Научная статья на тему 'XIV-XV АСР АРАБ МАНБАЛАРИДА АМИР ТЕМУРНИНГ ОЛИМЛАРГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДАГИ МАЪЛУМОТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ'

XIV-XV АСР АРАБ МАНБАЛАРИДА АМИР ТЕМУРНИНГ ОЛИМЛАРГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДАГИ МАЪЛУМОТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Амир Темур / Ибн Арабшоҳ / «Ажойиб ул-мақдур фи тарихи Таймур» / Самарқанд / Ибн Тағриберди / Ибн Қозий Шуҳба / Ибн Иёс. / Emir Timur / Ibn Arabshah / "Ajaib ul-maqdur fi tarikhi Taimur" / Samarkand / Ibn Taghriberdi / Ibn Qazi Shuhba / Ibn Iyas.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Xurshid Imomov

Амир Темур даврида Марказий Осиёда илмий ва адабий фаолият учун қулай шароит яратилгани туфайли кўплаб олимлар бу ерда яшаб, ижод қилган. Илм-фанга бўлган қизиқишнинг ўсиши маданиятнинг умумий юксалишига туртки бўлди. Шаҳарсозлик, меъморчилик ва илм-фан ривожланди. Бу жараёнлар ўша давр тарихчилари томонидан ҳам ёзиб қолдирилган. 1401-1408 йилларда Самарқандда яшаган Ибн Арабшоҳ Амир Темур Саройида содир бўлган воқеаларни бевосита иштирокчиси ва шоҳиди бўлган. У 1437 йилда Дамашққа қайтиб, «Ажойиб ул-мақдур фи тарихи Таймур» асарини ёзган. Ушбу китобда Амир Темурнинг ҳаёти ва фаолияти батафсил баён этилган. Шу билан бирга, асарда Амир Темур даврида ижод қилган ва бевосита у билан мулоқотда бўлган олимлар ҳақидаги маълумотлар ҳам келтириб ўтилган. Ушбу мақолада биз Амир Темурнинг илм ва олимларга бўлган муносабатини араб тарихчилари томонидан ёзилган маълумотлар асосида таҳлил қилдик.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF INFORMATION ABOUT AMIR TIMUR'S ATTITUDE TO SCIENTISTS IN ARABIC SOURCES OF THE XIV-XV CENTURY

This article examines Amir Temur's patronage of science and scholars in Central Asia, highlighting the cultural and scientific flourishing during his reign. Favorable conditions created by Amir Temur led to a surge in scientific and literary activities, which significantly advanced urban planning, architecture, and science. The article particularly focuses on the work of Ibn Arabshah, who lived in Samarkand from 1401 to 1408 and witnessed events in Amir Temur's palace. His book, “Ajaib ul-maqdur fi tarikhi Taimur”, provides detailed accounts of Amir Temur’s life and his interactions with prominent scholars of the time. The study offers an analysis of Amir Temur’s relationship with science and scholars, based on Arab historians' writings.

Текст научной работы на тему «XIV-XV АСР АРАБ МАНБАЛАРИДА АМИР ТЕМУРНИНГ ОЛИМЛАРГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДАГИ МАЪЛУМОТЛАРНИНГ ТАҲЛИЛИ»

XIV-XV АСР АРАБ МАНБАЛАРИДА АМИР ТЕМУРНИНГ ОЛИМЛАРГА МУНОСАБАТИ ХАЦИДАГИ МАЪЛУМОТЛАРНИНГ

ТА^ЛИЛИ

Хуршид Имомов

Илмийходим Темурийлар тарихи давлатмузейи E-mail: imomov12@gmail.com OrcidID: 0000-0003-3747-3509 Тошкент, Узбекистон.

