Научная статья на тему 'ВАЖНОСТЬ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ'

ВАЖНОСТЬ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
172
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИНФОРМАЦИЯ / ОТРАЖЕНИЕ / УПРАВЛЕНИЕ / МОДЕЛЬ / МЕТОД / ШКОЛА / УРАВНЕНИЕ / СЛАЙД / КОМПЬЮТЕРНЫЕ ТЕХНОЛОГИИ / КОМПЬЮТЕР / ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ / ОБУЧЕНИЕ / ВЫЧИСЛЕНИЯ / ИССЛЕДОВАНИЕ / ЭКСПЕРИМЕНТ / ЭЛЕКТРОННЫЙ / АУДИО-ВИДЕО / ОБЪЕКТ / ПРОЦЕСС / АКТИВНОСТЬ / ТВОРЧЕСКИЙ / УЧЕНИК

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Карим-Заде Халима, Тешаева Рухшона Рахматуллоевна, Садыкова Шарифа Ахмаджановна

В данной статье рассматривается использование методов обучения информатике и математических методов в учебном процессе. В статье подчеркивается важность использования компьютерных технологий для учащихся младших классов и способы преподавания математики с помощью компьютерной технологии. Показаны особенности, применения математических методов на практике, их связь с другими дисциплинами, показаны математические решения задач на занятиях и их применение в компьютерных программах. Также отмечено обучение математике учеников младших классов с использованием информационных технологий - это творческий поиск, понимание математики, который начинается в раннем возрасте в младших классах. Также, внедрение новых информационных технологий в традиционное начальное школьное образование, который позволяет дифференцировать учебный процесс учащихся младших классов с учетом их индивидуальных особенностей и расширить методы преподавания информатики и математики и развивает творчески подход преподавателей. Таким образом, в процессе современного обучения проявляются и новые методы обучения с помощью новых современных технологий, уроков математики, которые обогащают достижения экспериментальной педагогики учителей, основанной на принципах саморазвития, личностной активности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF USING INFORMATION TECHNOLOGY IN THE PROCESS OF STUDYING

This article discusses the use of teaching methods of computer science and mathematical methods in the educational process. The article emphasizes the importance of using computer technology for primary school students and the methods of teaching mathematics using computer technology. Features, application of mathematical methods in practice, their connection with other disciplines are shown, mathematical solutions of problems in the classroom and their application in computer programs are shown. Also noted is the teaching of primary school students using information technology - this is a creative search, understanding of mathematics, which begins at an early age in the lower grades. Also, the introduction of new information technologies in traditional primary school education, which allows you to differentiate the educational process of primary school students, taking into account their individual characteristics and expand the methods of teaching computer science and mathematics and develops a creative approach of teachers. Thus, in the process of modern teaching, new teaching methods are also manifested with the help of new modern technologies, mathematics lessons, which enrich the achievements of experimental pedagogy of teachers based on the principles of self-development and personal activity.

Текст научной работы на тему «ВАЖНОСТЬ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ»

Шукруллоева Маснави Асатуллоевна - старший преподаватель кафедры естественно -математики, эстетической воспитания и его преподавания Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова Tel. (+992)927629128

About the author:

Burhanov Kurbonboi Tursunrajabovich - Candidate of science in Pedagogy, Associate Professor at Methods of Teaching of Primary Classes, Khujand State University named after academician B. Gafwov. Tel. (+992) 918909172.

Shukrulloeva Masnavi Asadtulloevna - Senior Lecturer of the Department of Natural Mathematics, Aesthetic Education and Teaching, Khujand State University named after academician B. Gafurov. Tel. mob. (+992) 927629128

АХДМИЯТИ ИСТИФОДАИ ТЕХНОЛОГИЯМ ИНФОРМАТСИОНЙ дАР РАВАНДИ ТАЪЛИМ

Карим-Заде Х., Тешаева Р., Содикрва Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Дар сол^ои охир системаи маорифи Чумхурии Точикисгон ба фазой чахонии тахсилот нигаронида шудааст, аз ин ру сифаги таълим дар заминаи мутобикати сатхи хизматрашнихои тахсилот ба стандартно ва меъёрхои чахони баррасй карда мешавад. Имруз афзалиятнок ба даст овардани чунин сифати таълим ва тайёр кардани мутахассисон, ки онхо дар бозори байналмилалии мехнат ракобат карда метавонанд, нигаронида шудааст. Дар шароити иктисодии муносибатхои бозоргони ва талаботи торафт мураккаби мулокот^ои байналмилали ба мазмуни таълим, роххои ташкили раванди таълим, бояд захирахои навро барои баланд бардоштани сифат ва самаранокии тайёр кардани мутахассисони оянда чустучу кунад. Тагирот дар сохаи ичтимоии чомеа, иттилоотисозии равандхои ичтимой ва технологиякунонии со^ах,ои ичтимой парадигмаи донишро дар таълим дар бисёр холат^о номувофик аст, ки инро дар равиши салохиятдори таълим дидан мумкин аст. Хусусияти хоси рушди илм дар давраи инкилоби илмй ва техникии муосир, хусусияте, ки асосан ба компютеризатсия алокаманд аст, дониши васеи технологияи информатсиони ва моделронии компютериро талаб мекунанд, ки он ба усули моделсозии математикй асос меёбад.

