Научная статья на тему 'МЕЖДИСЦИПЛИНАРНЫЕ СВЯЗИ ДИДАКТИЧЕСКОЕ УСЛОВИЕ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЕСТЕСТВЕННО-НАУЧНОГО ОБРАЗОВАНИЯ'

МЕЖДИСЦИПЛИНАРНЫЕ СВЯЗИ ДИДАКТИЧЕСКОЕ УСЛОВИЕ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЕСТЕСТВЕННО-НАУЧНОГО ОБРАЗОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
29
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАЧЕСТВО ОБРАЗОВАНИЯ / СПЕЦИАЛИСТЫ / ПРЕПОДАВАТЕЛИ ВУЗА / КРЕДИТНАЯ ТЕХНОЛОГИЯ / ИННОВАЦИОННЫЕ МЕТОДЫ ОБУЧЕНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Сафарали Умарзода, Умаров Ашур Аввалович

Новое отношение ученых к предмету научного познания способствовало тому, что барьеры разобщавшие науки, постепенно утрачивали свою прочность и непреодолимость. В средней общеобразовательной школе преподаются основы наук о природе, то необходимо эти учебные дисциплины координировать в единую систему естественнонаучных знаний не только по методам обучения и учения, но также по содержанию и по месту расположения в учебном плане школы. Следует также отметить, что межпрежметные связи обладают и структурным аспектом. Их использование дает возможность экономнее во времени определить структуру учебного плана, программ учебников, что естественно способствует рационализации всего естественно научного образования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Сафарали Умарзода, Умаров Ашур Аввалович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERDISCIPLINARY CONNECTIONS A DIDACTIC CONDITION OF IMPROVEMENT OF NATURAL SCIENCE EDUCATION

A new attitude of scientists to the subject of scientific knowledge contributed to the fact that the barriers razoshelsya science, gradually lost its strength and irresistible. In the secondary school are taught the basics of the Sciences of nature, then must these training disciplines to coordinate in a unified system of natural science knowledge not only on methods of learning and teaching, but also in content and location in the curriculum of the school. It should also be noted that when imiprimine have a structural aspect. Their use gives a more economical possibility in time to determine the structure of the curriculum, programs, textbooks, which promotes rationalization of all natural science education.

Текст научной работы на тему «МЕЖДИСЦИПЛИНАРНЫЕ СВЯЗИ ДИДАКТИЧЕСКОЕ УСЛОВИЕ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЕСТЕСТВЕННО-НАУЧНОГО ОБРАЗОВАНИЯ»

АЛОКМАНДИИ БАЙНИФАННЙ - ШАРТИ ТАКОМУЛОТИ ИЛМХОИ ДАКЩ

Умарзода С

Академиям идоракунии давлатии назди Президенты Чумщурии Тоцикыстон

Умаров А.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар таърихи илми табиатшиносй тули солхои зиёд давраи тафовути илмхо идома дошт, ки дар он мавзуъхои тахкикотй - илмй чудо карда мешуданд. Махдудияти объектхои дониш ба хар як илм имкон дод, ки онхоро бештар ё камтар муфассал омухт, вале ба сохтори дохилй ва конунхои мухим, бидуни пайгирии таъсири мутакобилаи макомот ба хамдигар, равандхо ва зухуроти табий, ки дар байни макомот ва зухуроти табий вокеан вучуд доранд.

Дар тули зиёд ин ихтилоф монеахое эчод кард, ки илмхои табииро аз хам чудо карданд, рушди пешрафти онхоро ба таьхир андохтанд, аммо хамзамон заминахои объективии наздикшавии донишхои илмии табиатро барои пайдоиши ибтидои хамгироии илмхо ба вучуд оварданд. Давраи бартарии тафрикавии донишхои илмй бесамар набуд. Вай барои пешрафти минбаъдаи илмхои табий заминаи мустахкаме фарохам овард, то чамьоварии микдори зиёди маводи вокеии илмиро таъмин кунад, ки барои омузиши амики он имкон ва зарур буд.

Аз нимаи дуюми асри XIX самти тахкикоти илмии табиат ба таври назаррас тагйир ёфт. Объекти чудогонаи донишхои илмй тадричан ба объектхои маъмули корхои илмию тахкикотии олимон -мутахассисони сохахои гуногуни илмхои табий, ки мехоханд ба конунхои дохилии макомоти табиат ворид шуда, равандхои тагийрог, рушд ва инчунин зухуроти робитахои мутакобиларо муайян кунанд, табдил меёбанд.