Аннотация: Амир Темур даврида Марказий Осиёда илмий ва адабий фаолият учун цулай шароит яратилгани туфайли куплаб олимлар бу ерда яшаб, ижод цилган. Илм-фанга булган цизицишнинг усиши маданиятнинг умумий юксалишига туртки булди. Шауарсозлик, меъморчилик ва илм-фан ривожланди. Бу жараёнлар уша давр тарихчилари томонидан уам ёзиб цолдирилган. 1401-1408 йилларда Самарцандда яшаган Ибн Арабшоу Амир Темур Саройида содир булган воцеаларни бевосита иштирокчиси ва шоуиди булган. У 1437 йилда Дамашцца цайтиб, «Ажойиб ул-мацдур фи тарихи Таймур» асарини ёзган. Ушбу китобда Амир Темурнинг уаёти ва фаолияти батафсил баён этилган. Шу билан бирга, асарда Амир Темур даврида ижод цилган ва бевосита у билан мулоцотда булган олимлар уацидаги маълумотлар уам келтириб утилган. Ушбу мацолада биз Амир Темурнинг илм ва олимларга булган муносабатини араб тарихчилари томонидан ёзилган маълумотлар асосида таулил цилдик.

Калит сузлар: Амир Темур, Ибн Арабшоу, «Ажойиб ул-мацдур фи тарихи Таймур», Самарцанд, Ибн Тагриберди, ИбнКозий Шууба, Ибн Иёс.

ANALYSIS OF INFORMATION ABOUT AMIR TIMUR'S ATTITUDE TO SCIENTISTS IN ARABIC SOURCES OF THE XIV-XV CENTURY

Khurshid Imamov

Researcher

The State Museum of the History of Timurids E-mail: imomov12@gmail. com Orchid ID: 0000-0003-3747-3509 Tashkent, Uzbekistan.

Annotation: This article examines Amir Temur's patronage of science and scholars in Central Asia, highlighting the cultural and scientific flourishing during his reign. Favorable conditions created by Amir Temur led to a surge in scientific and literary activities, which significantly advanced urban planning, architecture, and science. The article particularly focuses on the work ofIbn Arabshah, who lived in Samarkandfrom 1401 to 1408 and witnessed events in Amir Temur's palace. His book, "Ajaib ul-maqdur f tarikhi Taimur", provides detailed accounts of Amir Temur's life and his interactions with prominent scholars of the time. The study offers an analysis of Amir Temur's relationship with science and scholars, based on Arab h istorians' w ritings.

Keywords: Amir Timur, Ibn Arabshah, "Ajaib ul-maqdur fi tarikhi Taimur", Samarkand, Ibn Taghriberdi, Ibn QaziShuhba, Ibn Iyas.

АНАЛИЗ ИНФОРМАЦИИ ОБ ОТНОШЕНИИ АМИРА ТИМУРА К УЧЕНЫМ В АРАБСКИХ ИСТОЧНИКАХ XIV-XV ВЕКА

Хуршид Имамов

Исследоват ель Государственный музей истории Тимуридов E-mail: im om ov12@gmail. com Orchid ID: 0000-0003-3747-3509 Ташкент, Узбекистан.

Аннотация: В этой статье рассматривается покровительство Амира Темура науке и ученым в Средней Азии, подчеркивая культурный и научный расцвет во время его правления. Благоприятные условия, созданные Амиром Темуром, привели к всплеску научной и литературной деятельности, что значительно продвинуло градостроительство, архитектуру и науку. В статье особое внимание уделяется работе Ибн Арабшаха, который жил в Самарканде с 1401 по 1408 год и был свидетелем событий во дворце Амира Темура. Его книга «Аджаиб ул-макдур фи тарихи Теймур» содержит подробные отчеты о жизни Амира Темура и его взаимодействии с выдающимися учеными того времени. Исследование предлагает анализ отношений Амира Темура с наукой и учеными на основе трудов арабских историков.

Ключевые слова: Амир Тимур, Ибн Арабшах, «Аджаибуль -макдур фи тарихи Таймур», Самарканд, Ибн Тагриберди, ИбнКази Шухба, Ибн Ияс.