Аз ин ру, ихтисосманди имруза пурра аз технологияи информатсионй истифода бурда тавонисташро ва ба хифзи тамоюлии ихтисосмандиаш истифода бурданро, чамъияти имруза хохон аст.

Мувофики барномаи нави таълимии математика хонандагони мактабхои миёна дар баробари халли мисолу масъалахо низ бо воситаи компютерхои замонавй халли онхо ба чо оварда мешаванд. Муаллим барои дохил кардани ин мафхум бояд якчанд мисолхои хаётиро аз рузгори хонандаган фахмонад.

Актуалй будани гузаронидани дарсхои математика ба он асос карда мешавад, ки агар хонанда аз синфхои поёнй бо олоти мехнатй, яъне бо компютерхо масъалахои гузошташударо хал намуда тавонад, у дар оянда масъалахои мухими мураккаби хаётиро бевосита хал карда метавонад, чунки дар мактаби миёна тахкурсии донишаш мустахкам мешавад.

Ба хамагон маълум аст, ки асоси дониш, мутаффаккирии инсон аз хурдсолй огоз меёбад. Хусусан, дониши компютерй, донише, ки у бо воситаи технологияи нави замонавй хал кардани масъалахои мушкили хаётан мухим замина тайёр мекунад, дар оянда барои бехбудии кишвар, гани гардонидани мутахассисони сохахои фаъолияти инсоният ёрии хаматарафа мерасонад.

Дарсхо бо истифодаи компютер дар катори машгулиятхои мукаррарй гузаронида мешавад, ки дар он чо истифодаи компютер барои халли масъалахои хусусии дарс имкониятнок ва ба максад мувофик мебошад, ки мактаббача мавзуи дарсро чукур фахмад, мавзуъро хис кунад, эчодан худро нишон дихад.

Хдр як дарси компютерй бояд интегронидашуда бошад - дар он якчоя бо масьалахои фаннй масъалахои курси информатика хал карда шаванд.

Намудхои асосии дарсхо, ки дар раванди таълим бо дастгирии информатсионй истифода мешаванд, зеринхо мебошанд:

-Дарси комбиниронидашуда;

-Дарси-назорат ва ислохкунй;

-Дарси такмилдихии дониш ва махорат.

Дарсхо бо воситаи компютер, хангоми омузиши мактаббачагон аз руи курси махсуси муайян 3 шакли таълимро пешкаш мекунад:

-Шакли фронталй;

-Шакли гурухй;

-Шакли индивидуалии таълим.

Барои ташкили раванди таълим шароитхои зеринро ба хисоб гирифтан лозим:

-Дарсро бояд устоде, ки компютерро медонад, гузаронад;

-Супоришхои компютерй бояд мувофики мазмуни фанни таълимй ва методикам таълимии он тартиб дода шавад;

-Хонандагон бояд бо компютер дар сатхи барои ичрои супоришхои компютерии зарур, мурочиат карда тавонад;

-Хонандагон бояд дар кабинетхои махсуси мувофики нормахои гигиенаи барои мактаби ибтидой чихозонидашуда дарс гузаранд.

Барои ташаккул ва инкишофи салохиятхои асосй дар мазмуни маданияти информатсионй ба муаллими синфи ибтидой, коркарди системаи супоришхои зарур аст, ки мувофики зиёдшавии пуррагй, проблемахо, навигарй, хаётй, амалиягй, фаъолиятии талабагон дар интихоби ахборот, коркарди он аз тарафи устод назорат карда мешавад.

Хангоми коркарди дастгирии компютерй муайян кардан зарур аст:

1.Чй гуна мавзуъхоро бо супоришхои компютерй ва барои халли чй гуна масъалахои дидактикиро «дастгирй» кардан меарзад.

2.Чй гуна воситахои барномавй барои сохтан ва ичрои супоришхои компютериро истифода бурдан ба максад мувофик аст;

З.Чй гуна махорати пешакии кор дар компютер бояд дар мактаббачагон ташаккул ёбанд;

4.Кадом дарсхоро бо компютер гузаронидан мувофики максад аст?

