Научная статья на тему 'Formation of creative abilities of students by the method of “brainstorming storm”'

Formation of creative abilities of students by the method of “brainstorming storm” Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
109
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТВОРЧЕСКАЯ СПОСОБНОСТЬ / ИНТЕРАКТИВНЫЕ МЕТОДЫ / ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ ПОДГОТОВКА / МЕТОД "МОЗГОВОЙ ШТУРМ" / ЭКСПЕРИМЕНТ / CREATIVE ABILITY / INTERACTIVE METHODS / STUDIED DISCIPLINE / PROFESSIONAL TRAINING / BRAINSTORMING METHOD / EXPERIMENT / қОБИЛИЯТИ ЭҷОДӣ / УСУЛИ МУХОБИРАВӣ / ТАЙЁРИИ КАСБӣ / УСУЛИ "ҳУҷУМИ ЗЕҳНӣ " / ТАДқИқОТ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Узбекова Мунира Абдушукуровна, Азизов Абдулатиф Абдухалимович

В статье рассматривается проблема внедрения в процесс обучения современных технологий обучения на примере метода «Мозговой штурм», использование которого даёт возможность формировать и развивать творческие способности студентов. Отмечается, что формирование и развитие творческой способности у студентов при изучении дисциплины по специальности является одной из основных задач вуза, так как сегодняшнему обществу нужны интеллектуально развитие, профессионально компетентные и творчески мыслящие специалисты. По мнению авторов, одной из возможностей решения развития творческой способности является использование технологии интерактивного обучения. Доказывается, что иинтерактивные методы обучения являются одними из важнейших средств формирования творческих способностей студентов и совершенствования профессиональной подготовки в высшем учебном заведении. Упоминается, что главная цель применения этих методов -повышение активности участников процесса. Для подтверждения теоретических положений исследования авторами этой статьи среди студентов была проведена опытноэкспериментальная работа, направленная на изучение формирования творческих возможностей студентов на занятии по предмету «Конструирование одежды». При проведении эксперимента использовался один из таких интерактивных методов, как «Мозговой штурм».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Формирование творческих способностей студентов методом “мозговой штурм”

The article dwells on the problem beset with introduction of modern learning technologies into the learning process by the example of the Brainstorming method, the use of which makes it possible to form and develop the creative ability of students. Formation and development of students' creative ability in the study of disciplines in their specialty is one of the main tasks of the university, since today's society needs intellectual development, professionally competent and creatively-minded specialists. One of the possibilities of solving the development of creative ability is the use of interactive learning technology. Interactive teaching methods are one of the most important means of shaping students' creative abilities and improving vocational training in a higher educational institution. The main purpose of applying these methods is to increase the activity of participants in the process. To confirm the theoretical positions of the research, experimental work was conducted among students aimed at studying the formation of the creative abilities of students in the class on the subject “Designing Clothes”. During the experiment, one of the interactive methods “Brainstorming” was used.

Текст научной работы на тему «Formation of creative abilities of students by the method of “brainstorming storm”»

УДК 371 ББК 74.03 (5 т)

ТАШАККУЛИ ЦОБИЛИЯТИ Э ЦОДИИ ДОНИШЦУЁН БО УСУЛИ "ХУЦУМИ ЗЕХЦИ"

ФОРМИРОВАНИЕ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ СТУДЕНТОВ МЕТОДОМ "МОЗГОВОЙ ШТУРМ"

FORMATION OF CREA TIVE ABILITIES OF STUDENTS BY THE METHOD OF "BRAINSTORMING STORM"

Узбекова Мунира Абдушукуровна, омузгори кафедраи технология ва методикаи таълими он; Азизов Абдулатиф Абдухалимович, д.и.п., профессори кафедраи технология ва методикаи таълими они МДТ "ДДХ ба номи академик Б.Fафуров"(Тоцикисmон, Хуцанд)