КИРИШ.

Амир Темурнинг илм ва олимларга муносабати хакидаги маълумотлар унга замондош Ибн Арабшох1, Ибн Козий Шухба2, Ибн Тагриберди3, ас -Саховий4, Ибн Иёс5, Ибн аш-Шихна6, Ибн Халдун7 каби араб тарихчиларининг асарларида кайд этилган.

1 Ибн Арабшох «Ажоиб ал-макдур фи тарихи Таймур» суз боши, араб тилидан таржима ф.ф.д У.Уватов тайёрлаган. Тошкент, «мехцат», I ж. 1992 й.

2 Абу Бакр ибн Ахмад ал-Асадий (ибн Козий Шухба номи билан машхур) « Тарих ибн Козий Шухба». Дамашк. 1994 й.

3 Жамолуддин Абу-л-Махосин Юсуф ибн Тагриберди «Ан-Нужум аз-Зохщра фи мулки Миср ва-л-Крхщра». Кохщра, КИП ж. 1956 й.

4 Шамсуддин Мухаммад ибн Абдуллох, ас-Саховий «Аз-Зав' ал-ломи' фи аён ал-карн ат-тоси'». Байрут. 1-Х11 ж. 1992 й.

5 Ибн Иёсн «Бадои' аз-зухур фи вакои' ад-духур». Кохщра. 1984 й.

6 Абу-л-Валийд Мухаммад ибн аш-Шихца «Равзат ал-манозир фи ахбар алавоил ва-л-авохир». Кохщра. 1997 й.

7 Ибн Халдун «Ат-Таърийф би-ибн Халдун ва рихлатуху Гарбан ва Шаркан». Кохцра. 1951 й.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

335

Амир Темур илмий мажлислар утказишни яхши курар эди. кечаю кундуз пайгамбарлар тарихи ва киссаларини тинглашни яхши курар эди. Хдтто тарихни шунчалик куп тинглаганидан, агар укиб берувчи хато килса уни тугрилар эди. Илм ва олимларни яхши курар, санъат арбоблари ва хунармандлар каби шарафли соха эгаларини узига якин тутар эди. (Бундан) хайбат ва викор билан унинг кунгли тулар эди. Илм ахли билан уларни икки гурухга булиб бахслашар эди. Шоирлар ва хазилкашларни ёктирмас, табиблар ва мунажжимлар сузларига таянган холда, хатто мунажжимларнинг ихтиёрисиз бир харакатни амалга оширмас эди8.

ТАДЦЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ.

Темур олимларга мехрибон булиб, саййиду шарифларни узига якин тутарди. Уламолар ва фозилларга тула тукис иззат курсатиб, уларни хар кандай кимсадан батамом мукаддам курарди. Уларнинг хар бирини уз мартабасига куйиб, уз икрому хурматини унга изхор этарди. Уларга нисбатан уз муруввати бисотини ёярдики, бу муруввати унинг хайбати билан аралаш эди. Улар билан мазмунли бахс хам юритар эдики, бу бахсида инсофу хишмат буларди.

Темур хар кандай хунар ва касб булмасин, агар унда бирон фазилат ва шарофат булса, шу касб эгаларига гоятда мехр куйган эди.

Амир Темур томонидан иззат курсатилган олимлар:

Саъдуддин Масъуд ибн Умар ат-Тафтазоний 728 йилда (1322 йил) Нисо вилоятининг Тафтазон кишлогида тугилган. 16 ёшида Зинжонийга тааллукли сарф (морфология) шархини муфассал тарзда охирига етказади. У Хоразмда истикомат килган. Амир Темур Хоразмни кулга киритгандан сунг унинг ижозати билан ат-Тафтазоний Сарахсга кетади. Унинг илмий мавкеъи ва салохдятидан хабардор булганидан Амир Темур ат-Тафтазонийга Самаркандга келиши хакида буйрук беради. У бир неча йил Самарканд

