Научная статья на тему 'ВЗИМОДЕЙСТВИЕ ЧЕЛОВЕКА С КОМПЬЮТЕРОМ ИНФОРМАЦИОННЫЙ ВЕК И ТЕОРИЯ Л.С.ВЫГОТСКОГО'

ВЗИМОДЕЙСТВИЕ ЧЕЛОВЕКА С КОМПЬЮТЕРОМ ИНФОРМАЦИОННЫЙ ВЕК И ТЕОРИЯ Л.С.ВЫГОТСКОГО Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
90
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РАЗВИТИЕ / ВЫСШИЕ ПСИХИЧЕСКИЕ ФУНКЦИИ / ПРОИЗВОЛЬНОСТЬ / ОПОСРЕДСТВОВАННОСТЬ / ИНФОРМАТИЗАЦИЯ / КОМПЬЮТЕР / ДИАЛОГ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Собиров Суҳайли Саломович

В статье представлена информация о приоритетах и значении инновационного процесса в образовании. В частности, было отмечено, что необходимость дальнейшего развития теории высших практических задач Л.С. Выготского в условиях информатизации общества оправдана.Отмечается, что уровень произвола и посредничества функций выявляется только тогда, когда возможно использование информационных технологий.Теория Выготского фактически используется для оценки влияния компьютеров на умственное развитие детей. (Статья призвана более четко показать, как и почему информатика и информационные технологии (прежде всего в форме интерактивных компьютерных систем) вызывают необходимость дальнейшего развития теории Выготского.Работа с информационными технологиями (из класса экспертных систем) позволяет формировать новые системы понятий, которые, как подсистемы, включают концепции, усвоенные индивидуумом, и концепции, усвоенные экспертной системой. В этой системе, если мы воспользуемся концепцией Выготского, можно ожидать появления новых качеств осознанности и самоконтроля.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HUMAN INTERACTION WITH COMPUTER THE INFORMATION AGE AND THEORY OF L.S. VYGOTSKY

The article provides information on the priorities and value of the innovation process in education. In particular, it was noted that the need for further development of the theory of higher practical tasks of LS Vygotsky in the context of informatization of society is justified. It is noted that the level of arbitrariness and mediation of functions is revealed only when the use of information technology is possible. Vygotsky' s theory is actually used to assess the impact of computers on the mental development of childre (The article seeks to show more clearly how and why computer science and information technology (primarily in the form of interactive computer systems) make further development of Vygotsky's theory necessary. Working with information technology (from the class of expert systems) allows the formation of new systems of concepts, which, as subsystems, include the concepts mastered by the individual and the concepts mastered by the expert system In this system, if we use Vygotsky' s concept, we can expect the emergence of new qualities of awareness and self-control.

Текст научной работы на тему «ВЗИМОДЕЙСТВИЕ ЧЕЛОВЕКА С КОМПЬЮТЕРОМ ИНФОРМАЦИОННЫЙ ВЕК И ТЕОРИЯ Л.С.ВЫГОТСКОГО»

8. Угринович Н.Д Преподавание курса «Информатика и ИКТ» в основной и старшей школе: Методическое пособие Н.Д Угринович - 2-е изд., испр. и доп. - М.: БИНОМ. Лаборатория знаний, 2005. - 182 с.

9. Шелепаева А.Х. Поурочные разработки по информатике: Универсальное пособие: 2-е изд., перераб. и доп. - М.: ВАКО, 2006. -272 с.

10. ALFA-XPiess - система управления учебным процессом // [Электронный ресурс] / Интернет-портал: SD-SOLUTTONSPRO. Режим доступа: haps://sd-œlutiornpro/article/2.

ПРИНЦИПЫ ФОРМИРОВАНИЯ МЕТОДИКИ ПРЕПОДАВАНИЯ «ИКТ»

В данной статье изучены принципы формирования методики преподавания «ИКТ». Определены, что принципы формирования методики преподавания информационно-коммуникационных технологий состоит из различных уровней и моделей. В исследовании процесса формирования методики преподавания ИКТ наибольший интерес представляют модели суждения, подобия аналоги, структурные и функциональные.

В ходе исследования определил, что существует множество методик и подходов к формированию преподавания ИКТ. Например, группа авторов - ЛапчикМ.П., Симонович С.В., Евсеев Г.А., Угринович Н.Д. считают, что для полноценного формирования методики преподавания ИКТ содержание курса должно идти от науки информатики и соответствовать современному уровню её развития. Изучение информатики должны давать такой уровень фундаментальных познаний, которые действительно могут обеспечить подготовку учащихся к будущей профессиональной деятельности в различных сферах. Отечественные ученые, в том числе Маджидов Х.М., Мирзоев Р.Р., Мунаварова Т.З., Сангинов Н.С., Салимов Н.С. при разработке принципов технологии использования ИКТ в учебных процессах с учетом личностных качеств обучающегося принимали во внимание различные подходы.

