Научная статья на тему 'XIX АСР ОХИРИ – XX АСР БОШЛАРИДА ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ ЭТНОМАДАНИЙ МУҲИТИДА ҚИРҚЛАР ВА ҚАНҒЛИЛАР'

XIX АСР ОХИРИ – XX АСР БОШЛАРИДА ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ ЭТНОМАДАНИЙ МУҲИТИДА ҚИРҚЛАР ВА ҚАНҒЛИЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
569
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сангзор – Зомин / Жиззах / этноним / топоним / қирқ / қанғли / К.Шониёзов / Чубар / Қора / Холтой / Жомбой / Ургут / Булунғур / Каркез (Ғаллаорол) / Боёвут / Бахмал / Д. Ю. Арапов / В. П. Наливкин / С. П Поляков. / Sangzor Zomin / Jizzakh / ethnonym / toponym / qirq / kangli / K. Shoniyozov / Chubar / Kara / Kholtoy / Jomboy / Urgut / Bulung'ur / Karkez (Gallaorol) / Boyovut / Bakhmal / D. Yu. Arapov / V. P. Nalivkin / S. P Polyakov.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Q. Almanov

Ушбу мақолада муаллиф XIX аср охири – XX аср бошларида Жиззах воҳаси этномаданий муҳитида қирқлар ва қанғлиларнининг жойлашуви ва уларнинг этномаданий жараёнлардаги иштироки каби масалалар бўйича бир қанча фикрларни бериб ўтади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AT THE END OF THE 19TH BEGINNING OF THE 20TH CENTURIES KYRK AND KANGLY IN THE ETHNOCULTURAL ENVIRONMENT OF JIZZAKH OASIS

In this article, the author gives several opinions on issues such as the location of the Kirgyi and Kangli people in the ethnocultural environment of the Jizzakh oasis at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century, and their participation in the ethnocultural processes.

Текст научной работы на тему «XIX АСР ОХИРИ – XX АСР БОШЛАРИДА ЖИЗЗАХ ВОҲАСИ ЭТНОМАДАНИЙ МУҲИТИДА ҚИРҚЛАР ВА ҚАНҒЛИЛАР»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

XIX АСР ОХИРИ - XX АСР БОШЛАРИДА ЖИЗЗАХ ВО^АСИ ЭТНОМАДАНИЙ

МУХДТИДА ^ИР^ЛАР ВА ЦАНГЛИЛАР Алманов Кахрамон Облокулович

ГулДУ Тарих кафедраси доценти https://doi.org/10.5281/zenodo.7434293

Аннотация. Ушбу мацолада муаллиф XIX аср охири - XX аср бошларида Жиззах воуаси этномаданий мууитида цирцлар ва цанглиларнининг жойлашуви ва уларнинг этномаданий жараёнлардаги иштироки каби масалалар буйича бир цанча фикрларни бериб утади.

Калит сузлар: Сангзор - Зомин, Жиззах, этноним, топоним, цирц, цангли, К.Шониёзов, Чубар, Кора, Холтой, Жомбой, Ургут, Булунгур, Каркез (Fаллаорол), Боёвут,Бахмал, Д. Ю. Арапов, В. П. Наливкин, С. П Поляков.

В КОНЦЕ 19 - НАЧАЛЕ 20 ВЕКА КЫРКИ И КАНГЛЫ В ЭТНОКУЛЬТУРНОЙ

СРЕДЕ ДЖИЗАКСКОГО ОАЗИСА

Абстрактный. В данной статье автор приводит несколько мнений по таким вопросам, как место кыргызов и кангли в этнокультурной среде Джизакского оазиса в конце XIX - начале XX века, их участие в этнокультурном процессы.

Ключевые слова: Сангзор-Зомин, Джизак, этноним, топоним, кырк, канглы, К. Шониёзов, Чубар, Кара, Холтой, Жомбой, Ургут, Булунг'ур, Каркез (Галлаорол), Бойовут, Бахмал, Д. Ю. Арапов, В. П. Наливкин, С. П Поляков.

AT THE END OF THE 19TH - BEGINNING OF THE 20TH CENTURIES KYRK AND KANGLY IN THE ETHNOCULTURAL ENVIRONMENT OF JIZZAKH OASIS

Abstract. In this article, the author gives several opinions on issues such as the location of the Kirgyi and Kangli people in the ethnocultural environment of the Jizzakh oasis at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century, and their participation in the ethnocultural processes.

Keywords: Sangzor - Zomin, Jizzakh, ethnonym, toponym, qirq, kangli, K. Shoniyozov, Chubar, Kara, Kholtoy, Jomboy, Urgut, Bulung'ur, Karkez (Gallaorol), Boyovut, Bakhmal, D. Yu. Arapov, V. P. Nalivkin, S. P Polyakov.

Узбек халки давлатчилиги тарихида Жиззах вохаси ва унинг таркибий бир кисми булмиш Сангзор - Зомин минтакаси узига хос урингга эга. Якин утмишда вохадаги ахолиниг этник таркибини урганиш асносида минтакада кирк ва кангли уругларининг урни Марказий Осиё халклари, шу жумладан, узбек халки ва давлатчилиги тарихида мухим урин эгаллаганлигини куришимиз мумкин. Ушбу уруглар вакилларининг узлари яшаб келаётган худудларда бир неча асрлар мобайнида хаёт кечириб мазкур худудда (Сангзор - Зомин) дарё ва сой буйларида узларининг ажиб тарихини яратганлигини куришимиз мумкин.