8 Жамолуддин Абу-л-Махэсин Юсуф ибн Тагриберди «Ан-Нужум аз-Зохира фи мулки Миср ва-л-Крхщра». Крхира, XIII ж. 1956 й. 163 б. www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

336

oлимлapи opacидa фaoлият oлиб бopaди9. Aт-TaфтaзoниИ «Шapx aт-тacpиф an-иззиИ»10, «Иpшoд aл-x0ДиИ»11, «Aш-шapx an-MyraBBan ana тaлxиc an-мифтax1»12, «Arn^apx, aл-мyxтacap ana тaлxиc aл-мифтax1»13 таби acapлapнинг мyaллифидиp. У 791 йилдa (1389 Иил) Сaмapк;aнддa вaфoт этaди.

Aмиp СaИИид Шapaфyддин Лли aл-Жypжoний 1339 Иилдa Acтpoбoд вилoятидaги Tory кишлoFидa дyнëгa кeлгaн. Oox, Шyжo билaн Шepoзгa кeтгaн Ba 10 Иил дaвoмидa Фopc вилoятидa cyз мaънoлapини ифoдa этиш бyИичa дapc бepaди. 1387 Иилдa Aмиp TeMyp Шepoзни кулга киpитгaнидaн cyнг уни Сaмapкaндгa юбopaди. Сaмapк;aнддa aл-ЖypжoниИ Сaъдиддин aт-TaфтaзoниИ билaн илмиИ мaжлиcлap Ba илмиИ бaxçлapдa иштиpoк этaди. am^ TeMyp вaфoтидaн cyнг Шepoздa фaoлият oлиб бopaди Ba 1413 йилдa yшa epдa вaфoт этaди14. «Taъpифaт ул-улум Ba TaxKH;aT yp-pycyM»15 ^FaT, aтaмaлap тyплaми), «Шapx yл-мyлaxxac фи-л-xaИъaт»16 (фaлaккиëт), «Шapx yт-тaзкиpaт ин-нocиpия Ba ^ия pиcaлa Нacиp уд-Дин aT-TyBcrn>17 (фaлaккиëт) кaби кyплaб илмиИ acapлapни мyaллифидиp.

МУХфКАМА.

Мaвлoнo Aбдyллo ибн мaвлoнo MyxaMMaA уз зaмoнacининг энг Ииpик дoнишмaнди Ba мyнaжжимлapнинг энг oлими эди дeб тaъpиф бepилaди. Aмиp

9 Xoндaмиp F^cHOTHn. ^биб yc-cияp фи axбopи aфpoди бaшap: (Бaшap axци cиИpaтидaн xaбap бepyвчи дУcт) I Фopc тилидaн тapжимa, My^a^nMa мyaллифлapи Ж.X,aзpaткyлoв, И. Бeкжoнoв. - Toшкeнт: O'zbekiston, 2013. - 300-301 б.

10 Aт-Taфтaзoний «Шapx aт-тacpиф aл-иззиИ» Жиддa. 2011 И. (259 б).

11 Aт-Taфтaзoний «Иpшoд aл-x0ДиИ». ЖиддаЛ985 И. (144 б).

12 Aт-Taфтaзoний «Aш-шapx aл-мyтaввaл aлa тaлxиc aл-мифтax^> БaИpyт. 2013 И. (857 б).

13 Aт-Taфтaзoний «Aш-шapx aл-мyxracap aлa тaлxиc aл-мифт0x>> Kpxppa. 1937 И. (304 б)

14 ^биб yc-cияp. 306-307 б.

15 Шapaфyддин Aли aл-ЖypжoниИ «Taъpифaт ул-улум Ba тaxки;aт yp-pycyM». Фpaнция. 2019 И.(536 б).

16Шapaфyддин Aли aл-ЖypжoниИ «Klapx yл-мyлaxxac фи-л-xaИъar» (;Улëзмa) https://dlmenetwork.org/ar/library/catalog/81055%2Fvdc 100024112247.0x000001 dlme

http ://www. qdl. qa/%D8%A7%D9% 84...