Узбекова Мунира Абдушукуровна, преподаватель кафедры технологии и методики её преподавания; Азизов Абдулатиф Абдухалимович, д.п.н., профессор кафедры технологии и методики её преподавания ГОУ "ХГУ имени Б. Гафурова" (Таджикистан, Худжанд)

Uzbekova Munira Abdushukurovna lecturer of technology and its methods of teaching; Azizov Abdulatif Abduhalimovich Dr. of

Pedagogy, Professor of the deportament of tehnology and its methods of teaching under the SEI "KSU named after acad. B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand) E-mail: uzbekova.79@inbox.ru

Вожщои калиди: цобилияти эцоди, усули мухобирави, тайёрии касби, усули "ууцуми зеуни ", тадцицот

Дар мацола масъалаи ба раванди таълим дохил намудани фановарщои муосири омузиши, дар мисоли усули «ууцуми звука», ки истифодаи он барои ташаккул ва инкишофи цобилияти эцодии донишцуён имкон медиуад, мавриди барраси царор гирифтааст. Тазаккур мвравад, ки ташаккул ва пвшрафти тавоноии эцодии донишцуён дар омузиши фануои тахассусии онуо яке аз вазифауои асосии донишгоу мвбошад, зеро цомваи имруза ба мутахассисони шоиста, дорои рушди зеуни ва эцодкор ниёз дорад. Муаллифон бар он назаранд, ки яке аз роууои уалли пвшрафти цобилияти эцоди истифодаи фановариуои мухобиравии таълими мвбошад. Собит мвшавад, ки усули мухобиравии таълим яке аз воситауои мууимтарини фарогирии донишцуёни эцодкор ва такмили ихтисос дар муассисаи олии таълими мебошад. Хотирношон мешавад, ки уадафи аслии татбици ин усулуо баланд бардоштани фаъолияти иштирокчиён дар раванди мазкур аст. Бо мацсади тасдици муцаррароти назариявии омузиш ва муайян намудани цобилияти эцодии донишцуён аз цониби муаллифони мацола дар байни донишцуён коруои озмоиши-тацрибави гузаронида шуданд. Дар рафти озмоиш, яке аз усулуои мухобирави - "ууцуми зеуни " истифода гардид.

Ключевые слова: творческая способность, интерактивные методы, профессиональная подготовка, метод «Мозговой штурм», эксперимент

В статье рассматривается проблема внедрения в процесс обучения современных технологий обучения на примере метода «Мозговой штурм», использование которого даёт возможность формировать и развивать творческие способности студентов. Отмечается, что формирование и развитие творческой способности у студентов при изучении дисциплины по специальности является одной из основных задач вуза, так как сегодняшнему обществу нужны интеллектуально развитие, профессионально компетентные и творчески мыслящие специалисты. По мнению авторов, одной из возможностей решения развития творческой способности является использование технологии интерактивного обучения. Доказывается, что иинтерактивные методы обучения являются одними из важнейших средств формирования творческих способностей студентов и совершенствования профессиональной подготовки в высшем учебном заведении. Упоминается, что главная цель применения этих методов -повышение активности участников процесса. Для подтверждения теоретических положений исследования авторами этой статьи среди студентов была проведена опытно-экспериментальная работа, направленная на изучение формирования творческих возможностей студентов на занятии по предмету «Конструирование одежды». При проведении эксперимента использовался один из таких интерактивных методов, как «Мозговой штурм».

Key words: creative ability, interactive methods, studied discipline, professional training, brainstorming method, experiment

The article dwells on the problem beset with introduction of modern learning technologies into the learning process by the example of the Brainstorming method, the use of which makes it possible to form and develop the creative ability of students. Formation and development of students' creative ability in the study of disciplines in their specialty is one of the main tasks of the university, since today's society needs intellectual development, professionally competent and creatively-minded specialists. One of the possibilities of solving the development of creative ability is the use of interactive learning technology. Interactive teaching methods are one of the most important means of shaping students' creative abilities and improving vocational training in a higher educational institution. The main purpose of applying these methods is to increase the activity of participants in the process. To confirm the theoretical positions of the research, experimental work was conducted among students aimed at studying the formation of the creative abilities of students in the class on the subject "Designing Clothes ". During the experiment, one of the interactive methods "Brainstorming" was used.

