Научная статья на тему 'ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВАНИЯ ТЕОРЕТИЧЕСКИХ МЕЖПРЕДМЕТНЫХ ОБОБЩЕНИЙ'

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВАНИЯ ТЕОРЕТИЧЕСКИХ МЕЖПРЕДМЕТНЫХ ОБОБЩЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
82
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПСИХОЛОГИЯ / МЕЖДИСЦИПЛИНАРНОЕ ОБЩЕНИЕ / ЕСТЕСТВЕННЫЕ НАУКИ / МАТЕМАТИКА / ВЫСШЕЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЕ ОБРАЗОВАНИЕ / АССОЦИАЦИИ / КОНЦЕПЦИИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Баротзода Камолиддин Ашур

В статье представлены сведения о психологические основания теоретических межпредметных обобщений. В настоящее время в системе высшего педагогического образования наблюдается тенденция к разработке и внедрению высоких технологий обучения, которые опираются на теоретические обобщения научных знаний разных уровней. Проведен ряд педагогических исследований по изучению роли межпредметных связей в повышении качества профессиональной подготовки будущего учителя. Однако, как показывает анализ проблемы межпредметных связей и экспертная оценка состояния преподавания естественнонаучных дисциплин, в педвузе межпредметные связи традиционно продолжают устанавливаться в основном эпизодически, бессистемно. Учебный материал одного предмета используется преподавателем другого предмета, в лучшем случае, только в качестве иллюстративного, прикладного, в виде исторической справки и т.п. Межпредметные связи понимаются в контексте вспомогательного средства при формировании научных понятий изучаемой дисциплины. Такой взглад на роль межпредметных связей представляется нам очень узким. Он приводит к недооценке их значения в осуществлении теоретических межпредметных обобщений и, как следствие, к игнорированию их роли в формировании целостного теоретического мышления студентов. При таком подходе к обучению студентов их знания и умения будут реализовываться в будущей профессиональной деятельности преимущественно как чисто предметные: биологические, физические, химические, математические и т.д. Учитель же должен уметь средствами своего предмета, опираясь на межпредметные связи, формировать у учащихся целостное знание и мышление не только на основе внутрипредметных, но и межпредметных обобщений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL FOUNDATIONS OF THEORETICAL INTERSUBJECT GENERALIZATIONS

The article provides information on the psychological foundations of theoretical inter subject generalizations. Currently, in the system of higher pedagogical education, there is a tendency towards the development and implementation of high teaching technologies, which are based on theoretical generalizations of scientific knowledge at different levels. A number of pedagogical studies have been carried out to study the role of inter subject connections in improving the quality of professional training of a future teacher. However, as the analysis of the problem of interdisciplinary connections and the expert assessment of the state of teaching natural science disciplines show, in the pedagogical university, interdisciplinary connections traditionally continue to be established mainly episodically, unsystematically. The teaching material of one subject is used by the teacher of another subject, at best, only as illustrative, applied, in the form of a historical reference, etc. Interdisciplinary connections are understood in the context of an auxiliary tool in the formation of scientific concepts of the studied discipline. This view of the role of interdisciplinary connections seems to us very narrow. It leads to underestimation of their importance in the implementation of theoretical interdisciplinary generalizations and, as a consequence, to ignoring their role in the formation of the holistic theoretical thinking of students. With such an approach to teaching students, their knowledge and skills will be implemented in future professional activities mainly as purely subject-related ones: biological, physical, chemical, mathematical, etc. The teacher, on the other hand, should be able to use the means of his subject, relying on interdisciplinary connections, to form students' holistic knowledge and thinking not only on the basis of intra-subject, but also inter-subject generalizations.

Текст научной работы на тему «ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВАНИЯ ТЕОРЕТИЧЕСКИХ МЕЖПРЕДМЕТНЫХ ОБОБЩЕНИЙ»

АСОСХ,ОИ ПСИХОЛОГИИ НАЗАРИЯВИИ ТАСАВВУРОТ^О ОИД БА РОБИТАИ БАЙНИФАННИ

Баротзода К.А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар айни замон, дар системаи тахсилоти олии педагога тамоюли тахия ва татбик намудани технологиями баланди омузишй вучуд дорад, ки ба чамъбасти назариявии донишхои илмй дар сатххои гуногун такя мекунанд. Як силсила тахкикоти педагогй барои омузиши накши робитахои байнифаннй дар боло бурдани сифати омодагии касбии омузгори оянда гузаронида шудаанд. Тахлили мушкилоти робитахои байнифаннй ва арзёбии коршиносон аз таълими фанхои табиатшиносй нишон медихад, ки дар муассисаи таълимии омузгорй робитаи байнифаннй ба таври анъанавй асосан лахзавй ва системавй баркарор карда мешаванд. Маводи таълимии як фан аз чониби муаллими фанхои дигар, хадди аккал, танхо хамчун тасвир, истифода, дар шакли маълумоти таърихй ва гайра истифода бурда мешавад. Робитахои байнифаннй дар заминаи як воситаи ёрирасон дар ташаккули мафхумхои илмии фаннй омухта ва фахмида мешаванд. Чунин тасаввурот дар бораи накши робитахои байнифаннй барои мо хеле махдуд ба назар мерасад. Он ба нодида гирифтани ахамияти онхо дар татбики мачмуахои хамачонибаи назариявй ва дар натича, ахамият надодани накши онхо дар ташаккули тафаккури хамачонибаи назариявии донишчуён оварда мерасонад.