17

https ://www. qdl. qa/%D8%A7%D9%84%D 8% B 9% D8% B 1%D8%A8%D9% 8A%D8%A9/archive/81055/vdc_1001 00864302.0x00006f

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

337

Темур унга юкори даражада илтифот курсатгани ва юкори мартабаларда фаолият олиб боргани зикр этилган18.

Шамсиддин Мухаммад ибн ал-Жазарий 1350 йилда Дамашкда дунёга келган. Корилар шайхларининг шайхи унвонига эга булган. Тажвид ва куръон кироати илмларида имом даражасига эришган. Тафсир, хадис, фикх, тажвид усуллари, балога, араб грамматикаси ва тили буйича етук олим булган. Илмий фаолиятини Антиохия, Бурса, Мовароуннахр, Шерозда олиб борган. Амир Темур билан Кутохияда мулокот килишга муваффак булади19. Сунгра Самаркандга кетади ва у ерда уз илмий фаолиятини давом эттиради. Амир Темур вафотидан сунг Хирот, Исфахон, Шерозда куръоннинг 10 та кироатидан дарс беради. Ибн ал-Жазарий Куръон, кироат, хадис, фикх, араб тили грамматикаси, тарих ва бошка мавзулардаги 80 га якин асарлар муаллифидир.

Валиуддин Абу Зайд Абдурахмон ибн Мухаммад ибн Халдун (1332 -1406) тарих, география20, давлатчилик асослари, фалсафа, социология ва иктисодий билимлар буйича етакчи олим булган. Ал-Азхар, аз -Зохирия ва Камхдя мадрасаларида мударрис, Кохирада кози лавозимларида фаолият олиб борган.

1988 йилда Ибн Халдуннинг «Китоб ал-Ибар» асари «Тарих Ибн Халдун» номи билан Байрутда 8 жилдда нашр килинган. Бу Китобнинг 7 -жилди охирига «ат-Таъриф би Ибн Халдун муаллиф хаза-л-китаб» («Бу китоб муаллифи Ибн Халдун билан танишув») деб номланган муаллифнинг таржимайи холи хам тулик киритилган21. Ушбу асарда 1400 йилда муаллифнинг Дамашкда Амир Темур билан учршувининг баёни ёзилган. Ибн Халдун Амир Темур хузурида 35 кун булиб, унинг мажлисларида катнашади.

18 X,a6n6 yc-cnap 305 6.

19 X,a6n6 yc-cuap 308-309 6.

20 X,a6n6 yc-cuap 308-309 6

21 W. J. Fischel: Ibn Khaldun and Tamerlane: their Historical Meeting in Damascus, A.D. 1401 (AH. 803) . 149 pp. Berkeley, Los Angeles: University of California Press, 1952.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

УШ6У yчpaшyв тaфcилoтлapи Koлифopния yнивepcитeти пpoфeccopи Вoльтep Фишел, Жoзeфин вaн ден Бент22, тoмoнидaн xaм ypгaнилиб, изoxдapи билaн нaшp этилгaн.

ТА^ЛИЛ ВА HAТИЖAЛAP.

Ибн Хaлдyн Aмиp Темур Узи xaкидa cypиштиpгaни Ba уни xyзypигa чaкиpтигaнлиги xa^Aa ёзади. Илк yчpaшyвдa Aмиp Темур Ибн Хaлдyндaн кaepдaн Ba нимa учун кeлгaнини cypaйди. Уpтaдaги cyxбaт acocan мyaллифнинг вaтaни Мвгрибнинг гeoгpaфик жoйлaшyви xaкидa кечади. Диккдтга caзoвop жиxaти шyндaки, Aмиp Темур Шимoлий Aфpикaнинг гeoгpaфик жoйлaшyви xaкддa aник caвoллap беради. Жyмлaдaн, Тaнжa, Сaбaтa Ba Силжимoc xyдyдлapи, мacoфaлapи Ba cyB йyллapини узи тaшpиф буюргж xyдyдлapдeк cypaйди. Уpтa acp гeoгpaфия фaнининг eтaкчи oлимлapидaн бyлгaн Ибн Хaлдyннинг жaвoблapидaн тулик кaнoaтлaнмaгaн Ai^^ Темур ушбу мaълyмoтлapни ёзмa шaклдa бaтaфcил тaкдим этишини cypaйди. Ибн Хaлдyн cypaлгaн мaълyмoтлapни 120 бетлик xaжмдa ёзиб тaкдим этгaнини тaъкидлaйди.

