Научная статья на тему 'ТУРКИСТОН АНЪАНАВИЙ ТАБОБАТИ ТАРИХИДАН (XIX АСР ОХИРИ-XX АСР БОШИ)'

ТУРКИСТОН АНЪАНАВИЙ ТАБОБАТИ ТАРИХИДАН (XIX АСР ОХИРИ-XX АСР БОШИ) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
585
94
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Туркистон / табобат / Ибн Сино / тиббий асарлар / табиб / мижоз / анъаналар / даволаш усуллари. / Turkestan / medicine / Ibn Sino / medical works / doctor / client / traditions / methods of treatment.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рахимджанова Нигора Қудратиллаевна

Мақолада XIX аср охири -XX аср боши Туркистонда амалда қўлланилиб келинган анъанавий табобатнинг ҳолати, хусусан, табиблар томонидан қўлланилган тиббий анъаналар ҳамда беморларни даволашда керакли бўлган тибга оид маҳаллий манбалар ҳақида маълумотлар акс этган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TURKESTAN TRADITIONAL HISTORICAL TREATMENT (LATE XIX AND EARLY XX CENTURY)

The article describes the state of traditional medicine in Turkestan in the late 19th and early 20th centuries, in particular, the medical traditions used by doctors and local sources on the medicine needed to treat patients.

Текст научной работы на тему «ТУРКИСТОН АНЪАНАВИЙ ТАБОБАТИ ТАРИХИДАН (XIX АСР ОХИРИ-XX АСР БОШИ)»

ТУРКИСТОН АНЪАНАВИЙ ТАБОБАТИ ТАРИХИДАН (XIX АСР ОХИРИ-XX АСР БОШИ)

Рахимджанова Нигора ^удратиллаевна

Уз РФА Тарих институти катта илмий ходими, PhD nrahimdjanovaq @mail. ru

АННОТАЦИЯ

Маколада XIX аср охири -XX аср боши Туркистонда амалда кулланилиб келинган анъанавий табобатнинг холати, хусусан, табиблар томонидан кулланилган тиббий анъаналар хамда беморларни даволашда керакли булган тибга оид махаллий манбалар хакида маълумотлар акс этган.

Калит сузлар: Туркистон, табобат, Ибн Сино, тиббий асарлар, табиб, мижоз, анъаналар, даволаш усуллари.

TURKESTAN TRADITIONAL HISTORICAL TREATMENT (LATE XIX AND EARLY XX CENTURY)

Rahimjanova Nigora Kudratillaevna

Senior researcher at the Institute of History of the Academy of Sciences of the Republic

of Uzbekistan, PhD nrahimdjanovaq @mail. ru

ABSTRACT

The article describes the state of traditional medicine in Turkestan in the late 19th and early 20th centuries, in particular, the medical traditions used by doctors and local sources on the medicine needed to treat patients.

Keywords: Turkestan, medicine, Ibn Sino, medical works, doctor, client, traditions, methods of treatment.

КИРИШ

Урта Осиёда табобат ва тиббий илмларнинг ривожи узок утмишга эга эканлиги тарихдан яхши маълумдир. X-XI асрларда Ибн Сино даврига келиб тиббий билимлар ривожи улкада узининг юкори чуккисига кутарилди. Доришунослик, жаррохлик, анъанавий табиблик каби табобат сохалари ривож топди. Манбаларнинг гувохлик беришича, Ибн Сино 800 га якин дорини синчиклаб урганиб, улардан турли касалликларни даволашда фойдаланган[8; 12]. Биргина "Тиб конунлари" асари бир неча асрлар давомида табиблар орасида,

шунингдек, мадрасаларда табобатга оид кулланма, дарслик сифатида укитиб келинган. Бир суз билан айтганда, Ибн Синонинг ушбу асари узидан кейинги Шарк табибларига ижобий таъсир курсатди[ 18;102]. Хусусан, XIX аср охири -XX аср бошлари Туркистонда хам табиблар томонидан Ибн Сино асарларига, жумладан у томонидан кулланилган касалликларнинг куплаб турларининг тавсифи ва даволаш усулларига кенг мурожаат килинганини куришимиз мумкин. Бу хакда тошкентлик машхур табиб Боситхон ибн Зохидхон Шоший (1878-1959) узининг "Фавоид ул-адвийя ва мавоид ул-агзийя" асарида: "Табиблар орасида муътабар ва укитиладиган китоблардан Абу Али ибн Синонинг "Конун" ва яна унинг "Адвият ал-калбия" асарлари"ни тилга олган холда яна турли касалликлар, уларни даволаш ва ташхис куйишга доир куплаб машхур асарларни санаб утади. Улар куйидагилар:

