Научная статья на тему 'ЯНГИ ДАВР ҒАРБ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ИНТУИЦИЯ – ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ'

ЯНГИ ДАВР ҒАРБ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ИНТУИЦИЯ – ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
17
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Интуиция / Интеллектуал интуиция / Янги давр / Интуитив билиш / феномен / ақл ва билим. / Intuition / Intellectual Intuition / New Age / Intuitive Knowing / Phenomenon / Mind and Knowledge.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Раматов, Ж.С., Валиев, Л.А.

Мақолада Янги даврда Рене Декарт, Спиноза, Лейбниц интеллектуал интуиция ҳақидаги таълимотни яратди.Рене Декарт таълимотида ҳақиқий билишнинг асоси ва мезони фақат соддалик, аниқ ва равшанлини. Р. Декарт интуиция фақат ҳиссий тасдиқга эга бўлиши мумкин, деб ҳисоблаган, баъзан диққатли ақлдан келиб чиқади, бу ақл ва ақлнинг табиий нури сифатида келганлиги кўринади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE VIEWS OF NEW AGE WESTERN THINKERS ON INTELLECTUAL INTUITION

In the article, Rene Descartes, Spinoza, Leibniz created the doctrine of intellectual intuition in the New Age. In the doctrine of Rene Descartes, the basis and criterion of true knowledge is only simplicity, clarity and clarity. R. Descartes believed that intuition can only have emotional confirmation, sometimes arising from attentive reason, which appears to come as a natural light of reason and reason.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ДАВР ҒАРБ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ИНТУИЦИЯ – ҲАҚИДАГИ ҚАРАШЛАРИ»

ЯНГИ ДАВР ГАРБ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ ИНТУИЦИЯ - хдкидаги КАРАШЛАРИ

РАМАТОВ Ж.С.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар " кафедраси мудири

ВАЛИЕВ Л.А.

Тошкент давлат транспорт университети "Ижтимоий фанлар " кафедраси докторанти

d https://doi.org/10.24412/2181-2993-2023-2-185-190

Мацолада Янги даврда Рене Декарт, Спиноза, Лейбниц интеллектуал интуиция %ацидаги таълимотни яратди.Рене Декарт таълимотида уациций билишнинг асоси ва мезони фацат соддалик, АННОТАЦИЯ аниц ва равшанлини. Р. Декарт интуиция фацат %иссий тасдицга

эга булиши мумкин, деб %исоблаган, баъзан диццатли ацлдан келиб чицади, бу ацл ва ацлнинг табиий нури сифатида келганлиги куринади.

Калит сузлар: Интуиция, Интеллектуал интуиция, Янги давр, Интуитив билиш, феномен, ацл ва билим.

In the article, Rene Descartes, Spinoza, Leibniz created the doctrine of intellectual intuition in the New Age. In the doctrine of Rene Descartes,

„ the basis and criterion of true knowledge is only simplicity, clarity and

ABSTRACT , ■ n d у f , •• • P , ■ у

clarity. R. Descartes believed that intuition can only have emotional

confirmation, sometimes arising from attentive reason, which appears to

come as a natural light of reason and reason.

Keywords: Intuition, Intellectual Intuition, New Age, Intuitive Knowing, Phenomenon, Mind and Knowledge.

В статье Рене Декарт, Спиноза, Лейбниц создали учение об интеллектуальной интуиции в Новое время.В учении Рене Декарта основой и критерием истинного знания являются только простота, АННОТАЦИЯ ясность и ясность. Р. Декарт считал, что интуиция может иметь

только эмоциональное подтверждение, возникающее иногда от внимательного разума, который представляется естественным светом разума и разума.

Ключевые слова: Интуиция, Интеллектуальная Интуиция, Нью Эйдж, Интуитивное Познание, Феномен, Разум и Знание.