Бо ин усул ба омузиши донишчуён дониш ва малакахои онхо дар фаъолияти ояндаи касбй асосан хамчун фанхои асосй татбик карда мешаванд: биологй, физикй, химиявй, математикй ва гайра. Аз чониби дигар, омузгор бояд аз воситахои мавзуи худ истифода карда тавонад, ки ба робитахои байнифаннй такя карда, дониш ва тафаккури хамачонибаро дар байни донишчуён на танхо дар заминаи лоихахо, балки хамохангсозии байнисохавй ташаккул дихад. Барои муайян кардани шароити педагогии ин фаъолият, фахмидани мохияти равандхои тафаккур зарур аст. Табиати андешаву тафаккур дар асархои Б.Г. Ананев, Т.В. Баранов, Г.А. Берулава, П.П. Блонский, Д.Н. Богоявленский, Ч,. Брунер, Л.С. Виготский, В.В. Давидов, Н.А. Менчинский, Ж. Пиаже, С.Л. Рубинштейн, Ю.А. Самарин, К.А. Славская, А.Ф. Эсаулов ва дигарон мавриди пажухишу тахкикот карор гирифтааст. Онхо дарёфтанд, ки шаклхои асосии тафаккури илмй илмхои табиатшиносй ва чомеашиносй мебошанд. Табакабандии шаклхои тафаккур, кабл аз хар чизи дигар тавассути донишхои илмй муайян карда мешавад. Лахзаи субъективй дар мундаричаи дониш бо гузариш аз илмхои табиатшиносй ба чомеа меафзояд. «Фикрхои назариявй» хамеша хамчун «махсули таърихие амал мекунанд, ки дар замонхои гуногун шаклхои мухталиф ва дар айни замон мундаричаи хеле гуногун доранд» .

Махсусиятхои шаклхои мухталифи тафаккур дар асархои Г.А. Берулав, В.В. Давидов, В.Н. Максимова, В.В. Мултановский, К.Е Кузнетсова, В.А. Крутиский, В.В. Рубсова, Л.С. Трегуба ва дигарон тахкик шудааст. Системахои гуногуни дониш: илмхои табиатшиносй, чамъиятй ва гайра ба шаклгирии навъхои гуногуни тафаккур мусоидат мекунанд. Мо аз андешахои Г.А. Берулава ва А.П. Стесенко дар бораи он ки "тафаккур-раванди вохид аст, вале он хамчун як илми табиатшиносй, риёзй ва дакик амал хохад кард, агар дар маводхои дахлдори мавзуй гузаронида шавад", химоят мекунем" [1].

Зехнияти тафакури назарй ба ин мабност, ки тахкик мебояд "...на мутобики конунхои ношинохта ва равонй, балки тибки конунхои худи чахони айнй - биологй, физикй, мантикй, математикй ва гайра мутобик ба сохаи мавзуе, ки субъект фаъолият мекунад, амалй карда мешавад".

Асоси чунин тасниф дар он аст, ки илмхои ичтимой ва табиатшиносй дар мавзуи омузиши онхо аз хамдигар фарк мекунанд. Тафаккури табиатшиносй бо объектхо, падидахо, равандхо, конунхои табиат амал мекунад. Илмхои табий бо консепсияхои пурмахсули фаъолият такя мекунанд, таърифхои онхо тамоми хусусиятхои объекти тавсифшударо ба итмом намерасонанд. Масалан, мафхумхои табиатшиносй, риёзй ва дакик аз мафхумхои дигар фанх,о бо он фарк мекунанд, ки онхо мантикй мебошанд ва танхо дар робита бо системаи мушаххаси таърифхои асосй маъно доранд. Объектхои математикй тагйирнопазиранд; дар хама гуна муносибатхо онхо хосиятхои аслии худро нигох медоранд, ки комилан бо шартномахо оид ба истифодаи онхо муайян карда шудаанд. Ба хамин далел тафаккури математикй бар хилофи илм ё технология дар табиат афтидааст, яъне ин бо вижагихои робитахои байни ашёи математикй, ки дар ибтидо возеху равшан аз якдигар чудо мешаванд, марбут аст [2].