"Ибн Байтор исми билан машхур булган Моликийнинг "Жомиъ" китоби, Антокийнинг "Тазкирайи ули-л-асбоб" номи билан машхур булган "Тазкирайи Антокий" асари, Шайх Юсуф Багдодийнинг "Ма ла ясаъ ли-т-табиб жахлах" "Табибнинг маъюслиги унинг билмаслигидандир" номи билан машхур булган "Тазкира"сиким, уни " Жомиъи Бахдодий" хам дерлар. Шайх Исмоил ибн Хайбатуллохнинг "Иршод" номли китоби, Ибн Тархон номи билан танилган Абу Исхок Иброхим ибн Мухаммаднинг "Тазкират ас-сувайдия" китоби, бу маълумот "Кашф аз- зунун" муаллифи буйича, шундай, бирок "Махзан ал-адвия" сохибининг сузича, у Абу Райхон Берунийники эканлиги англанур. Хдким Х,ожи Зайниддин Атторнинг "Ихтиёроти Бадиъий" номли китоби. Хаким Мир Мухаммад Муъмин Тунгонийнинг "Тухфат ул-муъминийн" номли китоби, Хаким Мир Абдул Хдмиднинг "Тухфат ул-муъминийн" га ёзган хошияси, Хаким Мир Мухамад ^осимнинг "Ихтиёроти ^осимий" номли китоблариким, ул киши Фаришта демак ила машхур ва Хиндишох деган лакаби билан маълумдур. Хдким Мир Мухамад Афзалнинг китобларидан ва бошка хил Хинд китобларидан хам олингандур. Буларнинг баёни асосида муаллифлари хам курсатилгандур[ 5; 9]". Юкорида кайд этилган машхур табобатга оид асарлар Туркистонда табиблар учун керакли кулланмалардан саналиб, мадрасаларда табобат фанидан укитилган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маълумки, хакикий табиб булиш учун мадрасаларда укиш зарур булган. Чунки, анъанавий табобатни урганиш учун табиий фанлар билан параллел равишда диний ва дунёвий фанларни мукаммал эгаллаш, дориларни тайёрлашда хамда касалликка ташхис куйиб, уни даволашда тиббиёт дахолари булмиш Закариё Ар-Розий ва Ибн Сино асарларини мукаммал урганиб чикишлари талаб этилган. Уларни укиб-урганиш учун эса араб ва форс тилларини билиш керак эди.

Шу билан бирга, дориларни тайёрлаш ва беморларни тугри даволаш учун диний билимлар, Куръон, Хддис хамда фикх илмлари ургатилган. Негаки, халол ва харом тушунчалари ислом оламида доимо биринчи уринда турган. Табиб кандай холларда беморга хашаротлар, судралиб юрувчилардан тайёрланган дорилар бериши мумкинлиги, бемор огир ахволда булганда улим хавф солиб турганда, хаттоки, ислом динида хам ман этилган нарсалар билан даволаш мумкин ёки мумкин эмаслиги каби масалаларни билиши лозим булган. Шунинг учун хакикий табиблар комусий олимлар каби барча билимларлардан хабардор булиши лозим эди[17; 14]. Шу тарзда мадрасаларда таълим олган, дори тайёрлаш, касалликка ташхис куйиш, хамда умумий даволаш усуллари анъаналарини узлаштирган табиблар беморларни яхши даволай олганлар. Бунда албатта, тажриба ва кузатишлар хам мухим роль уйнаган. Х,озик(мохир, билимли) табиблар узок йиллар мустакил даволашлари натижасида, янгидан-янги дориларни кашф этганлар. Х,озик табиблар учун табобат назарияси ва амалиёти баробар кадрланган. Бунда узидан олдинги утган юкорида кайд этилган каби тиббий асарларни укиш, урганиш ва улардаги дорилардан, даволаш усулларидан кенг фойдаланиш мухим ахамият касб этган. Айникса, биринчи галда келган беморни кузатиб, унга касаллик ташхисини куйиш зарур хисобланган. Анъанавий табобатда касалликларни билиб олиш ва ташхис куйиш усуллари турли хил булган. Ташки куринишдан, алохида аъзоларнинг холатидан, пульсга (шуниси кизикки, эркакларнинг пульси унг кулда, аёлларники эса чап кулда улчанган), тилга, пешоб, кон, балгам ва хакозоларга караб аникланган[15; 292]. Хусусан, пульс, яъни шарк табобатида томир урушига караб касалликни аниклаш бу даврда кенг кулланилган. Айникса, анъанавий табобатда Ибн Синонинг бу борадаги тадкикот ва усулларига XIX-XX аср бошларида хам махаллий табиблар мурожаат килганлар. Хусусан, Ибн Синонинг форс тилида ёзилган "Томир уруши хакида рисола" (Рисола-йи набзия»)да аввал томир урушининг таърифи берилган, ундан сунг томир урушининг мохияти ва хиллари кайд этилган. Бу рисолада келтирилган форс ва араб тилларидаги терминлар мухим ахамият касб этган. Рисола Ибн Синонинг "^онун" асарининг шу мавзуга багишланган кисмига тугри келади[50; 18]. Ибн Сино томир урушини билиш учун айнан билак танланиши сабабини куйидагича изохлайди: билакни табибга очиб курсатишдан кам уялишлик хамда билак томирининг юракка якин жойлашганлигидир.