5.Машгулиятх,ои компютериро чй тавр ташкил карда мешавад.

Роххои сохтани маводхои таълимии электронй барои мактаби ибтидой:

6.Таркиби хар як кисми мавзуъ бояд барои дарсхои синфи ибтидой мувофик бошад: Фахмонидани маводи нав, мустахкамкунии аввала ва такрори малакахо, назорати азхудкунй;

7.Таркиби хар як кисми мавзуъ бояд барои дарси синфхои ибтидой мувофик бошад: Фахмонидани маводи нав, мустахкамкунии аввала бо ёрии ахборот, ки истиллоххои асосй ва мавхумхои хар як мавзуъ таъкид мешавад.

8.Хачми маводи таълимй барои супоришхои машккунй ва назоратй бо ба хисобгирии нормаи санитарй -гигиенаи корй хонандагони синфхои ибтидой дар компютер бошад;

9.Интихоби маводи таълимй бо ба хисобгирии принсипхои асосии дидактикй мувофмкат кунад;

10.Воситахои идоракунии системаи компютерии таълимй аз руи фанни хар гуна бояд максимали оддй бошад ва хонандагонро аз ичрои супоришхо дур накунад.

Истифодаи технологияи информатсионй дар дарси математикаи мактаби ибтидоиро дар мисоли такдими электронии -Power Point «Шиносои бо ифодахои ададй» дида мебароем.

Дар асоси сохтани слайдхо мазмуни барномаи «Гармония»-и Истомина Н.Б. мавчуд аст.

Максади дарси мазкур ташаккули мафхуми «ифодахои ададй» , «ифодахои математики», кимати «ифодаи ададй», мафхуми «мувофикй», мустахкамкунии махорати ёфтани кимати хар гуна ифодаи ададй, инкишофи чалби намудани диккатдихй, мустахкамкунии хотира, пайдо намудани мароми мехнатдустй, пайдо намудани шавк ба фанни математика,бо воситаи технологияи компютерй, хал карда тавонистани мисолу масъалахои математикй аст.

Такдими «Шиносои бо ифодахои ададй» барои пешниходи аёнии системаи супоришхо аз руи мавзуи дарси мазкур ва ичрои коллективонаи у мувофик карда шудааст.

Кор бо такдими мазкур ба 12 дакикаи дарс мувофик карда шудааст.

Слайди якум. Сахифаи титулй, ки дар он номи мавзуъ ва синф нишон дода мешавад.

Слайди дуюм. Ба талабагон таклиф карда мешавад, ки ба кадом аз расмхо ифодаи 4+3 мувофик аст, муайян карда шавад.

Ба сифати расмхо тасвирхои мачмуъхои охирнок, ки элементхои онхо шаклхои геометриро доранд, тасвир карда шудаанд, интихоб карда мешаванд.

Бо ифодахои ададй кор карда, ба назарияи микдории адади мусбати бутун, ба тавонистани мувофиккунии мачмуи предметхои ин мачмуъ ва баркароркунии мувофикй байни ифодахои ададй ва расмхо такя мекунанд.

Супоришро ичро намуда, талабагон ба дигар супориши навбатй шуруъ мекунанд, ки ин супориш нисбат ба супориши пешина каме фарк мекунад ва каме мураккабтар мебошад.

Ин супориш дар слайди сеюм чойгир карда шудааст. Талабагон ба ин тасвир мегузаранд.

Слайди З.Супоришхои ичрошуда аз хонандагон хислатхои кобилияти назорат ва гузаронидани холати шиносро бо масъалаи нав ( слайди 2) -ро талаб карда мешавад.

Барои ичрои супоришхо ба мактаббачагон мукаррар намудани мувофикати байни хам яккиматаи байни мачмуи ифодахои математикй (ададй) ва мачмуи расмхо, ки предмети инъикоси ифодахои ададии мувофик мебошанд, зарур аст.

Дар слайди чорум талаб карда мешавад, ки ба кадом расм баробарии ададии овардашуда мувофик аст.

Ичрои суприш актуалии донишхои азхудшударо талаб мекунад: махорати чалбкунии донишхои гирифташуда барои мукарраркунии мувофикати байни расми пешниходшуда ва ифодахои ададй. Ба гайр

aß oн cyпopишpo ичpo намуда xoнaндa тapтиб вa тapкиби aAaApo ичpo намуда дap худуди мечмум дех aдaди дoдaшyдa, дap acocи oн aAaAxopo к^м бa к^м намуда бa aмaли зaмкyнй capфaxм мepaвaд.

