Научная статья на тему 'Этнический состав и занятость населения городов Кашкадарьинского оазиса (XVIII начало XX вв.)'

Этнический состав и занятость населения городов Кашкадарьинского оазиса (XVIII начало XX вв.) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
184
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
Кашкадарья / Ковчин / Кероит / Кангирот / Мангит / Мангит / Сарай / Ковчин / Катаган / Кутчи / Кипчак / Китайцы / Кирк / Яккабогдарья / Kashkadarya / Kovchin / Keroit / Kangirot / Mangit / Mangit / Saray / Kovchin / Katagan / Kutchi / Kipchak / Khitay / Kirk / Yakkabogdarya

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ж. Бердиев

Города в разное время играли важную роль в развитии узбекской цивилизации. Недавние археологические исследования показали, что корни городской культуры в регионах нашей страны восходят ко второму тысячелетию до нашей эры. Позднее средневековье и начало 18 начало 20 веков играют важную роль в развитии городской культуры в Узбекистане. Сегодня одна из актуальных задач истории выработать новые научные взгляды на историю городской культуры, показать значение городов как социально-политических, экономических, научных и культурных центров, выявить влияние современной городской культуры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Ethnic composition and employment of the population of the cities of the Kashkadarya oasis (XVIII early XX centuries)

Cities have played an important role in the development of Uzbek civilization at various times. Recent archaeological research has shown that the roots of urban culture in the regions of our country date back to the second millennium BC. The Late Middle Ages and the early 18th early 20th centuries play an important role in the development of urban culture in Uzbekistan. Today, one of the urgent tasks of history is to develop new scientific views on the history of urban culture, to show the importance of cities as socio-political, economic, scientific and cultural centers, to identify the influence of modern urban culture.

Текст научной работы на тему «Этнический состав и занятость населения городов Кашкадарьинского оазиса (XVIII начало XX вв.)»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Ethnic composition and employment of the population of the cities of the Kashkadarya oasis (XVIII - early XX centuries)

J. BERDIYEV1 Karshi State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021 Received in revised form 15 September 2021 Accepted 20 October 2021 Available online 15 November 2021

Keywords:

Kashkadarya,

Kovchin,

Keroit,

Kangirot,

Mangit,

Mangit,

Saray,

Kovchin,

Katagan,

Kutchi,

Kipchak,

Khitay,

Kirk,

Yakkabogdarya.

Cities have played an important role in the development of Uzbek civilization at various times. Recent archaeological research has shown that the roots of urban culture in the regions of our country date back to the second millennium BC. The Late Middle Ages and the early 18th - early 20th centuries play an important role in the development of urban culture in Uzbekistan. Today, one of the urgent tasks of history is to develop new scientific views on the history of urban culture, to show the importance of cities as socio-political, economic, scientific and cultural centers, to identify the influence of modern urban culture.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

DOI: https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp286-292 This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Кашкддарё вохаси шахарлари ахрлисининг этник таркиби ва машгулотлари (XVIII - XX аср бошлари)

АННОТАЦИЯ_

Узбекистон цивилизацияси ривожида турли даврларда шахарлар мухим ах,амиятга эга булиб келган. Улкамиз худудларида шахарсозлик маданияти илдизлари милоддан аввалги II минг йилликларга бориб такалишини сунгги археологик тадкикотлар асослаб берди. Узбекистоннинг шахарсозлик маданияти ривожида сунгги урта асрлар, ундан кейинги XVIII-XX аср бошларидаги даври мухим урин

Калит сузлар:

Кашкддарё,

ковчин,

керойит,

кунгирот,

мангит,

мангит,

сарой,

ковчин,

1 PhD. Karshi State University independent researcher. Karshi, Uzbekistan.

тутади. Бугунги кунда бу давр шахарсозлик маданияти тарихига янгича илмий царашларни ишлаб чициш, шахарларнинг ижтимоий-сиёсий, ицтисодий хамда илм-фан ва маданият марказлари сифатидаги ахамиятини курсатиш, бугунги давр шахарсозлик маданияти ривожига таъсирини очиб бериш тарих фани олдида турган долзарб вазифалардан бири булиб цолмоцда.