Бундай ташхис куйишнинг нозик томони шундаки, ислом динида шариатга биноан бегона аёлларга (номахрам) тегиниш мумкин булмаган. Табибларнинг аксарияти эркаклар булганлиги сабабли бу бир канча кийинчиликларни келтириб чикарган. Айрим вактлардагина аёлларни томир урушини текширишга рухсат берилган, шунда хам аёл кулини узатиб эшик, дераза ёки куринмас парда ортида

турган, тaбибнинг нигохи aёлгa тyшмaгaн[7; 87]. Бу дaврдa бyндaй "пинхота" тaшxис кУйиш тaбиблaр орaсидa кенг тaркaлгaн 6ули6, беморни кyзaтиш имконини йуклиги тaбиий жaрaён эди.

Шу билaн биргa тaбиблaрнинг беморнинг мижоз (aрaбчa мизож)ини билиши мухим хисоблaнгaн. Шунинг учун хaм кaдимдaн тaбобaтдa дaволaш мижозгa aсослaб берилгaн. Бyндa хaр бир кишининг мижози томир, тил, куз, бaдaн Ba aхлaти рaнгидaн aникдaб олингaн Ba шyнгa мое мижозли дори-дaрмонлaр истеъмол килиш бyюрилгaн. Демaк, тaбиб нaфaкaт одш мижозини бaдки хaр бир усимлик, мaъдaн Ba хaйвонотдaн олинaдигaн дори-дaрмонлaр тaбиaти Ba мижозини пyxтa билиш зaрyр бyлгaн. Мижозни яxши билган тaбибгинa беморни мyвaфaккиятли дaволaй олган. Бyндa aдбaттa, тaбиб бемор тaнaсининг тaшки aъзолaридaги yзгaришлaрни кyзaтиши, нимa тaновyл килгaнини сyрaши хaмдa бемордa кечaётгaн сaдбий холaтлaрни куриш ёки OFзaки сyрaш кaбилaр мухим хисоблaнгaн[7; 87]. Куриниб турибдики, мyaйян кaсaллик учун дaво булувчи хaр ^нд^ дори хйм хaмммaгa бирдек шифо бyлмaгaн. Дори Ba шифобaxш неъмaтлaрнинг yзигa xослиги, бемор мижозигa мослиги хисобга олиниб, мохир тaбиб хaр бир кaсaдгa индивидyaд ёндaшyв aсосидa дaволaгaн.

Аммо мижозни пyxтa билиш хaммaгa хaм нaсиб этaвермaгaн. Бунинг учун жyдa куп тaжрибaдaр yткaзиш, устоз хyзyридa узок билиш, тyFрироFи зийрaк aкд Ba тyFмa кобилият тaдaб этилгaн. Утмишдaги кучли тaбиблaр хaм мжзожни aникдaшдa бир ^рорга келмaгaнлaр Ba бу сохaдa yлaрнинг фикрлaри бир ердaн чи^яген^; 3]. Maшхyр тиб олими Myхaммaд Солих ибн Кутлукбий узининг "Рисолaи хикмaт" ("X,икмaтлaр рисолaси") китобидa ёзишичa: X,aкимлaрнинг aйтишичa, инсондa уч xил мижоз бутади: биринчиси-иссик, икиинчиси-yртaчa, yчинчиси-совyк. Иссик мижозли кишилaр иссик мижозгa эта овкaтлaрдaн куп есa унинг вyжyдидa иссиклик купвяди. Совyк мижозли киши совyк мижозли овкaтлaрдaн куп есa унинг бaдaнидa xyллик Ba сустлик кyпaяди. y^a мижозли кишилaргa эсa иссик ёки совyк овкaтлaр зaрaр килмaйди"[13; 65].

Бошкa бир ердa у утмиш хaкимлaрнинг мижоз yстидa куп иш кдлгaнлaригa ишорa килиб ёзaди: "X,aкимлaрнинг ёзишлaричa, мижоз етмиш xra бyлaди. Улaрни aникдaш кийин, Шунинг учун хозик тaбиблaр бу етмиш xилни етти xилгa олиб келдилaр Ba бу етти xил оркaди мижозини aникдaш йулини yргaндилaр"[13; 65].

Аммо кейинги тaбиблaр мижозни aникдaшдa aсосaн Ибн Синогa суяниб иш кyргaнлaр. Ибн Сино "^онун" Ba "Уржyзa фи-т-тиб" китобидa мижоз Ba унинг тyрлaри хaкддa yзидaн aввaл yтгaн тaбиблaргa сyянгaн холдa тaъриф бериб yтгaн.

Ибн Сино "Уржyзa фи-т-тиб ("Тиб хaкддa yржyзa") китобидa мижознинг туккиз xилини кyрсaтиб yтaди Ba уз бaйтидa шyндaй дейди: "Мен мижознинг

туккиз хилини банд килиб тугатдим ва бу тугрида узимдан чикариб сузламадим. Демак, биз одам ёки дорилар мижозини аникламокчи булсак, аввало унинг туртта томонини, яъни иссик, совук, хул ва курук томонини аниклаймиз. Сунг бу мижозлар биргаликда булса, уларни оралик мижозлар деб атаймиз. "Масалан, фалончининг мижозига иссикликка совуклик галаба килган деса, бу ёлгиз айтгани булади. Унга иссиклик ва куруклик, совук ва хуллик галаба килган деганда икки хил мижоз бирга кушиб айтган булади" [1; 24 ].