Иккинчи cyxбaтдa Ибн Хaлдyн Aj^^ Темурнинг Ba тypкийлapнинг Xyкмpoнлиги чукур илдизлapгa эгa экaнлиги xaH^a гaпиpaди. Сaлтaнaтнинг acocи acaбият (уз уругига, вaтaнигa бyлгaн мyxaббaт) бoFликдиги Ba вaтaнпapвap кишилapнинг куплиги дaвлaт кyдpaтини бeлгилaб беришини изoxдaйди. У oлимлap тoмoнидaн инcoниятнинг acocий купчилиги apaблap Ba тypкийлapдaн ибopaт дейди. Туркий xyкмдopлap вaтaнпapвapликдa тapиxдaги энг йирик caлтaнaтлap xyкмдopлapи Хycpaв, Kaйcap, Иcкaндap (мaкeдoниялик Aлeкcaндp), Бyxтaннacpлapдaн xaм уетун тypyшлapини тaъpифлaйди. Aмиp Темур эca Бyxтaннacp зикр этилгaн бoшкa xyкмдopлap кaби пoдшox

99

22 Жйзефин вaн ден Бент "None of the Kings on Earth is Their Equal in 'asabiyya", «aл-Мacaк» 2016, 28-^^ 171186 б.

бyлмaгaнлиги, бaлки ф0pc кушининг к;yм0нд0ни бyлгaнлигини тaъкидлaИди. Узи xaK^a xaM тyxтaлиб, п0дш0x эмacлиги, тaxт эгacининг н0иби экaнлигини тaъкидлaИдa Ba Мaxмyдx0н xyкмд0p экaнлигигa иш0pa килaди. Ибн Xaлдyндaн Бyxтaннacp k^^ тoифaдaн дeб cУpaИди. У эca бу xycycидa иккитa фикp б0pлиги, б^инчи^та кypa y нaб0тиИлapдaн (0xиpги Бoбил п0дш0xд), иккинчи фикpгa кypa эca биpинчи эp0нликлapдaн дeИди. Aмиp TeMyp тapиx Ba гeнe0Л0гия бyИичa cyx1бaтни дaв0м эттиpaди Ba 0нaлapимиз тoмoнидaн Мaнyчexpгa к;apинд0шлиги x,a;^a гaпиpaди. Ибн Xaлдyн TaбapиИнинг фикpигa кypa Бyxтaннacp Б0бил П0дш0xлapининг 0xиpгиcи экaнлигини aйтгaндa, Aмиp TeMyp TaбapиИдaн б0шк;a a®aM Ba apaб мaнбaлapидaги мaълyм0тлap acocидa бaxçлaшиши мумкинлиги xaK^a фикp билдиpaди.

Aбдyлк0диp ибн F0ибиИ ^физ МapoFий 1353 Иилдa Эp0н Оз0pбaИж0нининг MapoFa шaxpидa дyнëгa кeлгaн. Aмиp TeMyp 1393 йилдa БaFД0дни эгaллaгaндa MapoFий билaн yчpaшaди Ba дeв0нигa xroMa^a 0лaди. У Aбy Hacp Фapoбий, Aбy Лли ибн Син0, Aбy Maнcyp ибн ЗиИлa илмий тaдкик;oтлapини дaв0м эттиpaди. 1435 Иилгaчa тeмypийлap x0миИлгидa My^^a pив0жигa yлкaн xpcca к;yшгaн, «Дaв0здax Ma;oM» -«Ун икки Ma;oM» My^^a тизимини нaзapиИ жиxдтдaн биpинчилapдaн булиб ишлaб чикдан x0жa Aбдyк0диp Map0FиИнинг xизмaтлapи yзбeк мyмтoз му^к^и pив0жидa xpcca^ 6op23.