состав и занятость населения городов Кашкадарьинского оазиса (XVIII - начало XX вв.)

АННОТАЦИЯ_

Города в разное время играли важную роль в развитии узбекской цивилизации. Недавние археологические исследования показали, что корни городской культуры в регионах нашей страны восходят ко второму тысячелетию до нашей эры. Позднее средневековье и начало 18 - начало 20 веков играют важную роль в развитии городской культуры в Узбекистане. Сегодня одна из актуальных задач истории - выработать новые научные взгляды на историю городской культуры, показать значение городов как социально-политических, экономических, научных и культурных центров, выявить влияние современной городской культуры.

XIX аср бошларига еелиб, сиёсий воцеалар хамда ижтимоий-ицтисодий вазиятдан келиб чициб, Цашцадарё вохасида урбанизация жараёнлари илгариги даврларга нисбатан такомиллашиб, ахолининг жойлашуви ва этник таркиби узгариб борди. Савдо-сотиц, миграция жараёнлари, ахолининг узаро муносабат-лари, этномаданий алоцалар натижасида катта ва кичик шахарлар ривож топиб, ахолининг этник таркиби хам турли-туман булиб борди.

XVIII - XX аср бошларида Цашцадарё вохасининг этник таркиби турли уруг ва цабила вакилларидан таркиб топганлигини курсатади. Бу даврда Царши шахри ва унинг атрофларида мангит, сарой, цовчин, цатагон, цутчи, ципчоц, хитой, цирц ва бошца уруглар, Шахрисабз ва унинг атрофларида кенагас, сарой, цутчи, турк, цатагон, цалмоц, цангли, чуют, циёт, цунгирот, можор, мангит, митан, мугул, найман, саёт уруглари, Гузор ва унинг атрофларида цовчин, керойит, цунгирот, мангит ва бошца уруглар яшаган [1].

Шахрисабз беклигида XIX аср урталарида татарлардан 45 нафар киши, чигатойлардан 75 нафар киши истицомат цилган. Чигатойларнинг келиб чициши чигатой мугулларига бориб тацалиб, цанглилар эса Цашцадарёнинг юцори оцими буйлаб жойлашган [2].

Цашцадарё вохасида яшовчи узбек цабилаларига аймоцлар ва саидлар хам киради. Аймоцлар жами 3.625 кишидан иборат булиб, шундан 3.170 нафари Царши вохасида, 455 нафари Яккабогдарёнинг юцори оцимида истицомат цилган. Саидларнинг 95 нафари эса Цашцадарёнинг юцори оцими буйлаб жойлашган. Бундан ташцари, келиб чициши номаълум булган чимбой (175 нафари Макрид

к;атагон,

кутчи,

кипчок,

хитой,

кирк,

Яккабогдарё.

Этнический

Ключевые слова:

Кашкадарья,

Ковчин,

Кероит,

Кангирот,

Мангит,

Мангит,

Сарай,

Ковчин,

Катаган,

Кутчи,

Кипчак,

Китайцы,

Кирк,

Яккабогдарья.

кентида), цорахавал (125 киши), цулёз (125 киши, хар иккаласи хам Яккабог беклигининг тогли Бузари; кентида исти;омат ;илишган) каби ;авмлар хам яшаганлиги маълумотларда ;айд ;илинади [3].

Тожиклар Шахрисабзга нисбатан Китоб шахрида купчиликни ташкил ;илган. Чигатой тожикларидан Цаш;адарё вохасида: Цаш;адарёнинг ю;ори о;ими буйлаб 6.125 киши; Шахрисабз вохасида 250 киши; Царши вохасида 7.280 киши исти;омат ;илган [4].