Ключевые слова: образование, методы преподавания, информация, коммуникационная технология, компьютерные программы, наглядные пособия.

THE PRINCIPLES OF THE FORMATION OF «ICT» TEACHING METHODS

In this article examines the principles of the formation of «ICT» teaching methods. It has been determined that the principles of the formation of methods of teaching information and communication technologies consist of various levels and models. In the study ofthe process of formation of ICT teaching methods, the models of judgment, similarities, and analogies, structural and functional are of the greatest interest.

In the course of the study, we determined that there are many methods and approaches to the formation of ICT teaching. For example, a group of authors - LapchikM.P., Simonovich S.V., Evseev G.A., Ugrinovich N.D. believe thatfor the fullformation of the ICT teaching methodology, the content of the course should come from the science of informatics and correspond to the modern level of its development. The study of computer science shouldprovide such a level offundamental knowledge that can really ensure the preparation of students for future professional activities in various fields. Domestic scientists, including Majidov H.M., Mirzoev R.R., Munavarova T.Z., Sanginov N.S., Salimov N.S. when developing the principles of technologyfor using ICT in educational processes, taking into account the personal qualities of the student, various approaches were taken into account.

Key words: education, teaching methods, information, communication technology, computer programs, visual

aids.

Сведения об авторе:

Рахмонова Олиямо Сафаровна - соискатель Центра инновационного развития науки и новых технологий Национальной академии наук Республики Таджикистан Тел: (+992) 918942954

About the autor:

Rakhmonova OUyamo Safarovna - Applicant for the Center for Innovative Development of Science andNew Technologies of the National Academy of Sciences of the Republic ofTajikistan Tel: (+992) 918942954

УДК:. 370:681,3 (07) ББК. 87.74.200+73 С-64

ХАМКОРИИ ИНСОН ВА КОМПЮТЕР АСРИ ИГТИЛООТЙ ВА НАЗАРИЯИ Л.С.ВЫГОТСКИЙ

Собиров С. С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Гузариш ба асри итгилоотй на тащо фахмиши равонии мушкилоти ба миён омадаистодаро, балки рушди минбаъдаи консепсияхои каблан мукарраршударо талаб мекунад. Назарияи функсияхои олии равонй, ки аз чониби Л. Выготский коркард шудааст, [6, с.51-52], бо вучуди муносибати номуайян ба он [1,

c.13-14], дap чахони илми paвoншинocй хангомн бappacии чунин мyшкилoг, аз кабили инcoн ва фapxaнr, омузиш ва py! вaceъ иcгифoдa мeшaвaд. Нaзapияи Выготский воксш бapoи apзëбии тaъcиpи кoмпютсpxo ба pyшди py^^H кудакон иcгифoдa мeшaвaд (3ap макола кушиш ба xap^ дoдa шyдaacт, ки чй гуна ва 4apo инфopмaтикa ва тсxнoлorияxoи иттилooтй (пeш аз хама дap шакли cиетемaxoи ^млю^ии ингepaктивй) pynn минбаъдаи нaзapияи Быrorcкийpo зapypй мerapдoнaнд, возсх^ нишoн дoдa шавад.

Пeш аз хама, бояд бaъзe мyкappapoти ин нaзapияpo ба ëд бoяд rнpифг. Myтaacеифoнa, orno на xaмeшa дypycт тaфcнp ^да мeшaвaнд ва дap натича чунин paвaндxo мбaлaндгapм нoмидa мeшaвaнд, ки дap аел чунин нecг. Macana^ "халли мyшкнлoгм, ки мбaлaндгapин вазифаи paвoнйм эълoн шyдaacт, нoдypycг, ба aндeшaи ман, кушнши paA ^дани apзиши эвpиcгикии xyди фapкняти функшяхо аз pyH еатхи pyшд мeбoшaнд [2].

Фapкняти функшяхои oлй ва пoëнии paвoнй якс аз мyкappapoти мapкaзии нaзapиян Выготский мeбoшaд. Баландт^т бapoи Выготский функшяхсю буданд, ки иcгифoдaи всюитахои зaбoннpo дap бap мerнpaнд. Аз чумла, y му^зк^ пeш аз нутк (чу^чахо, rapexxo бapoи xcrrnpa) ва всюитахои нут^а мyкoиca кapд; дap дoнpaи oxHpm дap мукоиеа бо дахонй агалати нутки xaxra ба нaзap г^ифта мeшyд. Забонхо ва аломагхои мшмнкй - ин мтexнoлorнян иттилоогй" мeбoшaд, ки y тахлил кapдaacг. Навишган нуктаи нихоии pyninH T^bpHxñ, oнгoreнeтикй ва фyнкcиoнaлй мeбoшaд, кн бapoи aфкopи тахлилии Выготский дacтpac буд, кн байни мишopaм ва "ишopa" фapк мeкapд. Выготский ryë тадкнкоти oяндаpo дap еох,аи зсхни cym^ HRireop аст, дap бopaи навишган хамчун "xaгнpaи cyнъй -и инеоният" cyxaн мepoнд.