Воха тарихини турли манбалар асосида урганган тадкикотчилар 92 бовли узбек уругларининг катта гурухини ташкил этадиган кирк ва кангли уруги тарихига турлича фикр мулохазаларини билдириб утишади. Демак, воханинг этномаданий мухитини урганиш халкимиз давлатчилиги тарихини ёритишда мухим ахамият касб этади. Мазкур маколада XIX аср охири XX аср бошларида Жиззах вохаси этномаданий мухитида кирклар ва канглилар, тугрисида баъзи бир фикрларни бериб утишга харакат киламиз.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Шуни алохида такидлашимиз керакки, давлатчилик тарихимизнинг советлар тамонидан истило килинган даврида (XIX аср охири) юртимизда юз берган этник жараёнларга маълум бир ракурсларда этибор берилган[1], аммо кирк ва кангли уруглари мисолида алохида диккат килинмаган. Маълумки, мазкур воха географик жихатдан, асосан, бугунги Узбекистон худудига ва кисман ^иргизистон, Тожикистон ва ^озогистонга тугри келади.

Шу уринда канглиларнинг келиб чикиши ва уларнинг узбек халки этник тарихида тутган урни масаласи бир канча этнологик тадкикотларда ва тарихий манбаларда маълум маънода уз аксини топганлигини хам айтиб утишимиз керак[2]. Аммо кирклар тугрисида бундай фиклар билдира олмаймиз. ^ирклар туркий тилли кабила булиб купгина муаллифларнинг эътирофича, дастлаб харбий кисм сифатида шаклланган, кейинчалик вакт утиши билан узбеклар, коракалпоклар, козоклар ва туркманлар таркибига кирган деган бирламчи фикрлар хам мавжудлигини тадкикотимиз жараёнида кузатдик. ^ирк уруги тугрисидаги дастлабки маълумотлар тадкикотчи Т.И. Султанов XVI асрда яшаган Мулла Сайфиддин Ахсикандий ва унинг угли Нур (ёки Навруз) томонидан битилган "Мажмуа ат-таворих", ва куконлик савдогар Аваз Мухаммад тамонидан ёзилган "Тухфат ат-таворихи хоний" асарида учрайди[3]. Ушбу асарларнинг муаллифлари "Таворихи Моголийа" ва "Таворихи зубдат ал-Башар" кулёзмаларига асосланиб туркий кабилаларнинг келиб чикиши тарихи ва 92 бовли узбек уруги хакида узларининг маълумотларини бериб утади[4]. Юкорида келтирилган икки асардан ташкари "Насабнома" (шажара")ларда хам 92 бовли узбек уругларининг номлари келтириб утилади. "Насабнома"ларнинг хам бир канча нусхалари мавжуд булган Жомбой, Ургут, Булунгур, Каркез (Галлаорол), Боёвут кабилар. Бу нусхалар уша худудда яшаётган уругнинг вакиллари тамонидан уз шажараларини тузиш асносида яратилган булиб, айрим тафовутларни бир бирига зид фикрларни келтириб чикаради. Аммо бу каби тафовутлар бу насабномаларнинг уруг тарихи ва этник бирликларга булиниши каби мавзуларга оид кимматли манбалар сарасига киритиш мумкин. Бугунги Жиззах вохаси кирк уруги ва кангли уруги вакиллари томонидан хам шунга ухшаш насабномалар яратилмокда. Бунга мисол килиб Чубар элида яшаётган кирк уругининг Сулокой девонбеги шажараси тугрисидаги насабномани айтиб утишимиз мумкин. Бу каби насабномалар турли илмий фактлар асосида ёзилмаган булса-да уруг ва унинг турли тармокларга булиниши тугрисида кимматли манба булиб келажак авлод учун мухим манба булиб хизмат килишини айтишимиз зарурдир. Юкорида келтирилган манбаларда кирк уруги 92 бовли узбек кабилалари руйхатида учинчи уринда келтириб утилади[5].

Купгина тадкикотчилар "кирк" сузини туркийча суз деб карайдилар ва уруг номини хам кадимий туркий уруглардан бири эканлигини этироф этишади. ^ирк уруги Чингизхон кушинларининг таркибидаги харбий бирликлар ва мугуллардан олдинги туркий тилли кабилалар орасида учрамайди. Тадкикотчи Ч. Валихоновнинг тадкикотларига карайдиган булсак, у 96 та узбек уруги хакида маълумотлар бериб, Минг, Юз ва ^ирклар кадимги туркларнинг авлоди эди деб такидлаб утади[6]. Д. Ю. Арапов, В. П. Наливкин, С. П Поляковларнинг такидлашича, бу уруг (кирк) кадимий туркий кабила ва уругларидан бири, бунга хеч кандай шак-шубха йукдир[7]. Элшунос олима С.С. Губаева хам узининг Фаргонада ахолисининг этник таркиби буйича олиб борган тадкикотида "Фаргонада узбек этносининг шаклланишида кирклар хам иштирок этган" деб фикр билдириб, кирклардан иборат иккита гурух ^уконда мавжуд булган деб ёзади[8]. Шунингдек кирклар тугрисида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

яна бир маълумот диккатимизни тортди. Яъни кирклар, Бухоро амирлиги лашкарлари таркибида булган ва амирларнинг тож кийиш маросимида катнашган деган фикрлар хам кирк уруги вакилларининг воха халклари орасида анча нуфузли булганлигидан далолат беради[9].

Жиззах вохасидаги Сангзор дарёси буйлари ва унинг урта окимида яшовчи кирк уруги вакиллари истикомат киладиган Чубар элининг Сулокой тупи вакиллари узларининг Сулокой девонбеги шажараси тугрисидаги насабномасида ёзилишича, узларининг энг катта отаси хисобланган, Сулокой девонбеги Бухоро амирлигининг саройида катта лавозимда хизмат килган. Бу эса ушбу худуд махаллий ахолиси орасида сакланиб колган айрим ривоятларнинг негизида бирмунча жон борлигини курсатиб турибди[10]. Шунингдек, айрим манбаларда кирк ва юз битта булган булар битта умумий ном деб каралувчи фикрлар хам мавжуд[11]. Ушбу икки уруг умумий ном билан Марка деб аталаган булиши мумкин деган фикрларни В.В. Радлов узининг тадкикотларида таъкидлаб утган[12]. Бу кабилалар, бизнингча, доимо ёнма-ён кушни булиб, узаро иттифокда хаёт кечириб келган. Бугунги воха киркларининг турли тармокларга булинишига хам карайдиган булсак, кирк ва юз уругининг тупларга булинишида узаро ухшашликлар борлиги кузга ташланади. Бу каби маълумотлар рус тадкикотчилари Хорошхин, Гребенкина, В. В. Радловларнинг (1888)т адкикотларида хам келтириб утилган. Шунингдек юкоридаги рус тадкикотчиларининг тадкикотларини тахлил килган Аристов киркларнинг яшаш худуди Жиззах уезди ва Янгикургон тумани эканлигини такидлайди.