Механизми психологии ин ё он шакли тафаккур бештар аз усули шинохти вокеияти объективй вобаста аст, ки бо муносибатхои намунавиие, ки ин илм бо он амал мекунад, тавсиф карда мешавад. Пас, мушаххасоти тафаккури математикй асосан аз он вобаста аст, ки

вай на бо моделхои чахони вокей, балки бо cxемaхои умумии ин моделхо коp мекyиaд. Раванди ташаккули модели тaбиaтшиноcй, чун коида, ба шакли визуалй тавлид кapдaни шакли муношбатхои байни yнcypхои объекти тахкикшаванда (яъне cоxтоpи он) ва тapтиби фapогиpии фазоии okkopo кам мекунад. Дap чунин модели paмзй, ба нaзap меpacaд, ки чузъхои эх^^та-визуа^й накши yиcypхоpо мебозанд ва чузъхои окилона-мантикй накши бapномapо мебозанд, ки тapтиби pобитa ва cинтези ин yнcypхоpо муайян мекунад.

Дap мактабхои олии педагогй, мyидapичaи таълим arcap вакт фaихоеpо дap бap мег^ад, ки дap пушти онхо донишхое кapоp доpaнд, ки дap caтххои мухталифи инкишофи нaзapиявй мебошанд. Бино ба гуфтаи С.А. Шaпоpинcкий: "талош бapои интиколи мycтaкими cоxтоpхои мачмуии фаъолият аз як cохa ба шхаи дигap наметавонад муваффакиятомез бошад, зеpо paвaнди фаъолияти зехнй воштахои мaъpифaтpо хамчун чузъхо дap бap мегиpaд. Мacaлaн, дap математика мафхумхои мapбyт ба намудхои амалиёт ва амалиёт, аз як тapaф ва кдоматхои мyндapичa аз тapaфи дита^ мувофикат мекунанд. Рушан шудани механизми амали pобитaи байнифаннй, ба pох мондани paвaнди пайдоиш, мyттaхидcозй ва амали пайвастагихои acaбхои муваккатй, ичpои фаъолияти зехниpо дap бap мегиад. И.М. Сеченов дap ин боpa нaвиштaacт: "Дap тули yHp хеч як фикpе ба нaзap нaмеpacaд, ки аз чузъхои дap хот^ монда caбтшyдa эчод кapдa нашавад" [3].

И.М. Сеченов мафхуми accотcиaтcия - pефлекcи фаъолияти pyхиpо тахия намуд. Мутобики ин мафхум фаъолиятхои зехнй аз ду бахш ташкил шyдaacт: аз як тapaф бaхaмовapaндa (accотcиaтивй), аз тapaфи дигap, пapокaндaкyнaндa.

Aтap мaвpиди аввал «шлшлаи пайваста"-и оxиpи pефлекcи каблй бо OFOЗи навбатй бошад, nac дувум чудокунии пaйвacтaхои ташкилшуда ва чудо кapдaни аломатхои инфиpодй ва xycycиятхои ашё аз отл^гаи accотcиaтcияи мавчуда мебошад. Такшмот дap натичаи тaFЙиp ёфтани шapоите ба амал меояд, ки ашё дap эхcоcот амал мекунад. Зyхypи анчуманхо ва чудошудагихои тapaфи мукобили онхо боиc мегapдaд, ки вижагихои эчоди cоxтоpхои байнифаннии донишpо хамчун эквиваленти ташаккули pобитaхои муваккатй - анчуманхо (accотcиaтcияхо) муайян кунанд. Раванди таълим хамчун Faнй гapдонидaни пайванди accотcиaтcияхо ва мохияти он хамчун ташаккул, азхудкунии муношбатхо дида мешавад. Пайдоиши пайванди муваккатии acaбй - дониш бидуни вобacтaгй аз cиcтемaи пaйвacтaхои муваккатии каблан ташаккулёфта - accотcиaтcияхо Faйpиимкон acт Бapои acоcноккyнии дидактикй чapaёни ташаккули pобитaхои байнифаннии ин модел хеле ва хеле мухим acт. Ин шаходати аз он медихад, ки paвaнди эчоди cиcтемaхои пaйвacтшaвии нав холати фаъоли cиcтемaхои cигнaлхои якум ва дyюмpо хамеша бояд нигох дошт: ба тaвpи доимй аз фapохaм шудани хаячони анчуманхои донишчуён тaвaccyти таъмин намудани онхо бо объектхои табиии омузишй, бо коpхои лaбоpaтоpй ва амалй. Ч,азби дониши каломй гyзapондaни фaъолpо талаб менамояд, то онхо дap халли мacъaлaхои табиатшиноши табиати caмти амалй иcтифодa бypдa шаванд. Таълимоти Н.М. Cеченовpо И.П.Павлов инкишоф дод. Вай навишт: "Ин бapои мо комилан возех аст, ки кишpи мaFЗи cap як кошинкоpии мypaккaби фyнкcионaлии yнcypхои инфиpодй мебошад, ки хap яки онхо та^ирт физиологии муайян доpaнд: мycбaт ё мaхоpй. Аз тapaфи .n^rap, инчунин итминон хоcил шyдaacт, ки хамаи ин yнcypхо дap хap лахза ба як cиcтемa муттахид мешаванд, ки дap он хap як yиcyp бо хама чузъхои дш^ pобитa доpaд "[4].