Сoxтapи баз хам мypаккаби функшяхои paвoнй: иетифoдaи на тащо вocитaxoи paмзй, балкн lex^^r^x^ №iaxcycH игтилоотй, ки дap иетифoдaи онхо миëнapaвй мeкyнaнд, пaе аз Выготский пайда шудааст. Аз ин py, H^ipy ба мо лазим аог, кн дap бopaи ду намуди вазифахои олии paвoнй xapф зaнeм: онхас, кн бо иетифoдaи танхо аломагхо тaвcиф кapдa мeшaвaнд ва нлова бap ин тexнoлoгияxoи кop ба онхо.

TesHcH дувуми Выготский ифoдarapи он аст, кн paвaндxoи paвoнй дap инеaн хамон тавpe тaFЙнp мeëбaнд, ки paвaндxoи фаъолияти амалии y тaFЙнp мeëбaнд; дap зepи тaъcнpи aебaбxo онхо ^i^mpas мeшaвaнд. Бaенгaxoи фapккyнaндaн мexнaти ч^мо™ ва aебaбxoи "дoxилй"-и oнxopo пcиxoлorй мeнoмндaнд.

Тexнoлorнян нгтилаатй як вocигaи бфуна, вaлe пcиxoлorнет, кн ба paвaндxoи paвoнии дoxилй (xorapa, тaфaккyp, xaëлaг, cyxaн ва f.) тaъcиp мepaеaнaд. [15, c.16]. Ин тaFЙиpoтxo нaзap ба тaFЙнpaгe, кн ба иетифoдaи аломат ба вучуд омадаанд, ахамнят ва мохияти бeшгap дopaнд.

Мав^и ceюмн Выготский, кн дap замннаи бappaеишaвaндa ахамнят дopaд, бо фapкияти фyнкcияxoи "ингepпcиxикй" ^ap байни мapдyм мyшгapaк) ва "ингepпcиxикй" (ки ба моликияти шaxc табдил ëфтaacт) алокаманд аст Бай ин тaфoвyтpo xaнraми мyкoиеaи cyxaни бepyнa ва ботинй бaтaфcнл баен ^д. Ин хам ба вазифа ва хам ба coxropH cyxaн дaxл дopaд. Падндахои ингepпcиxнкй дap pyig^H пcиxнкaи кудак ва тамомн cиетeмaи xaмкopиxoи ичтимой афзалият мсдш^ дypycгии муковимати фаъолият ва мyoшиpaтpa нишон мeдиxaд. Махз дap ин замина мафхумн мннтакаи pyninH пpoкcимaлй чopй кapдa мeшaвaд.

Тexнoлorиян нави игтилоотй хам бо фyнкcияxoи байнй ва хам ингepпcиxикй алокаманд аст ,3ap мyoшиpaт тaвaееyти мнëнapaвии тexнoлorияxoи игтилоотй ва 'мош^ат" (муколама) бо xyди тexнoлorияxoи игтилаатй мушкилот вучуд дopaд.

Дap бapaбapи фyнкcияxoe, ки байни одамон таким кapдa мeшaвaнд, инчунин вазифахас мавчуданд, кн байни одамон ва тexнoлoгияxoи игтилаатй мyшгapaкaнд. Мафхумн «минтакаи pyшди наздик» шapxи дигappo кacб мeкyнaд. Чунин ба нaзap мepaеaд, кн нуктаи нaзapи нав ба дacт oмaдaacт: он чизс, кн кудак xyд ë бо ëpHH кaлoнеaлoн кapдa нaмeтaвoнaд, y мeтaвoнaд бо ëpHH тсxнoлorияxoи игтилаатй rap кунад.

Тaъcиp paеaнидaн ба фаъолияти инфиpoдй ва мyштapaк, ки аллакай тaвaееyти вaеигaxoи пcиxoлorй ба мгён oмaдaacт, тexнoлorияxoи игтилаатй ба фapoвapдaни он мyеaидaт мeкyнaнд, яънс интиколи бaъзс вaеигaxoи пcиxoлorй аз шакли ботинй ба шакли бфуна cypa! мerиpaд. Kop бо тexнoлoгияxoи игтилаатй (аз cинфи cиетсмaxoи экcпepгй) имконияти ташаккули cиетсмaxoи нави мaфxyмxopo фapoxaм мeopaд, ки хамчун зepcиетсмaxo мафхумхои aзxyдкapдaи шaxc ва мафхумхои aзxyдкapдaи cиетсмaи экcпepгиpo дap бap мerиpaнд [8]. Дap ин cиcтeмa arap мо аз кoнceпcиян Выготский иетифoдa бapeм, пайдо шудани шфатхои нави огохй ва xyдcapиpo Hrnnsop шудан мумкин аст Зapypaти тахияи нaзapиян фyнкcияxoи олии paвoнй на танхо аз тахлили нaзapиявй бapмeoяд, балкн onpo тадкнкоти эмпиpикй низ ба мгён мeopaд.