Тадкикотчиларга кура кирк уругининг шахобчалари куйидагича куринишларда булган.

Гребенкин буйича 5 та Олмасувон кирк Карамзакирк Чурхунду

Оккуйли чумишли кирк Олмасувон куёвуч.

В. В. Радлов буйича (1888) кирклар куйидаги 4 та тупларга (тармок - шох) булинади (Радлов юз ва кирклар битта ном билан Марка деб хам аталади деб такидлайди): ^оракуйли ^орача ^орасирок Чапарашли

Аристов буйича кирклар куйидаги 4 та тупга булинади[13].

^оракуйли

^орача

^орасирок

Чапарашли

Юз уругиниг вакили хисобланган тилшунос олим Х . Дониёровнинг тадкикотларида кирк уруги ва уларнинг турли шохларга булиниши, жойлашув урни тугрисидаги фикрлари воха киркларининг тарихи тугрисида мухим манба булиб хизмат килади. Муаллифнинг такидлашича, кирк уруги 6 та шохларга, яъни (бизнингча туп)

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

öy.HHraH. Ynap acocaH EynyHFyp, Fannaopon, 3omhh, ®H33ax, YpaTena Ba EeKoöog arpo^napuga amaraH.

X. ^OHHepoB öyMuHa (1968) KupK-ap KyHugaru 6 Ta Tynnapra (mox) öy-HHagu: KopaKyMnH,

KopaHa, MO.TOn, My.Kym, Hanpamnu, HopTKecap

OuKpHMH3na, BOx,a KupK-apu ®aMH 7 Ta Karra öynaKKa öy.HHraH öynuö öynap KyMugaranapgHp.

^opa Kyö^H ^opana

Mo.Ton- Ma-Kym Hanapamnu HypTKecap TyKHopa HyBun-OK.

roKopuga Ke-THpH-raH TagKHKOTHHnap Ba öu3HHHr H3.aHHm.napHMH3ga y3apo yMyMHH^HK Ba öup-öupura öoF.aHaguraH y3apo yxmam.HK MaB^yg. Bapna TagKHKOTHHnap öy ypyr TapMoK^apuHHHr amam MaH3H.HHH öup xun «oMga KypcaTraH, aMMo Typnu öy-aK-apra öy-HHumuga öup KaHHa ^apK-H-HKnapHH Ky3aTaMH3.

X. ^OHuepoB KupK-nap, ro3 ypyFHHur yKacu экaн.пнгннн MHHr, ro3, Ba KupK-ap cuecHH 6up.namMa.nap HaTH^acuga By^ygra KenraH этннк öup-HK-ap cu^araga onuHraHnuruHH aHTHö Kaöuna geö aTam TyFpupoK öynagu geraH ^HKpnapHH öungHpuö yTagu[14]. Ymöy TagKHKoTHHHHHr gana TagKHKOTnapu Hara^acuga onraH MatnyMOT-apHra KaparaHHMH3ga KupK ypyFH Fannaopon TyMaHHHr Y3yHöy.OK KHm-OFHHHHr y3uga KopaHa Tynu 4 Ta TapMoKKa öynuHraH - 6anyu, wanzu (nmu), nexnu, (vyn nexnu), nyeymoy, Mo-Ton öynaru x,aM 4 ra öynuHraH - 6oü mynu, vaeyrn mynu, owe (aüu^) mynu, 6evmp. fflyHHHrgeK, X. ^OHuepoB Fannaopon, ®H33ax Ba EynyHFyp xygygnapuga myn 6om, vyv гyм6aз ^up^, cysyn6oü, ^en^no^u, yoMya6yrny, myy nypa, yn %u3, vym ^aeym ^up^, %opa nueap ywenunapra öynHHuö amaMgu, geö TaKHgnaö yTagu, öupoK ymöy TagKHKoTHHHHHr ymöy TapMOK-ap HHuga yopa nueap KupKHHHr HHura KHpMaHgu[15]geraH ^HKpura Kymuna o.MaHMH3. EyryHru Fannaopon Ba EaxMan ryMaHuga amaMguraH öy ypyF BaKHnnapHHHHr Tynnapra öy-HHumu Ba y3 Tynnapu homh öunaH aTanaguraH Kum-OK-apga HCTHKoMaT KH-umuHH gana TagKHKoTnapHMH3 HaTH^acuga ryBOx,u öyngHK[16].

EyryHru EaxMan TyMaHHHHHr ^opa, Huöap, Xo-toh, YgaManu Kum-OK-apuga amaeTraH y3.apHHH KupK ypyFHHHHr BaKH-napu geö öunyBHH ypyFHHHr OKCOKonnapu öunaH cyxöaTHMH3 HOFHga öy Kum-OK-apra OTa-öoöonapHMH3 XIX acpHHHr öomnapuga KyHuö KenumraH Ba öy «oMnapgarH aM-OBnapHH CaMapKaHg xyKyMgopnapugaH cothö onraH geraH ^HKpnapu öh3hh TagKHK KH-aeTraH umHMH3HH HyKyppoK Tax—u. этнmгa yHgagu[17]. Ey ^HKpnapHH acocnamHMH3 yHyH y.Kara Tampu^ öyropuö TagKHKOT o.hö öopraH H.M. BupcKHHHHHr TagKHKOT.apHHH Ke-THpuö yTMOKHHMH3. Y Ke-TupraH MatnyMOT.apga öy KHm-OK-apga KupK ypyFH BaKH-napu HCTHKOMaT KH-umu TatKugnaHraH[18]. KeKca