Воханинг шахар ва ;ишло;ларида исти;омат ;илувчи араблар уч тилда: араб, тожик ва узбек тилларида сузлашган. Сузлашув тилига кура улар "араб-тожик", "араб-узбек" номлари билан аталса-да, келиб чи;иши жихатидан хар учаласи хам бир этник гурух - арабларга бориб та;алади.

Урганилаётган даврда Марказий Бухоро - Царши вохасининг бир ;атор ;ишло; ва кентларида 2000 нафарга я;ин араблар тар;о; холда яшаганлар. Цаш;адарёнинг ;уйи о;ими - Жейнов, Цамаши, Маймано; ари;лари буйларида 3.680 нафар, Пулатида 1.500 нафар араб исти;омат ;илган. Арабларни руйхатга олиш давомида Цаш;адарёнинг ;уйи о;имида уларнинг ;орабайир, мушкаки, хошим, хужаки каби уруглари мавжудлиги ани;ланган [5].

Царши шахри ва унинг атрофидаги Арабхона, Кучкак, Кахлак, Пулати, Жейнов ;ишло;лари ва Косонда хам араблар яшаган Царши шахрида эронийлар (50-60 хонадон), уйгурлар (287 нафар киши) ва яхудийлар хам яшашган. Уйгурларнинг шахарга ;ачон кириб келганлиги номаълум. Пому;, Чандир ;ишло;лари хамда Муборак атрофларида туркманлар исти;омат ;илишган. XX асрнинг бошларида шахарда руслар (2.773 нафар киши) ва Россиядан кучиб келган украинлар, яхудийлар, немислар, татарлар, арманлар хамда шахар атрофида лулилар хаёт кечирган [6].

Бундан таш;ари, Китобда 30 та, Шахрисабзда 100 та яхудий хонадони хам мавжуд булиб, улар алохида мавзеларни ташкил ;илган ва савдо-соти; билан шугулланишган. Бухоро яхудийлари узбек ёки гарбий яхудий тилида эмас, балки ;ана;адир узлари тушунадиган бир тилда сузлашиб, уларнинг фа;ат рухоний-ларигина гарбий яхудий тилини тушунган. Гузорда бир неча ун яхудий оилалари исти;омат ;илиб, улар алохида мавзени, бозорда эса алохида ;аторни ташкил ;илганлар. Бухоро амирлигида яшовчи яхудийлар Осиёнинг бош;а шахарлари ахолисига нисбатан амирлик хал;и уларга хушмуомала эканлигини эътироф этганлар[7]. Шу билан бирга, бу ерда фа;ат судхурлик билан шугулланувчи хиндлар хам исти;омат ;илган. Улар карвонсаройларда яшаганлиги сабабли умумий сони, ани;ланмаган. Улар таш;и куринишидан урта буй, ;ора куз, ;ора со;олли кишилар булиб, манбаларда шаф;атсиз, баджахл ва жанжалкаш инсонлар сифатида таърифланган. Вохада афгонлар хам мавжуд булиб, улар жуда камчиликни ташкил этган [8].

Цаш;адарё вохасининг йирик урбанизация марказларидан бири Царши шахри эди. Бу даврда шахар Царши беклигининг маркази булиб, Бухоро шахридан жануби-шар;да, Цаш;адарё дарёси ;уйи о;имининг чап ;иргогида жойлашган. Деворлар билан ураб олинган ушбу шахар нафа;ат савдо-и;тисодий марказ, балки сиёсий ва маданий марказ сифатида хам амирликда Бухоро ва Самар;анддан кейинги уринда турган. Тахт ворисининг ;ароргохи хам Царши шахрида жойлашган.