Анъанавий табобатда даволаш уч йул билан амалга оширилган: режим (тартиб), пархез, дори-дармон, кул воситаси билан. Енгил-елпи тадбир наф килмаса, (аста-секин) кучли муолажаларга утилган[9; 31]. Табиблар биринчи галда беморнинг овкатига эътибор берганлар, бунга унинг шифобахшлик хусусияти, пархезга тугри келиши мухим ахамият касб этган. Таъкидлаш жоизки, таомлар ва ичимликлар нафакат озука, балки шифо сифатида тановул килиниши шарт эди. Дархакикат, овкатлар ва ичимликларнинг даволик хусусиятлари илк урта аср табибларига хам маълум булган. Бу усулларда касалларни даволаш энг хавотирсиз даволаш хисобланган ва бу масалага багишлаб махсус асарлар ёзилган. Масалан, Абу Бакр Розий "ат-Тибб ал-мулукий" ("Подшохлар табобати") асарини ёзган. Бу анъаналар асрлар оша давом этган. 1883 йилда бухоролик машхур табиб Рахматуллох Бухорий томонидан ёзилган "Кони лаззат ва хони неъмат" тиббий асарида кайси овкат кандай касалликка даво булишлиги, шунингдек, нон махсулотларини ва ширинликларни тайёрлаш нусхалари курсатиб утилган[103; 18].

МУ^ОКАМА

Дори-дармонларга келсак, улар хам худди шундай мижозларга эга булиб одатда бу дорининг табиати дейилган. Табобатда хар бир шифобахш неъматнинг табиати табиблар томонидан аникланиб, китобларга ёзиб борилган. "Тибномаи туркий" ("Туркча тиб китоби") деб аталувчи рисола мижозларни билиш ва бузилган мижозларни созлаш учун кандай йул тутиш кераклигини аниклашда табибларга анча ёрдам берган. Унинг муаллифи номаълум булиб, XIX аср охири -XX аср бошлари Тошкентда тошбосма усулида нашр этилган бир мажмуа ичидан урин олган. Рисолада хар ким узи тайёрлаб ичиши ва ейиши мумкин булган дори-дармонлар хосияти хам баён килинган. Якин утмишда ундан фойдаланилган ва согликни тиклашга анча фойда келтирган[4; 5].

Туркистонга келган хорижий элчи ва тадкикотчилар асар ва сафарномаларида турли сохалар каторида махаллий табобатда даволаш усуллари, дориларнинг турлари хакида хам маълумотлар кайд этганлар. Хусусан, Ю. Скайлер[3] нинг кайд этишича, махаллий табибларнинг биринчи муолажаси

беморнинг умумий тaшки куринишини текшириш Ba мижози хaкддa сyрaш бyлгaн. Тaбобaтгa оид энг кенг тaркaдгaн китоб "Тyхфaтyл муминин" Xисоблaнгaн. Шифокор беморнинг кaсaллик aдомaтлaрини бемор мижози билaн yмyмлaштириб, xaдтaчa ёки белбоFидaн коFOЗ идишлaргa солингaн дорилaр орaсидaн керaклисини олиб, беморгa унинг микдори Ba тархезга оид одaтий кyрсaтмaдaр билaн бергaн. Maркaзий Осиё тaбиблaри томонидж кУллaнилaдигaн дорилaр одaтдa жyдa соддa Ba aсосaн усимлик моддaдaрдaн иборaт булиб, yлaр оз микдордa хaйвонот Ba минерaд моддaдaрдaн фойдaдaнгaнлaр. Улaр одaтдa кукун ёки дaмлaмa кyринишидa булиб, aрaдaш дорилaргa эхтиёж тyFилгaндa тaбиб хaр xил моддaдaрни беморга бериб, уни узи учун тaйёрлaшгa рyxсaт бергaн. Бу нaфaкaт тaбибнинг мушкулини осон килг^, бaдки беморнинг зaхaрлaниш мумкинлиги хaкддaги шyбхa-гyмонлaрдaн xоли бyлишигa ёрдaм бергaн[16; 179].

Тaбиблaр одaтдa yзлaри кaсaдлик тyригa кaрaб дори тaйёрлaгaнлaр. Хдр бир тaбибнинг дори тaйёрлaш усули Ba xом aшёсидa рaнг-бaрaнглик кyзaтилсa-дa, aксaрияти синовдaн yтгaн, мaхaдлий шaроитдa yсгaн, шунингдек, тyжжорлaр томонидaн чет элдaн келтирилган ноёб гиёхлaр Ba хaйвон aъзолaридaн хaм фойдaдaнгaнлaр.