Бyлapдaн тaшк;apи Ибн Apaбш0x Aмиp TeMyp xyзypидa фa0лият 0либ б0pгaн к;yИидaги 0лимлapни ëзиб к;0лдиpгaн: Myxaммaд Зoxдд Бyx0pиИ -тaфcиpчи 0лим (Kypъoни кapимни юз жилддa тaфcиp K^raa), к;0pилapи -Aбдyллaтиф, aл-Д0MF0ниИ, Ma^oro Acaдyддин, Шapиф ^физ X,ycaИниИ, Myxaммaд Му^и; aл-X0paзмиИ, вaъзx0н Ba xaтиблapидaн мaвл0H0 Axмaд ибн Шaмc aл-Aиммa (уни мaлик yл-кaл0м дeб aтaшгaн.), Axмaд aт-TepмизиИ,

23 З.Оpипoв «^б^л^д^ MapoFиИнинг Aмиp TeMyp caлтaнaти xaëтидaги ypни». TeмypиИлap дaвpи ëзмa мepocининг тapкaлиши Ba ypгaнилиши. VIII Рecпyбликa илмий -aмaлиИ кoнфepeнция мaтepиaллapи. Toшкeнт. 2016 И. 287 б.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

340

Мaнcyp aл-KoFOний, xaттoт кoтиблapи -ибн Бaнгдиp, Тoжиддин ac -Сaлмoний, мyнaжжимлapидaн -мaвлoнo Axмaд (y тaбиб, миcгap Ba мyнaжжим oлим бyлгaн.), шaтpaнжчилapидaн-Мyxaмaд Лкил ил-Хдймий Ba Зaйн an-Яздий24.

ХУЛОСА.

Хyлoca килиб шуни aйтиш мумкинки, Aмиp Темурнинг xyзypидa дoимий илмий жaмoa фaoлият oлиб бopгaн. Улap opкaли y уз дaвpининг мaшxyp oлимлapи Ba yлapнинг ижoдидaн xaбapдop бyлгaн. Уз дaвpининг турли фaн coxaлapидa eтaкчилик килгин Ba cepмaxcyл ижoд килгин oлимлapни cyxбaтигa чикиргин. Улap билaн илмий мaжлиcлap yткaзгaн, yлapнинг купчилигини уз xoмийлигидa C^ap^a^^a юбopaди. Бу oмиллapнинг бapчacи илмий мухитнинг pивoжигa xaмдa турли фaн coxaлapининг кейинги дaвpлapдaги тapaккиётигa xaм уз тaъcиpини кypcaтди.

ФОЙДAЛAHИЛГAH AДAБИЁТЛAP

1. Ибн Apaбшox «Aжoиб aл-мaкдyp фи тapиxи Тaймyp» cyз бoши, apaб тилидaн тapжимa ф.ф.д У.Увaтoв тaйёpлaгaн. Тoшкeнт, «мехнит», I ж. 1992 й.

2. Лбу Бaкp ибн Axмaд aл-Acaдий (ибн ^зий Шyxбa нoми билaн мaшxyp) «Тapиx ибн ^зий Шyxбa». Димиш^. 1994 й.

3. Жaмoлyддин Aбy-л-Мaxocин Юcyф ибн ТaFpибepди «Лн-Нужум из-Зoxиpa фи мулки Миcp Ba^-^ox^a». ^хири, I-XIII ж. 1956 й.