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

оксоколларнинг айтишига караганда, Чубар элида яшовчи кирк уругининг кора куйли булагидан ажралган 3 та катта туп ва шуларнинг ичидан ажралиб чиккан яна 4 та майда туп борлигини этнографик дала тадкикотларимиз натижасида аникладик. Булар киркнинг коракуйли булагидан таркалган булиб, Сулокой, Шарлик (Шахарлик), Боккиши (боги бор ёки бахил, ёт киши деб тарифланади), шуларнинг ичидан ажралиб чиккан Телпакбой, Мохов (Баймок) Эшим, Ёр туп кабилар. Бу тупларга булинишда асосан 7 отага бориб такаладиганлар алохида-алохида булганлар. Айтишларича, Чубар элида яшаётган бу туп вакиллари XIX асрнинг охирлари рус боскинидан сунг ва XX асрнинг бошларида жуда катта кахатчиликга дуч келишган экан, шунда уругнинг энг бойи одамларни бокиш учун узининг бутун чорвасини суйиб одамларга гушт таркатган, чорваси тамом булгандан сунг эса очарчиликга карши ажрик томирларини кайнатиб таом сифатида тановул килишган. Очарчиликлар одамларни бошка худудларга кучишига сабабчи булди, деб такидлайди оксоколлар. Натижада узлари борган худудларда янги жойларни узлаштириб, узларининг туплари ёки аввалги яшаб турган кишлоги номи билан аталадиган манзилгохларга асос солишган.

Шу уринда айтиб утиш керак, Сирдарё ва Тошкент вилоятларида бунга ухшаш ахоли манзиллари бор. Бунга яна бир мисол килиб Балхи кишлогини курсатиб утишимиз мумкин. Ушбу кишлок ахолиси асосан Балхи уруги вакиллари тамонидан асос солинган. Вакт утиши билан эса балхи уруги вакиллари бу кишлок худудини тарк этишган, уларнинг урнига Удамали кишлогидаги кирк уругининг Банги тупи (А. Каттабековнинг айтишига кура, куп чекувчи булган) вакиллари келиб жойлашган. Бу ерда битта-иккита Балхи уруги вакиллари сакланиб колган[19]. Энди иккинчи йирик кишлок ^ора кишлогидаги этник булинишлар тугрисида суз юритсак. Жиззах уездининг ^оракишлок волости хам булган унинг номидан олинган булса керак кадимий туркий халкларда "кора" сузи улуг буюк деган манони билдиради. Бу кишлокнинг яна бир номи Н.М. Вирскийнинг келтириб утган маълумотларида Беш курик деб хам номлангани тилга олинади[20]. Юкорида номлари келтирилган кишлок оксоколларининг айтишича, бу кишлокларнинг номланиши уругнинг энг катта бой кишисининг 3 та угли булади - уларга ^ора, Холтой (холи бор той), Чубар (ола-була - чипор) от бериб "уз манзилларингни барпо килинглар" деган экан, шундан бу кишлокларнинг тарихи бошланган[21]. Шу номлар билан аталадиган уругнинг туплари борлигини бу номлар этнонимга айланганлигини У. Туйчиев, А. Маликовлар узларининг фундементал тадкикотларида такидлаб утган[22].

Ушбу кишлокда "кора" номли этник гурухининг куйидаги туплари яшашганлигини дала тадкикотларимиз натижасида уругнинг кекса оксоколлари Эгамбердиев Х,аким, Маркаев Мирсаид, Маматкулов Сафор боболар берган маълумотларга таяниб айтиб утмокчимиз. Полвон, (Бошмок) Бошморток Дарга, кабилар. Холтойнинг рус манбаларида Калтай деган номлари хам учрайди[23]. Банги туп (Удамали ва ^ирккишлок), ^улчибой, Ясовул туп (Сайхунобод ва Сардоба туманларида, Дустлик, Булунгур (Бот бот кишлоги) Удамали кишлогида яшовчи кирк уруги вакиллари хам узларини жами 6 та тупга булинишини айтиб, улар: 1. Банги туп, 2. Муллатуп, 3. Сангаби туп, 4. Галабосар (Бешкал) 5. Ших (Шикрайган), 6. Сбуту, ^ирккишлок кишлогида хам шу каби туплар ва Мечкай туп истикомат килиб келаётганини таъкидлашди. Абдурахмон бобо Каттабековнинг айтишига караганда, булардан дастлабки 5 таси, Сангзор дарёсининг унг ва сул тамонларидаги Удамали ва Балки кишлокларида яшашган. Сбуту тупи эса, Галлаорол ва

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Бахмал туманидаги бошка кишлокларда яшаган. Кекса оксоколнинг яна такидлашича, бу кишлокларда яшаётган уругнинг тармок - шохлари булинишида кейинги авлод вакиллари томонидан бир канча чалкашликларга хам учраган. У кишининг айтишича, Галабосар тупи узларини Бойбулувли ва Уртаовулга булиб олишган, аслида уларнинг умумий номи Беш кал булган, уларнинг ёши катта оксоколларидан сурасангиз бу маълумотларни тасдиклайди. Бу туплар тугрисида Н.М. Вирскийнинг тадкикотларида тухталиб утилган[24].