Якс аз xycycиятxoи мухимн вазифахои олии paвoнй xyдеapии oнxacг. Выготский мохияти амалхои xyдеаpoнаpo дap эчоди aнrсзaндaxoи cyB^ ва aзxyдкyнии paфтapи xyд мсдид. Нaзapиян Выготский ба кушишхои пахншудаи та ба еaтxи кондитатсиян оптанта кам кapдaни xyдcapй мукобилат мeкyнaд.

Дap лaбopaтapияxoи тaчpибaвй оид ба якс аз намудхои paвaндxoи xyдcapoнa дap муколама ба кoмпютсp хамчун вазифаи ингepпcиxикй тахкиког ryзapoнидa шуданд. Хадаф - ин муайян ^дани ингизopии шифохии натичан дилxox ояндаи амал. Имконияти acocHH вaесъ кapдaни дoиpaи фаъолияти HxTHëpHH инеoн нишон дод, ки он хам дap афзоиши шyмopaи умумни хадафхои тахияшуда ва хам дap афзоиши ашлати онхо ифода ëфтaacт [3, 11]. Инчунин нишон дода шyдaacт, ки иетифoдaи маълумоти кoмпютсpй 6ohch тaFЙиpaги cифaтии paвaндxoи ташаккули хадафхо мeгapдaд.

Texнологияхои иттилоотй хадафхоро аллакай дар байни кудакони томактабй дигаргун мекунанд. Хадафхо барои бозй бо компютер, "бозии мyшаxxас бо компютер", гузоштани хадафхои мобайнии бидуни компютер мавчуданд (масалан, дар бозии сaзанда - нест кардан, калон кардан, кам кардан, якчоя кардани унсурхои тасвири тасвиршуда [5, с.8]. Дар нигох доштани омодагй ба амалисозии хадафхои марбут ба истифодаи компютер накшхои ранги эмотсионалии марбут ба вазъи истифодаи компютер накши мухим доранд.

Хамин тарик, ин тахкикот нишон дод, ки функсияхои олии равонй ятаела нестанд; дар доираи синфи равандхое, ки ин мафхум фаро мегирад, равандхое фарк карда мешаванд, ки танхо бо истифодаи компютер амалй карда мешаванд. Аммо истифодаи афзояндаи тexнологияхои иттилоотй мушкилоти навро ба мин овард:

зарурати фарк кардани функсияхои эчодй ва гайрирасмй, ки дар консепсияи Выготский вучуд надорад.

Таъсири забонхои барномасозй ба ташаккули хадаф дар фаъолияти корбарии тexнологияхои иIтилоaгй аз чониби НИПовяксал ому^та шудааст [ll, с.8]. Забони барномасозй яке аз омилхои пешбарандае мебошад, ки мундарича, дарачаи мукаммалй ва асолати хадафхо, инчунин хосилнокии хадафхоро дар фаъолияти як корбари компютерии барномасозй муайян мекунад. Хусусиятхои забонхои барномасозй мундарича ва чанбаи амалии равандхои ташаккули хадафхои xyд ва ташаккул додани хадафхо барои компютерро муайян мекунанд. Сатхи умумичахонй ва дарачаи тафсилог дар тавсифи амалиëти компютерй, ки хамчун мухимтарин xосиятхои псиxологии забонхои барномасозй ба хисоб мераванд, дарачаи мураттабй ва самггирии хадафхоро муайян мекунанд, инчунин rax^^ ва динамикаи хадафхоро дар чараëни тахияи барнома муайян мекунанд [l2, с.32]. Омодагии касбй барои барномасозй, барои халли як синфи муайяни масъалахо, дарачаи мураккабии онхо ба xyсyсиятхо ва хосилнокии хадафхо таъсири назаррас мерасонад, метавонад таъсири халкунандаи забонхои барномасозиро ба мундарича ва чабхаи амалисозии хадафхо афзоиш ë сусг кунад. Истифодаи забонхои гайрирасмй дар фаъолияти корбари барномасозй ба чузъи эчодии хадафхо таъсири мусбат мерасонад: асолати он баланд бардошта мешавад, динамикаи таFЙирëбии хадафхо аниктар муайян карда мешавад ва мусгакилият дар ташаккули онхо меафзояд, намудхои нави онхо пайдо мешаванд, ворид намудани забони табий ба системахои хадафхои компютер хангоми тахияи барномаи компютер мусоидат мекунад.

Намудхои таFЙирëбии фаъолияти зехнй (функсияхои олии равонй дар шароити муколама бо компютер) -ро А.В.Губанов маxсyс омyxгааст [7, с.5]. Аз нигохи у, ташкили муколамаи корбар бо компютер омили миëнаравии хамкории онхо, табдил ëфтани фаъолияти зехнии корбарро дар шароити компютерикунонии он муайян мекунад.