XVIII асрнинг урталаридан бошлаб, шахар Урда (арк), цургон ва цалъадан иборат булиб, кейинги даврларда кенгайиб борган. Шахар марказидаги майдонда 4 та мадраса, хаммом, масжид, тахт вориси, цушин ва бек жойлашган цароргох булиб, унинг атрофи минорали хамда учта дарвозаси (Кунчицар, Касби, Самарцанд) булган девор билан ураб олинган. Шахар девори зовурлар билан ихоталанган булиб, ушбу девор ташцарисида бекликнинг нуфузли кишиларидан иборат ахолининг уй -хонадонлари жойлашган.

XIX асрнинг бошларида Царшининг эски шахар цисмида 20 дан ортиц гузарлар мавжуд булган. Уларнинг номланиши маълум турга ихтисослашган касб-хунар, махаллий халц ва элат хамда жой номлари билан боглиц булган. Мисол учун, Темирчи, Новвойгузар, Х,олвагар, Кулолчилик, Чармгар, Чилангарон, Цамаши, Эронгузар, Арабхона, Бекларбеги, Каттатут, Эгарчи, Жугигузар кабилар шулар жумласидандир.

Царшининг бош майдони булган Регистонда бозор ва савдо расталари, мадраса, жомеъ масжиди хамда карвонсарой жойлашган. Мазкур худудда бозорлар, хаммомлар, юзлаб савдо ёйилмалари, ёпиц карвонсаройлар, хунармандчилик дуконлари, новвойхоналар жойлашган. Регистоннинг атрофи дала ховлилар, узумзорлар, полиз ва боглар билан уралган [9].

Царши шахри мух,им савдо карвони йуллари кесишган жойда жойлашган булиб, Термиз, Балх, Марв, Урганч, Бухоро, Самарцанд, Г узор, Шахрисабз каби йирик ицтисодий-маданий марказлардан келувчи йулларни боглаган хамда воситачилик цилган. Х,индистон, Эрон, Афгонистондан Бухорога келадиган савдо карвонлари Царши орцали утган. Царши вохадаги ташци савдода мух,им хисобланиб, хар хафтада бир марта буладиган бозор кунлари 6 мингтадан 15 мингтагача туя, от, эшак, цуй, эчки, цорамол каби чорва моллари бозорларга киритилган. Царши бозорларида эроний ва туркман гиламлари, рус металл идишлари, француз совунлари, туркман отлари, хинд буёцлари, афгон матолари, айницса, харидоргир булган [10]. Айницса, шахар атрофи даштдаги кучманчи туркманлар учун энг цулай савдо худуди эди.

XVIII-XIX асрларда Шахрисабз шахри хам химоя деворлари билан ураб олинган булиб, бу деворларда 6 та (Кунчицар, Царши, Чармгар, Чацар, Тепарлик, Китоб) дарвоза булган. Шахар марказида цургон булиб, бу ерда Шахрисабз беги (хокими) хамда унинг яцинлари истицомат цилишган. Шахрисабз бегининг цургони махаллий халц орасида "Шахрисабз Афросиёби" деган ном олган эди[11]. Марказдаги ушбу бек цургони олдида шахар майдони хисобланган Регистон жойлашган. Шунингдек, шахар марказида Чорсу бозори жойлашган булиб, шахар дарвозларидаги йуллар бозорга олиб борган.

Биз тадциц этаётган даврда Шахрисабз 52 та гузарга булинган. Маълумот-ларга кура, хар бир гузарнинг уз масжиди булиб, гузарларда 20-30 тадан 100 тагача хонадон булган. Асосий ахолиси узбеклар булган шахарда бу даврда 4 мингга яцин хонадон яшаганлиги тахмин цилинади. XX асрнинг бошларига еелиб, Шахрисабз шахрида 50 минг нафардан зиёд ахоли яшаганлиги хацида хам маълумотлар бор.

