Научная статья на тему 'XIX–XХ АСР БОШЛАРИДА ШАҲРИСАБЗ БЕКЛИГИ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИГА ОИД МУЛОҲАЗАЛАР'

XIX–XХ АСР БОШЛАРИДА ШАҲРИСАБЗ БЕКЛИГИ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИГА ОИД МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Холикулов А.Б.

Бутун ўрта асрларда бўлганидек, XIX–XХ аср бошларида ҳам ҳунармандчиликнинг етакчи тармоғи тўқимачиликдан иборат эди. Тўқимачиликнинг ип-калава йигириш, матолар тўқиш ва тайёр кийимлар ишлаб чиқариш сингари турлари анъанага айланган. Ҳунармандчиликнинг мазкур тармоқлари учун зарур хом ашё: жун, пахта ва ипак воҳанинг ўзида етиштирилган. Тўқимачиликда жундан ип йигириш энг қадимий машғулот ҳисобланган. Жундан ип-калава тайёрлаш анъанавий чорвачилик марказлари, дашт ва тоғолди ҳудудларидаги қишлоқларда кенг ривожланган. Пахтадан ип-калава тайёрлаш эса суғориладиган ерларда яхши йўлга қўйилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «XIX–XХ АСР БОШЛАРИДА ШАҲРИСАБЗ БЕКЛИГИ ҲУНАРМАНДЧИЛИГИГА ОИД МУЛОҲАЗАЛАР»

XIX-XX ACP БOШЛAPИДA ШA^PИСAБЗ БЕКЛИГИ ^HAPMAH^ttTOrarA ОИД МУЛO^AЗAЛAP

Холикулов A-Б.

УзМУ, т.ф.д., доц. https://doi. org/10.5281/zenodo. 12619873

Бутун Уртa aсрлaрдa бyлгaнидек, XIX-XX acp бошлaридa хдм x,yнaрмaндчиликнинг етaкчи тaрмоFи тyк;имaчиликдaн иборaт эди. Тyк;имaчиликнинг ип-кaлaвa йигириш, мaтолaр тукиш Ba тaйёр кийимлaр ишлaб чикдриш сингaри тyрлaри aнъaнaгa aänaHraH. X,yнaрмaндчиликнинг мгзкур тaрмок;лaри учун 3apyp хом aшё: жун, пaхтa Ba итк воx,aнинг Узидa етиштирилгaн. Тyк;имaчиликдa жyндaн ип йигириш энг кддимий мaшFyлот x,исоблaнгaн. Жyндaн ип-кaлaвa тaйёрлaш aнъaнaвий чорвaчилик мaркaзлaри, дaшт Ba т0F0лди x,yдyдлaридaги к;ишлок;лaрдa кенг ривожганган. Пaхтaдaн ип-кaлaвa тaйёрлaш эсa сyFорилaдигaн ерлaрдa яхши йyлгa куйилган.

1. Шax,рисaбз беклигидa тaйёрлaнaдигaн мaтолaр ичидa бузнинг сaлмоFи юкори

бyлгaн. Бу оддий, пиши; Ba иссик MaTO пaхтa ипидaн тaйёрлaнгaн. Мax,мyд ибн Вaлининг мaълyмотигa Kypa Шax,рисaбздa куп мик;дордa сaрбaс-бyз (бyялмaгaн ок MaTO) тaйёрлaнгaн [Мaхмyд ибн В8ли: 176.]. Сунгги дaврлaргa оид aдaбиётлaрдa хдм Шax,рисaбздa буз тaйёрлaшгa ихтисослaшгaн гyзaрлaр сaк;лaниб колганлиги aйтиб yтилaди [O.A.CyxapeBa: 138]. Бyздaн ax,олининг купчилик кисми кийиб юрaдигaн кийим-кечaклaр, сaллa, дaстyрхон Ba бошк;aлaр тaйёрлaнгaн. Буз турли рaнглaргa буялиб, yнгa такш босиш оркдли янги MaTO-чит х,осил килинган. Ундaн aёллaр кийим-кечaклaри, тyшaклaр Ba бошк;aлaр тaйёрлaнгaн [Р.Г.Мyкминовa: 66]. О.A.Сyхaревaнинг мaълyмотлaригa мyвофик;, шax,рисaбзлик читгaрлaр шax,aрнинг Рaис гyзaридa яшaгaн [О.A.Сyхaревa: 138].