Слaйди пaнчyм. Сyпopишxoи дap oн пeшниxoдшyдa мypaккaбгap мeбoшaнд, н^батм cyпopиши пeшинa. ,3ap pacмxo як ^top oбъeктxoи мaчмyъxoи oxнpнoк, ки аз pyM зиëдшaвии микдopи элeмeнтxo, ки дap мачмум мyaйян швчуд мeбoшaнд 6o тapтиби мyaйян oвapдa шyдaaнд вa ^aTOpM ифoдaxoи едадй тacвиp кapдa шyдaacг.

Тaлaбa бoяд мувдфщатм бaйни кaтopи мЕчмyъxoи пpeдмeтй вa ^aTOpM ифoдaxoи aAaAMpo, кэнд^ xocnn кapдaни xap як мачмум пpeдмeтй вa мувдфщан aAaApo мyкappap намуда мyaйян кунед.

Сyпopишxoи acoœ бa пeштapa шaбex дopaнд вa бa oид мyкappapкyнии мувдфщатм бaйни элeмeнтxoи мечмум дидaбapoмaдaшaвaндa вa вдели элeмeнтxoи мaчмyи oxиpнoк paвoн кapдa шyдaaнд.

К^айд кEpдaн лoзим ест, км тaъpифи мEтeмEтмкми ифoдaи едедй 6epom фахммдани мaктaбxoнxoи xypдcoл мypaккaб ва дacгнopEC мeбoшaд. Аз ин ce6e6 мyвoфики 6o пpинcипxoи дидактикии тешаккули мaфxyмxoи кop 6o ифoдaxoи едадй бoяд пай дap пай coxгa шавед: зина ба зине, мyшoxидaи мантмкии мapocими таълими мEтeмaтикй дида шавед.

Сиcгeмaи cynopMmxoM гyзoштaшyдa ба мycгExкaмкyнии мaxopaт ва малака paвoнa буда ва 6epom M4poM мECъелaxoи таълимй дap cетxи бЕланди мycгaкимй шapoит фapoxaм мeoвapaд.

Ин кopкapд мумкин дap дapcи мaтeмЕтмкaи cинфxoи дуюми мактаби ибтидoй аз pyM xap гуна бapнoмaxoи дap зaмoни мyocмp мавчуд будаи таълимй, иcгмфoдa бypде, тедбик кapдa шавед.

te4pm6em кop дap мактаб нишoн мeдмxaд. км дap шapoмгм тадбики фикpкapдaшyдaи дмдакгмкми тexнoлoгиям инфopмaтcиoнй дap чopчyбaи дapcи анъанавй имкoниятxoи бeмЕxдyд 6epom индивмдyЕлизaтcия ва диффepeнcиaтcиям paвaнди таълим пaйдo мeшaвaд, инкмшoфи xap як мaктaбxoн 6o тpЕeктopиям таълими xycyœ, xaнгoми гмpифтЕни дoниш ке^лат дoдa мeшaвaд.

Хаитами иcгмфoдaи тexнoлoгмям инфopмaтcиoнй 6epom тешаккул ва инкишсфи cифaтxoи шaxcиятми тaлaбaгoн дap paвaнди фaъoлиятм таълимй шapoмгxoи мycoмд фapoxaм oвapдa мeшaвaд.

Myвoфики бapнoмa xoнaндaгoн аз cинфи-2 ба халли мyoдилaxo шypyъ мeнaмoянд. Maвзyм мyoдмлa яте аз мaвзyъxoи ecocm буде, дap cинфxoи бoлoй 6o вocмгеи кoмпютepxo як чанд мapoтмбa вoмexypaнд, хал ^да мeшaвaнд.