Бу даврда Шахрисабз йирик савдо-ицтисодий марказ булганлиги туфайли бу ерда йирик ва майда савдогарлар ва карвонсаройлар куп булган. Манбаларнинг гувохлик беришича, савдогарларнинг шахар бозорларида уз ёймалари ва дуконлари мавжуд булиб, улар маълум бир махсулот тури билан савдо цилишга ихтисос-

лaшгaн. Йиpик caвдoгapлap бoшкa шaxapлap билaн caвдo-coтик; фaoлиятини юpитгaнлap. Шaxpиcaбздa XIX acpнинг Уpтaлapидa 7 Ta кapвoнcapoй фaoлият юpитгaн бyлca, yлapнинг coни XX acpнинг бoшлapигa кeлиб 28 Ta эди.

Бyxopo aмиpлигининг бapчa xyдyдлapидa ишлaб чи;apилгaн xyнapмaнд-чилик мaxcyлoтлapини Шaxpиcaбз бoзopлapидa yчpaтиш мумкин эди. Taд;и;oт-лapгa кypa, Шaxpиcaбзнинг 4opcy бoзopидa мaxaллий мaxcyлoтлapдaн тaш;apи Ку^н xoнлиги шaxapлapи op;aли кeлгaн Рoccия вa Xитoй caвдoгapлapининг мaxcyлoтлapини, Tepмиз - Fyзop opкaли кeлгaн Хинд^^н, Эpoн, AфFoниcтoн мaxcyлoтлapини, xyнapмaндчилик бyюмлapини yчpaтиш мумкин эди[12].

Шaxpиcaбздa бoшкa шaxapлap билaн caвдo ;илувчи йиpик caвдoгapлap фaoлият юpитгaн булиб, ynap, acocaн, 4opcy бoзopи якинидaги мapкaзий гyзapлapдa яшaгaнлap. Шaxapдa кyплaб xyнapмaндлap - кaштaдУзлap, дУппидУзлap, гавун-гapлap, пичoкчилap, тeлпaкдУзлap, тeмиpчилap, кyлoллap, caндикчилap фaoлият юpитгaнлap.

Kитoб бeги кУpFoни oлдидa Рeгиcтoн мaйдoни, мaйдoн ëнидa эca шaxapнинг acocий бoзopи жoйлaшгaн. Бoзopнинг aтpoфлapидa мaнбaлapгa кypa, кyплaб гyзapлap мaвжyд булиб, тaxминий мaълyмoтлapгa кypa, XIX acp Уpтaлapидa ^to6 шaxpининг axoлиcи 18 мингдaн з^д эди. Гyзapлapдa яшaйдигaн axoлининг acocий Kиcми yзбeклap булиб, гyзapлapнинг нoмлaниши бoшкa шaxapлapдa бyлгaни кaби axoлининг жoйлaшyви билaн бoFлик эди. ^to6 шaxpидa, aйникca, кyлoлчилик, ип вa ипaкдaн гaзлaмa ту;иш (буз, oлaчa, ипaк), зapдУзлик, кaштaдУзлик кaби xyнapмaндчилик тypлapи кeнг pивoж тoпгaн эди.

XIX acpнинг Уpтaлapидa Kитoб шaxpидa 6 Ta кapвoнcapoй, 2 Ta xaммoм, 4 Ta мaдpaca, 3 Ta бoзop, 4 Ta мacжид фaoлият юpитгaнлиги, шaxapнинг xap биp гyзapидa мacжид вa мaктaблap ишлaб тypгaнлиги xaкидa xaм мaълyмoтлap 6op[13].

