълим муассасаларида «Одобнома», «Ватан туйгуси», «Миллий истиклол гояси ва маънавият асослари» хамда «Дунё динлари тарихи» фанларини бирлаштирган холда ягона «Тарбия» фани 1 — 9-синфларда — 2020/2021 укув йилидан, 10 — 11-синфларда эса — 2021/2022 укув йилидан бошлаб фанларга ажратилган умумий соатлар доирасида боскичма-боскич амалиётга жорий этилди. Карор доирасида 2020 — 2023 йилларда республика олий таълим муассасаларининг «Бошлангич таълим», «Тарих» (мамлакатлар ва минтакалар буйича), «Тарих укитиш методикаси», «Филология ва тилларни укитиш: Узбек тили», «Узбек тили ва адабиёти», «Миллий гоя, маънавият асослари ва хукук таълими», «Педагогика ва психология», «Диншунослик» ва Исломшунослик (Ислом тарихи ва манбашунослиги)», «Психология (Дин социопсихологияси)» таълим йуналишлари битирувчиларига умумий урта таълим мактабларида «Тарбия» фанини укитиш хукуки берилиши юзасидан зарур чораларни курсин ва мазкур таълим йуналишлари укув режаларига 2020/2021 укув йилидан бошлаб тегишли узгартиришлар киритишни режалаштирилган булиб, бу борада муайян ишлар амалга оширилди.

Бугунги кунда жамиятда ижтимоий бирдамлик хиссини мустахкамлаш, халкимиз турмушини хар томонлама юксалтиришга хизмат киладиган эзгу гоялар атрофида ёш авлодни бирлаштириш таълим тизими олдида турган энг долзарб масалалардан биридир. Албатта, бу уз-узидан амалга ошиб колмайди, бунинг учун аввало мавжуд холатни хисобга олган холди тизимли ёндашув зарур. Шунинг учун "Узлуксиз маънавий тарбия концепцияси" доирасида умумтаълим мактабларида биринчи марта "Тарбия" фани жорий этилди. Аввало айтиш керак, бу фан бошка фанлардан узининг интегратив жихатлари билан фарк килади. Узлуксиз таълим тизимида мазкур фанни укитиш буйича самарали натижаларга эришиш осон эмас, албатта. Укитувчи-педагоглар олдида хали жуда катта

April, 2022

80

ташкилий, педагогик, дидактик, услубий ишларни амалга ошириш вазифаси турибди. Янги авлодга таълим-тарбия беришда энг масъулиятли вазифа укитувчи-педагогларимиз зиммасига тушади. "Тарбия" фани кайси фанлар билан узвийлашади, кайси мавзуларга купрок эътибор каратиш керак? Бугунги замонни ривожлантирадиган фанлар, кандай кадриятлар билан уйгун булиши лозим, деган мухим саволларга эътиборни каратиш максадга мувофик буларди. Агар укитувчи-педагогларнинг янги тарбия фанини укитишга малака ва куникмалари оширилмаса, уларни рухан тайёрланмаса, фан дастури уз самарасини бериши кийин кечади. Шу нуктаи назардан тарбия фанини укитадиган мутахассис педагог кадрларни тайёрлаш, кайта тайёрлаш, малака куникмаларини ошириш биринчи даражали вазифадир.

Олий таълим тизимида тарбия фанини укитишнинг максади ва вазифалари аник белгилаб олиниши лозим. Тарбия фанни укитишдан максад - талабаларга келажак авлодни маънавий юксад физилатлар эгаси килиб тарбиялашда инновацион тарбия технологияларини конуниятларини, жахон тарбия концепциялари намуналарининг киёсий тахлили, таълим муассасаларида тарбия фанини укитишнинг шакл, метод ва воситаларини ургатишдан иборат. Фаннинг вазифаси эса - талабаларга тарбия фанини укитишнинг назарий-илмий, амалий ва методологик асослари хакида билим бериш, тарбия фанини укитиш ижтимоий зарурат сифатида илмий-амалий асослаш, фанни укитишда инновацион таълим технологияларидан фойдаланишнинг сифат самарадорлигини оширишга оид билим, куникма ва малакаларини шакллантиришдан иборат.

