Научная статья на тему 'ЯНГИ ДАВР ОНТОЛОГИЯСИДА ДУНЁ ТАБИИЙ-ИЛМИЙ МАНЗАРАСИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ'

ЯНГИ ДАВР ОНТОЛОГИЯСИДА ДУНЁ ТАБИИЙ-ИЛМИЙ МАНЗАРАСИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

26
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
теология / классик фан даври / табиий ва илмий фанлар / Галилей-Нютоннинг механика қонунлари / текшириш методлари / эмпирик (индукция) / рационаллик (дедукция) методлар / тортишиш кучи / дунѐни механистик манзараси / theology / the era of classical science / natural and scientific sciences / Galileo-Newton's laws of mechanics / methods of investigation / empirical (induction) / rationality (deduction) methods / gravity / mechanistic view of the world.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Султонмурод Пардаев

Ушбу мақолада янги даврда дунѐ табиий-илмий манзарасининг онтологик ўзига ҳослиги талқин қилинган. Шунингдек дунѐ табиий-илмий манзарасининг фан шаклланишидаги шахслар дунѐқарашига илмий таьсири ѐритиб берилган. Жумладан, Ғарб фалсафий таьлимотларидаги табиий қарашларнинг кейинги давр илмий дунѐқарашига таьсири ҳам қиѐсий талқин қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, the ontological uniqueness of the natural-scientific landscape of the world in the new era is interpreted. Also, the scientific impact of the naturalscientific landscape of the world on the outlook of individuals in the formation of science is highlighted. In particular, the influence of natural views in Western philosophical teachings on the scientific outlook of the next period was also comparatively interpreted

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ДАВР ОНТОЛОГИЯСИДА ДУНЁ ТАБИИЙ-ИЛМИЙ МАНЗАРАСИНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 11 | 2022

ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ЯНГИ ДАВР ОНТОЛОГИЯСИДА ДУНЁ ТАБИИЙ-ИЛМИЙ МАНЗАРАСИНИНГ УЗИГА ХОС ЖИХДТЛАРИ

Султонмурод Пардаев

Узбекистан Миллий университети таянч докторанти Ф.ф.д. проф. Н. А. Шермухамедова такризи асосида

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада янги даврда дунё табиий-илмий манзарасининг онтологик узига хослиги талкин килинган. Шунингдек дунё табиий-илмий манзарасининг фан шаклланишидаги шахслар дунёкарашига илмий таьсири ёритиб берилган. Жумладан, Гарб фалсафий таьлимотларидаги табиий карашларнинг кейинги давр илмий дунёкарашига таьсири хам киёсий талкин килинган.

Калит сузлар: теология, классик фан даври, табиий ва илмий фанлар, Галилей-Нютоннинг механика конунлари, текшириш методлари, эмпирик (индукция), рационаллик (дедукция) методлар, тортишиш кучи, дунёни механистик манзараси.

ABSTRACT

In this article, the ontological uniqueness of the natural-scientific landscape of the world in the new era is interpreted. Also, the scientific impact of the natural-scientific landscape of the world on the outlook of individuals in the formation of science is highlighted. In particular, the influence of natural views in Western philosophical teachings on the scientific outlook of the next period was also comparatively interpreted.

Keywords: theology, the era of classical science, natural and scientific sciences, Galileo-Newton's laws of mechanics, methods of investigation, empirical (induction), rationality (deduction) methods, gravity, mechanistic view of the world.

КИРИШ

Классик фан даврининг пайдо булишига замин тайёрлаган табиатшунос олимлардан бири Николай Кузанский (1401-1464) булиб, унинг гоялари кейинчалик Николай Коперник, Жордано Бруно, Галелео Галилей, Иоганн Кеплер ва бошка бир катор табиатшунос олимлар фалсафий карашларига ижобий таъсир килади. Дархдкикат, XV-XVI асрлардан табиий ва илмий фанлар тобора теология билан уз алокасини уза бошлайди. Шунингдек, табиий ва илмий фанлар секин-

November, 2022

526

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

acTanHK ÖunaH MycTaKHn puBo^naHHm fiynura yTHÖ gHH Ba HepKoB TabnuMoTnapura Kapmu HHKum ^apaeHH M3ara Kenagu. KpnaBepca, ymÖy gaBpra KenuÖ FapÖga ^aMuaTHHHr eTaKHH KaraaMnapu TexHHKaHHHr Ha3apufi acocu Ba gHHHfi ugeonoruara Kapmu Kypamga Kypon cu^araga TaÖuufi ^aHnapHH pHBO^naHTHpnmra acocufi эbтнöopннн KapaTHmraH. 3epo, ÖH3HHHr $HKpHMH3Ha, 6y gaBp gyHe MaH3apacu ypTa acpnapgaH Öepu xyKMpoH ÖynuÖ KenaeTraH gornaTHK gHHHfi ugeonoruara Kapmu KaTTa hhkhhoö öynumura ohhö KenraH gefium MyMKHH.