Дacтypи И.П.Павлов мухим acт. Вай бap он акида acт, ки калимахо танхо хамон вакт хамчун ангезандаи cиcтемaи cигнaли дуввум амал мекунанд, ки онхо дap майна бо шгналхои cиcтемaи cигнaли аввал дap чapaёни амалиётхои коpй, танхо амалхои беpyнa пaйвacт мешаванд. Дap чapaёни омузиши нaзapия дap зехни шунавандагон pобитaхои муваккатй байни мyхappикхо ш^таи cигнaли acоcaн дувум шакл мегиpaнд Илова бap ин, мyхappикхои каломй дap aкcap мaвpид ба мyхappикхои cиcтемaи cигнaли аввал алокаманд нестанд. Дap натича, чунин калимахо, муношбатхои байни онхо бapои шaxc як овози холй, бе маъно мемонанд ва вазифаи aœcm xyдpо ичpо намекунанд - ифода кapдaни объектхо ва мyноcибaтхои байни онхо. Х,амзамон, pобитaхои байни нaзapия ва амалия вaйpон кapдa мешаванд, омузиш аз хаёт чудо кapдa мешавад. Дap холатхое, ки ниёз ба ташкили pобитaхои байнифаннй хacт, як навъ шикастани колаби мавчуда вучуд доpaд. Ва ин, дap навбати худ, боиш ба вучуд омадани колаби нави xycycии динамикй, аз чумла xоcиятхо ва cифaтхое, ки колабхо хангоми омузиши фанхои алохида ба вучуд омадаанд, овapдa меpacонaд. Ю.А. Caмapин нишон дод, ки OFOЗи хама дониш пайвандхо ва махалхои алохидаи cиcтемa мебошанд. Онхо нaмоёнгapи аввалин мapхилa аз дониши тозмонёфта, OFOЗи фаъолияти зехнй мебошанд. Дap acоcи ин пaйвacтaгихо, анчуманхои доxилй-cиcтемaвй ё дохили мавзуй шакл мегиpaд. Фаъолиятхои шинохтй дap caтхи анчуманхои доxилиcиcтемй иcтифодaи донишpо дap яке аз фанхои таълимй фapо мегиpaд. Cиcтемaи анчуманхо имкон медихад, ки тacнифоти

онхо ашоток кapдa шавад: махаллй, чyзъй-cиcтемaвй ё cиcтемaи махдудшуда, доxилиcиcтемй ё дохилй-мавзуй. Ю.А. Caмшapин муътакид буд, ки анчуманхои бaйниcиcтемй ва ё байнифаннй шомили cиcтемaхои мухталифи дониш, тавоноихо ва мaхоpaтх,о, ташкили чамъбасти гуногуну мухталифи ин cиcтемaхо мебошад.... Анчуманхои байнифаннй комиливу пyppaгии фаъолияти зехниpо таъмин мекунанд ва caтхи баланди он ба шyмоp меpaвaнд, зеpо ичоза медиханд дap cиcтемaхои pобитaвии мухталиф як ё падидаи дигapе дap нaзap гиpифтa шавад" [3].

Хамин тapик, дap хамон тaфaккyp эхтимоли шaклгиpии cиcтемaхои иртиботй нyхyфтaacт ва онхо ба тaвpи худчуш бapкapоp мешаванд, аммо бapои инъикоcи cиcтемaи илмии дониш, фаъолиятхри омузишии вижаи cозмонëфтaе зapyp аст. Ю.А. Caмapин ce caмти acocm ташаккули cиcтемaи донишpо муайян мекунад: ташаккули ycyли ягонаи фаъолияти зехнй ва моддй, ташаккули cиcтемaи тaноcyби нaзapия ва амалия ва чамъбасти мустакщли нaзapиявии тaчpибaи амалй [3].

Б.Г. Ананиев нишон дод, ки хангоми тaъcиc додани pобитaхои байнифаннй, гyзapиш аз accотcиaтcияхои оддии пайвастшавй ба accотcиaтcияхо дap шабехй ва ^mpac™, ки acоcи фаъолияти мypaккaби paвонй мебошанд, мегyзapaнд [11]. Э.Н. Кaбaновa-Меллеp тacнифоти гуногуни accотcиaтcияхоpо пешниход мекунад. Вай accотcиaтcияхоpо ба ce гypyх тaкcим мекунад: ибтидой, миёна ва мобайнй, ки дap чapaëни ташаккулёбй фapк мекунанд. Ин анчуманхои бaëнгapи pобитaи байни yнcypхои кабулшуда ё тачдидшуда хacтaнд ва дap колаби мафхумхо ё кошегоияхои алохида ё бо хам алокаманд ва Faйpa дap xотиp нигох дошта мешаванд [2].