Чомеаи муосир босуръат тагйир меёбад. Хрло ин чомеа ба афроди ра;обатпазир ва дорои тафаккури эчодй ниёз дорад, ки битавонанд илм, фановарй, и;тисод ва равандхои ичтимоиро инкишоф диханд. Чрмеаи муосир барои низоми маориф, аз чумла донишгоххо вазифахои нав мегузорад, та;озо менамояд, ки вобаста ба ниёзу эхтиёчи чомеа мутахассисони дорои сатхи баланди зехнй, салохияти касбй, тавоноии эчодй ва фарогирандаи дигар сифатхои фардиро тайёр кунад.

Бино бар ин, вазифаи мухимтарини муассисахои тахсилоти олй тахия ва татби;и чараёни таълим ба фановарихои муосири таълим мебошад, ки чавобгуи талаботи хозираи чомеа бошад. Вазифаи устоди донишгох фарохам овардани фазо барои хар як донишчу дар раванди таълим бахри нишон додани фаъолият ва ;обилияти эчодй, дарёфти роххои баланд бардоштани хавасмандии маърифатии донишчуён ба омузиши фанхои дар барномаи таълим пешбинишуда, аз чумла аз руи тахассус, инчунин бар илова ин ;обилияти эчодии онхо мебошад.

Нуктаи аслй ин чо он аст, ки мутахассиси оянда дар чараёни таълим бояд ;обилиятхои худро тавассути фаъолияти эчодй муста;илона дарк кунад ва ин ба хатмкунанда дар нишон додани тафаккури инти;одй ва эчодй, ;обилияти дидани мушкилоти пайдошуда ва пайдо кардани имкони пешниходи гояхои худ, ки ба эчоди нав нигаронида шудаанд, кумак мерасонад.

Бидуни рушди ;обилияти эчодй, ташаккули шахсияти фаъол ва эчодй, ки ;одир аст самаранок ва гайриму;аррарй вазифахои ба зимма гирифтаашро ичро кунад, гайримумкин аст" (7, 42-58).

Масъалаи ташаккул ва пешрафти ;обилиятхо то хануз яке аз мухимтарин масоил дар илмхои педагогй ва равоншинохтй(психологй) бо;й мемонад. Барои ошкор кардани мохияти ;обилияти эчодй, мо аввал ба баррасии ду мафхуми асосй: «эчодкорй» ва «;обилият» ру меорем.

Дар адабиёти илмй гузинахои гуногуни таърифи эчодкорй мавчуданд. Дар энсиклопедияи нави фалсафии Институти фалсафаи Академияи илмхои Русия мафхуми эчодкорй чунин муайян карда шудааст: "Эчодкорй ба афрод хос буда, як вахдати сохтории силсилаи ;обилиятхоест, ки сатх ва сифати равандхои фикрро барои созгорй бо шароити тагйирёбанда ва номаълум дар шаклхои хиссу харакатй(сенсомоторй), дидорй, фаврй-амалиётй ва манти;й-назариявй муайян мекунанд. Эчодиёт хамчунин чанбаи муайяни пешрафти фардии марбут ба гузариш ба сатхи баланди аклонй вобаста аст(10, 72).