AgaÖHeraap Tax^Hnura Kypa, afiHaH aHru gaBp (KnaccuK gaBp) gaH ÖomnaÖ TaÖHHH öunuMnap ÖunaH ÖupranHKga hhmhh ÖunHMnap xaM puBo^narn öomnaraHHHHH TatKHgnam no3HM. ffly ^yMnagaH Kyn acpnap gaBOMHga Kyem Ep aTpo^Hga afinaHagu, geraH aHraum TatnHMoT xyKMpoH ÖynraH Öynca hhmhh ganamapHUHr acocnaHHmu Hara^acuga Ep Kyem aTpo^uga afinaHHmu HCÖOTnaHagH. fflyHHHr ynyH hhmhh ÖunHMnapHHHr xaMMa maKmapu Ba öhphhhh xonga ganHnnapHHHr xaKUKufinurH KaTTHK TeKmHpHmgaH yTHmu KepaK.

fflyHHHrgeK, KnaccHK gaBpgaH ÖomnaÖ $anca$a Ba gHHHfi Kapamnap Öup-Öupu ÖHnaH anoxuga-anoxuga xonga эмac, ÖanKH Öup-Öupu ÖunaH apanamraH xonga onguHra KapaÖ cun^ufi Öomnafigu. ffly ÖunaH Öupra, Öy gaBpga M3ara KenraH gyHeHHHr TaÖHHfi-unMHfi MaH3apacHgaH Xygo oÖpa3H yHyrana ÖopuÖ, HHCOHHH TaÖHaTHHHr Öup khcmh cu^araga Kapafi ÖomnaHraH. Y3 HaBÖaTHga, öyHgafi Hy^TaH Ha3apHH afiHHKca YfiroHHm gaBpH $paHcy3 $afinacy$H Mumen ge MoHTeHHHHr HaTypanucTHK ^uxaraapra эгa Haßapuacuga KypumHMH3 MyMKHH. Taxnarnap acocHga yHHHr "X,HKMaTnap" KHToÖuga TatKugnamuna: hhcoh TaÖHaTHHHr ÖHp KucMHgup Ba y y3 xaeTH gaBOMHga TaÖHaTHHHr KoHyHHaTnapura öyficHHHmH mapT. OnaM ÖH3HH apaTagu, geMaK y ®:oh Ba aKgra эгa. EH3HHHr HCTanraH khcmhmh3 - ÖH3gaH Kypa KaMpoK, ÖH3 эca onaMHHHr ÖHp khcmhmh3; geMaK onaM ÖH3ra HucÖaTaH KynpoK goHHmMaHgnHK Ba aKgra эгa [ MoHTeHb M. 1958. - C.652.]. Eu3HHHr $HKpHMH3Ha, MoHTeH TaÖuaT, hhcoh Ba xygoHH Öup-Öupura y3BHfi ÖornHKgHrHHH H^oganam opKanu HaTypanH3MHHHr aHruna xapaKTepga HaMoeH Öynum ^uxaraapuHH ohhö Öepumra эpнmгaн. ffly HyKTau Ha3apga KaparaHga, yHHHr Kapamnapu KefiHHru gaBp HaTyp^afinacy^napu ynyH y3ura xoc KynnaHMa Ba3H^acuHH Öa^apraHnuruHH xynoca KH^um MyMKHH.