Ин тacнифот имкони муайян кapдaни он мyноcибaхоpо, ки дap байни объектхо, зyхypот, конceпcияхо ва Faйpa мyкappap шудаанд, фapохaм мeоpaд. Тибки нaзapи В.Н. Фeдоpов пайвастх,ои ибтидой табиатан тaFиpëбaндaaнд, кодиpaнд кавй шаванд, заиф гapдaнд, ё аз байн paвaнд. Бapои ноил шудан ба ycтyвоpии accотcиaтcияхои байнифаннй танхо бо тaкpоpи мyкappapи тaъcиpхои cигнaлии мapбyтa, итминон аз эхёи дyбоpaи "ocop^' каблй дap кишpи мaFЗ имконпaзиp acт. Aгap чунин тaкpоpe хap 6op дap шapоити чадид иттифок бияфтад, rnc ин боиcи пайдоиши манбаи нави хaячоновap мешавад. Байни манбаи пeштap ташаккулёфта ва тоза зyхypкapдa шабохат ё мувофикат таззоди анчуманхои гуногун бapкapоp мешаванд. Аз ин py, объектхо ва падидахои шинохта дap pобитa бо хaмдигap дap хот^ахо caбт мешаванд. Алокамандии объектхои шиноc то чй андоза гуногун аст, онхо дap xотиpaхо мycтaхкaм гузошта мешаванд [5].

Тибки нaзapияи accотcиaтивй-peфлeктоpй, амали pобитaхои байнифаннй ба воpид гapдидaни иттилоот аз мухити бepyнa ба мaFЗи capи инcон acoc ëфтaacт. Сигналхои бepyнae, ки иттилоотpо ичpо мекунанд, дap peceптоpхо амал менамоянд, ки аз онхо хаячон ба тахлилкунандахо (aнaлизaтоpхо) интикол дода мешавад. Х,ангоми коpкapди иттилоот дap aнaлизaтоpхо пaйвacтaгихои acaбхои мувофик ташкил меёбанд - accотcиaтcияхо. Xap як yнcypи нави иттилоот боиcи пайвастагии нави acaбхо, иттиходияи нав мeгapдaд. Мувофики конceпcияи иттилооти H.H. Виннep «иттилоот ... энтpопияи мaнфиpо ифода мекунад» [1].

Чи тав^е ки матн нишон медихад, аз чониби «энтpопияи манфй» H. Виннep паст шудани энтpопияpо дap paвaндх,о, ки ба афзоиши иттилоот овapдa мepacонaд, дapк кapд. Аз чониби дита^ энтpопия вазифаи холати cиcтeмa мебошад, ки дapaчaи тapтиби низомpо муайян мекунад. Яъне, маълумот бeштap ба тотема воpид кapдa мешавад, дapaчaи ташкили он (фapмоиш) бaлaндтap аст. Пайвастх,ои pобитaхои байнифаннй бояд ба ташаккули шстемахои accотcиaтcия, ба низом дapовapдaни онхо, воpид шудани шстемахои accотcиaтивии cyбъeктй дap мачмуъ - байнитохавй ва дap натича ба афзоиши "кобилияти иттилоотй" -и онхо мушидат кунанд. Xyлоca кapдaн мумкин acт, ки aгap танхо accотcиaтcияхои хaмcоягй, хаммонандй ва тазодй хамчун пойгохи пcиxологии pобитaхои байнифаннй амал кунанд ва накши иттиходияхои байнифаннй, ки дap чapaëни тахлили нaзapиявй ба вучуд меоянд, ба кaдpи кофй ба нaзap гиpифтa намешаванд, пac тaфaккypи донишчуён acоcaн хамчун мавзуъ ташаккул меёбад: биологй, химиявй, физикй, на пyppaвy яклухт.

Аз ин py, гypyхe аз paвоншиноcон зикp мекунанд, ки бapои ташаккули тaфaккypи хамачонибаи донишчу, омузиш бояд ба чамъбасти нaзapиявии бaйниceктоpй acoc ёбад. Дypнaмои нодypycти пcиxологй дap шapхи хадафхо, вазифахо ва вазифахои pобитaи байнифаннй метавонад боиcи он гapдaд, ки накши онхо дap ташаккули тaфaккypи нaзapиявй вокеан нодида гиpифтa шавад. Мухтавои pобитaхои байнифаннй ва накши онхо дap ташаккули тaфaккypи нaзapй ба мо ин никого медиханд, то ба нaзap гиpeм, ки ин падида умдатан доpои xycycияти мacнyъй acт. Мо аз нуктаи нaзapи М.H. Ш^даков, ки мегуяд "cинтeзи хакикй хамчун фаъолияти мyшaxxac ва мaxcycи paвонй натичаи cифaтaн нав, баъзе дониши нав дap боpaи вокеият медихад, чонибдоpй мекунем. Синтез ниcбaт ба маводи

синтезшуда чизи нав медихад. Аммо, албатта, дарачаи навовариии натичаи синтез метавонад дар мукоиса бо маводи синтезшуда бештар ё камтар назаррас бошад" [7].