Дар лугати психологй мафхуми эчодкорй хамчун "фаъолияти амалй ё назариявии шахс, ки дар он натичахои нав(хадди а;;ал барои мавзуи фаъолият: дониш, ;арор, усули амал, махсулоти моддй) ба даст меоянд" шарх ёфтааст(6, 99). Дар энсиклопедияи педагогй эчодкорй «шакли олй ва муста;или фаъолияти инсон аст. Эчодиёт аз чихати ахамият ва асолати (навоварй) ичтимоии он арзёбй мешавад(3, 11). З. Фрейд эчодкориро хамчун фаъолияти шахсе, ки дар раванди кохиш додани шиддати дохилй тавассути аз нав равона кардани энергия барои ноил шудан ба ма;садхои ичтимой ба вучуд омадааст, баррасй мекунад. Муха;;и; ин инти;оли энергияро волоиш (аз лотинии sublimo сублиматсия) номидааст (2, 76). Э.Л. Яковлева эчодкориро хамчун татби;и амалии шахсияти фард муайян мекунад. Я.А.Пономарев эчодкориро чун хамкорие ки боиси рушд мегардад ва хамчун як шарти

пешрафт маънидод намудааст. Д. Б. Богоявленская, В. А. Петровский, С. В. Максимова эчодкориро хамчун як зухуроти фаъолияти мутоби;шавй (хохиши боло рафтан, ниёз ба пешбурди вазифахои аслии маърифатй, истифодаи потенсиалхои дохилй) дарк мекунанд.Эчодкорй шарти зарурии инкишофи шахсият аст, ин як амали эчодиест, ки боиси пайдоиши гоя, махсулоти нав ва кашфи чизхои чадид дар худи субъект ва шаклхои мавчудаи фарханг мебошад(9, 44).

Фаъолияти эчодй бидуни ;обилияти маърифатии инсон ва доираи хавасмандкунандаи у гайриимкон аст. Пас ;обилияти инсонй чист? Крбилият, аслан калимаи арабй буда, ба маънии тавоной, шоистагй ва истеъдод аст. Дар илм фахмиши гуногуни истилохи ";обилият" мавчуданд. Асосгузори назарияи фаъолиятхои фалсафй ва равоншинохтй С.Л. Рубинштейн, ;обилиятро хамчун як низоми мураккаб тафсир кардааст, ки шомили як ;атор вижагии равонии шахс аст, ки бидуни он наметавонад фард ба ягон фаъолияти мушаххас ;обилияти хос дошта бошад ва хосиятхое, ки дар чараёни ин фаъолият ташаккул меёбанд, сохиб гардад. "Крбилият як низоми фаъолияти куллии зехнй мебошад, ки дар афрод собит шудаанд. Дар му;оиса бо малака, ;обилият на натичаи муайян кардани усулхои амал, балки равандхои зехнй ("фаъолият") мебошанд, ки тавассути онхо амалу фаъолиятхо танзим мешаванд"(11, 76). К.К. Платонов, В.Э. Чудновский, Б.М. Теплов ;обилиятро хамчун сифат, хамчун хислати инфиродии психологии шахс, ки ба муваффа;ияти хама гуна фаъолият оварда мерасонад, баррасй мекунанд. Бино ба гуфтаи Б.М. Теплов ;обилият дар асоситамоюл ва хусусиятхои аслии афрод ба вучуд меояд. Онхо берун аз доираи фаъолият вучуд дошта наметавонанд(12, 154). В.А.Крутетский бар он а;ида аст, ки ба ;обилияти шахсй, хусусиятхои чузъии эхсосй-ихтиёрии у ва хам вижагихои инфиродии равандхои рухии шахс марбут аст. Ичрои хама намуди фаъолият аз шахс талаб мекунад, ки як ;атор ;обилияти ба хам ало;амандро истифода намояд. Муха;;и;и мазкур ;обилиятхоро ба умумй ва махсус чудо мекунад. Кобилиятхои умумй барои анчоми хама гуна фаъолият, ;обилиятхои махсус бошанд барои ичрои фаъолияти муайян заруранд. Инчунин В.А. Крутетский ;обилиятхоро ба назариявй ва амалй та;сим менамояд. Аввалй марбут ба гароиши одам ба хулосахои назариявй ва дуюмй ба амалхои мушаххас ало;аманд аст(4, 154) Т.И. Артемева ;айд мекунад, ки хар як шахс ;обилияти инфиродии худро дорад, яъне ин пажухишгар ба фардикунонии тавоной таъкид мекунад.Вай ;айд мекунад, ки хар як нафар рохи пешрафти худро дорад, табиати хамкорй бо во;еият, рохи худии фаъолият ба пешравии ;обилият ногузир таъсир мерасонанд. Инкишофи тавоной на танхо дар фаъолият рух медихад, балки бо кулли низоми таълим, омузиш, фароянди робита хамрох аст ва аз фаъолияти афрод вобастагй дорад (5, 256).