Ташкили муколама бо компютер, фардисозии онро бармеангезад, xyсyсияти муносибати корбар ба он таъсир мерасонад ва ба ин васила мавкеи компютерро дар сaxтори фаъолияти зехнии корбар муайян мекунад ва мувофикан табдили ин фаъолият дар шароити компютеризатсия мавриди омузиш карор мегирад. Шаxсигардонии ба таври максаднок эчодшудаи компютер ба таFЙирëбии чузъи эмотсионалй ва хавасмандгардонии фаъолияти зехнии корбар оварда мерасонад, дарачаи муносибати мусбати эмотсионалй ба компютерро баланд мебардорад, инчунин тамоюли маърифатии ангезаро таквият медихад [1S].

Fайр аз он, шаxсисaзии максадноки компютер боиси тагйирот дар сaxтори амалии фаъолияти зехнии корбар мегардад.

Раванди халли масъала шиддат мегирад, фаркияти чараëни он дар байни корбарон бо намудхои гуногуни хавасмандкунй хамвор карда мешавад, стратегияхои сифатан нави хал истифода мешаванд. Вобасга аз xyсyсияти ташкили муколама, ки дар муносибатхои муштараки корбар бо компютер миëнаравй мекунад, дигаргунихои фаъолияти зехнй метавонанд аз чихати таъсир ба хосилнокй ва холати доxилии мавзуъ хам мусбат ва хам манфй бошанд [l6, с.33-34].

Табдили алокаи байни одамон тавассути миëнаравии тexнологияхои иттилоотй ба таври муназзам ому^та шудааст.

Myхаккик А.Е.Войскунский нишон медихад, ки табдили мархилаи ичроияи муошират тавассути мгёнаравй аз ташаккули шакли нави мyшаxxаси гуфтугуи шифохй иборат буда, унсурхои нутки шифохй ва xаттй, диалогй ва монологй, инчунин автокоммуникатсияро дар бар мегирад. Mархилаи гжминии алокаи миëнаравй тавассути тагйир додани чунин параметрхои ориентировка, ки муайянкунии онхо танхо бо ëрии компютер сурат мегирад, тагйир мeëбад.

Таркиби амалиëгй ва тexникии алока дар натичаи доxил кардани амалиëгхо барои хамкорй бо компютер васеъ мешавад ва аз хисоби амалиëгхои иртиботие, ки ба компютер интщол дода мешаванд, тангтар мешавад.

Зарурати ба назар гирифтани гуруххои ичгимой хангоми истифодаи тexнологияхои иттилоотй ба миëн меояд. Фаркияти муносибати маъмурони пурсидашуда ва псиxодиагностика, аз як тараф ва ахолй, аз тарафи дигар, ба системахои ташxиси компютерй нишон дода шудааст [l4, с.16]. Дар заминаи хамкорихои ичгимой хадафхои истифодаи тexнологияхои иттилоотй ва дарачаи дастрасии онхо мухиманд. Myсаллам

аст, ки таъсири як технология дар сохтори тогалитарй ва демократии ичтимой, дар шароити барои рушди иктисодии кишвар мусоид ва дар вазъияти бухронй гуногун хохад буд [19, с.41].

Технологияхои иттилоотй инчунин хамчун воситаи омузиши функсияхои олии равонй амал мекунанд. Дар айни замон усулхои омузиши тачрибавии психологии тафаккури инсон дар муколама бо компютер тахия карда мешаванд [4, с.21]. Чунин параметрхои тахлил хамчун дархостхои яккарата ва такрории шахс ба компютер истифода мешаванд; басомади чунин пурсишхо, интихобии шароити геодезй бо истифодаи маълумоти компютерй; назорати инсон аз болои халли мушкилот; баходихии эътимоднокии маълумот; вакти хоси раванди халли масъалахо бо истифодаи компютер.

ОНАрестова хавасмандии фаъолияти зехниро дар шароити тачрибаи психологии компютерй омухтааст. У собит менамояд, ки таъсири трансформатсионии компютеркунонии фаъолият на танхо ба чанбахои оперативй ва техникии он, балки ба хадафхо ва хавасмандкунй низ таъсир мерасонад. Дар ин холат хам ангезахои беруна ва хам дохилй нисбат ба мундаричаи амалишаванда амалй карда шуда, дар шакли сграгегияи муайян татбик карда мешаванд. Фарки сифатии тачрибаи компютерй ва анъанавй бо тагйир додани самти хавасмандгардонии хамкории тачрибавй алокаманд аст [2, с.85-86]. Озмоиши компютерй омили матлуби ичтимоиро суст мекунад, эхтимолияти зухур кардани шаклхои инфиродии ба мавзуъ хосро, ки бо хусусиятхои фаъолияти ичрошаванда алокаманданд, зиёд мекунад.