^ap cинфxoи ибтидoй бoшaд, xapфxopo хамчун нoмaълyмxo 6o ëpMM кмметгуз^ мeëбaнд. ,3ap вакти oмyзoнндaни ин мавзуъ мo як мyoдилapo 6o вocмгеи cлaйди навбатй нишoн мeдмxeм ва якчанд кимат^^ ба тЕFЙиpëбaндaи oн дoдa мeбинeм, км дap кимат^и дигЕp 6epo6epmm нoдypcг xocмл мeшaвaд. Баъд мeфaxмoнeм, км oн кммЕтxoи тЕFЙиpëбaндae, км хангами гyзomтaни кмметм едеди oн ду тapефи ифoдa 6epo6ep мeшaвaд, peшЕxoи мyoдмлa нoммдa мeшaвaд. Баъд чунин caвoл мeдмxeм. БaчЕxo дap байни мачмум aдaдxoи X=0,1,2,3,4,5,6,7... кaдoм едед peшaи мyoдмлaи дoдaшyдa шуда мeгЕвoнaд? Хаме 6o як oвoз X=5 чaвoб мeдмxaнд. Ба муаллим лoзим аст, км аз мaвoдxoи cинфxoи 1-4 пyppa иcгмфoдa бapaд. Mo 6epom азёд кapдaни кoидaxo дap дapcxoямoн xoнaндaгoнpo мaчбyp мeнaмoeм, км якчанд миcoлpo 6o в^итаи кoмпютep хал нaмoяд мeфapмoeм, км гyфтexoи мopo xoнaндaгoни aлoxмдa тaкpop нaмoянд. Дмккатм ecocMpo мo ба xoнaндaгoни cycгxoн мeдмxeм. ,3ap вакти фaxмoндaни мавзум «чЕмъшавандаи нoмaълyм чи тeвp ёфта мeшaвaд?» Дap кoмпютepи ycгoд, км 6o вocигeи пpoeктop дap тaxгeи caфeд инъикoc мeгapдaд, миcoли зepинpo мeнaвиceм. 115+Х=220, дap ин 4o 115-чамъшавандаи маълум; Х-чамъшавандаи нoмaълyм; 220-xocмли cyммa. 115+Х=220; Х=220-115; Х=105. Бapoи ёфтени чамъшавандаи нoмaълyм аз xocмли чамъ чамъшавандаи мaълyмpo кам кapдaн лoзим аст. K^^apo дap шакли умуми чунин тacвиp мeнaмoeм. a+x=в ёкм x+a=в, а-чамъшавандаи маълум, x-чамъшавандаи шмаълум, в- х^или чамъ. Maвзyм навбатм «Ёфтани камшавандаи нoмaълyм»-po 6o чунин мезмун ofob мeнaмoeм. Бapoи ёфтени камшавандаи шмаълум ба камкунанда фapкpo чамъ намудан лoзим ест: x-a=в; x=в+a км дap ин чo x-камшавандаи нoмaълyм; а-камкунандаи маълум; в-xocмли фapк;. Myoдмлaи X-150=226-po низ 6o хамин pox хал намудан ба xoнaндaгoн мeфЕxмoнeм.

Х-150=226; Х=226+150; Х=416.

Бo хамин pox камкунандаи нoмaълyмpo 6o миcoлxo фЕxмoнмдa чунин кoмдapo аз pyM аз камшаванда фapкpo кам ^дан лoзим.

Ёфтени зapбшaвaндe, такшмшаванда ва текшмкунандаи нoмЕълyмpo хам 6o хамин ycyл OFOЗ кapдa 3-KOндaи зepинpo ба вocигeи халли миcoлxo ва фopмyлЕxo ба xoнaндaгoн фЕxмoндa дoдaн лoзим ест.

Кридаи-1. Бapoи ёфтени зapбшaвaндaи нoмaълyм xocnre зapбpo 6o зapбшaвaндaи маълум такшм мeнaмoeм; a■x=в, x=в, км дap ин чo a-зapшaвaндaи маълум; x-зapбшaвaндaи нoмaълyм; в-xocнли зapб.

Mиcoл; 11- Х=121; Х=121:11; Х=11.

Крндаи-2. Бapoи ёфтани такшмшавандаи нoмЕълyм xocнли тaкcимpo ба текшмкунанда зapб мeзaнeм: x:a=^ x=в, миcoл; x:20=20; x=20 -20; x=400

Крндаи-3. Бapoи ёфтени такшмкунандаи шмаълум, тeкcимшaвaндapo ба xocнли такшм, текшм

мeкyнeм :x:a=в; x=a:a

MMcorç 80:Х=40: Х=80:40; Х=2

Дар синфхои 3-4 муаллим гайр аз ёфтани чамъшаванда, таксимшаванда ва таксимкунандаи номълум, боз якчанд маротиба дигар бо мафхуми муодила, дар шаклхои алохида вомехуранд, фахмонида дихад. Маротибаи аввал муодила бо усули интихоби кимати татирёбанда хал карда мешавад. Маротибаи дуюм дар муодилаи дуамала хонандагон бо мафхуми муодилае дучор мегарданд, ки дар ин мавзуъ татбики ду алокамандии байни аъзохои номаълум ва натичаи амал талаб карда мешавад. Мисол: 172-(Х-252)=100-ро ба тахтаи синф навиша дар асоси саволу чавоб ба хонандагон мефахмонанд. Бачахо тарафхои чап ва рости баробариро кй нишон медихад? Хама даст мебардоранд. Пас аз он муаллим ба ахли синф мурочиат карда мегуяд, ки тагйирёбанда дар кадом тарафи баробари истодааст? Хама бо як овоз тарафи чап гуфта чавоб мегардонанд. Боз муаллим ба ахли синф чунин саволро гузошта, мепурсад: аз коидахои ба худамон маълум кимати татирёбандаро ёфта метавонем? Ингуна саволро хонандагон ба зуди дарк карда наметавонанд. Муаллим муодиларо бо чунин шархдихй хал менамояд. Мо мефахмонем, ки дохили кавсро хамчун номаълум гуфта мегирем. Акнун дар ин муодила чй номаълум будааст? Хама камкунанда гуфта чавоб мегардонанд. Барои ёфтани камкунандаи номаълум чй кор мекунем? Аз камшаванда фаркро кам мекунем... Х-252=172-100; Х-252=72; Х=72+252; Х=324.