Узбекистон Республикаси Президентининг "Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора - тадбирлари тугрисида"ги карорида: "Х,ар бир олий таълим муассасаси жахоннинг етакчи илмий-таълим муассасалари билан якин хамкорлик алокалари урнатиш, укув жараёнига халкаро таълим стандартларига асосланган илгор педагогик технологиялар, укув дастурлари ва укув-услубий материалларини кенг жорий килиш, укув-педагогик фаолиятга, мастер-класслар утказишга, малака ошириш курсларига хорижий хамкор таълим муассасаларидан юкори малакали укитувчилар ва олимларни фаол жалб килиш" таъкидланганлиги мухим ахамиятга эга булди.

Узбекистон Республикаси миллий ва маънавий-маърифий тараккиётининг муваффакиятларини белгилаб берувчи, бу туб вазифаларнинг бош харакатлантирувчи кучи инновацион педагогик технологияларни амалиётга татбик этишдан иборат. Бунда

April, 2022

81

авторитар педагогикадан воз кечиб, инновацион технологиясини кабул килишимиз керак булади. Хрзирги вактда Узбекистонда таълим ва тарбиянинг бош максади ва мазмуни тубдан янгиланди. Шу сабабли, Узбекистон Республикасида олий ва урта махсус укув юртларида инновацион технологияларни самарали жорий этишга алохида эътибор каратилмокда.

Олий таълим тизимида тарбия фанини укитишда куйидагилар инобатга олиниши лозим:

Биринчидан, тарбия хар кандай жамият ва хар кандай мамлакат хаётида хал килувчи ахамият касб этади. Ёш авлоднинг, умуман, жамият аъзоларининг тарбияси билан етарлича шугулланмаган мамлакат тургунлик ва инкирозга махкумдир. Негаки, усиши ва ривожланиши учун хар кандай жамиятда хам моддий ва маънавий бойликлар ишлаб чикариш, тухтовсиз равишда юксалиб бориши лозим. Бунинг учун ёш авлод моддий ва маънавий бойликлар етиштиришни аждодлари тажрибаларидан унумли фойдаланиб, улардан хам яхширок ишлаб чикара билишлари керак. Ёш авлодда ана шундай моддий ва маънавий кобилиятларни шакллантира билиш учун эса, жамият узлуксиз равишда самарали фаолият курсатадиган нафакат тарбиявий ишлар тизимига, балки тарбияни фан сифатида укитишнинг зарурлигини тулаконли англамок лозим.

Иккинчидан, тарбия фанини укитиш жараёнида талабаларнинг хаёти ва фаолиятини педагогик жихатдан тугри уюштириш гоят мухимдир. Фаолият жараёнида талаба ташкаридан келаётган ахборот хуружларига, тарбиявий таъсирларга нисбатан маълум муносабатда булади. Бу муносабат шахснинг ички эхтиёж ва хохишларини ифодалайди. Психолог ва педагогларнинг тадкикотлари шахсга ташки омилларнинг (хох салбий, хох ижобий) таъсири боланинг уларга муносабатига богликлигини курсатади. Талабалар фаолиятини уюштиришгина эмас, балки тарбияланувчининг бу фаолиятга нисбатан турли кечинмаларни кандай англаши, бахолаши, хис килиши, улардан узи учун нималарни олаётганлигини билиши зарур. Олий таълим тизида укитиладиган тарбия фанида булажак укитувчиларнинг маънавий, мафкуравий, ижтимоий, сиёсий, хукукий билимлар билан куролланиши зарур. Чунки у ёш авлод онгу тафаккурини, тарбияси уз билимлари асосида шакллантиради.