TÄ^KH^OT METO^O^OrHHCH

^apxaKHKaT, XVI-XVII acpnapga onaMHHHr HaTyp^anca^ufi MaH3apacu ypHHra MexaHHK MaH3apacu TacguKgaHagu, ÖyHga onaMgaru pyfi ÖepaguraH xogucanap TaÖHaTHHHr xaMMa KoHyHnapu acocuga

eTyBHH ranunefi-HwToHHHHr MexaHHKa KoHyHnapu ÖunaH

November, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

тушунтирилади [ O'saшv О'Т. 2004. - B.25.]. Бизнинг фикримизча, урта асрларда илгари сурилган оламнинг натурфалсафий манзараси бир ёклама даражадаги табиий-илмий караш булиб, унга кура барча карашлар диний акидалар нуктаи назаридан догматик тарзда кабул килинган, деб айтиш мумкин. Зеро, янги даврга келиб инсонлар дунёкарашида бир канча узгаришлар булиши натижасида оламнинг диалектик томондан тушиниш жараёни бошланганлиги эътирофга лойикдир. М.Мамадазимов ёзишича: ,, Коперник назариясига кура, Оламнинг марказида Куёш туриб, барча планеталар, жумладан, Ер, унинг атрофида тартиб билан айланади" [ Mamadazimov M. 2008. B.43.] деган ёндашувига кушилиш мумкин. Шу билан бирга, файласуф Коинотнинг чекланганлигини ва у каердадир харакатсиз юлдузларга бирлаштириб куйилганлигини айтиб утади. Дархакикат, унинг карашларини астроном Тихо Браге (1546-1601) танкид килади ва Венера сайёраси ёнидан утувчи кометанинг орбитасини хисоблаб чикади. Н.Шермухамедова таькидлашича: ,, унинг хисобларига кура, агар бу комета мавжуд булганида, сферанинг каттик кобигига тукнаш келган булар эди, бирок бундай ходиса юз бермади" [ Shermuxamedova N.A. 2021. - B.38.] Бизнинг фикримизча, Коперникнинг олам чекланганлиги тугрисидаги караши бир ёклама даражадаги характерга эга булиб, физик олим Тихо Браге томонидан унинг бу караши инкор килинган ва оламнинг чексизлиги гоясини исботлаб берилиши эътирофга лойикдир.

XVII—XVIII асрдан бошлаб фалсафий билимлар олдида янги вазифалар турган. Хусусан, ушбу вазифалардан бири - фалсафанинг бошка фанлар билан узвий богликлигини аниклаш эди. Шундай килиб, бу давргача фалсафа ва табиий фанларнинг бир-биридан фарки булмаган булса, эндиликда фалсафа билан биргаликда, табиий фанлар диалектик холатда шаклланиб борганлигини таъкидлаш зарур. Дархакикат, бу даврда физик олимлар ва файласуфлар томонидан табиат ходисаларини текшириш методлари ишлаб чикилади. Шу нуктаи назардан олиб караганда, ягона булган фандан айрим, табиий-илмий фанларнинг яъни механика, астрономия, физика каби фанларнинг ажралиб чикиш жараёни фалсафа ва табиий фанларнинг ривожланиши учун катта туртки берганлигини тахлил килиш мумкин. Бизнинг фикримизча, классик даврнинг физик олим ва файласуфлари билишнинг умумий усулини ишлаб чикиш масаласига катта ахамият берадилар. Жумладан, ушбу даврда ижод килган олимларнинг баъзи бирилари математик хулоса ва исбот усулларини умумлаштиришга харакат килса, баъзилари табиий фанлардаги эмпирик текшириш усулини фалсафага татбик

килишганлигини тахмин килиш мумкин.

November, 2022

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 11 | 2022

ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

Юкоридаги фикрларни асослаш учун бу даврнинг буюк вакили Жордано Бруно (1548-1600)нинг табиий-илмий карашларини куриб чикиш лозим. Тахлиллар асосида унинг "Музаффар махлукнинг кувилиши" асарида инсон табиатнинг ажралмас кисми эканлиги тугрисида фикр билдиради: "Курмаяпсизми, уругдан поя шаклланади, поядан бошок шаклланади, бошокдан дон шаклланади, дондан ун шаклланади, ундан эса - кон, кондан эса - хомила, хомиладан эса - инсон, инсондан эса - мурда, мурдадан эса - тупрок, тупрокдан эса - тош, шу зайлда барча табиий жисмларнинг келиб чикишини айтиш мумкин"[Бруно Дж. 1999. - С.360.]. Бизнинг фикримизча, файласуф узининг табиий-илмий карашлари билан узидан олдин яшаган Коперник карашларини янгича тафаккур билан ривожлантирганини эътироф килиш зарур.

Шундай килиб, Ж.Бруно илгари сурган бу каби табиий-илмий карашлар черков таълимотига зид булиб, унга булган ишончнинг шубха остига олинишига сабаб булади. Шунга карамай, унинг гоялари кейинчалик ноклассик фан даврига келиб дунёнинг табиий-илмий манзарасининг бир канча мезонларини очилишига сабаб булганлигини хулоса килиш мумкин.