Мухаккикони дигар, масалан, И.Д. Зверев, В.Н. Максимов чунин мешуморад, ки "робитахои байнифаннй яке аз шаклхои мушаххаси принсипи умумии методологии систематикй мебошад, ки як намуди махсуси фаъолияти рухй - тафаккури системавиро муайян мекунад. Ин навъи тафаккур, ки ба донишхои илмии муосир хос аст, аз амалхои робитаи сохтории функсионалй ва генетикии объектхо иборат буда, таъсири муштараки шаклхои мухталифи харакати материяро ифода мекунад". Рушди тафаккур хамчун тафаккури назариявй бояд фавран ба мархилаи маннуъй ташаккул дода шуда, аз тафаккури эмпирикй-илмй ва дифференсиалй-маснуъй сарфи назар карда шавад. Х,амзамон, омузиши натичахои инкишофи тафаккури мутахассисони дорои маълумоти олй нишон медихад, ки ин бояд тафаккури хамгирой, синтетикй ва омезишй бошад, зеро танхо он ба талаботи муосир барои тайёр кардани омузгори оянда чавобгу аст [3].

Консепсияи ягонагии равонй ва фаъолият, табиати ичтимоии фаъолияти рухй бори аввал дар асархои Л. С. Виготский суратбандй шуд. У менависад: "Як равон бидуни рафтор низ вучуд надорад ва хамчунин рафтор бидуни равон" [2].

Ин фахмиши зухуроти рухй тавассути фаъолият, ягонагии фаъолияти рухй ва амалй дар назарияи ташаккули мархилавии амалхои рухй чорй карда шудааст. Дар тахкикоти Л.С. Виготский, П.Я. Галперин, В.В. Давидов, А.Н. Леонтев, С.Л. Рубинштейн, Д.Б. Элконин, ки ба ташаккули равандхои тафаккур мавкеи асоснок дорад, ки рушди тафаккур бояд на танхо хамчун тачрибаи инфиродй ва дохилй, балки хамчун раванди азхудкунии дониш ва амалияи ичтимоиву таърихан рушдёфта, ки дар навбати худ таъмин менамояд, баррасй карда шавад. Мутаносибан, рушди тафаккур дар заминаи омезиши механизмхои мушаххаси психологии амалхои зехнии аз чониби чомеаи рушдёфта шарх дода мешавад. "Вокеъан дар намудхои мухталифи фаъолиятхои хос анчом мешавад, равандхои зехнй дар он низ шакл мегиранд" [8]. Маълум аст, ки намудхои асосии фаъолияти инсон дар сохаи маориф инъикос меёбанд. Аз ин ру, рушди тафаккур тавассути мухтаво ва мундаричаи таълим, мачмуи усулу василахои таълимй сурат мегирад. "Сифати дониш аз хусусияти фаъолият хангоми омухтани он муайян карда мешавад, шояд он ба ин дониш мувофик бошад ё ба талабот мувофик набошад. Донишро харгиз наметавон ба сурати нихой ироа дод, онхо хамеша аз тарики ворид карданашон ба ин ё он фаъолият ба даст оварда мешаванд" [9].

Дар натича ташаккули амалхои рухй ва азхудкунии донишхо як равандро дарбар мегирад. Дарки тафаккур факат ба унвони як фаъолият, ки таркибй аз икдомоти мантикй гусаста ва тагйирпазир аст ва мачмуи онхо хеле хурд аст, хеле махдуд аст. С.Л. Рубинштейн навиштааст: "Тарафхо ё чанбахои мухталифи тафаккурро наметавон аз якдигар пора кард ..., мантики чизхои ашёи фикрй, бо ин вучуд, шахсро бо ба хамрохи мухтавои айнй ба равони фард муаррифй мекунад". Аз ин ру, фахмидани тафаккур хамчун раванд ва тафаккур хамчун фаъолият набояд зиддият дошта бошад [8].