Цaшкaдapë вoxacининг cиëcий-мaъмypий, caвдo-иктиcoдий вa xapбий-cтpaтeгик мapкaзлapидaн биpи Fyзop шaxpи эди. Узбeкиcтoннинг жaнyбини, xycyca^ Aмyдapë кeчyвлapи бyйидa жoйлaшгaн Tepмиз вa yндaн кeйин Эpoн, AфFoниcтoн, Хиндиcтoн билaн бoFлaйдигaн, шимoли-шapкий йyнaлишдa ФapFoнa вoдийcи, Toшкeнт вoxacи, Жиззax вa Сaмapкaнд opкaли Шapкий Typ^cTo^ ЦoшFap, Еттиcyвдaн кeлyвчи йyллap йyнaлишлapи Fyзop opкaли yтгaнлиги бoиc yнчa йиpик бyлмaca-дa, cyнгги ypTa acpлapдa xaм Fyзop шaxpининг мaвкeи aнчa бaлaнд эди. Ушбу xoлaтни YpTa O^ëra тaшpиф бyюpгaн кyпгинa pyc caйëxлapи, зoбитлapи, экcпeдициялap иштиpoкчилapи xaм эътиpoф этaдилap.

Maнбaлap acocидa мaълyмoт бepгaн тaдкикoтчилapнинг фикpичa, Fyзopдa Бyxopo aмиpлигининг TaxT вopиcлapи бeк ;илиб тaйинлaнгaн. Йиpик дaвлaт бyлгaн aмиpликнинг Жaнyбий xyдyдлapидaн тyплaнaдигaн тypли coликлap Fyзopдa биp epдa йигилиб, шyндaй cyнг aмиp xaзинacигa жyнaтилгaн. Fyзop шaxpи вa бeклигининг epлapи бeк учун "мулки xyppи xoлиc" cифaтидa бepилгaн булиб, XIX acpнинг 50-60-йиллapидa ушбу xoлaтни Aбдyмaлик (KaTTa) Typa миcoлидa xaм кyзaтишимиз мумкин [14].

Бyxopo, Tepмиз, Бaлx, Сaмapкaнд, Шaxpиcaбз, Цapшидaн кeлyвчи кyпгинa caвдo йyллapи Fyзop xyдyдидaн yтгaн булиб, Fyзop бoзopидa мaxaллий xyнapмaндлapнинг мaxcyлoтлapи xaмдa чopвa мoллapидaн тaшкapи Xитoй, Рoccия, Эpoн, AфFoниcтoн вa Хиндиcтoндaн кeлтиpилгaн тypли-тyмaн мaxcyлoтлapни yчpaтиш мумкин эди. Fyзopнинг ;изил тyзи, шиpин вa кaттa-кaттa дoнaли мaйизи Цapши, Шaxpиcaбз, Сypxoн вoxacи шaxapлapи, Бyxopo, Зapaфшoн вoxacидa мaшxyp эди.

Цашцадарё вохасидаги беклик марказларидан бири Яккабог шахри эди. Жануб томондан тоглар билан туташган, шимоли-шарц томондан Шахрисабз вохасига туташган бу шахар Яккабог (Цизилсув) дарёси юцори оцимининг хар иккала циргогидаги текисликда жойлашган. Шахарнинг асосий цисми хамда бек цароргохи булган эски цургон текисликдан анча баланд тепаликда жойлашган. Яккабогдарёнинг унг тарафида бозор, бозор майдони олдида истехкомга киришни цурицловчи иккита чиройли минора булган. Истехком пахса девор билан уралган булиб, яхши сацланган. Цургон уртасида бек цароргохи жойлашган булиб, унинг атрофи 2-3 цатор деворлар билан уралган. Цурго [15].

Яккабогдаги бек цургонидан бутун Шахрисабз вохаси ва Яккабог шахарчаси кафтдек куриниб турган. Цургон царшисидаги майдонда шахар мадрасаси жойлашган. Шахарнинг атрофи ям-яшил боглар, манзарали тоглар, дарёлар, арчазорлар, чинорлар, бугдойзорлар ва цишлоцлар билан уралган. Д.Логофетнинг берган маълумотларига кура, шахарча ахолиси 5000 кишидан иборат булган [16].