Шунингдек, Ших тупи тугрисида Гребенкинанинг тадкикотларида хам эслатиб утилади. Галлаорол туманининг ^уйтош, Соврук, Угат (бир кисмида туркман уруги яшайди), Мукри, Кариз кишлокларида Чурткесар, ^оракуйли, Сойлик каби кирк уругининг бир отадан таркалган, яъни туплари яшайди (7 пушти бир булганлар етти отасини билиб узларини алохида шохга булиб олишлар жуда куплаб учрайди). Бу номлар аллакачон этнотопонимга айланган, чунки улар уз манзилларини уз тупи номи билан аташганлиги хам бу нарсани исботлаб турибди. Бу каби маълумотларни дала тадкикотларимиз натижасида уругнинг кекса оксоколи С. Ботиров хам таъкидлаб утди. Шунингдек бу уругининг булакларидан иборат булган яна бир канча ахоли манзилгохлари Зомин туманида хам учрашлигини айтиб утмокчимиз. Зоминдаги Пишогор ва Аччи Даштабод худудларида кирк уруги вакиллари ва уларнинг куплаб 7 отаси бир булган, яъни турли шохларга булинган туплари истикомат килишади. Бу кишлокларда кирк уругининг куса, эшак увру, дувона, утасори каби бир канча туплари хам айнан мана шу вактларда кучиб келиб жойлашганлар. Асосан чорвачилик билан шугулланиб янги жойларни узлаштиришган[25]. Бундай номлар билан аталадиган ахоли асосан бир худудда яшашган улар узларининг тупи билан умумий номланган булган. Масалан туй ёки маракага келганда "кусалар келди" ёки "сорилар келди" каби иборалар ишлатилган.

1920 йилдаги ахолини руйхатга олинишига карайдиган булсак, Самарканд округининг Жиззах вохаси билан чегарадош учта гарбий туманларида 92 бовли узбек уругларидан бири булган киркларнинг 13 мингга якин вакили яшаганлиги маълум булади[26]. Бу нарса шундан дарак берадики, улкада булаётган хар кандай ижтимоий сиёсий жараёнларда кирк уругининг иштирокисиз тасавур килиб булмаган. 1926 йилга ахолини руйхатга олиш маълумотларида эса уругнинг жаъми азолари сони 20 минг нафар килиб курсатиб утилган.

Биз киркларнинг Жиззах вохаси тог ва тоголди худудларига хамда Зарафшон вохаси тог тизмалари оркали кириб келганлигини ва бу худудлардаги яйловларни узларининг чорвалари учун Самарканд хукумдорларидан сотиб олганлиги хакидаги маълумотларни дала этнографик тадкикотларимиз жараёнида гувохи булдик[27]. Н. Вирскийнинг тадкикотлари шуни курсатадики, XIX аср охири - XX аср бошларида Жиззах уездининг Янги фургон волостида бундай турдаги яйловларнинг 5 таси мавжуд булганлигини куришимиз мумкин[28]. Жумладан, биринчи яйлов Удамали ва Бешкурук (^оракишлок) кишлоклари якинида жойлашган булиб, мазкур худуд Байбул Булок, Катта -Булок, Окчагал ва Урта Булок (бу номлар Удамали кишлогидаги кирк уруги тупларининг номларидир - ^.А.) номли жойлар билан чегарадош булган ва майдони 980 десятинни ташкил этган. Яйлов Удамали ва ^ора кишлок ахолиси томонидан жамоавий тарзда авлоддан-авлодга утиш оркали эгалик килинган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

^upK ypyFHra goHM KymHH öynuö Boxaga amaö KenaeTraH aHa öup ypyF KaHF.u ypyFHgup. XIX acp oxupu Ba XX acp öomnapuga y3öeK xa-KH TapKuöuga KaHF-HnapHHHr xo3upru aB-ognapu TyFpucHgarH KynruHa MatnyMOTnap aTOK-u y3öeK этноnог o.hmh aKageMHK K.ffl. ffl0Hue30BHHHr my Macanara goup ^yHgaMeHTan TagKHKOTnapu Ba acapnapuga yHpaMgu. ^aHF-unap 92 öob.h y3öeK э.aт.apн KaTopuga KaguMru, h.k ypTa acpnap Ba yHgaH KeMuH Y3öeKHCT0H xygyguga amaraH öomKa ypyF BaKH-napu KaTopuga y3öeK xa-KHHHHr этннк Tapuxuga MyxHM ponb yHHaMgH. TagKHKOTHunap O.C. TonunoB, O.M. PycraMOBanap K.ffl0Hue30BHHHr TagKHKornapura TaaHuö, BOxara XIX acp oxupu Ba XX acp öomnapuga KaHF-HnapHHHr Karra rypyxu HypoTa BoxacuHHHr Fannaopon TyMaHugaru Ba ®H33ax maxpu aKHHHgaru 2 Ta KaHF-H Kum-OK-apuga, myHHHrgeK fflupKOH-H KumnoFHga xaMga HypoTara TyTam XaTupHH TyMaHuga TapKanraHnap[29]geraH ^HKpnapuHH aMTuö yTHmagH.

Ey ^HKpnapHH hhkop KH-MaraH xonga myHH KymHMHa KHnumHMH3 MyMKHHKH, KaHF-H ypyFH BaKH-napu EaxMan Ba 3omhh TyMaHnapugaru x03up MaB«yg öynraH my ypyF homh öunaH aTanuö, этнотоnоннмгa aMnaHraH Kum-OK-apura XIX acp oxupu - XX acp öomnapuga KenraH öy-umu KepaK. fflupKOH-H KumnoFHga amaeTraH KaHF-unap acnuga KaHF-HnapHHHr öup TapMOFH xucoönaHraH fflep KaHFnu Tynu BaKHnnapu amaMguraH xygyg öynraH Ba BaKT yTHmu öunaH Tyn homh этнотоnоннмгa aMnaHraH. Fannaopon TyMaHHra aKHH öynraH ^hf-h homh öunaH aTanyBHH HKKHTa KHmnoKga (x03up öy Kum-OK-ap ^aHFnu-1 Ba ^aHFnu-2 geö ropuTHnagu) xaMga MagaHuaT (CaccuK) Kum-OK-apuga KaHFnu ypyFH BaKunnapu öyryHru KyHga xaM y3napuHHHr 7 OTacu öup öynraH Ba my OTagaH TapKanraHnap anoxuga Tyn öynuö eKH ypyFHHHr HHHgaru moxra öy-HHHö amamagu. Pyc TagKHKOTHHnapH B.B. PagnoB Ba ApucroBnap KaHFnunapHH ®H33ax Boxacugaru khhhk Kaöunanap geö aTamraHnuruHH xaM ypyFHHHr yma BaKTga öup KaHHa coh «uxaTgaH KaMHHnuKHH TamKHn этгaнnнгнgaн ganonaT öepagu. BupcKHH H.M. HHHr KenTupraH MatnyMornapuga xaM KaHF-unap ^HruKypFOH TyMaHHHHHr ^aHFnu-1 Ba ^aHFnu-2 ,CaccuK, Tyrnu, KyKryMöa3, ry-Kum-OK geraH KumnoK-apuga «aMH 1024 Ta 576 Ta эpкaк 448 Ta aen Kumu amaraH öynraH. ^upK-ap эca coh «uxaTgaH Kyn öynuö ynap öyryHru Fannaopon TyMaHH Ba EaxMan TyMaHuga CaHr30p gapecu öyMnaö KeHr Hy3unraH xygygnapga amaraHnuruHH TaKHgnaö yTagu[30]. ^Ha öup TagKHKOTHH A.H. ffleBaKOB Fannaoponga amaeTraH KaHF-unap öom Kaöuna rypyxu cu^araga CapuK KaHFnunapgaH Kenuö HHKKaH öynuö, ynap Menvaü myn, эpгanaкnu myn, 6emvan myn, зapгap myn, üynöorn6eK, daepon6ev, capoü Kyeenu, 6omanu ypyF moxoöHanapuHH TamKun этagн[31], geö TaKugnaMgu. Ey Kaöu MatnyMOTnapHH K. ffl0Hue30B xaM y3HHHHr ^yHgaMeHTan TagKHKOTnapu Ba MOHorpa^uanapuga KenTupuö yTraH[32].