Н.С.Бибитов ёзишича: ,, Галилей бушликда жисмларнинг тушиш конунларини аниклаб берди, текис харакатланмайдиган нуктанинг тугри чизикли харакати вактида тезлик ва тезланишлар булишини биринчи булиб механикага киритди, динамиканинг биринчи конуни булган инерция конунини таърифлаб берди" [ Bibitov N.S. Amaliy mexanika. 2008. - B.9.] Ушбу тахминий карашларни италиялик файласуф И.Нютон узининг инерция конуни оркали тизимлаштиради ва илмий асослаб беради. Шу жихатдан караганда, у бевосита тажриба натижалари билиш фаолиятига етарли эмас ва у назарияга асосланган булиши лозим деб, таъкидлайди. Яна бир уйгониш даврининг физик олими Белиз Паскал булиб, хусусан, у инсон билиш жараёнлари Худо билан эмас, балки табиат билан солиштирилиши лозимлигини таъкидлайди. Шу жихатдан карасак, у диний булмаган табиий ва илмий билимларни билиш маъносиз, деган черков таълимотига карши чикканлигини баён килиш мумкин. Шу уринда эътиборга молик жихат шундаки, у инсонни кичик зарра сифатида мушохада килиш кобилиятига эга эканлигини тасаввур килади. Зероки уни махв этиш учун озгина бугланиш, бир томчи сув хам етарли, лекин гарчи бутун олам унинг устига бостириб келса хам, инсон уз котилига нисбатан олийжаноброк ва мукаммалрок булиб колаверади"[ Паскаль Б. 1892. - С.278 ]. Шунга кура, антропоцентризм нуктаи назаридан инсон тугрисидаги тасаввурлар кадимги даврларда инсоннинг тулик Худонинг хукми остида булиши, урта асрларда инсонни Худо

November, 2022

529

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

билан бирлашиб кетишига харакат килиши, Уйгониш даврида эса инсон акл ёрдамида Худонинг мохиятини тушунишга томон харакатланиб борган дейиш мумкин.

ТАХЛИЛ ВА НАТИЖАЛАР

Хусусан, XVII асрдан бошлаб Ф. Бэкон ва Р. Декарт икки хил методни яьни эмпирик (индукция) ва рационаллик (дедукция) методларни ишлаб чикиши натижасида табиий-илмий билимларнинг баьзи мезонларини шаклланишига сабаб булган ва бу табиий-илмий фанларда туб бурилишга олиб келганлигини кузатиш мумкин. Хусусан, ушбу методлардан фойдаланиш оркали кейинчалик инглиз табиатшунос олими Чарлиз Дарвин томонидан эволюция назариясини кашф килинишига олиб келганлигини айтишимиз лозимдир.

XVII асрдан бошлаб табиатшуносликнинг бир канча сохалари, айникса, математика ва механика натурфалсафадан ажралиб чиккан булсада, аммо, механика натурфалсафа билан узвий богликликда ривожланиши натижасида табиий-илмий фанларда туб бурилиш булишига олиб келади. Хусусан, бу даврнинг физика ва механика борасида кузга куринган файласуфи сифатида Исаак Нютон (1643-1727)ни алохида тилга олиш зарур. Шунингдек, файласуфнинг асосий рисоласи "Табиат фалсафасини математик асослари" деб номланади. Тахлилилимизга кура, ушбу асарида бутун классик физиканинг асоси булган Ер ва осмон механикасининг ягона тизимини баён килиб беради. Г.Ахмедова, О.Б.Маматкулов, И.Холбаев каби физик олимларнинг ёзишича: ,, Нютон каттик жисмлар узаро таъсирининг табиатини караб чикиб, шундай хулосага келди: зарраларнинг бирлашиши уларнинг кандайдир куч билан тортишишидир, зарралар бир-бирига текканда, бу кучлар катта кийматга эга булади" [ Axmedova G, Mamatqulov O, Xolbayev I. 2013. - B.5.]. Шу нуктаи назардан олиб карасак, файласуф ердаги огирлик кучи оламдаги барча жисмлар орасида узаро таъсир этувчи тортишиш кучининг бир куриниши булиши мумкинлигини таъкидлайди. Хусусан, огирлик кучи Ер сиртининг барча нукталарида унинг маркази томон юналган [ Тургунов Т. 2003. - Б.35.]. Кейинчалик, у бу фикрларини тизимга келтиради ва уни бутун олам тортишиш конуни, деб номлайди. Унинг томонидан кашф килган бутун олам тортишиш конунининг очиб берилиши натижасида табиий ва илмий фанлар билан шугулланувчи олимлар осмон жисмларини жуда аникликда улчаш имкониятига эга

булишади.