Муносибати нави олимон ба мавзуи донишхои илмй ба он оварда расонд. Монеахое, ки илмро аз хам чудо карданд, тадричан кувват ва тобиши худро аз даст доданд. Ин аз он гувохй медихад, ки дар баробари тамоюлхои тафовут дар илмхои табий, тамоюли нав пайдо шуданд - муггахидкунии илмхо.

Баъдтар, дар хамгироии илмхои табиатшиносй дигаргунихои сифатан нав ва мураккаб ба вучуд омаданд, ки боиси пайдоиши бисёр илмхо гардиданд, ки мундаричаи онхо мафхумхо, конунхо, назарияхои се ё чор илмхои табиатро дар сатхи баландтар чамъ оварда, илмхои синтетикй номидаанд: биохимия, биофизика, биологияи молекулавй, кибернетика, информатика. Ин илмхо хамгироии амики дониш дар бораи табиат мебошанд, ки воридшавии олимонро ба конунхои ягонаи табиат таъмин менамояд. Агар шумо бо холати хозираи илми табиатшиносй бо чашми худ бинед, пас он хамчун системаи мураккаби илмхо пайдо мешавад, ки дар он бисёр фанхои илмй фаъолият мекунанд. Аксари онхо пайваста мутакобила буда, дорои объектхои умумии донишхои илмй мебошанд.

Ба хамагон маълум аст, ки илмхои физикаи муосир хар як кадамро хангоми пешрафт бо математика мепайвандад ва баръакс, бисёр гояхо ва мафхумхои физикй ба мундаричаи як катор илмхои математикй дохил карда мешаванд. Бояд кайд кард, ки сабаби асосии комёбихои бузург дар илмхои табиатшиносй ин воридшавии торафт афзояндаи онхо ба диалектикаи табиат, хангоми ифшои робитахо ва вобастагии мухталифи он, исботи он аст, ки табиат комилан муттахид ва хамзамон гуногун аст.

Дастовардхои илмхои хозиразамони табиат, ки ахамияти умумии таълимй доранд, танхо моликияти олимон буда наметавонанд. Мохият ва накши амалии ин дастовардхо бояд дар сатхи хонандагон ва донишчуён фахмонда шаванд ва ба онхо онхо фахмо бошанд.

Дар мактабхои тахсилоти миёнаи умумй асосхои илмхои табиатшиносй таълим дода мешаванд, ки ин фанхои таълимиро на танхо бо усулхои таълим ва омузиш, балки бо мундарича ва чойгиршавй дар барномаи таълимии мактабхо ба як системаи ягонаи илмхои табий хамоханг кардан лозим аст. Курсхои мактабхои физика, математика, биология, химия бояд пояхои нави илми муосирро ташкил диханд.

Бо назардошти хамин гуна шароит, онхо метавонанд ба маърифати хонандагони табиат хамчун ягонагии чудонашаванда пешбарй кунанд. Азхудкунии мундаричаи таълимии фанхои табиатшиносй ба донишчуён таъсири мусбй мерасонад, агар ин корро хангоми ичрои робитахои байнисохавй хамчун шарти зарурии таълимй ва дидактикй амалй гардонанд.

Бо робитахои байнисохавй мо маънои инъикоси мундаричаи фанхои таълимии он пайвастагихои диалектикиро, ки табиатан объективона амал мекунанд ва аз чониби илмхои муосир эътироф карда мешаванд, дар назар дорем. Робитахои байнисохавиро мо хамчун эквивалента робитахои байни илмй дида мебароем.

Мафхуми " Робитахои байнисохавй" дар маънои васеъи абстракт аст, аммо онро метавон дар шакли схемахои умумй конкретизатсия кард: графика, харитахо ва дигар нишондихандахои моддии онхо, ки бояд хамчун модели робитахои байнисохавй дида бароем.

Нисбати раванди таълим, робитахои байнисохавй хамчун як холати дидактикй амал мекунад, ки ба баланд шудани хусусияти илмй ва дастрасии таълим, афзоиши назарраси фаъолияти маърифати донишчуён, баланд бардоштани сифати дониши онхо мусоидат намуда, имкон медихад, ки акидахои илмй ва материалистии хонандагон инкишоф дода шаванд.