185

14 www.birunijournal .uz

КИРИШ

Фалсафа тарихшунослиги манбаларида «интуиция» тушунчаси турлича талкин килинган. У кандайдир интеллектуал билим ёки тушунчанинг асоси сифатида каралиб, "интеллектуал интуиция" сохаси сифатида алохида ажратилган. Хрдисаларнинг мохиятини бирданига акл билан илгаб олиш интеллетуал интуиция дейилади. Фалсафа дунёни эътикод ва туйгуларга таяниб эмас, балки акл ва билимларга таянган холда тушунтиради.Акл хиссиётдан устун туради, у биз сезги органларимиз ёрдамида олинган билимларимизга фаол ва талабчанлик билан ёндошади.

Янги даврда Рене Декарт, Спиноза, Лейбниц интеллектуал интуиция хакидаги таълимотни яратди.Рене Декарт таълимотида хакикий билишнинг асоси ва мезони факат соддалик, аник ва равшанликдир. Бундан куринадики, Декартнинг фикрича, у факат интеллектга хосдир, яъни бевосита мулохозага хосдир. Илмий текширишниг бошлангич боскичи булиб уз-узидан равшан коидалар булишига яна уша геометрик аксиомалар мисол булади. Декартнинг фикрича, яхши аклга эга булишнинг узи кифоя эмас, балки уни тугри куллай олиш мухимдир. Декарт интуиция деганда сезгиларнинг омонот гувохлиги ва тартибсиз хаёлнинг алдамчи мулохозасига булган ишончни эмас, балки теран ва зехнли аклни тушунади.

Р. Декарт интуиция факат хиссий тасдикга эга булиши мумкин, деб хисоблаган, баъзан диккатли аклдан келиб чикади, бу акл ва аклнинг табиий нури сифатида келади дейди.

Спиноза интуицияни нарсаларнинг мокиятини камраб олувчи энг ишончли билиш деб хисоблайди." Хдкикатни мантикий далилларсиз бевосита англаб етиш кобилиятидир.У доим инсон акли ва жони билан биргаликда амалга оширган катта иш махсули хисобланади. Шу маънода факат истеъдодли ва мехнаткаш, тиришкок одамларгина интуитив билишга кодир хисобланади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Олий интуитив билиш эса инсонга бутунлай бошка имкониятларни яратиб беради. Бундай билим туфайли инсоннинг тулик фаолиятсизлигидан фаолият берувчи аффект-хирслари таъсир курсатувчи, фаол аффектларга айланади. Бундай аффектлар эса факат уз аклининг кучига суянувчи инсоннинг фаоллигини акс эттиради. Агар пассив аффектлар инсоннинг турли-туман хирсларга уралиб колган айрим томонларини акс эттирса, фаол аффектлар эса аклда мужассамлашган инсон табиатининг устунлигини акс эттиради.

186

www.birunijournal .uz

Субстанция- табиатни аклий интуитив билиши айрим доноларга уз аффект-хирслари устидан хукмрон була олиш имкониятини беради1.

Жон Локк фикрига кура, акл-сезги аъзолари фаолиятининг хакикий натижаларини узлуксиз кайд этувчи кузгу, холос. Билишнинг бу томонларини рад этиб булмайди: акл шу томонга уз эътиборини каратгани захоти у, худди куёшнинг ёркин нурлари каби, узини бевосита идрок этишга мажбур килади. Иккиланиш, шубхаланиш, урганишга хеч кандай урин колмайди: акл шу захоти унинг ёркин нурлари билан тулади, исботлаш ёки урганишга мухтож булмайли, бирок, хакикатни факат унга уз эътибори каратилганлиги туфайли идрок этади. Интуиция муаммосини урганишга немис классик фалсафаси мухим хисса кушди. Кант интеллектуал интуиция кобилиятини инкор этиб, соф аперцепция гоясини илгари сурди. Бирок, кейинчалик Фихте Кантнинг соф аперцепцияси амалда интеллектуал интуициянинг узи эканлигини, у Декарт, Спиноза ва Лейбницнинг амалда мавжуд нарсаларни билиш кобилияти сифатида каралган интеллектуал интуициядан Кантда интуиция фаолиятни билишга каратилганлиги билан фарк килишини курсатади. Фихтенинг узи интеллектуал интуицияни амалда мавжуд нарсаларни эмас, балки мутлак нарсалар фаолиятини билиш сифатида тушунади. Шеллинг Кант-Фихте йуналишини ривожлантириб, уларнинг таълимотини узининг трансцендентал идеализми -"субстанцияни билиш учун" уз натурфалсафаси билан тулдиради, эстетик тасаввурни биринчи уринга куяди. Утмиш рационалистларидан фаркли уларок, у интуициянинг сабабларини идрок эмас, балки акл фаолиятидан кидиради.