EyHgaM ypyFHHHr Typnu TynnapuHHHr HOMnaHHmuga Boxaga amaeTraH ro3, capoM ypyFH TapKHöugaru öy-HHHmnapra yxmam HOMnap xaM yHpaMgu. fflyHHrgeK, KaHFnunapHHHr HypoTa Boxacuga TapKunumu öyMuHa gana этногpa^нк H3naHHmnapuHH onuö öopraH TagKHKOTHHnap O.C. TonunoB, O.M. PycTaMOBanap xaM y3napuHHHr öup KaHHa ^HKpnapuHH öepuö yTagu[33]. Eu3 ypraHaeTraH Boxa ypyF Kaöuna rypyxnapuHHHr aMpuMnapuHH K. ffl0Hue30B xaM Y3öeKHcT0H xygygugaru KaHFnunapHHHr khhhk ypyF moxoöHanapu TapKuöuga KenTupuö yTagu. Ey Kum-OK-apga onuö öopraH gana этногpa^нк TagKHK0TnapuMH3ra Kypa, ypyF OKcoKonnapugaH öupu öynraH EaxpoM AögyxonHKOB KaHFnunap «atMH 5 Ta Karra rypyxra öy-HHagu: öynap - 6upunnu vflnmunap, uvvunnu yammnap, mymnu yammnap, Maöanunm yamnu, rnep yamnunap. YHHHr aHTumuHa, öynap xaM y3 HaBöaTHga khhhk khhhk 7

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

отаси бир булган холда алохида тупларга ёки шохларга булиниб кетади. Масалан тойлоц туп, шоноз туп, мулла жайнар, нортой туп, мулла турон туп, бек туп кабилар. Фикримизча, бу уругларнинг узбек халки таркибига кирган купгина катта-кичик этник гурухлари билан аралашиб кетиши ёки маълум худудлар доирасидаги этно-маданий жараёнларда катнашуви табиий жараён булган.

^англи уруги ичидаги тупларнинг номларига караганимизда хам бошка уруглар таркибидаги булинишларга ухшаш булганлигини кузатамиз. Жиззах вохаси худудларига бизнингча ушбу этник компонентлар бир вактда келиб жойлашган ва шу вактлар оралигида узаро хамжихатликда яшашган. Зомин тумани худудидаги ^англи кишлогига эса бу уругларнинг келиб жойлашуви хам айнан мана шу вактлар оралигида булган булса керак. Галлаорол тумани худудида яшаётган канглилар узларини сарик канглилардан эканликларини такидлашади. Сарик канглилар энг асосий узак кангли эканлигини этироф этишади деб такидлаб утган Нурота вохаси канглиларини урганган бир катор тадкикотчилар[34]. Зомин туманидаги ^англи кишлогида яшаётган уругнинг кекса вакилларининг огзаки ахбаротига кура, бу кишлокдаги канглилар 3 та катта гурухга булинади.

Туркистон ва Моргузар тогларининг атрофларидаги тоголди худудлари чорва учун, бу тоглардан окиб тушувчи жилга ва сойлардан хосил булган Сангзор ва Зоминсув, Равотсой, Пшагорсой, Хужамушкентсой, Бешбулоксой ва бошка сув окадиган сойлар атрофлари сугорма дехкончилик учун шунингдек вохадаги дашт ва текислик худудларидаги лалмикор ерлардан дехкончилик учун уруг бу уруг вакиллари фойдаланиб узига хос дехкончилик ананаларига асос солишган. Бу уругларнинг бир канча вакиллари чорвачилик, яна бир канчаси ярим утрок, утрок дехкончилик хужалиги турлари билан доимо машгул булишган . Мана шундай хужаликлар билан шугулланиб келган кирклар ва канглилар воханинг бошка этнослари ва этник гурухлари билан маълум худуд доирасида муштарак этник алокаларда булиб келган. Бу жараёнлар айникса бу икки уругнинг доимо якин бир бирига кушни булиб яшаганлиги ва уларнинг ичидаги тупларнинг номланишида хам ухшашликлар борлиги билан характерланади. Зеро этноснинг шаклланишидаги асосий жараёнлардан бири, унинг ички иктисодий бирлиги хисобланади. Академик К. Шониёзов хам узининг тадкикотларида бир тилда сузлашувчи халкларнинг алохида этник уюшма булиб бирлашишлари учун куп йиллар давомида бир худудда яшаб, узаро хужалик алокада булишлари мухим аломат хисобланади деб такидлаб утганлиги хам фикримиз далилидир[35]. Х1Х аср охири - ХХ аср бошларида бу икки уругнинг анъанавий дашт-адир чорвачилиги бошка хужалик турларига караганда юкорирок уринда турган булсада, Туркистон, Моргузар, ^уйтош тогларининг этакларидаги булокларнинг атрофлари, ва турли сой ва жилгалар буйлари хамда сув хавзаларида кирк ва канглилар кундалик исьтемол килиш учун кунжут, бугдой, тарик, масар (махсар) экканлар; узум, ковун, тарвуз, етиштирилган, сут, жун, гушт учун куй, туя, бия бокилган. Н.М. Вирский бу хакда куплаб маълумотларни келтириб утган[36]. Шунингдек А. Базарбаев ва А. Бабабековларнинг тадкикотларида хам хужалик турлари ва уларнинг майдонлари тугрисида бир канча маълумотлар келтириб утилган[37]. Хужаликнинг бу турлари, минтаканинг сугорма дехкончилиги ва дашт яйлов чорвачилиги узаро бир-бирини тулдириб уйгунлаштириши натижасида бу уругларга ёндош кушни булиб яшаган бошка этник гурухларнинг (турк, туркман, юз, сарой, найман, мангит каби