Яке аз имконоти халли пешрафти ;обилияти эчодй ин истифодаи фановарихои мухобиравии таълим мебошад.

Усулхои мухобира(интерактив)-вии таълим яке аз воситахои мухими ташаккули тавоноии эчодии донишчуён ва такмили таълими касбй дар муассисаи олии таълимй мебошанд.

Мохияти омузиши мухобиравй дар он аст, ки ;ариб хама донишчуён дар чараёни таълим чалб карда мешаванд ва онхо имкони баён кардани андешаи худ ва тахлили фикрхои дигаронро доранд.

"Усули мухобиравй дар дидактика ин усули хамкории муаллим ва донишчу дар чараёни таълим тавассути воситахои гуногуни назорат (масалан, компютерхо) ва истеъмолкунандаи иттилоот ё худи донишчу мебошад, ки дар ин холат онхоро ба гуруххои хурд та;сим кардан мумкин аст." Ма;сади асосии истифодаи усулхои гуногун дар фароянди таълим ин пеш аз хама, баланд бардоштани фаъолнокии иштирокчиёни раванди омузиш мебошад. Усулхои мухобиравй гуногун буда, мубохиса, тренинг, бозиро дар бар мегиранд" (1, 206).

Фаъолияти муштараки донишчуён дар раванди маърифат маънои онро дорад, ки хар кас дар чараёни таълим сахми худро мегузорад, мубодилаи дониш, гоя ва роххои фаъолият вучуд дорад. Гузашта аз ин, ин иттифо; дар як фазои нек ва кумаки мута;обила рух медихад, ки на танхо ба даст овардани дониши нав, балки рушди маърифати онхо, кор кардан дар гурух ва дар хамкорй бо одамони дигар имкон медихад.

Бо ма;сади тасди;и му;аррароти назариявии омузиш дар байни донишчуён дар мавзуи «Таррохии либос» кори тачрибавй-омузишй анчом ёфт, ки дар он санчишу омузиши ;обилияти эчодии донишчуён гузаронида шуд. Бояд тазаккур дод, ки хангоми тачриба усулхои гуногун истифода шуданд.

Хангоми санчиши холати ^обилияти эчодии донишчуён аз фанни "Таррохии либос", мо пешрафти тавоноии номбаршударо дар донишчуёни гуруххои 205(а) ва 205(б)-и ихтисоси таррохии либоси факултаи санъат ва технологияи ДДХ ба номи академик Б. Fафуров баррасй намудем. Дар методикаи муосир шумораи хеле зиёди фановарихои мухобиравй тахия шудаанд, ки дар байни онхо метавон технологияи кори гурухй, дунафарй ва ё сенафарй роич аст, ки бо усулхои гуногун гузаронида мешавад. Усулхои мухобиравии "Кафасоб"("Аквариум"), "Харакати Браунй"(«Броуновское движение»), "Дарахти к;арор"("Дерево решений"), "Чархофалак"("Карусель"), "Хучуми зехнй"(«Мозговой штурм») ва гайраро метавон номбар намуд, ки дар раванди таълими муосир фаъолона истифода бурда мешаванд.