Гуссерль узининг "соф онг" концепциясида онгни жараён сифатида урганиб, унинг ички мохият конуниятларини урганади, онгни макон ва замондан ташкари, тарихий булмаган жараён сифатида урганади.

Онгни соф холатда урганиш, бу факат онгга хос булган мохиятларни очиш ва бу мохиятларниг хеч кандай билимга богламасдан, соф холатда урганишдир. Онгни бундай тушунишни услуб сифатида ривожлантирди. Соф онгни Гуссерль фикрлар окими сифатида очиб берди. Бу окимдаги фикрларни "феномен" деб атади. Улар яхлитликка эга булиб, ягона бир тузилма сифатида олиниши керакдир. Феноменолог олим онгни урганар экан, уни фикрлар окимининг ичига кириб, ичидан урганиш лозим деб хисоблайди. Шунингдек, у фикрларни бир-биридан ажралган холатда эмас, балки яхлит холатда ва харакат жараёнида урганади. Гуссерль онгни борликдан ажратиб куйиб, узининг соф онг концепциясини илмий булмаган, инъикос хусусиятига эга булмаган, феноменологик таълимот сифатида урганади. Бундай соф онгни факат

1 Винделъбанд В. История философии.Киев 1997

187

феноменолог олим узининг аклий интуицияси оркали урганади. Бу интуиция унга фикрларни бир-бирига бирлаштириш, синтезлаш кобилиятини беради. Бу ерда Гуссерль аклий интуиция тушунчасини киритади. Уни илохий хис-туйгудан ажратади, бу интуиция аклнинг махсули булган гайритабиий, мохиятбанд жараёндир. Фанда анализ килиш урнига, Гуссерль уз феноменологиясида фикрларни бирлаштириш ва оким сифатида урганиш усулини киритди. Лекин фаннинг тушунчалари моддий борликни акс эттирса, феноменлар, фикрлар факат онгнинг борлигини акс эттиради, факат унинг конуниятларини очиб беради.

Гуссерль соф онгнинг мохиятини трансцендентал деб атайди, лекин бу илохийлаштиришнинг илохий онгга, дунёвий онгга хеч кандай алокаси йукдир. Гуссерль фалсафасида аслида инсон онгининг соф мохияти назарда тутилади. Бу онг Худонинг онгига, дунёвий онгга хеч кандай дахли йукдир. Шунинг учун хам Гуссерлдаги интуиция бу илохий хис-туйгу, калб овози эмас, балки акл овозидир2.

Интеллект, Бергсон фикрича, "улик нарсалар"ни талкин килувчи куролдир. Интуиция моддий, маконий объектларга карама-карши туради.

Фан факат амалий фойдани кузлайди. Интеллектда биз тирик борликни кура олмаймиз, тайёр улик махсулотларни курамиз. Интеллект оркали олинадиган билим нисбийдир. Факатгина интуиция фалсафанинг вазифасини бажара олади. Мутлок хакикатга факат интуиция оркали борилади. Интуиция предметнинг мохиятига кириб, у билан бирлашади. Тирик мавжудотнинг хусусияти давомийликдир, узлуксиз ижодиётдир.