Хулоса: Таълими халли муодилахо дар синфхои ибтидои яке аз кдсмхои асосии математика ба шумор меравад. дар вакти халли муодила тафаккури мантикии хонандагон инкишоф меёбад ва онхо дар бораи вобастагии байни бузургихои маълум ва номаълум малакаю махорат хосил менамоянд.

Барои ба максади гузошташуда расидан, технологии информатсионй, накши он дар фаъолияти устод ва талабагон дида баромада шудааст ва низ адабиётхд ки онхо методикаи истифодаи технологияи информатсионй дар дарсхои математика дида баромада мешавад, тахлил карда шудааст. Тахлили тачрибаи корй устодони гимназия дар истифодаи технологияи информатсионй, хангоми омузиши математикаи мактаббачагони хурдсол.

Технологияи информатсиониро истифода намуда ба чунин хулосахо омадан мумкин:

1.Мавзуи дарс чй тавр мураккаб ва диккатовар набошад, у ба мактабхон шавковар мебошад, агар маводи таълим дар экран бо рангхо, бо овоз ва дигар натичахо пешкаш карда шавад.

2.Такдим аз руи мавзуи дарс дар раванди таълим, баёни маводи нав ба устод имконият медихад, ки дар тахтаи синф нанависад, пас барои мустахкамкунй вакти зиёд мемонад.

Тачриба нишон медихад, ки истифодаи технологияи информатсионй дар дарс кобили табдили раванди таълим мебошад, онро бисёр натичабахш ва чазбнок барои талабагон мекунад.

Таълим бо истифодаи технологияи информатсионй барои талабагони хурдсол кофтукоби эчодй мешавад, аз он каноат хосил кардан мумкин ва аз он хисоби он худшиносй гирифтан мумкин аст.

Боз татбики технологияи информатсионии нав дар таълими анъанавии мактабхои ибтидой имконияти дифференсиронии раванди таълими мактабхонхои хурдсолро бо бахисобгирии хусусиятхои индивидуалии онхоро, ба устоде, ки эчодона кор мекунад васеъкунии усулхои нишон додани ахбороти таълимиро медихад, ба чо овардани идоракунии фасехи раванди таълим, ичттимой, актуалй ва ахамиятнок аст.

Тачрибаи кор бо технологияи информатсионй омузгорони синфхои ибтидоиро тахлил намуда ба хулосахои зерин меоем:

-Дар инкишофи тафаккур, тасаввурот, хамчун равандхои асосии дарккунй тагйири тамоил руй медихад, ки барои таълими сифатнок зарур аст;

-Ташкили самарабахши фаъолияти дарккунйва мустакими хонандагон таъмин мешавад;

-Кобилияти хамкорй пайдо мешавад.

Хамин тавр, аз гуфтахои дар боло зикр гардида ба чунин хулосахо омадан мумкин аст: ба раванди таълими муосир методхои нави омузиш дохил карда мешавад, ки онхо комёбихои педагогикаи тачрибавии устодонро гани мегардонад ва он дар асоси принсипи худинкишоф, фаъолиятнокии шахсият тартиб дода шудааст.

АДАБИЁТ

1. Баришникова ГБ. Психолого-педагогические теории и технологии начального образования. Я: ЯГПУ, 2009

2. Бим-Бад М. Педагогический энсклопедический словарь /Б.М. Бим-бад// Научное издание.

3. Бобко И.М. - СИОТ РАО, 1997 с. 77-81

4. Информационное и дистанционное технологии в образовании: путь в 21 век М. 1999.

5. Карим-Заде Х., Эргашева М. Методхои моделсозии математики, Душанбе, 2014с.,

6. В. Современные информационные технологии в образование. - М.: Школа-Пресс, 1994г.

7. Умаров У., Крдиров А, Обидов И. Программасозии математики, кисми 1. Душанбе, 1987 - 77с

8. Хамидов Б. и др. Информатика, Душанбе, 2012г.