4. Шaмcyддин Мухиммад ибн Aбдyллox ac-Сaxoвий «Лз-Зaв, aл-лoми, фи aён aл-кapн aт-тocи,». Бийрут. I-XII ж. 1992 й.

5. Ибн Иё№ «Бaдoи, из-зухур фи Ba^o^ од-духур». ^хири. 1984 й.

6. Aбy-л-Вaлийд Мухиммад ибн иш-Шихни «Ривзит aл-мaнoзиp фи axбap aлaвoил вa-л-aвoxиp». ^хири. 1997 й.

7. Ибн Хилдун «Лт-Тaъpийф би-ибн Хилдун Ba рихлитуху Fapбaн Ba Ширкон». ^хири. 1951 й.

8. Жaмoлyддин Лбy-л-Мaxocин Юcyф ибн ТaFpибepди «Лн-Нужум из-Зoxиpa фи мулки Мдор вa-л-Koxиpa». ^хири, XIII ж. 1956 й. 163 б.

9. Хoндaмиp Fиёcиддин. Хдбиб yc-№яр фи axбopи aфpoди бишир: (Бишир ихли cийpaтидaн xb6bp берувчи дует) / Фopc тилидин тиржими, мукаддими

94

24 Б.Лxмeдoв, У.Увитов Ba бoшкaлap. Лмиp Темур Ba Улугбек зaмoндoшлapи xoтиpacидa. Тошкент, 1996 й. 33-34 б.

www.sharqjurnali.uz DOI: 10.5281/zenodo.13921726

341

MyannH^napH ^.X,a3paTKynoB, H. BeK^OHOB. - TomKeHT: Ozbekiston, 2013. - 300-301 6.

10. AT-Ta$Ta30HHH «fflapx aT-TacpH$ an-H33Hft» ^Hgga. 2011 h. (259 6).

11. AT-Ta^Ta30HHH «Hpmog an-xogHft». ^Hgga,1985 h. (144 6).

12. AT-Ta$Ta30HHH «Am-mapx an-MyTaBBan ana TanxHC an-MH$Tax» BafipyT. 2013 h. (857 6).

13. AT-Ta^Ta30HHfi «Am-mapx an-MyxTacap ana TanxHC an-MH$TOx» Koxupa. 1937 h. (304 6)

14. fflapa^ygguH Anu an-^yp^OHHft «TatpH^aT yn-ynyM Ba TaxKHW yp-pycyM». Opaнцнa. 2019 h.(536 6).

15. fflapa^ygguH Anu an-^yp^OHHfi «fflapx yn-Mynaxxac $H-n-xafitar» (Kyne3Ma)

https://dlmenetwork. org/ar/library/catalo g/81055%2Fvdc 100024112247.0x00 0001 dime

16. http ://www. qdl. qa/%D8%A7%D9%84...

17. https://www.qdl. qa/%D8%A7%D9%84%D8%B9%D8%B1%D8%A8%D9%8 A%D8%A9/archive/81055/vdc 100100864302.0x00006f

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

18. W. J. Fischel: Ibn Khaldun and Tamerlane: their Historical Meeting in Damascus, A.D. 1401 (AH. 803). 149 pp. Berkeley, Los Angeles: University of California Press, 1952.

19. ^O3e$HH BaH geH BeHT "None of the Kings on Earth is Their Equal in 'asabiyya", «an-MacaK» 2016, 28-coh, 171-186 6.

20. OpunoB.3. «A6gynKogup MapoFHHHHHr AMup TeMyp canTaHara xaeTugaru ypHH». TeMypHHnap gaBpH e3Ma MepocHHHHr Tap^anHmH Ba ypraHHnHmH. VIII Pecny6nHKa HnMHH-aManHH кон^epeнцнa MarepHannapH. TomKeHT. 2016 h. 287 6.

21. AxMegoB, B., YBaTOB.Y Ba 6om^anap. AMHp TeMyp Ba YnyF6eK 3aMOHgomnapH xoTHpacHga. TomKeHT, 1996 h. 33-34 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.