ХУЛОСА

Хдётий энергия таъсирида бутун хаёт ривожланади, дейди ва фанга мурожаат килади. Фанда интеллектуал (аклий) билимга купрок эътибор берилади. Интуитив ва интеллектуал билим окибатида дунё мавжуд булади. Инсоннинг конунни кашф килиши учун унда эркин ижод булиши керак. У хаётий жушкинлик хакида гапирар экан интуитив билимга купрок эътибор беради. Интуитив билишга фаннинг кучи етмайди. Интуиция хар бир инсонда учрайди ва у билан яшайди. Интуиция бу ижод рухидир. Бергсон фикрича, интуиция хаммада бор. Лекин инсонлар уни, айрим холларда очиб беролмайди. Бергсон интуиция ва интеллектни бир-бирига карама-карши килиб куймайди, балки интеллектуал билим интуицияга хизмат килиши керак, дейди. Бергсон,

2 История философии.М.,1997

188

^HKpnap 6rora Ta^aKKyp OnaMHgaH Kenagn. Hhcoh noK 6ynca, yHra axmn ^HKpnap Kenann, HonoK 6ynca, HonoK ^HKpnap Kenagn, gengn.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHET^AP (REFERENCES)

1. BnHgent6aHg B. HcTopna ^HnOCO^HH.KneB 1997.

2. HcTopna ^Hnoco^HH.M.,1997.

3. Kuklanovich, E. U. (2022). PROBLEMS OF INTUITION IN SUFISM. Thematics Journal of Applied Sciences, 6(1).

4. y. K. 3pHHe30B (2022). MHCTHK OHr TAPAKKHETH^A HHTyHTHB nAPA,^rMARAP. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 682-685.

5. 3pHHe30B, y. K. (2022). HHTERREKTyAR CAROXH^THH yPTAHHffl KOHЦЕПЦH£RAPH BA EH^AfflyBRAPH. World scientific research journal, 8(1), 20-26.

6. Ramatov, J.S. va Xasanov, MN (2022). Ta'lim amaliyotida innovatsiyalarni jalb qilishning nazariy modelini tahlil qilish. Sharq uyg'onishi: innovatsion, ta'lim, tabiiy va ijtimoiy fanlar , 2 (6), 937-942.

7. y.K.3pHHe30B, M.H. X,acaHOB, & X.C.MarnapnnOB. (2022). AEy HACP OOPOEHHHHHT HKTHMOHH-AXROKHH TALRHMOTH BA yHHHr AHTPOnOROTHK XycyCHflT-TAPH . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 130-136.

8. K. C. PaMaTOB, M. ^acaHOB, & R. A. BanneB (2022). HHCOH AyHEKAPAfflHHHHTHHHT AHHHH BA ^yHEBHH TARKHHH. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (7), 78-82.

9. J. S. Ramatov, M. Hasanov MAFKURAVIY AXLOQ TARBIYASINING AHAMIYATI // Pedagogik fanlar boyicha akademik tadqiqotlar. 2022 yil. 6-son. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/mafkuraviy-ta-didlarni-oldini-olishda-ahloqiy-tarbiyaning-a-amiyati (kirish sanasi: 04.10.2022).

10. K. C. PaMaTOB, & M. ^acaHOB (2022). MHRRHH KA^PH^TRAP -KAMHATHMH3 EAPKAPOPRHTH BA Effl ABRO^ TAPEH^CHHHHT My^HM OMHRH. Academic research in educational sciences, 3 (6), 973-979.

11. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). HISTORY OF RAILWAY CONSTRUCTION IN UZBEKISTAN: YESTERDAY AND TODAY. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 925-930.

12. K. C. PaMaTOB, & M. H. ^acaHOB (2022). AEy HACP OOPOEHHHHHT KAX,OH HRM-OAH TAPAKKHETHTA KV^TAH XHCCACH BA yHHHr

189

EyrYHTH KYH^ATH AXAMHOTH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

13. M. H. ^acaHOB, C. Y. EOMMOHOB, & T. O. ^OHn6eKOB (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT HHM-OAHHAP TACHHOH^A AX^O^HH BA ^HHHH KAPAm^APHHHHT TA^HHHH. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

190

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.