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

узбек уруглари хамда киргиз, тожик ва бошкалар уртасида) узаро иктисодий-маданий алокаларни юзага келтирган. Бу эса вохада янги узига хос хужалик-маданий типни шаклланишига туртки булган. Айнан мана шу даврларда кирк ва канглилар воханинг бошка уруглари, хусусан, узбек туркманлари, сарой ва юзлар билан жадал иктисодий -маданий муносабатлар урнатадилар. Бу каби узаро якинликлар куда -андачилик оркали хам янада мустахкамланган. Натижада бу уругларнинг ичидаги узаро шохларга булинишидаги ухшашликлар келиб чиккан яни уругнинг ичидаги аёл кишининг уругининг номлари билан аталиш холатлари хам кузатилади.

Хулоса. ХХ асрнинг иккинчи яримидан сунг ахоли сонининг ошиши, янги ерларнинг муттасил узлаштирилиши (озука танкислиги) ва асосан Мирзачул ва Сирдарё чулларига кангли ва киркларнинг катта кисмининг янги ерларга кучиб утишларига, бир кисмининг шахарларга жойлашишларига имкон тугилди. Натижада бу уруглар ва уларнинг ичидаги туплар номи билан аталадиган ахоли манзилгохлари вужудга кела бошлади. Бу каби ахоли манзилгохлари Жиззах вохаси чул худудларининг узлаштирилиши натижасида куплаб оилаларнинг янги ташкил этилган, Дустлик, Арнасой, Пахтакор, Зарбдор, Зафаробод, Околтин, Боёвут, Сардоба, Сайхунобод туманларига кучиб келиши натижасида пайдо булди. Бу туманлардаги бази ахоли пунктларида хозирги кунда хам кирк ва кангли ва бошка уругларнинг жамоа-жамоа булиб жойлашган кон-кариндош уюшмаларини учратиш мумкин. Бундай этноним билан боглик булган ахоли турар жойлари Дустлик, Сардоба, Околтин, Сайхунобод ва Сардоба туманларидаги ^ирккишлок, Чубар, Барлос, Боёвут туманида «^англи» Сиргали, Бетжуз, Парчаюз, номли махалла-этник гурух мавжудлиги яккол мисолдир. Бу уругларнинг жойлашув урни ва уларнинг этник мансублиги масаласини урганган тадкикотчилар, канглилар аслида кирклар каби кипчок лахжасида сузлашмаган, улар карлук лахжасида сузлашган[38] вакт утиши билан узаро якинлик асосида уларнинг сузлашувларида узаро якинликни юзага келтирган дея такидлашади. Юкорида келтирилган маълумотлар асосида шуни кайд этиш зарурки, кирк ва канглилар воха худудлари буйлаб кенг худудларга бирин-кетин кириб келиб жойлашган булган. Улар турли-туман этник компонентлар билан фаол этномаданий алокалар урнатиб, узбек халки этник тарихида мухим уринни эгаллаган. Хулоса килиб, шуни кайд этиш зарурки, урта асрларнинг сунги даврларида ва янги давр бошларида вохага кириб келган бу каби уруг ва кабилалар доимий яшаш учун узларининг манзилларига асос сола бошлашган. Узбекистоннинг жанубий худудларидан Жиззах вохасига келиб утроклашган кирк, юз, сарой, балхи ва шимолий худудлар оркали узаро ички ва ташки омиллар асосида кучган кадимий кангли уруги вакиллари узларининг бир канча этник аломатларини саклаган холда бир канча этнографик гурухлар билан биргаликда яшаганлар. XIX асрнинг охири ва ХХ аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида содир булган этник жараёнлар натижасида узбек миллатининг таркибига сингиб, унинг таркибий бир кисмига айланганлар.

REFERENCES

1. "Узбек халки давлатчилиги тарихи концепцияси" // Узбекистон тарихи. - Тошкент, 1999. - № 1. -Б. 31-34.

2. Абу Райхан Беруни. Индия. Избранные произведения. T.II. - Т., 1963. - С. 272-274, 430; Абу Райхон Беруний. Х,индистон / Танланган асарлар. 2-том. - Т.,1965. - 373-468

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

бетлар; Бичурин Н.Я. Собрание сведений о народах обитавших в Средней Азии в древние времена. Т II. - М-Л., 1950. - С 150-187; Аристов Н.А Заметки об этническом составе тюркских племен и народностей и сведения об их численности // Живая старина. отделении этнографии РГО. Вып III-IV. - СПб., 1896. - С. 292-314; Бартольд

B.В. Туркестан в эпоху монгольского нашествия. Т I. - М., 1963. - С. 435-481; Кляшторный С.Г. Кангиюйская этнотопонимика в орхонских текстах // СЭ 1951 № 3.