Цалъа деворларидаги буржлар, бек цургони ва Ёдгор девонбеги мадрасаси, гузар масжидлари, мадраса царшисидаги майдон ва унинг атрофидаги савдо расталари шахарга ажойиб курк багишлаб турган. Яккабог цалъаси ичида Мучин, Татар, Дегрез, Шаршар, Жийда, Араб ва Мадраса гузарлари булганлиги хацида хам маълумотлар бор [17].

Хулоса цилиб айтганда, воха шахарларида узбек ва бошца элатларга мансуб ахоли истицомат цилиб, зироатчилик, чорвачилик, хунармандчилик ва савдо-сотиц билан шугулланиб келган, ахолининг купчилигини (85 фоизини) узбеклар ташкил этган, цишлоц туманларида яшовчи ахоли уруг ва цабилалар буйича жойлашган, ахолининг шахар гузарларида жойлашуви, этник таркиби хамда ижтимоий мавцеи уларнинг хунармандчилик ва савдо фаолияти билан боглиц булган.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон миллий энциклопедияси. 10-жилд. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси. Давлат илмий нашриёти, 2005. - 622 б.

2. Материалы по районированию Средней Азии. Территории и население Бухары и Хорезма. Кн.1. Ч.1. Бухара. - Т., 1926. - С. 220 - 222

3. Материалы по районированию Средней Азии. Территории и население Бухары и Хорезма. Кн.1. Ч.1. Бухара. - Т., 1926. - С. 225 - 226

4. Материалы по районированию Средней Азии. Территории и население Бухары и Хорезма. Кн.1. Ч.1. Бухара. - Т., 1926. -231 с.

5. Материалы по районированию Средней Азии. Территории и население Бухары и Хорезма. Кн.1. Ч.1. Бухара. - Т., 1926. - С. 248 - 249 .

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Буриев О. Царши вохасидаги этник жараёнлар // Царши шахрининг жахон тарихида тутган урни: Царши шахрининг 2700 йиллик юбилейига багишланган халцаро илмий анжуман материаллари. - Тошкент. - Царши: Фан, 2006. - Б. 186.

7. Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару// - С. 95-96.

8. Кун А. Очерки Шахрисабзского бекства // ЗИРГО по отделению этнографии. - СПб., 1880. Т. - 18 с.

9. Холицулов А. XIX -XX аср бошларида Цашцадарё вохасида урбанизация жараёнлари // ЦарДУ хабарлари. Махсус сон (ижтимоий фанлар). 2020. - Б. 185-187.

10. Мавлонов У.М. Торговые и культурные связи Кашкадарьинского оазиса в XVII-XIX вв.: Автореф. дисс. канд. ист. наук. - Ташкент. ТашГУ, 1994. -17 с.

11. Цадимги Кеш-Шахрисабз тарихидан лавхалар. Муаллифлар жамоаси. Масъул мухаррир А.С. Сагдуллаев. - Тошкент: Шар;. 1998. - 173 б.

12. Хамидова М.С. Цаш;адарё вохаси хунармандчилиги тарихи (XIX - XX аср бошлари). - Тошкент: А.Навоий номидаги Узбекистан миллий кутубхонаси нашриёти, 2009, - Б. 83-87.

13. Манковская Л.Ю. Неизвестные памятники XVI-XIX вв. Кашкадарьинской области // Строительство и архитектура Узбекистана - Ташкент, 1981. - №11. - С. 41- 47.

14. Одилов А.А. Бухоро амирлигида миллий озодлик харакатлари тарихи: Тарих фан. номз. дисс. автореф. - Тошкент.: УзМУ. 2003. - 23 б.

15. Зияева Д. Узбекистон шахарлари XIX асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларида. - Тошкент, 2013. - 197 б.

16. Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом России. ТЛ. -СПб. 1911. - 186 с.

17. F офуров Б., Шоймардонов И., Тухлиев Ж. Яккабог тумани. - Тошкент: Шар;. 1997. - Б. 115.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.