Учинчидан, тарбия фанини укитиш жараёнида талабанинг онгигина эмас, балки хис-туйгуларини хам устириб бориш, унда жамиятнинг шахсга куядиган ахлокий талабларига мувофик келадиган хулкий малака ва одатларини ривожлантириш лозим. Бунга

April, 2022

82

эришиш учун укитувчи талабанинг онги, хиссиёти, тафакккури ва иродасига таъсир этиб боради. Агар буларнинг бирортаси эътибордан четда колса, максадга эришиш кийинлашади. Тарбия жараёнини укитувчи бошкаради, у талабалар фаолиятини белгилайди, уларнинг ижтимоий жараёнда иштирок этишлари учун шарт-шароит яратади.

Туртинчидан, олий таълим тизимида укитилаётган "Тарбия" фанни узлаштириш натижасида талаба билиши лозим булган билимлар мажмуи хам аниклаштириб олиниши лозим. Тарбия фанининг Давлат таълим стандартлари, укув дастурлари, меъёрий-хукукий асослари, ушбу фанини укитишнинг илмий, диний, бадиий ва фалсафий асослари, укитишдаги янгича ёндашувлар; Замонавий тарбияшуносликнинг глобаллашув, узаро интеграцион ва ахборот технологиялари ривожланган жараёнидаги муаммолари, вазифалари ва уларнинг ечимлари, тарбиявий жараёнлар, уни ташкил этишда миллий тажриба, маънавий меросдан самарали фойдалана олиш хамда юксак маънавиятли педогок кадрларни шакллантириш, таълим тизими фаолиятини таъминлашнинг меъёрий-хукукий хужжатлари, ёшларда хукукий онг ва маданиятни шакллантириш кабиларни билиши керак.

Бешинчидан, талабалар тарбия фани урганиш мавзусига киритган муаммоларини идрок этиш, тарбияни мустахкамлашда миллий тарбия мезонларини куллай билиш, атрофида содир булаётган жараёнларга уз муносабатини билдира олиш, жамият ва инсон хаётида тарбиянинг урнини англаш ва бугунги кунда таълим тарбия жараёнида содир булаётган вокеаларни бахолай олиш куникмаларига эга булиши керак. Шунингдек, Узбекистоннинг таълим-тарбия сиёсатини билиш, тарбия жараёнида маънавий-миллий ва умуминсоний кадриятлар, мезон ва тамойилларлар буйича уз карашларини илмий асослашни ва ифодалашни билиш, миллий тарбия талабларига амал киладиган фаол хаётий дунёкараш каби малакаларга эга булиши керак.

Хуллас, таълим-тарбия хамжихатликда, хамкорликда олиб бориладиган жараён. Бу ерда олий таълим тизимида тахсил олаётган булажак укитувчи-мураббийнинг алохида, ота-онанинг алохида урни ва жамоатчиликнинг хамкорликдаги вазифалари бор. Шу жихатдан карасак, демак, "Тарбия" фанининг укитилиши, самарадорлиги масаласи умумхалк иши даражасига кутарилиши зарур. Узбекистон келажаги булган ёшларнинг истикболи учун астойдил ва хамкорликда ишлашимиз керак, деган маънавий талабни умумхалк харакатига айлантирилса ва хар бир педагог укитувчи узига катъий вазифа сифатида белгиласа,

April, 2022

83

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-77-84

"Миллий тикланишдан-миллий юксалиш сари" концептуал гояни амалга ошириш имконияти ошади.

REFERENCES

1. http: //www.uzdaily .uz/uz/po st/6557

2. https://lex.uz/docs/4320700

3. https://lex.uz/docs/4676839

4. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 6 июлдаги 422-сонли "Умумий урта таълим муассасаларида «Тарбия» фанини боскичма-боскич амалиётга жорий этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карори https://lex.uz

5. https://lex.uz/docs/3171590

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.