Тaбиблaр дори тaйёрлaшдa биринчи нaвбaтдa Ибн Сино, Ар- Розий Ba бошкд кyплaб Шлркнинг мaшхyр тиб олимлaри томонидaн ёзилган aсaрлaридaн, шунингдек, шaрк тaбобaтидa кенг кУллaнилгaн yсyллaр хaмдa гиёхлaрдaн фойдaлaнгaнлaр[1; 245]. У^тар, илдизлaр, минерaдлaр, aзот кислотaси, олтингугурт, хaйвонлaр Ba хaшоротлaр шyлaр жyмлaсидaндир. Доривор гиёхлaр ёрдaмидa тaбиблaр кyйидaги дори тyрлaрини тaйёрлaгaнлaр: утли дaмлaмa, мaъжyнлaр, хaпдорилaр, сyритилaдигaн дорилaр, шaрбaтлaр, кyкyндорилaр, куйиб боFлaнaдигaн дори, ярaгa боFлaнaдигaн мaто( плaстыр) Ba бошкдтар. Шу билaн биргaликдa хaр бир тaбибнинг aдохидa узига мaълyм бyлгaн дори Ba уни тaйёрлaш сири булиб, бyндaй дорилaр фaкaтгинa yзлaрининг якин мижозлaригa yлaшилгaн. Бyндaй тyрдaги дорилaр xaдк орaсидa aнчa мaшхyр булиб, синaдгaн дорилaр сирaсигa киргaн[ 7; 86].

Куп xоллaрдa тaбиблaр тиббий aсaрлaр ёзиш, дaволaш Ba шогирд тaйёрлaшдек шaрaфли, хaм кийин вaзифaдaргa хaмишa кaмaрбaстa булиб келгaнлaр. Тaбиблaр aксaрият холлaрдa бозорлaрдa уз дори Ba гиёхлaрини сотгaнлaр. Куп холлaрдa тaбиблaрнинг бозордa мaxсyс дУконлaри булиб, бу дУконлaрдa турли кaсaдликлaргa дaво бyлyвчи дори-дaрмонлaр сотилиши, шу ернинг yзидaёк тaбиб беморни куриши, тaшxис куйиши, тиш олиши Ba бошкд тиббий xизмaтлaрни бaжaриши мумкин бyлгaн. Бyндaн тaшкaри aтторлaр хaм дори тaшyвчи вaзифaсини бaжaргaнлaр. Тaбиблaрнинг бозорлaрдa фaолият юритишлaрининг боиси бевоситa бозордa кaсaдлaнишгa yчрaгaнлaрни булиши,

узига керакли гиёхларни харид килиш масофасининг якинлиги, четдан келувчилар учун топиш имкони булган энг маъкул жой эканлиги каби омиллар хисобга олинган.

Демак, табибларнинг бозорлардаги жойлари хам дорихона, хам тиббий ёрдам курсатилувчи (одатда биринчи ёрдам) беморхона вазифасини хам утаган. Бундай махсус "дуконча"лар (дорихона) усти ёпик бозор расталарида кузга ташланган. Мисол учун, Хива бозоридаги ана шундай энг катта ва кулай манзил Оллокулихон тими хисобланган.

Халк табобатида хозик табиб турли хил касалликни даволаши мумкин булган, аммо суяклар синиши ёки лат ейиши каби холатларда махсус табиблар (улар халк орасида синикчи деб хам аталган) беморларни даволаган. Хусусан, машхур Тошкентлик моштабиблар сулоласи кадимдан машхур булиб келган. Сулола тарихи узок утмишга эга булган. Ривоятларга кура, Амир Темурнинг дардига хам шу сулоланинг бобокалони Моштабиб малхам булган. Хдтто, Мош табиблар аждоди Амир Темурдан аввал Чигатой улуси даврида хам «Хужа хон табиб» номи билан машхур булганлиги хикоя килинади. Моштабиблар сулоласининг улуги синган кул ёки оёкни тахтакачлаб гилмоя суриб куйиш усулидан мохирона фойдаланган. Бу усул неча юз йиллардан бери авлоддан-авлодга утиб келган.

«Моштабиб» атамаси хакида халк уртасида бир неча тахминлар мавжуд булган. Унга кура, хаж ибодати ниятида йулга чиккан табиблар йулда учраган беморларни даволаганлар. «Шошлик табиб - Шоштабиб» атамаси балки уша асрларда расм булган деган тахмин хам мавжуддир. Бошка бир тахминга кура, «Моштабиб» «Мостабиб», яъни синган ёки чиккан жойни мослаб ва жипслаб куювчи деган маънода ва х.к.[11].

Таъкидлаш жоизки, XIX аср охири ХХ аср бошларига келиб, Туркистонда жорий килина бошлаган замонавий тиббиётнинг куплаб тиббий хизматларидан аста секин махаллий ахоли хам фойдалана бошлайди. Аммо суяклар синиши ва чикиши каби холатларда махаллий ахоли европалик шифокорларга эмас, айнан махаллий табибларга мурожаат килганлар. Масалан, Туркистонда фаолият олиб борган шифокор А.Л. Шварцнинг хисоботларига кура, суяк синиши ва чикишини даволаш борасида синикчи табиблар европалик шифокорлардан олдинда эканлиги, айникса, табиблар томонидан шифобахш хусусияти билан самарадор булган мумиёларни кенг кулланиши узининг ижобий натижасини берган. Хусусан, Урта Осиёда мумиё барча касалликларга яхши даво булувчи мужизавий восита сифатида куп кулланилиб келинган эди[ 10; 21].