Аз чониби мо барои муайян кардани сатхи фаъолияти эчодии донишчуён хангоми омузиши фанхои тахассусй, бо истифода аз усули "Хучуми зехнй" озмоиш гузаронида шуд. Хадафи ин усул ангезиши фаъолияти эчодии донишчуён тавассути нишон додани роххои гуногуни имконпазири халли масъала мебошад, ки пас аз он хама он вариантное, ки пешниход шуданд, метавонанд барои татбщ дар амалияи таълим интихоб шаванд. Барои озмоиш ду гурухи ихтисоси таррохии либос интихоб карда шуданд: гурухи 205(а) ин гурухи назоратй буда, аз 25 донишчу иборат мебошад. Гурухи 205(б) тачрибавй буда, аз 26 донишчу иборат аст. Дар гурухи тачрибавии 205(б) барои ташаккули к;обилияти эчодии донишчуён дар дарси "Таррохии либос" усули "Хучуми зехнй" истифода гардид. Дар машгулиятхои таррохии либос гурухи назоратй (205 (а) бошад, усули мухобиравй истифода нашуд.Сатхи ташаккули ^обилиятхои эчодии донишчуёни ин ду гурухи озмоишй дар чадвали 1 оварда шудааст.

Ч,адвали 1. Сатхи ташаккули кобилиятхои эчодии донишчуён

1_ Саволхо Сатхи ташаккул

Гурухи 20 назоратй >5(а) Гурухи тачрибавй 205(б)

Нафар % Нафар %

1. Зери мафхуми таррохй чиро дарк мекунед? 14 56% 20 76%

2. Вазифахои либос, ки дорои ахамияти ичтимой доранд, номбар намоед. 12 48% 18 69%

3. Вобаста ба намуди чуссаи инсон навъхои ;оматро номбар намоед. 15 60% 21 80%

4. Барои сохтани тархи асоси махсулоти китфдор кадом андозагирхо истифода мешаванд? 11 44% 19 73%

Хангоми му;оисаи маълумоти гуруххои тачрибавй ва назоратй, ки дар чадвали 1 нишон дода шудааст, бояд фар;ияти назаррас дар ичрои хар як сатх ва меъёрхои ташаккули ;обилияти эчодии донишчуён аз фанни "Таррохии либосхо" ;айд карда шавад. Ин фар;ият нишон медихад, ки аксари донишчуёни гурухи тачрибавй ;обилияти худро дар ва;ти омузиш бо истифода аз усули "Хучуми зехнй" бештар зохир карданд.

Хангоми озмоиш мо дарёфтем, ки гурухи тачрибавй фаъол буда, ;обилияти эчодии онхо нисбат ба гурухи назоратй баландтар аст. (Диаграммаи №1)

1 Гурухи санчишии 205(б) нафар%;

Аз гуфтахои болой, метавон хулоса намуд, ки истифодаи усулхои инноватсионй, аз чумла усули "Хучуми зехнй" ба ташаккул ва пешрафти махорати эчодии донишчуён, ки чузъхои мухими омода намудани таррохони оянда мебошанд, мусоидат менамояд. Хангоми истифодаи усули "Хучуми зехнй" натича намоён аст, донишчуён бо шав^у рагбат кор мекунанд, амалан холигох вучуд надорад ва сатхи дониш хам нисбат ба дигар гурух баланд шудааст. Истифодаи усули "Хучуми зехнй" чараёни таълимро муста^иман ба фаъолияти касбй тамоюл медихад, модели рафторро дар холатхои гайричашмдошт, зехни тез ва суръати амалро мукаммал сохта, тавоноии эчодии донишчуро ташаккул медихад

ПАЙНАВИШТ:

1. Азизов, А. Содержание, методы и средства формирования эстетического вкуса учащихся V-VII классов на уроках изобразительного искусства/А.Азизов, Ф.Яхьяев, М.Ганиева//Вестник Таджикского национального университета. -2017. - № 3/4. -350 с.

2. Богоявленская, Д. Б. Психология творческих способностей/ Д.Б. Богоявленская. -М.: Академия, -2002. -212с.