Тафаккури илмй чизи хос аст, зеро он асосан аз руи мавзуи дониш муайян карда мешавад. Фикр кардан, хамчун фаъолият, дар мачмуи амалхо ва амалиётхои он мустакиман ба сохаи мавзуи дониш вобаста аст, бинобар ин, вобаста ба навъи муайяни дониш хусусиятхои намудхои гуногуни тафаккурро ба назар гирифтан лозим аст. Мо тахмин менамоем, ки бо дар назар гирифтани вижагихои илмхои табиатшиносй ва риёзй метавон роххоеро барои халли мушкили робитахои байнифаннии илмхои табиатшиносй пайдо кард. Вижагихои тафаккури илмхои табиатшиносй, ки онро аз дигар намудхои тафаккур фарк мекунад, таркиби хамохангии чузъхои хиссиётй ва мантикй мебошад. Ин ба он вобаста аст, ки амалиётхои мантикй дар хамбастагии мустаким бо лахзаи тачриба ва бо истифодаи моделхои рамзй сурат мегиранд. Тафаккури табиатшиносй ва риёзй инчунин бо моделхо кор мекунад, аммо на рамзй, балки назариявии "пок", ки дар табиат хаммаъно нестанд ва аксар вакт дар байни артефактхо, яъне, техникаи пеш аз ин сохташуда мебошад. Илми табиат конунхои табиатро инъикос мекунад, дар холе ки тафаккури табий конунхои омезишро инъикос мекунад, яъне, конунхои табиатшиносй дар таркибхои мавчуд дар табиат ёфт намешавад. Тафаккури табий, ки пеш аз хама дар натичаи дигаргунихои фаъолияти истехсолии одамон ташаккул ёфтааст, ифодаи мушаххаси мундарича ва маънои пешниходот мебошад, ки шуур на танхо оламро инъикос мекунад, балки онро ба вучуд меорад.

АДАБИЁТ

1. Берулава Г.А. Развитие естественнонаучного мышления учащихся. / Г.А. Берулава Дис... д-ра психологических наук.- М., 1992.-312 с.

2. Винер И. Кибернетика. / И. Винер Наука. М., 1983.- 340 с.

3. Выготский Л.С. Методика рефлексологического и психологического исследования // Л.С. Выготский Проблемы современной психологии - 1926. - С. 41.

4. Зверев И.Д., Максимова В.Н. Межпредметные связи в современной школе. / И.Д. Зверев В.Н. Максимова Педагогика. М., 1981.-160 с.

5. Кабанова-Меллер Е.Н. Формирование приемов умственной деятельности и умственного развития учащихся. / Е.Н. Кабанова-Меллер Просвещение. М., 1968.-288 с.

6. Кедров Б.М. Предмет и взаимосвязь естественных наук. / Б.М. Кедров Наука. М., 1967.-305 с.

7. Кириллов В.К. Теоретические основы межпредметных связей в профессионально-педагогической подготовке учителей в вузе: / В.К. Кириллов Дис. ... д-ра пед. наук. -М., 1990.-413 с.

8. Павлов И.П. Поли, собр соч.: В 6-ти т. -М.-Л.: Изд-во АН СССР,1951.-Т.З.-Кн. 2.-- 439с.

9. Рубинштейн С.Л. О мышлении и путях его исследования. / С.Л. Рубинштейн Педагогика. М., 1958.- 147 с.

10. Талызина Н.Ф. Управление процессом усвоения знаний. / Н.Ф. Талызина Изд.-воМГУ. М.,1976.-343 с.

11. Шардаков М.Н. Мышление школьника. / М.Н. Шардаков М.: Учпедгиз, 111153.-185 с.

ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВАНИЯ ТЕОРЕТИЧЕСКИХ МЕЖПРЕДМЕТНЫХ ОБОБЩЕНИЙ

В статье представлены сведения о психологические основания теоретических межпредметных обобщений.

В настоящее время в системе высшего педагогического образования наблюдается тенденция к разработке и внедрению высоких технологий обучения, которые опираются на теоретические обобщения научных знаний разных уровней. Проведен ряд педагогических исследований по изучению роли межпредметных связей в повышении качества профессиональной подготовки будущего учителя. Однако, как показывает анализ проблемы межпредметных связей и экспертная оценка состояния преподавания естественнонаучных дисциплин, в педвузе межпредметные связи традиционно продолжают устанавливаться в основном эпизодически, бессистемно. Учебный материал одного предмета используется преподавателем другого предмета, в лучшем случае, только в качестве иллюстративного, прикладного, в виде исторической справки и т.п. Межпредметнъе связи понимаются в контексте вспомогательного средства при формировании научных понятий изучаемой дисциплины. Такой взглад на роль межпредметных связей представляется нам очень узким. Он приводит к недооценке их значения в осуществлении теоретических межпредметных обобщений и, как следствие, к игнорированию их роли в формировании целостного теоретического мышления студентов. При таком подходе к обучению студентов их знания и умения будут реализовываться в будущей профессиональной деятельности преимущественно как чисто предметные: биологические, физические, химические, математические и т.д. Учитель же должен уметь средствами своего предмета, опираясь на межпредметные связи, формировать у учащихся целостное знание и мышление не только на основе внутрипредметных, но и межпредметных обобщений.

Ключевые слова: психология, междисциплинарное общение, естественные науки, математика, высшее педагогическое образование, ассоциации, концепции.

PSYCHOLOGICAL FOUNDATIONS OF THEORETICAL INTERSUBJECT GENERALIZATIONS

The article provides information on the psychological foundations of theoretical inter subject generalizations.