- С. 54-64; Шониёзов К.Ш. ^анг давлати ва канглар. - Т., 1990. - 26-148 бетлар; Зуев. Ю. А. Ранние тюрки: очерки, истории и идеологии - Алматы, 2002.

3. Султанов Т.И. Опыт анализа традиционных списков 92 «племен илатийа». // Средняя Азия в древности и средневековье (история и культура). М., 1977, c.1741

4. Валиханов Ч., Избранные произведения. Алматы: Арыс, 2009, c.131

5. Арапов Д. Ю., Наливкин В. П., Поляков С. П. Мусульманская Средняя Азия: традиционализм и XX век. — РАН, 2004. — С. 25. — 281 с.

6. Губаева С.С. Этнический состав населения Ферганы в конце XIX - начале ХХв. Т.,1983, c.64

7. Андреев М.С., Чехович О.Д. Арк (кремль) Бухары в конце XIX - начале XX вв. Д., 1972.

8. Сулокой дебонбеги шажараси Т.2015.

9. Соболев Л.Н. Географические и статистические сведения о Зеравшанском округе с приложением списка населенных мест округа. // Записки императорского русского географического общества по отделению статистики. Т.4. Спб., 1874, с.629

10. В.Радлов Средний Зарафшанский долину 1880

11. Аристов А.Труды по истории и этническому составу тюркских племен 423 Бишкек 2003

12. Дониёров Х. Узбек халкининг шажара ва шевалари. Т., «Фан». 1968, с.86

13. Дониёров Х. Узбек халкининг шажара ва шевалари. Т., «Фан». 1968, с.86

14. ^.Алманов. Жиззах вохаси жой номларининг шаклланишида этноним, патроним ва касб-кор номларнинг тутган урни. https://shosh.uz/

15. Р.Мирзо.Сулокой дебонбеги шажараси Т. 2016 й.- Б.12-13.

16. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -

C.25.

17. Дала тадкикоти Бахмал туманидаги Удамали, Балхи, Чубар кишлоги оксоколлари А.Каттабеков, О.Алманов, ЭДиличбоевларнинг маълумотлари 2022 йил.

18. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

19. Р.Мирзо Сулокой дебонбеги шажараси Т.2016

20. Туйчиев У. История расселения народов Узбекистана(по данным топонимии Зарафшанской долины). Автореф. канд.ист. наук. - Ташкент: ИИ АНРУз. 1990. -С. 15-21; Маликов А.М. Тюркские этнонимы и этнотопонимы долины Зерафшана (XVIII

- начало ХХ в.). - Т., 2018. - С. 144-184, 154.

21. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

22. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

23. 1925 йил тугилган ^аршибой Мамиров бободан О.Мамиров эшитганлари асосида 2022 йил.

24. Материалы по районированию Средней Азии. Кн.1. Территория и население Бухары и Хорезма. Часть 1. Бухара. Т.,1926,с.203

25. Дала маълумоти Бахмал тумани Чубар кишлоги 2020 йил

26. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

27. Ф.С. Толипов, Ф.М. Рустамова. XIX аср охири XX аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида канглилар (Нурота вохаси материаллари асосида) https://shosh.uz/xix-asr-ohiri-xx-asr-boshlarida-ozbekiston-etnomadaniy-muhitida-qanglilar-nurota-vohasi-materiallari-asosida/

28. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

29. Шевяков А.И. Этнический состав населения Нуратинских гор и прилегающих районов (Материалы полевых исследований 1989-1998 гг.) // Восток. М., 2002. - С. 7678

30. Шониёзов К.Ш. ^анг давлати ва канглилар. Тошкент, 1990, 138- 143бет

31. Ф.С. Толипов, Ф.М. Рустамова. XIX аср охири XX аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида канглилар (Нурота вохаси материаллари асосида) https://shosh.uz/xix-asr-ohiri-xx-asr-boshlarida-ozbekiston-etnomadaniy-muhitida-qanglilar-nurota-vohasi-materiallari-asosida/

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

32. Ф.С. Толипов, Ф.М. Рустамова. XIX аср охири XX аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида канглилар (Нурота вохаси материаллари асосида) https://shosh.uz/xix-asr-ohiri-xx-asr-boshlarida-ozbekiston-etnomadaniy-muhitida-qanglilar-nurota-vohasi-materiallari-asosida/

33. Shoniyozov К^к О^Ьек хаЦт^ etnogeneziga oid Ьа^ nazariy masalalar // O'zbekistonda ijtimoiy fanlar. Toshkent, 1998 № 6 38-bet

34. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25.

35. Базарбаев А. Жиззах вохасида яйловлардан фойдаланиш масаласи (XIX аср охири -XX аср бошлари).. . Б. 54-55., УзР МДА, И-21 - жамгарма, 1 - руйхат, 307 - йигма жилд, 17-18 варак оркаси. Бабабеков А. ХХ аср Сангзор-Зомин минтакаси ахолисининг чорвачилиги: анъана ва новациялар // УзМУ хабарлари. № 1, 2. Тошкент, 2019. -Б. 5.

36. Ф.С. Толипов, Ф.М. Рустамова. XIX аср охири XX аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида канглилар (Нурота вохаси материаллари асосида) https://shosh.uz/xix-asr-ohiri-xx-asr-boshlarida-ozbekiston-etnomadaniy-muhitida-qanglilar-nurota-vohasi-materiallari-asosida/

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

37. Вирский Н.М. Очерк Яны-Курганской волости Джизакского уезда Самаркандской области / Справочная книжка Самаркандской области. Выпуск X. - Самарканд,1912. -С.25

38. Ф.С. Толипов, Ф.М. Рустамова. XIX аср охири XX аср бошларида Узбекистон этномаданий мухитида канглилар (Нурота вохаси материаллари асосида) https://shosh.uz/xix-asr-ohiri-xx-asr-boshlarida-ozbekiston-etnomadaniy-muhitida-qanglilar-nurota-vohasi-materiallari-asosida/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.