3. Ильин, Е. П. Психология воли/ Е.П. Ильин. -М: Наука, -2009, -230 с.

4. Крутецкий, В. А. Основы педагогической психологии/В.А. Крутецкий. -М.: Просвещение, -1972. -255с.

5. Кукушкин, В.С. Теория и методика обучения/В.С. Кукушкин.-Ростов н/Д.: Феникс, -2005.474 с.

6. Мещеряков, Б. Большой психологический словарь/Б. Мещеряков, В.Зинченко.- М.: Олма Пресс, -2004. -520с.

7. Новая философская энциклопедия: в 4 т. / Институт философии РАН; Нац. обществ. науч. фонд; председатель научно ред. совета В.С. Степин. -М.: Мысль, - 2000. -520 с.

8. Платонов, К. К. Проблемы способностей/ К.К. Платонов. - М.: Наука, -1972. -235 с.

9. Психология интеллекта и творчества: традиции и инновации: материалы Всерос. конф., посвящ. памяти Я.А. Пономарева и В.Н. Дружинина, 7-8 октября 2010 г./отв. ред. А.Л. Журавлев, М.А. Холодная, Д.В. Ушаков, Т.В. Галкина //-М.: Институт психологии РАН-2010. -430 с.

10.Российская педагогическая энциклопедия в 2 т.-М.: Наука, -1999.-540с.

11.Рубинштейн, С. Л. Основы общей психологии / С.Л. Рубинштейн. - М.: Педагогика, -1989. -350 с.-2 т.

12.Теплов, Б. M. Проблемы индивидуальных различий / Б.М. Теплов. - М.: АПИ РСФСР, -1961. -270 с.

REFERENCES:

1. Azizov, A. The Content, Methods and Means of Formation of Aesthetic taste of Students in the V-th - the VII-th Grades at Fine Art Lessons / A. Azizov, F. Yahyaev, M. Ganieva // Bulletin of the Tajik National University. 2017. - No. 3/4. - 350 p.

2. Epiphany, D. B. Psychology of Creative Abilities / D. B. Epiphany. -M.: Academy, -2002. - 212 P.

3. Ilyin, E.P. Psychology of the Will / E.P. Ilyin. - M.: Science, -2009, - 230 p.

4. Krutetskiy V. A. Fundamentals of Educational Psychology / V.A. Krutetskiy. - M.: Enlightenment, -1972. - 255 p.

5. Kukushkin V.S. Theory and Methods of Teaching / V.S. Kukushkin. - Rostov n / A: Phoenix, -2005. - 474 p.

6. Meshcheryakov, B. A Big Psychological Dictionary / B. Meshcheryakov, V. Zinchenko. - M.: Olma Press, - 2004. - 520 p.

7. New Philosophical Encyclopedia: in 4 volumes / The Institute of Philosophy of the Russian Academy of Sciences; National societies of scientific funds; the Chairman of scientific editor of the council V.S. Stepin. - M.: Thought, - 2000. - 520 p.

8. Platonov, K. K. Problems of Abilities / K.K. Platonov. - M.: Science, -1972. - 235 p.

9. Psychology of Intelligence and Creativity: Traditions and Innovations: materials of all-Russian conference memory of Ya.A. Ponomareva and V.N. Druzhinina, October 7-8, 2010 / under the general editorship of A.L. Zhuravlev, M.A. Cold, D.V. Ushakov, T.V. Galkina // - M.: Institute of Psychology RAS, 2010. - 430 p.

10. The Russian Pedagogical Encyclopedia. in 2 volumes. - M.: Science, - 1999. - 540 p.

11. Rubinstein, S. L. Fundamentals of General Psychology / S. L. Rubinstein. - M.: Pedagogy, -1989. -350 p. - V. 2.

12. Teplov, B. M. Problems of Individual Differences / B.M. Heat. - M.: IPA RSFSR, - 1961. - 270 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.