Currently, in the system of higher pedagogical education, there is a tendency towards the development and implementation of high teaching technologies, which are based on theoretical generalizations of scientific knowledge at different levels. A number of pedagogical studies have been carried out to study the role of inter subject connections in improving the quality ofprofessional training of a future teacher. However, as the analysis of the problem of interdisciplinary connections and the expert assessment of the state of teaching natural science disciplines show, in the pedagogical university, interdisciplinary connections traditionally continue to be established mainly episodically, unsystematically. The teaching material of one subject is used by the teacher of another subject, at best, only as illustrative, applied, in the form of a historical reference, etc. Interdisciplinary connections are understood in the context of an auxiliary tool in the formation of scientific concepts of the studied discipline. This view of the role of interdisciplinary connections seems to us very narrow. It leads to underestimation of their importance in the implementation of theoretical interdisciplinary generalizations and, as a consequence, to ignoring their role in the formation of the holistic theoretical thinking of students. With such an approach to teaching students, their knowledge and skills will be implemented in future professional activities mainly

as purely subject-related ones: biological, physical, chemical, mathematical, etc. The teacher, on the other hand, should be able to use the means of his subject, relying on interdisciplinary connections, to form students' holistic knowledge and thinking not only on the basis of intra-subject, but also inter-subject generalizations.

Key words: psychology, interdisciplinary communication, natural sciences, mathematics, higher pedagogical education, associations, concepts.

Сведение об авторе:

Баротзода Камолиддин Ашур - доцент кафедры общая биология и методика препадавание биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934050446.

About the autor:

Barotzoda Kamoliddin Ashur - Associate Professor of the Department of General Biology and Teaching Methodology Biologists of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 934050446.

УДК - 378 (2 точ) А - 90

ВОСИТАХРИ МУОСИРИ БАХРДИХИИ ДОНИШИ ДОНИШЧУЁН ОМИЛИ БАЛАНД БАРДОШТАНИ СИФАТИ ТАЪЛИМ

Мацидов

Донишгоуи давлатии тицорати Тоцикистон Афизов С.Х.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Хукумати Чумхурии Точикистон аз нахустин мархилаи ташаккуёбии истикдолияти миллй ба рутттди сохаи илму маориф ва нерухои аклонии мамлакат ахамияти аввалиндарача зохир менамояд.

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ахли илму маориф ва куввахои солими зехниро хазинаи тиллоии мамлакат номида, дар хама кору пайкор, холатхои такдирсозу душвор, ниятхои наву таърихй ва халли мухимтарин масоили хаёти сиёсию иктисодй ва илмию фархангй, хулосахои илмй дониш, тачриба ва таклифу пешниходоти онхо самаранок истифода мебарад.

Баходихй ба комёбихои таълимии донишчуён чузъи чудонашавандаи раванди тахсилот буда, дар баланд бардоштани сифати таълим сахми арзанда мегузорад.

Муайян кардани меъёрхои баходихй ба донишу малака ва махорати донишчуён аз максаду вазифахои дар назди мактаби имруза гузошташуда бармеояд. Хамзамон кори таълиму тарбияро дар робита ба баходихии донишу малака ва махорати донишчуён ба низом медарорад.

Инро ба инобат гирифта Хукумати Чумхурии Точикистон бо хамкорй бо Вазорати маориф ва илми Чумхурии Точикистон хамасола бахри бехтар намудани савияи дониши хонандагон ва донишчуён як зумра хуччатхои лозимиро оиди баланд бардоштани сифати таълим кабул менамояд.

Бо ташаббуси Пешвои миллат, Призиденти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон бахри дар сатхи шаффоф гузаронидани имтихонихои дохилшавй ва санчиши дониши хонандагон тавассути меъёри нави бахогузорй соли 2014 Маркази миллии тестии назди Призиденти Чумхурии Точикистон ташкил карда шуд.

Имрузхо дар кишвархои гуногуни чахон шаклх,ои зиёди таълим ва меъёрхои гуногуни баходихй ба дониш, махорату малакаи хонандагон мавриди истифода карор доранд. Тафовути низом ва меъёрхои бахогузории кишвархои аз нигохи техникию технологй пешрафта дар он аст, ки тавассути чори намудани низоми мазкур ин мамлакатхо дар сифати тахсилот ба дастовардхои назаррас ноил гардидаанд.

Точикистон низ узви чудонашавадаи чомеаи чахонй буда, кушиш ба харч медихад, ки аз ин гуна давлатхо кафо намонад. Тараккиёти босуръати технологияи нави иттилоотй, ки имруз мушохида мегардад, боиси пайдошавии методу усулх,ои нави таълим ва технологияи педагогии навро ба монанди тахсилоти фосилавй, китобхои электронй, шаклх,ои гуногуни тестгирии компютерй, низомхои омузиши автоматикунонидашуда, энсиклопедияи электронй, истифодаи тахтахои электронй ва гайрахоро ба вучуд овард.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.