Бекликдa тaйёрлaнгaн мaтолaр ичидa олaчa деб aтaлaдигaн мaто aнчa мaшx,yр бyлгaн. Олaчa-пaхтa Ba ипaкдaн тyкилaдигaн оддий мaто булиб, унта турли рaнгдaги x,ошиялaр билaн безaк берилгaн. Унинг зибaк, ипaкли олaчa, фaрaнги кaби тyрлaри тукилган. Фaрaнги олaчa четдaн келтирилгaн ипдaн тукилган [A.Гребенкин: 511]. Олaчa Шax,рисaбздa хдм куп микдордa тaйёрлaнгaн, лекин олaчa тaйёрлaнaдигaн aсосий мaркaз ^рши шax,ри x,исоблaнraн. Шax,рисaбздa ипaк мaтолaр тaйёрлaш x,aM aнчa ривожлaнгaн. Шax,aрдa тaйёр кийимлaр, жyмлaдaн, бош кийим тикyвчи yстaлaр x,aM яшaгaн. Бош кийимлaр орaсидa Шax,рисaбз дyппилaри aнчa мaшx,yр бyлгaн [A.Kholikulov: 30-35].

Биз куриб чи^ётган дaврдa x,yнaрмaндчиликнинг етaкчи тaрмоклaридaн янa бири кулолчилик сaнaлгaн. Бу дaврдa воx,a кyлолчилигидa yзигa хос бaдиий услуб вyжyдгa келaди. ^рши, Шax,рисaбз Ba Китоб шax,aрлaри кулолчиликнинг aсосий мaркaзлaри x,исоблaнraн. Бу шax,aрлaрдa кyлоллaр aлоx,идa гyзaрлaрдa истикомaт килган [О.A.Сyхaревa: 137; Н.И.Крaшенинниковa: 32.; М.С.X,aмидовa:11-13].

Шу дaвргa хос x,yнaрмaндчилик тyрлaри ичидa метaлл бyюмлaр ишлaб чикдриш x,aM кaттa axaMra^a эгa булган. Метaлл бyюмлaр ишлaб чикaрyвчи yстaлaр ^рши Ba Шax,рисaбздa яшaгaнлaр [A.B.Kholikulov: 546-549]. Улaр темирчи Ba мисгaр кaби мyтaхaссисликлaргa бyлингaн. Темирчи yстaлaр кишлок хyжaлиги Ba тyрмyшдa ишлaтилaдигaн турли aсбоб-yскyнaлaр-кетмон, бел, урок, тешa, болтa, пичок, мих, игнa Ba бошкд мaйдa темир бyюмлaр ясaгaн. Шax,рисaбзлик темирчилaр x,aмдa чaрхчилaр Кулоллик гyзaридa яшaгaн. Шунинг учун Кулоллик гyзaрининг бир кисми Чaрхчилик номи билaн x,aM aтaлгaн. Улaрнинг yстaхонaлaри x,aM yшa жойлaрдa бyлгaн [О.A.Сyхaревa: 125, 137].

Мис буюмлар ясовчи усталар хам асосан ^арши ва Шахрисабз шахарларида хаёт кечирган. Шахрисабзлик усталар Ховузи мардон гузарида [О.А.Сухарева: 137] яшаган. ^арши ва шахрисабзлик усталарнинг мис буюмлари уз шаклига кура бир-бирига анча ухшаш булиб, Хива хамда Бухоро усталарининг буюмла ридан катта фарк килган [Т.Абдуллаев, Д.Фахретдинова, А.Хакимов 33].

Шахарларда дегрезчи усталар хам яшаган. Улар турли кишлок хужалик буюмлари, чуян козонлар, чирок ва бошка буюмларни махсус колипларга куйиб ясаганлар. Шахрисабзлик дегрезчи усталар шахарнинг Дегрези ва Жуйи-Хейтак гузарларида истикомат килган [О.А.Сухарева: 137].

Воха шахарларида курол-яроглар ясовчи усталар хам булган. Масалан, XIX асрда Китоб ва Шахрисабзда афгон хамда форс мутахассислари ёрдамида туплар тайёрланган [М.Ю.Юлдашев: 15].

Шахарларда шу даврда заргарлик хам тараккий килган. Заргарлар кимматбахо тошлар ва металлар, шишалардан турли такинчоклар ва бошка буюмлар ясаганлар. Уларнинг махсулотига ахолининг бой табакаларида талаб катта булган [A.Kholikulov]. Заргарлик Шахрисабз, Китоб ва ^аршида ривожланган. XIX асрда ^арши, Шахрисабз ва Китоб Бухоро, Хива, Самарканд, Тошкент хамда ^укон шахарлари сингари Урта Осиёнинг етакчи заргарлик марказлари сирасига кирган [Т.Абдуллаев, Д.Фахретдинова, А.Хакимов: 159].

Воха шахарларида кунчилик хам ривож топган. Чармгар усталар томонидан ишлов берилган терилардан этикдуз усталар турли пойафзаллар, телпак, пустин, сув ва кимиз учун мешлар, турли халталар ва турмушда ишлатиладиган бошка буюмлар ясаганлар. Шахрисабзлик чармгар усталар шахарнинг учта гузарида (Катта ва Кичик Чармгар, Мешгар) истикомат килганлар [О.А.Сухарева: 136].