Дар шароити мутакобила масъулияти субъективй барои амалхои шахс метавонад аз сабаби набудани назорати мустакими ичтимоии беруна, миёнаравии он тавассути технологияхои иттилоотй ва таъхир дар вакт кохиш ёбад. Яке аз омилхои таъсири равона ба ташаккули хавасмандии субъект дар шароити истифодаи компютер ин бойшавии эмотсионалии муколама бо компютер мебошад [20, с.32-33].

Компютеркунонй худ як фаъолият аст, аз ин ру, хадафи онро (масалан, баланд бардоштани хосилнокии фаъолияти компютерикунонидашуда) хамчун меъёри арзёбии окибатхои психологии он метавон баррасй кард. Тибки ин меъёр мщёси рейтингй муайян карда шуд: окибатхои "мусбат - манфй", "вокей - потенсиал", "назоратшаванда - идоранашаванда". Бо истифода аз ин тарозухо, Л.П.Гуриева [13, с.22] татйироти зиддунакизи ангезахои фаъолияти компютерикунонидашудаи психодиагностикй, равандхои гузоштани хадафхо ва таркиби амалиётиро тахлил кард [10, с.14]. Тадкикоти Е.Е.Лысенко ахамияти психодиагностикии бозихои компютериро нишон медихад.

Тадкикотхои эмпирикй зарурати фарк кардани сатххои инкишофи функсияхои олии аклй, муайян кардани сатхи нави махсуси зери таъсири технологияхои иттилоотй тасдщшударо тасдик мекунанд. Fайр аз ин, чорй намудани мафхуми сатххои худсарй ва функсияхои олии равонй, фаркияти татбщи эчодй ва гайрирасмй мухим аст.

Дар асоси маводи тахкикоти ташаккулёбии хадафхо, фарзия дар бораи васеъшавии минтакаи рушди проксималй тасдик карда шуд: чунин таъсироти рушд ба даст оварда шудаанд, ки бидуни компютер, дар фаъолияти инфиродй ё муштарак дастнорасанд. Татйирот дар функсияхои "интерпсихологй" шакли омодагй ба истифодаи технологияхои иттилоотй, аз чумла чузъхои маърифатй (забонй) ва шахсй (хавасмандгардонй) -ро гирифт [17, с.114-122].

Дар психологияи муосир функсияхои инкишофёфтаи равонй аксар вакт хамчун шаклхои махсуси фаъолияти субъект, аз чумла чунин чузъхои сохторй, ба монанди мотивхо, хадафхо ва амалиёт баррасй карда мешаванд. Агар Выготский байни воситахои мехнати чисмонй ва аломатхоро хамчун "обзори психологй" ташбех кашида бошад, пас имруз шабохати субъекти амалй ва фаъолияти дохилии худи у маъмул аст [9, с.41]. Ин ташбеххо, ба андешаи мо, ба синтез ниёз доранд. Дар доираи ин равиш, арзёбии таъсири технологияхои иттилоотй ба функсияхои олии рухй арзёбии таъсири онхоро ба ангезахо, хадафхо, амалиёти фаъолият, ки функсияхо «кор мекунанд» -ро дар бар мегирад. Дар баробари ин, зарурати фаркияти минбаъдаи тагйиротхо бо фарк кардани фаркияти вокей ва потенсиалй, тагирёбандахои назоратшаванда ва назоратнашаванда, мусбат ва манфй пайдо шуд; функсияхои баландтар метавонанд на танхо ба таври мачозй, хатто баландтар шаванд, балки кохиш ёбанд.

Хдмин тавр, гузариш ба асри иттилоотй, ташаккули фарханги нави иттилоотй барои рушди вазифахои олии равонии инсон имкониятхои бой фарохам меорад, ба пайдоиши шаклхои нави миёнаравй ва ноил шудан ба сатхи нави худсарй мусоидат мекунад.

Албатта, назарияи Выготский танхо яке аз назарияхои имконпазир барои арзёбии окибатхои таъсири асри иттилоотй ба рушди равонй ва илми равоншиносй мебошад. Аз ин ру, онро бо дигар назарияхои пуршиддати равонй мукоиса кардан лозим аст, аммо ин аллакай вазифаи билкул дигар ва мустакдл аст.

АДАБИЁТ

1. Абульханова Славская К.А., Брушлинский АВ. Философско-психологическая СЛРубинштейна М. 1989. - С. 13-14

2. Алексеев В.В. Физика и экология. М.: Знание, 1978. - С.85-86

3. Арестова О.Н. Мотивация мыслительной деятельности в условиях компьютерного психологического эксперимента: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1988. - 11 с.

4. Бобоева Ю.Д Целеобразование в интеллектуальной деятельности в условиях с диалога ЭВМ: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1979. - 21 с.

5. Белавина ИГ. Применение ЭВМ в режиме диалога для экспериментально-психологических исследований мышления: Автореф. дис. ... канд. психол наук. М. 1981. - 8 с.

6. Выготский Л.С. Развитие высших психологических функций. М. 1959. - С.51-52

7. Выготский Л.С. Преобразование общения, опосредствованного компьютером: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1990. - 5 с.