Кайд этиш жоизки, тибга оид ёзилган махаллий асарларда хам мумиёнинг шифобахш хусусиятлари хакида кенг маълумотлар учрайди. Хусусан, XIX аср бошларида табиб Мустафо ал-Хуросоний уз устози Ахмад Ансорийга багишлаб

ёзган тaбобaт Ba доришyносликкa оид "Нaводир aд-фaвоид Ba мaжмaъ aд-жaвохир" ("Нодир фойдaдaр Ba гaвaрлaр тyплaми") aсaрининг aдохидa бир бобидa тaбиaтдa yчровчи минерaд моддaдaр, мaсaдaн, мумиё, киммaтбaхо тошлaр кaби aшёлaрнинг xyсyсиятлaри Ba фойдaди жихaтлaригa бaFишлaнгaн[17; 276]. Бу ^би aсaрлaр XIX -ХХ aср бошлaридa ^rna кyчирилгaн, бaъзилaри тошбосмa yсyлдa чоп этилгaн. Чунки, тaбиблaр Ba xaдк орaсидa бу таби мaхaдлий тиб aсaрлaригa тaлaб кaттa бyлгaн эди. Умyмaн олгaндa, ушбу минтaкa тaбиaтидaги yсимликдaр дунёсига тегишли хaр бир гиёх шифобaxш сaнaдгaн. ТоFy тошлaрдa yсyвчи гиёхлaрдaн тортиб aхоли ховлисидaги yсмa, рaйхон кaби yсимликдaрдaн хaм дорилaр тaйёрлaнгaн. Дорилaр yсимликлaрнинг гyлидaн, поясидaн, бaрглaридaн, илдизидaн, yрyFидaн, ёFидaн, дaрaxтлaрнинг ширaсидaн фойдaдaниб тaйёрлaнгaн, Дорилaрнинг шaкдлaри хaм тyрличa бyлгaн. Жyмлaдaн, yлaр ичимлик кyринишидa, дaмлaмa сифaтидa, юмaдокдaнгaн дорилaр(хaпдори), сyртмa дорилaр Ba мaдхaмлaр кyринишидa хaм бyлгaн [17; 275].

НAТИЖA

Бу дaврдa тaбиблaр дaволaшнинг ята бир кaнчa умумий тyрлaридaн кенг фойдaлaнгaнлaр. Одaтдa кон олдириш, кдйт килдириш, мaссaж, бaдaнни терлaтиш Ba бошкaдaрдир. Бу yсyллaрдaн aсосий мaксaд бaдaнни турли ёт yнсyрлaрдaн тозaлaш кyздa тyтилaр эди.

Кон олдириш мyолaжaси хйм узок тaриxгa бориб тaкaдaди. Одaтдa, Ибн Сино тaвсиялaригa кyрa, тaбиблaр бирор зaрyриятдaн келиб чикдан холдa, кишининг ёшигa, одaтигa, тaбиaтигa, кyч-кyввaтигa хaмдa мaвсyмгa кaрaб aмaдгa оширгaнлaр. Турли xил кaсaлликлaрдa тaбиблaр ушбу мyолaжaни тaвсия килгaнлaр. Куп xоллaрдa сaртaрошлaр, тaбиблaр Ba кортикчилaр бу билaн шyFyллaниб, yлaр кортик солиш, нaштaр уриш Ba зулук солиш yсyллaри оркaди дaволaгaнлaр. Хyсyсaн, Абу Бaкр aр-Розий, Абу Рaйхон aд-Берyний, Абу Али ибн Сино хaм зулук солиш усули билaн жyдa кyплaб беморлaрни дaрддaн xaдос этгaнликдaри Ba yзлaрининг тиб илмига оид рисолaдaридa кон олиш йули билaн дaволaшнинг aхaмияти xyсyсидa нихоятдa фойдaди тaжрибa Ba кyрсaтмaлaрини ёзиб колдиргaнлaр. Ибн Сино узининг "Тиб конyнлaри" китобидa к^д этган зулук солдиришнинг aфзaдликдaри, тaртиб-коидaдaри бир нечa aсрлaр yтсa-дa, тaбиблaр учун кУллaнмa сифaтидa бaтaфсил мaълyмот бериб келгж. Зaмонвaий тиббиётдa эсa зулукнинг шифобaxш xyсyсиятлaри XIX-aсрнинг оxирлaригa келибгита илмий нyктaи нaзaрдaн исботлaнгaн. Хyсyсaн, зулук тaнaсидaн экстрaкт хaмдa суток безлaридaн шифобaxш моддa олиб текширилгиб, унта "гирудин" деб ном берилгж[ 16; 61]. Айнaн унинг шифобaxш тaъсиргa эгa экaнлиги aникдaнгaн. Бу дaврдa Тyркистондa, xyсyсaн, Сaмaркaнддa KaттaкУрFOн

якинида Чориккулда тиббий зулуклар учраган ва кулнинг табиий худуди уларнинг табиий купайиши учун кулайлик тугдирган. Хусусан, бу кулда зулуклар озукаси хисобланган усимликлар хам табиий холда купайган. Махаллий ахоли бу ердан зулукларни олиб, шифо максадида фойдаланган. Хдтто, Каттакургондаги русларга тегишли харбий лазеретда беморлар хам шу зулуклар туфайли купгина касалликлардан шифо топа бошлаганлар. Бу хакда машхур рус табиатшуноси А.П. Федченко Туркистонга килган сайёхати давомида гувох булиб, уз тадкикотларида кайд этган [11; 81].