November, 2022

Дархакикат, И.Нютон узаро тортишиш кучининг бошка кучлардан ажратиб турадиган бир канча хусусиятлари мавжудлигини тушунтиради, яъни унга кура:

1) Космик жисмлар бир-биридан канча узокда булмасин, улар бир-бирига таъсир курсатади;

2) Тортишиш кучи жисмларнинг кимёвий хусусиятларига, табиатига ва бошка хоссаларига боглик булмай, факат уларнинг массаларига боглик;

Бошкача килиб айтадиган булсак, барча моддий жисмлар бир-бирига тортилиб, унга кура тортишиш кучи катталиги жисмларнинг физик ва кимёвий хоссаларига, уларнинг харакати ва мухитига боглик эмаслигини эътироф этади. Юкоридаги тахлилий фикрлардан келиб чикиб айтадиган булсак, Ньютон биринчи булиб комета орбитасини, унинг юлдузларга нисбатан силжишини кузатиб ва унинг планеталар сингари Куёш системасида Куёшнинг тортишиши кучи таъсирида харакатланаётганига ишонч хосил килди [ Воронцов -Вельяминов Б А. 1977. - Б.91.]Бизнинг фикримизча, шу маънода у Кеплер асослаб берган яъни сайёралар харакатининг 3 конунини баён килади. Жумладан, жисмлар узаро тортишиши натижасида бир-бирига нисбатан эллипс буйлаб ва кометаларнинг Куёш атрофида парабола буйлаб ёки гипербола буйлаб харакат килиши хакида хулосага келади.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Адабиётлар тахлилига кура, Янги даврда дунёнинг бир бутун табиий-илмий манзарасини яратишда бир канча омиллар ишлаб чикилган. Хусусан, табиатшуносликда сохавий тармокланиш жараёни кучайиб борган. Айникса, астраномия, механика, физика фанларини табиатшуносликни турли томонларига оид конунларни, уларни математик конуниятлар асосида тахлил килишган. Бу даврда илмий асослашга харакат килинган дунёни табиий-илмий манзараси механик манзара шаклида намоён булган. XVII аср табиатшунослик билимларининг чекланганлигига карамасдан дунёни механик манзараси фан ва фалсафанинг ривожланишига катта туртки берган. Жумладан, бу даврда табиатнинг айрим конуниятлари мифологик ва диний схоластик тушунишдан озод килина бошланган. Бу даврдан бошлаб Европада табиий-илмий билимларни шаклланиши натижасида дунёнинг янги манзарасини ишлаб чикиш эхтиёжини кучайиб борган. Шундай килиб, энг илмий кашфиётлар ва назариялар, гипотезалар механика ва математика илмларида намоён булган. Шу жумладан, дунёни янги табиий-илмий манзарасини яратишда бир канча механик конуниятларга

November, 2022

531

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

таянилган. Бу манзарани шартли равишда "дунёни механистик манзараси" деб номлаш мумкин.

REFERENCES

1. Монтень М. Опыты. Избранные произведения в 3-х т. T. 2 / Пер. с фр. М. -Ленинград: Изд-во академии наук СССР, 1958. - С.652.

2. O'sarov O'.T. Tabiatshunoslik asoslari. - Toshkent: Mehnat, 2004. - B.25.

3. Mamadazimov M. Astronomiya. - Toshkent: O'qituvchi, 2008. - B.43.

4. Shermuxamedova N.A. Ilmiy tadqiqot metodologiyasi. - Toshkent: 2021. - B.38.

5. Бруно Дж. Изгнание торжествующего зверя. О причине, начале и едином. -Москва: Харвест, 1999. - С.360.

6. Bibitov N.S. Amaliy mexanika. - Toshkent: <<YANGIYUL POLIGRAPH SERVICE», 2008. - B.9.

7. Паскаль Б. Мысли о религии. - Москва: Типография, 1892. - С.278.

8. Axmedova G, Mamatqulov O, Xolbayev I. Atom fizikasi. - Toshkent: Istiqlol, 2013. - B.5.

9. Тургунов Т. Амалий физика. - Тошкент: Узбекистон, 2003. - Б.35.

10. Воронцов -Вельяминов Б.А. Астраномия. - Тошкент: 1977. - Б.91.

November, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.