9. Карим-Заде Халима - доцент кафедры «Информационные и коммуникационные технологии» математического факультета Таджикского государственного университета им. С.Айни,

10. Тешаева Рухшона Рахматуллоевна - магистр 2 курса математического факультета кафедры информатики, ДДОТ имени С.Айни,

11. Шарифа Садыкова Ахмаджановна - старший преподаватель кафедры «Основ информационных технологий» Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ВАЖНОСТЬ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ИНФОРМАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ

В данной статье рассматривается использование методов обучения информатике и математических методов в учебном процессе.

В статье подчеркивается важность использования компьютерных технологий для учащихся младших классов и способыг преподавания математики с помощью компьютерной технологии. Показаны особенности, применения математических методов на практике, их связь с другими дисциплинами, показаны математические решения задач на занятиях и их применение в компьютерных программах. Также отмечено обучение математике учеников младших классов с использованием информационных технологий - это творческий поиск, понимание математики, который начинается в раннем возрасте в младших классах.

Также, внедрение новых информационных технологий в традиционное начальное школьное образование, который позволяет дифференцировать учебный процесс учащихся младших классов с учетом их индивидуальных особенностей и расширить методы преподавания информатики и математики и развивает творчески подход преподавателей.

Таким образом, в процессе современного обучения проявляются и новые методы обучения с помощью новых современных технологий, уроков математики, которые обогащают достижения экспериментальной педагогики учителей, основанной на принципах саморазвития, личностной активности.

Ключевые слова: Информация, отражение, управление, модель, метод, школа, уравнение, слайд, компьютерные технологии, компьютер, информационные технологии, обучение, вычисления, исследование, эксперимент, электронный, аудио-видео, объект, процесс, активность, творческий, ученик.

THE IMPORTANCE OF USING INFORMATION TECHNOLOGY IN THE PROCESS OF STUDYING

This article discusses the use of teaching methods of computer science and mathematical methods in the educationalprocess.

The article emphasizes the importance of using computer technology for primary school students and the methods of teaching mathematics using computer technology. Features, application of mathematical methods in practice, their connection with other disciplines are shown, mathematical solutions of problems in the classroom and their application in computer programs are shown. Also noted is the teaching of primary school students using information technology - this is a creative search, understanding of mathematics, which begins at an early age in the lower grades.

Also, the introduction of new information technologies in traditional primary school education, which allows you to differentiate the educational process of primary school students, taking into account their individual characteristics and expand the methods of teaching computer science and mathematics and develops a creative approach of teachers.

Thus, in the process of modern teaching, new teaching methods are also manifested with the help of new modern technologies, mathematics lessons, which enrich the achievements of experimental pedagogy of teachers based on the principles of self-development andpersonal activity.

Keywords: Information, reflection, control, model, method, school, equation, slide, computer technology, computer, information technology, learning, computing, research, experiment, electronic, audio-video, object, process, activity, creative, student.

Свеедение об авторах:

Карим-Заде Халима - доцент кафедры «Информационные и коммуникационные технологии» математического факультета Таджикского государственного университета им. САйни. Тел: (+992) 919000523 E - mail; Halima.k @ mail.ru.

Тешаева Рухшона Рахматуллоевна - магистр 2 - ого курса математического факультета кафедры информатики, Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

Садыкова Шарифа Ахмаджановна - старший преподаватель кафедры «Основ информационных технологий» Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни.

About the autors

Karim-Zade Halima - docent of the Department of Information and Communication Technologies, Faculty of Mathematics, Tajik State University. S. Aini, Tel mob; 919000523 email; Halimak @ mail.ru

Teshaeva Rukhshona Rahmatulloevna - 2nd year master of the Faculty of Mathematics, Department of Informatics, S. Ayni,

Sharifa Sadykova Ahmadjanovna - Senior Lecturer of the Department of Fundamentals of Information Technologies, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini.

ПАЙГИРЙ ВА ДАСТГИРИИ ПСИХОЛОГИИ ХОНАНДАГОН ДАР МАРХДЛАИ ГУЗАРИШ АЗ СИННИ КУДАКЙ БА СИННИ НАВРАСЙ

Табаров Д.Д., Кенцаева З.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Айёми наврасй, дар хаёти инсон мархилаи мархилае ба шумор меравад, пур аз шуру талотум, тушу исён ва орзую умед ва тахаюлоги бою рангин. Фарзанд ё хонандаи мо, ки хамагй чанд вакг пешгар гапдаро, нармгуфтор, оромтабиат буд ва хама супоришхои волидайн ва муаллимонро сари вакт ичро мекард, калонсолонро эхтиром карда аз паи машгулиятхои хамарузааш овора буд, вале чи шуд, ки ин хама хислатхояш кариб, ки ба якборагй нест шуда дар рафтори у дигаргунихои чиддй ба амал омад. Муносибати мехрубононаю пурмехрро хашму газаб, гап гардонй, саркашй ва дашному зудранчй иваз намуда хангоми ягон чизро пурсидан ва ё хохиш намудан чавобхои хунсардонаи «Вакт надорам!», «Кори ту чй?» ва «Кори ту не!» ва f. шунида хайрон мешавед.