Робитяхои бaйниoüхaвй инчунин чянбяи тяшкилй дapaд. Тятбики анха имкaн мeдихяд, ки 6g üapфaи вякт üüxгapи мaвaди тяълимй, чяpяëни тяълим дap мячм^ъ мyaйян кyнaнд.

Тявяччухи илмй бя тятбики paбитяхaи бaйниüüx,aвй xeлe фяъол яст. Сядхо мяколяхо дap мячялля нaшp шудянд, дяххо намзядха вя хятта pиoüляхaи дaкгapй дифоъ ^дя шудянд. Муяллифани ин acapx,a дap бяpxypд бо пpинcипхaи мухим бapaи шяpхи xyди мушкилаг хям !ap мячм^ъ вя хям чузъхаи он мyxалифaнд. Муяллифани бaъзe нaшpияхa вя pиoüляхaи мaгиüIpй 6,p он якидяянд, ки paбитяхaи бaйниoüхaвй шярти дидяктикй нecг, бяЛки пpинcипи дидякгикя мeбaшaд. Бояд ;яйд rap! ки ^ч кac ин мacъaлapa тядкик нaкapдaacг.

Аммо, омузиши тячpибaвии ямяли paбитяхaи бaйниüüx,aвй дap кypcхaи физикя, xhvi™, биология вя мaтeмaтикa нишон мeдихяд, ки яз pyn мохият вя вязифяхаи xy^ paбитяхaи бaйниoüхaвй нябсяд бя пpинcипхаи тяълим дадя шявянд, яънe эътиpGф кунянд, ки анха яте яз HpmœrnûM яcacии paхнaмaии нязяpияи пeдaгGгй мeбaшaнд, ки бя анха бя тямами paвaнди тяълим дяp хямя фянхо мяpбyтaнд.

Мо бaвяpй дapeм, ки навабястя яз гунагу^янгии вязифяхаи xyд, paбигяхaи бaйниcGхaвй умумиятии тяъcиp бя paвaнди пeдaгüгиpa дapa нecгaнд. Бя якидяи мо, paбигяхaи бaйниüüхaвй хямчун як чузъи зяpypй бя мyндяpичaи пpинcипи дидяктикии тяълими cиüгeмaвй дaxил кяpдя шудяянд.

Тaвcифи мyфяcüяли иpгибaги бяйнимухимй !ap Пeдaгüгикя яз тяpяфи олимони пeшбap нявиттяшудяи Н.И. Болдь^в, Н.К. Баш^в, B.P. Еcинaв, Ф.Ф. Шахзадя aвяpдя шудяяст Шяpхи дaкиктяpи paбигяхaи бяйниccхaвй хямчун чузъи пpинcипи тяълими cиüгeмявй дяp Пeдягüгикя, тяхpиpи Г.И. Шукиня вя дяp мПeдaгGгикям, муяллиф T.A. Ильиня додя шудяяст. Сяpфи нязap яз тaвcифи мyxтяcяpи фyнкcияхaи paбигяхaи бaйниccхaвй дяp он якинян гуфтя шудяяст, ки pGбигяхaи бaйниüüхaвй npmcrnM дидяктикя нeстaнд.

Aзбяcки paбигяхaи бaйниcGхявй дяp вязифяхаи xyд xycycиягхаи гунагун дapaнд, анха баяд гypyхбaндй ^дя шявянд. Мо тяшифи paбигяхaи бaйниcGхaвй яз pyn мeъëpхaи вякт pиaя мeкyнeм, зepa анха пaйдяpхaмии вяктфа инъикGC мeкyнaнд вя вобястя бя хямин paбигяхaи хямpaхй, кяблй вя aяндядap фяpк кунанидя мeшaвяд. Ин ce нямуди paбигяхaи xpaнaлaгиpa ба дявамнакии вякт яз хaмдигяp фяpк мeкyнaнд. paбигяхaи хaмpaхй кутахмуддят мeбaшaнд - 1-2 üüли тяхcил, кяблй - 2-3 üüли тяхcил, aяндядap - 4-6 üüл.