8. Губанов А.В. Виды преобразований интелектуальной деятельности в условиях диалога с компьютером: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1990. -24 с.

9. Горстко А.Б. Математическая модель экосистемы Азовского моря. М.: Знание, 1979. - 41 с.

10. Грекова И. Методологические особенности прикладной математики на современном этапе ее развития //Вопросы философии, 1976. N° 6. - 4 с.

11. Каримова ТВ. Целеобразование в диалоге с ЭАМ и в условиях общения: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1980. -

18 с.

12. Леонтьев А.Н. Деятельность, сознание, личность, М., 1975. - 32 с.

13. Лысенко ЕЕ. Игра с ЭВМ как вид творческой деятельности: Автореф. дис. ... канд. психол наук. М. 1988. - 22 с.

14. Повякель Н.И. Влияние языков программирования на целеобразование в деятельности пользователя ЭВМ: Автореф. дис. ... канд. психол. наук. М. 1988. - 16 с.

15. Тихамиров О.К Информатика и новые проблемы психологической науки //Вопр. Философии. 1986. №7. - 35 с.

16. Тихамиров О.К., Гурьева ЛП Опыт анализа психологических последствий компьютеризации психологической деятельности //Психол. журн. Т. 10. №2. 1989. С. 33-44.

17. Тихамиров О.К, Собчик Л.Н., Гурьева ЛЛ, Гарбер ИЕ. Отношение к компьютеризированному тестированию различных социальных групп. /Вопр. Психологии. 1991. №5. С. 114-122.

18. Хоа Л. Целеобразование у детей дошкольного возраста в условиях использования компьютера: Дипломная работа. Ф-т психологии МГУ, 1991. - 46 с.

19. Моисеев Н.Н. Человек, среда и общество М.: Наука, 1972. - 65-66

20. Моисеев Н.Н. Экология человечества глазами математики. М.: Молодая гвардия, 1988. - 32-33

ВЗИМОДЕЙСТВИЕ ЧЕЛОВЕКА С КОМПЬЮТЕРОМ ИНФОРМАЦИОННЫЙ ВЕК И ТЕОРИЯ Л.С.ВЫГОТСКОГО

В статье представлена информация о приоритетах и значении инновационного процесса в образовании. В частности, было отмечено, что необходимость дальнейшего развития теории высших практических задач Л. С. Выготского в условиях информатизации общества оправдана.

Отмечается, что уровень произвола и посредничества функций выявляется только тогда, когда возможно использование информационных технологий.

Теория Выготского фактически используется для оценки влияния компьютеров на умственное развитие детей. (Статья призвана более четко показать, как и почему информатика и информационные технологии (прежде всего в форме интерактивных компьютерных систем) вызывают необходимость дальнейшего развития теории Выготского.

Работа с информационными технологиями (из класса экспертных систем) позволяет формировать новые системы понятий, которые, как подсистемы, включают концепции, усвоенные индивидуумом, и концепции, усвоенные экспертной системой. В этой системе, если мы воспользуемся концепцией Выготского, можно ожидать появления новых качеств осознанности и самоконтроля.

Ключевые слова: развитие, высшие психические функции, произвольность, опосредствованность, информатизация, компьютер, диалог.

HUMAN INTERACTION WITH COMPUTER THE INFORMATION AGE AND THEORY OF L.S. VYGOTSKY

The article provides information on the priorities and value of the innovation process in education.

In particular, it was noted that the needfor fUrther development of the theory of higher practical tasks ofLS Vygotsky in the context of informatization of society is justified. It is noted that the level of arbitrariness and mediation of functions is revealed only when the use ofinformation technology is possible.

Vygotsky's theory is actually used to assess the impact of computers on the mental development of childre

(The article seeks to show more clearly how and why computer science and information technology (primarily in theform ofinteractive computer systems) makefurther development of Vygotsky's theory necessary.

Working with information technology (from the class of expert systems) allows the formation of new systems of concepts, which, as subsystems, include the concepts mastered by the individual and the concepts mastered by the expert system

In this system, ifwe use Vygotsky's concept, we can expect the emergence of new qualities of awareness and self-control.

Key words: innovation, technology, education, institution, form, tool, process, priority, meaning, importance, concept.

Сведения об автора:

Собиров Сухщли Саломович - соискатель кафедры методика преподавания математики

Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

Тел.: (+992) 935350603

About the author:

Sobirov SuhaHi Salomovich - the applicant for the department teaching methods of mathematics,

Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel: (+992) 935350603

ХУСУСИЯЩОИ МЕТОДИИИ ТАШАККУЛИ МАЙОРАТ ВА МАЛАКА^ОИ ^АЛЛИ МАСЪАЛАХОИ СОДДАИ МАТЕМАТИКИ ДАР ХОНАНдАГОНИ СИНФХОИ ИБТИДОЙ

Буриев Ф.К

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С Айни

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дар раванди таълими математикам синфхои ибтидой чунин масъ-алахоеро интихоб намуда, хал бояд кард, ки матни онхо чихатхои таъ- лимию тарбиявй дошта бошанд. Дар сохаи таълим ва тарбия низ дигар-гунихо, фикру мулохизахо, муносибатхои нави педагогй пайдо шуданд. Имрузхо талабот ба омузгорони синфхои ибтидой ва хонандагони хурд- соли муассисахои тахсилоти ибтидой, асосй, миёнаи умумй, литсейхо ва гимназияхо куллан тагйир ёфтааст.