Анъанавий табобатда кенг таркалган муолажалардан яна бири укалаш (массаж) саналар эди. Одатда бу ишлар шарк хаммомларида амалга оширилган. Шунингдек, хаммомлар мармар супаларида утириб, ёки терлаш, баданни укалаш, иссик-совук сувда чумилиш, чой ичиб дам олиш каби согломлаштирувчи вазифаларни бажарган. Укалашда, айникса, бугинларга эътибор берилган[18; 233]. Укалаш усулини хаммомда бажарилишининг сабаби иссиклик натижасида инсон бадани юмшаб, ушбу муолажа учун тайёр холатга келган[7; 87]. Бемор баданини терлатиш хам хаммомда, шу билан биргаликда турли малхамлар ёгларни суриш, шифобахш сувлар( темирли, аччиктошли, шур сувлар) оркали амалга оширилган. Шу тарзда бемор танаси дарддан фориг булар эди.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, XIX аср охири -XX аср боши Туркистонда замонавий тиббиёт кириб келишига карамасдан, анъанавий табобатни бутунлай сикиб чикара олмади. Бунда асрлар давомида амалда булган, синалган шарк табобати, унинг дурдона асарлари, табибликнинг аждодлардан, авлодларга мерос булиб келганлиги, машхур табиблар томонидан араб, форс тилларидаги тибга оид китобларнинг туркийга таржима килиниши, тошбосма асарларнинг куплаб чоп этилиши, мадрасаларда тибга оид фанларни укитилиши мухим омил булиб хизмат килар эди. Махаллий халкнинг анъанавий табобатга, хусусан ташхис куйиш, махаллий ва турли хил дорилар билан даволашга булган карашлари кескин узгармади. Тиббий курсатмаларни уз ичига олган ислом мукаддас манбалари, хусусан хадисларга таянган холда ёзилган Шаркнинг машхур Ибн Сино ва бошка тиб олимларнинг даволаш ва ташхис куйиш усулларига мурожаатлар асрлар оша давом этиб келган эди.

АДАБИЁТЛАР

1. Абу Али ибн Сино Тиббий рисолалар нашрга тайёрловчилар: У.И.Каримов, Х,.Х,икматуллаев. Тошкент, "Фан", 1987, 24 б.

2. Абу Али Ибн Сино.Тиб конунлари. 1-жилд. Т., 1993. -Б.245.

3. АКТТТнинг Россия империясидаги элчихонасида фаолият юритган ва 1873 йилда Урта Осиёга сафар килган. Ушбу сафар давомида у узининг 2 томли "Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. New York. Scriber Armstrong & Co. 1876" асарини чоп эттирди.

4. Ал- Хдравий Мухаммад ат-табиб. Мижоз хакида рисола. Таржимонлар: Хасаний М. Умаров М., Жураева F. -Тошкент: ВНЕШТОРГИЗДАТ, 1991. -Б. 5.

5. Боситхон ибн Зохидхон шоший Фаоид ул-адвийя ва мавоид ул-агзийя (дориларнинг фойдалари ва овкатларнинг дастурхонининг манфаатлари). Табдил ва суз боши муаллифи М. Хасаний. Т.: Фан, 2007. 9 б.

6. Джонибекова Н. Зулуклардан фойдаланишда тарихга назар:зулуклар хакикатдан хам фойдалими? / XXI аср - интеллектуал ёшлар асри мавзусидаги республика илмий ва илмий-техник анжуман материаллари Т. 2018. - Б.61.

7. Жуманазаров Х. Узбек халкининг табобат анъаналари // Имом Бухорий сабоклари. Тошкент, 2016. № 1 . - Б.87.

8. Жуманов С. Мустакиллик йилларида Ибн Сино меросининг урганилиши ва унинг тиббиётимиздаги урни // Имом Бухорий сабоклари. Т., 2016. № 1.- Б. 12.

9. Ибн Сино бисотидан /Тупловчилар: А.Ирисов, З.Эгамбердиев. Масъул мухаррир: О. Абдуллаев. Т.: Медицина. 1980.Б.31.

10. История здравоохранения Туркестанского края в архивных источниках (сборник архивных документов) . Ответсвенный редактор: Шадманова С.Б. -Т., 2019. - С. 21.

11. Моштабиблар. «Тошкент» энциклопедияси. 2009 йил. http: //shosh.uz/moshtabiblar/

12. Мухаммад ат-табиб ал-Харавий. Мижоз хакида рисола. Таржима, сузбоши ва изох муаллифлари : Хдсаний М., Умаров М, Жураева F. Т.: Медицина, 1991.3 б.