Шахрисабз беклигидаги алохида кишлоклар ахолиси шолча тукиш билан шугулланганлар [Семёнов-Тянь-Шанский: 530].

Бекликда хунармандчилик турлари орасида тегирмонсозлик хам кенг таркалган. Шахрисабзда 120 та сув тегирмонлари (хар бир тегирмон суткасига уртача 6 ботмондан дон янчган) фаолият юритиб, ахолининг унга булган талабини кондириб келган [Кап: 32-43]. Бошка бир статистик маълумотда эса Китоб, Шахрисабз ва Яккабог бекликларида 540 та ун, 190 та шоли тегирмонлари ишлаб турганлиги кай этилади [Кап: 74].

Хулоса сифатида шуни таъкидлаб утиш керакки, беклик хунармадлари ишлаб чикарган махсулотлар махаллий ахолининг эхтиёжларини деярли кондирган. Махсулотларнинг бир кисми эса четга олиб чикилган. Бу ишда махаллий савдогарларнинг урни мухим булган.

Урганилаётган даврда Шахрисабз мухим хунармандчилик ва савдо маркази сифатида катта урин тутган. Мазкур шахар нафакат воха иктисодиётида, балки бутун амирлик микёсида катта ахамият касб этган.

Уз касбидан фойда курувчи хунармандлар хусусий устахона ва хизматкорларга эга булганлар. Шахардаги хар кайси махалла хунармандчиликнинг алохида бир тури билан шугулланган. Кичик устахоналар оддий ишлаб чикариш вазифаларини бажарган. Бир турдаги махсулот ишлаб чикарувчи йирик устахоналар нисбатан мураккаб иктисодий вазифаларни бажариб, уларнинг молиявий ва ишлаб чикариш имкониятлари кенгрок булган. Хунармандчиликда оддий дастгохлар ва кул мехнатидан кенг фойдаланилган. Устахоналардаги мехнат муносабатлари касб урганиш-шогирдлик ва ёлланиб ишлашга асосланган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Махмуд ибн Вали. Бахр ал-асрор. География / Пер. Б.Ахмедова.-Ташкент: Фан, 1985.-С. 176.

2. Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства.-Ташкент, 1958.-С. 138.

3. Мукминова Р.Г. Очерки по истории ремесла в Самарканде и Бухаре в XVI в.-Т., 1976.-С. 66.

4. Гребенкин А. Ремесленная деятельность таджиков Зарафшанского округа // Туркестанский сборник.-Т. 52.-С. 511.

5. Kholikulov, A. (2020). History Of Handicrafts Of Kashkadarya Oasis In The XIX-Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(11), 30-35.

6. Крашенинникова Н.И. Прошлое Китаба // Вехи времен.-Ташкент: Адабиёт ва Санъат, 1989.-С. 32.; Хамидова М.С. XVIII-XIX аср бошларида Шахрисабз вохаси кулолчилиги тарихидан // Moziydan sado.-Тошкент, 2008. -№ 4 (40).-Б. 11-13.

7. Kholikulov, A. B. (2019). BUKHARA EMIRATES FARMING IN THE XIX-XX CENTURIES (IN THE CASE OF KASHKADARYA OASIS STABLES). Theoretical & Applied Science, (4), 546-549.

8. Абдуллаев Т., Фахретдинова Д., Хакимов А. Песнь в металле. Народное искусство Узбекистана.-Ташкент, 1986.-С. 33.

9. Юлдашев М.Ю. К истории торговых и посольских связей Средней Азии с Россией в XVI-XVII вв. -Ташкент. 1964.-С. 15.

10. KHOLIKULOV, A. (2020). In the Early XIX-XX Centuries the Population of the Kashkadarya Oasis Ethnic Composition. International Journal of Pharmaceutical Research (09752366).

11. Семёнов-Тянь-Шанский В.П. Россия. Полное географическое описание. Туркестанский край.-СПб.: Изд-во А.Ф.Девриена, 1913.-Т. XIX.-С. 530.

12. Кап. Гинтылло. Интендантские сведения о Бухаре 1885 г. // Сб. географ., топограф. и стат. материалов по Азии. -СПб., 1886.-Вып. XXI.-С. 32-43.

13. Кап. Покотило. Отчет о поездке в пределы Центральной и Восточной Бухары в 1886 году.-Ташкент: Типография Окружного Штаба, 1888.-С. 74.

14. Очилдиев, Ф. (2022). XIX асрнинг иккинчи ярми-XX аср бошларида Бухоро амирлигининг кушни хонликлар билан савдо алокалари. Общество и инновации, 3(3), 18-23.

15. Ochildiev, F. B. (2022, May). Foreign trade relations of the Bukhara emirate in the late XIX-early XX centuries. In International Scientific and Current Research Conferences (pp. 112-116).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.