Дар замони муосир таълимгоххои кишвархои пешрафта, алалхусус кишвархои Русия ва Аврупо бо татбики амалии методхои нав ба нави таълиму тарбия рушду нумуъ доранд. Аз ин ру, ташкили чунин муассиса- хои таълимй: муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, гимназияхо, литсей- хои равияхои гуногун ва коллечхо боиси комёбихо дар сохаи маориф мегарданд.

Чумхурии Точикистон аз он кишвархоест, ки омузгорони сохиб-истеъдодаш бо таълифу тахияи барномахои таълимй, китобхои дарсй, дастурхои таълимй машгул буда, барои рушди босуръати сохаи таълиму тарбия сахм гузоранд. Яке, аз чунин равияхое, ки имрузхо бемамониат ва бо пазироии бештаре дар кори таълиму тарбия аввалиндарача, мебошад, ин равияи «Китобат ва кироат дар рушди тафаккури интикодй» ба шумор меравад. Мароми ин равия - дар хар як хонанда ба вучуд овардану рушд додани тафаккури интикодист, яъне хонанда, худ мустакилона хонад ва маълумоти ба дастовардаашро натичагирй кунад, фарки дурусту нодурустро аниктар шиносад, ба хар саволи пайдошуда худ чавоб чуяд ва дарёбад. Омузгор барои чунин хонанда танхо рохнамои холис бошаду бас. Гавхари гаронкадри донишро хонанда худ чуяд ва ёбад, буйи мушкро худ бишносад, на ба гуфш аттор маКбул дорад. Хушбахтона, насли пешкадами имруз аз насли карни бист озодии бештарро молик буда, сохибирода аст ва ба дунболи ичрои иродаи дигарон нест.

Барои ин гуфтахо чй бояд кард то омузгорони синфхои ибтидоии имруза сохиби методхои хуб шаваду хонанда ба гуфтахои болои сазо- вор бошад. Пеш аз хама методистони хуб лозиманд, ки худ сохиби маълумоти воло бошанд, то дигарон аз онхо катрае хам бошад, омузанд ва бахравар шаванду дар оянда аз он методхо истифода баранд.

Дарси ташаккули махорату малака ва татбики дониш дар амал аз чузъиёти зерин таркиб ёфтааст: а) амик кардани мазмун ва максади масъала; б) намунаи ичрои масъала; в) ичрои масъала (ичро намудани ченкунихо, мушохидахо ва хоказо); г) чамъбасткунй (машккунихои шифохй, машккунии халли масъалахо ва хоказохо); f) супориши вазифаи хонагй дохил мешавад.

Халли масъалахо чузъи таркибии аксарияти машгулиятх,оро дар таълими математикаи синфхои ибтидой ташкил медихад ва барои андухтани донишу татбики он, таквият бахшидани тафаккури фикрй ва ин-кишофи махорату малакахои амалии хонандагони синфхои ибтидой ёрй мерасонад [11].

Масъалахои математикаи мактабй воситаи таълиму тарбия буда, халли онхо дар донишомузй, татбики дониш ва инкишофи махорату малака, максад ва методи таълим мебошад. Масъалахои соддаро дар машгулиятхои гуногун барои гузориши проблема ва ба вучуд овардани вазъияти проблемавй, баёни маълумоти нав, ташаккули махорату мала- кахои амалй, санчиши савияи дониш, такрору мустахкам ва чамъбаст кардани дониш истифода мебаранд.

Дар тачрибаи таълими математикаи синфхои ибтидой бештар шаклхои зерини халли масъалахои содда маълум аст: а) омузгор муво- фики матлаб масъаларо интихоб карда, шарти онро мехонаду ва ба тах-таи синф менависад ва тавассути саволу чавоб шарти масъаларо тахлил карда, диккати хонандагони синфхои ибтидоиро барои халли он чалб менамояд; б) яке аз хонандагон шартро мехонад ва тахлилу мухокимаи масъала тахти рохбарии омузгор бо иштироки фаъолонаи хонандагони синф мегузарад, баъд хонандаи дар назди тахтаи синф карордошта халли онро идома медихад; в) бо супориши омузгор хонандагони синфхои ибтидой мустакилона масъаларо хал мекунанд, яъне дар ин маврид омузгор кори хар як хонандаро назорат мекунад ва ба онхо ёрй мерасонад; г) хонандагони синфхои ибтидой мувофики хохиш масъала тартиб дода, тарзи халли онро пешниход менамоянд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.