Объекхои ангезандаи шавку рагбат иваз гардида дустони нав пайдо мегарданд, кудак то бевактии шаб бедарак гардида шавки дарстаёркуниаш паст шуда, дигар ба гирифтани бахои 3 каноат намуда, одати дарсгурезй пайдо мекунад. Сабаби инро муаллимон ба бепарвоии волидайн дар тарбияи кудак ва падару модар бошад дар бехунарию бесаводии муаллим рабт медиханд. Аз хама бадтараш дар баъзе кудакон одати тамокукашй ва хатто гохе нушидани машрубот пайдо намуда дар сурати беахамиятй ва дида нашудани чора хатто ба нашъамандй майл мекунанд. Ва хатман бо бахонахои «Манро мачбур намуданд^>, «манро фиреб намуданд^>, «танхо чашидам^> ба худсафедкунй мепардозанд. Падару модарро шабхои асабонияту бехобй, чангу чанчолхои оилавй, таънаи якдигар дар сахлангорй дар тарбияи фарзанд ва муаллимро асабонияту баёнотнависй пайгирй намуда, гохе бадбахтона кор ба макомоти салохиятдорй маъмурию хукукй меафтад.

Волидайн хис мекунанд, ки дар фарзандашон хусусияти дамдуздй пинхон доштани сиру асрор пайдо шуда дар сурати оиди он пурсидан зиддият ва асабоният нишон дода аз мавзуъ мегурезанд. Баъзан бедарак шуда аз баёнотдихй ва вохурй канорачуи мекунанд. Бекарорй карда зудранч, хасос ва рафторашон идоранашаванда мегардад.

Ин давраи гузариш аз синни кудакй ба синни наврасй буда дар худ хатман нишонахое аз ташаккулёбии шахсияташон дар мактабй ибтидоиро тачассум менамояд.

Чуноне, ки дидем вазъияти душвор ба души хама: волидайн, муаллим, чомеа ва аз хама мухим худи наврас меафтад. Агар сари вакт ба кудак ёрии равонй расоонида нашавад ин фочеъа вазнинтар гардида давраи ба синни наврасй гузаштани кудакро бисёр вазнин месозад.

Магар хама вакт, дар хама кудакон раванди гузариш ба синни наврасй чунин душвор мегузарад?

Албатта не. Вале ин маънои онро надорад, ки давраи гузаришро аз синни кудакй ба синни наврасй ба куллй бе дард, сабук, ноайён ва тамоман табий гузаронидан мумкин бошад. Тавассути методхои гуногунй таъсиррасонии равонй, ки аз давраи синни мактабй ибтидой отоз мешаванд ин равандро идорашаванда гардонида ба наврас ёрй расонидан мумкин аст, то онро нисбатан сабуктар паси сар намояд. Ин амалро дастгирии психологй-педагогй меноманд, ки дар замони мо ба яке сохахои илми психология табдил ёфта ба омузиши проблемаи зикргардида нигаронида шудааст.

Махсусан, дастгирии психологй дар мархилаи гузариш аз синни кудакй ба наврасй хам ба кудакон ва хам ба волидайни онхо зарур аст. Дар ин масъала дастгирии психологй бо сохаи махсуси психология, ташхиси психологй дар алокамандии зич карор мегирад, зеро ба надонистани сабабхои мушкилоти равонии ба амаломада ва омилхои ташаккулдиханда ин мушкилй, шароити бартарафгардонй ва таъмини инкишофи бафосилаи шахсияти наврасро таъмин намудан гайриимкон аст. Кудакй ва наврасй даврае мебошад, ки инкишофи физиологй ва равонии шахсияти мактаббача босуръати баланд гузашта, дар у якравй, хисси мустакилият, аз хакикат бештар бахогузории имкониятхои чисмонии худ, инкишоф ва майл ба робитаи чинсй, сергайратй ва f. мушохида мегардад. Яъне бехуда намегуянд: Хун дар чуш меояд.

Аксар вакт дар ин синну сол аз будаш зиёдтар бахогузорй намудани имкониятхои худ ва сарфи неруи зиёд ба наврас зарари калони чисмонй ва равонй раонида ба инкишофи физиологй психикии у таъсири манфй мерасонад. Худсарию якравй ва канорачуи аз сухбати ошкоро бо волидайн ва калонсолон майл ба одатхои бад, калонгирй, чудо намудани рафикони то холо <чонй» ба худию бегона, <мард»-у <номард»,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.