13. Табобат хазиналари дурдоналаридан.Тузувчи, таржимон М. Хасаний Тошкент: "Медицина" 1987, 65 б.

14. Федченко А.П. Путешествие в Туркестан. -М., 1950.-С. 81.

15. Халк табобати ва табибларнинг сирлари. Нашрга тайёловчи Собиралиева М. Тошкент: Turon zamin, 2014. 292 б.

16. Холов В. Инглиз тилидаги тадкикотларда минтакадаги тиббий холат, касалликлар ва даволаш усуллари тавсифи / Туркистонда тиббиёт: анъана ва иновациялар (XIX аср охири - ХХаср бошлари). Монография. - Тошкент: "Akademnashr",2019.- Б. 179. Батафсил маълумот:Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. New York. Scriber Armstrong & Co. 1876. Б. 149.

17. Ширинова Н. Туркистонда анъанавий доришуносликдан фойдаланиш масалалари / Туркистонда тиббиёт: анъана ва иновациялар (XIX аср охири -

ХХаср бошлари). Масъул мухаррир: С.Б. Шадманова. - Тошкент: '^^emms^", 2019.- Б. 146.

18. Хикматиллаев X. Шарк табобати. -Тошкент: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994. - Б. 102.

REFERENCES

1. Абу Али ибн Сино Тиббий рисолалар нашрга тайёрловчилар: У.И.Каримов, ХХикматуллаев. Тошкент, "Фан", 1987, 24 б.

2. Абу Али Ибн Сино.Тиб конунлари. 1-жилд. Т., 1993. -Б.245.

3. АКШнинг Россия империясидаги элчихонасида фаолият юритган ва 1873 йилда Урта Осиёга сафар килган. Ушбу сафар давомида у узининг 2 томли "Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. New York. Scriber Armstrong & Co. 1876" асарини чоп эттирди.

4. Ал- Хдравий Мухаммад ат-табиб. Мижоз хакида рисола. Таржимонлар: Хасаний М. Умаров М., Жураева F. -Тошкент: ВНЕШТОРГИЗДАТ, 1991. -Б. 5.

5. Боситхон ибн Зохидхон шоший Фаоид ул-адвийя ва мавоид ул-агзийя (дориларнинг фойдалари ва овкатларнинг дастурхонининг манфаатлари). Табдил ва суз боши муаллифи М. Хасаний. Т.: Фан, 2007. 9 б.

6. Джонибекова Н. Зулуклардан фойдаланишда тарихга назар:зулуклар хакикатдан хам фойдалими? / XXI аср - интеллектуал ёшлар асри мавзусидаги республика илмий ва илмий-техник анжуман материаллари Т. 2018. - Б.61.

7. Жуманазаров Х. Узбек халкининг табобат анъаналари // Имом Бухорий сабоклари. Тошкент, 2016. № 1 . - Б.87.

8. Жуманов С. Мустакиллик йилларида Ибн Сино меросининг урганилиши ва унинг тиббиётимиздаги урни // Имом Бухорий сабоклари. Т., 2016. № 1.- Б. 12.

9. Ибн Сино бисотидан /Тупловчилар: А.Ирисов, З.Эгамбердиев. Масъул мухаррир: О. Абдуллаев. Т.: Медицина. 1980.Б.31.

10. История здравоохранения Туркестанского края в архивных источниках (сборник архивных документов) . Ответсвенный редактор: Шадманова С.Б. -Т., 2019. - С. 21.

11. Моштабиблар. «Тошкент» энциклопедияси. 2009 йил. http : //shosh.uz/moshtabiblar/

12. Мухаммад ат-табиб ал-Харавий. Мижоз хакида рисола. Таржима, сузбоши ва изох муаллифлари : Хдсаний М., Умаров М, Жураева F. Т.: Медицина, 1991.3 б.

13. Табобат хазиналари дурдоналаридан.Тузувчи, таржимон М. Хасаний Тошкент: "Медицина" 1987, 65 б.

14. Федченко А.П. Путешествие в Туркестан. -М., 1950.-С. 81.

15. Халк табобати ва табибларнинг сирлари. Нашрга тайёловчи Собиралиева М. Тошкент: Turon zamin, 2014. 292 б.

16. Холов В. Инглиз тилидаги тадкикотларда минтакадаги тиббий холат, касалликлар ва даволаш усуллари тавсифи / Туркистонда тиббиёт: анъана ва иновациялар (XIX аср охири - ХХаср бошлари). Монография. - Тошкент: "Akademnashr",2019.- Б. 179. Батафсил маълумот:Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and Kuldja. New York. Scriber Armstrong & Co. 1876. Б. 149.

17. Ширинова Н. Туркистонда анъанавий доришуносликдан фойдаланиш масалалари / Туркистонда тиббиёт: анъана ва иновациялар (XIX аср охири -ХХаср бошлари). Масъул мухаррир: С.Б. Шадманова. - Тошкент: "Akademnashr", 2019.- Б. 146.

18. Х,икматиллаев X,. Шарк табобати. -Тошкент: Абдулла Кодирий номидаги халк мероси нашриёти, 1994. - Б. 102.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.