Баяд кяйд кяpд, ки чунин як амили мypaккяби дидяктикй, бя монянди paбигяхaи бaйниüüхaвй, нaмeгaвaняд тянха ба тятбики вякт тaвcиф кяpдя шявяд. Бю^ яз муяллифон paбигяхaи бaйниüüхaвиpa инчунин яз pyn кpигepияхaи инфapмятcиaнй, ки мyндяpичaи фянхои тяълимй муяйян мeкyнaнд, фяpк мeкyнaнд. Мяълум яст, ки мyндapичaи фянхои тяълимй дялeлхaи илмй, мяфхумха вя нязяpияхapa дяp 6,p мeгиpaнд. Онхо мyндяpичaи мяводи г'яълимиpa тяшкил мeдихaнд, ки aнpa xaнaндaгGн дяp cинф яз xyд мeкyнaнд. Дялeлхa дястгиpии зяpypии кaнüeпcияхa нeстaнд; мяфхумха ЯCGCИ xyлGCЯхаи нязяpиявй вя yмyмиpa муяйян мeкyнaнд.

Мутобщян, ce нямуди paбигяхaи бaйнимингaкaвй мявчудянд: во^й, кaнceпгyялй вя нязяpиявй. Ин нямудхаи мyнGCибягхa инхapa муяйян мeкyнaнд: я) !apm ямик; вя вяüeи донишомузон дяp бcpяи мяфхумхои во^й; б) тяшяккули üямяpaнaки мяфхумхаи илмй; в) язxyдкyнии агаханяи нязяpияхa, ки бя мyндяpичaи хяp як фянни тябиии aмyxтaшaвaндя дaxил шудяянд.

Баяд ;яйд кяpд, ки paбигяхaи бaйниüüхaвй низ чянбяи üüxтapй дapaнд. Истифодяи анха имкан мeдихяд, ки üüxтаpи някшяи тяълимй вя бяpнaмяхaи тяълимй ба capфaи вякт муяйян кяpдя шявяд, ялбягтя бя тякмилдихии тямами тяълими илми тябиягшинGCй мycаидят мeкyняд.

Бяъзe муяллифон 6,p он якидяянд, ки paбигяхaи бaйниüüхaвй як мукотибяи мувяккятии элeмeнгхaи мyндяpичaи мяводи тяълимй мeбaшяд. Мяcялaн, aгap мяфхуми üüxтapи мaлeкyлaвй вя ятомии моддяха бя мyндapичaи бяpнaмaи физикя дяp cинфи 7 вя бяpнaмaи xимия дяp шнфи 8 дaxил кяpдя шудя башяд, nac ин paбигяхaи бaйниüüхaвй яст. Ин якидя xaro яст, зфо чунин тяccдyфхa эпизадикй мeбaшaнд вя бя pyщди дониши кaнüeпгyялй мувафщят нaмeкyнaнд.

Як ;aTOp paбитяхaи бяйниосхявй дяp вязъи кунунии кypcхaи физикя, xимия, биология бя тяшяккули як ;aTOp канüeпcияхаи фyндaмeнгялии илмхои тябий мyüüидят мeкyнaнд. Мяcялaн, мяфхуми ccxrop вя xGCиягхaи маддяхаи гунагун пaйдяpхaм вя пyppя инкишоф мeëбяд, зфо он дяp дяpcхaи физикя (7), xимия (8), биология (9)тaшaккyл ëфтaaст,.

Интикаби ycyли мадeлücзй бяpaи тяхкики фyнкcияхa вя üямти paбигяхaи бяйниещявй илмхаи тябий муяйян кяpдя шудяяст - яввялян, баяд пeщpяфти мyacиpи илмхаи тябиятшинGCй - физикя, xимия, биaлaгияpa бя нязяp гиpифт, дуюм, баяд бя paвaнди хaмгиpaии данишхаи илмй, ки илмхаи няв - бушд кяpдaнд, тегом, тятбик нямудяни тяляботхои яcаcии мyнacибяги cистeмaвй бя омузиши m^^a^c® илмй бяхиüüб гиpaнд, инчунин шяpхи мyGCиpи мяфхуми «ба cистeмa », ки бe анха хялли бамувяффякияти пpаблeмяхаи paбигяхaи бaйниcGхaвии илмхаи тябий Fяйpиимкан яст.

Айни зяман, мaдeлccзй вя мyнacибяти cистeмятикй бя илмхаи яcacй яз чаниби алиман - aмyзгüpaн вяceъ истифадя бypдя мeшaвaнд. Онхо бомувяффякият тятбик; ^дя мeшaвaнд, aгяp aбъeкги тяхкикшудя cистeмяи мypaккябe башяд, ки нямудхаи гунагуни яла^а ба мухити бфуня дяp 6,p гиpяд вя мун^^я™

хамачонибаи байнисохавй ба дониши худро таъмин намояд. Дар вокеияти педагоги чунин объектно хеле зиёданд ва баъзеи онхо танхо кисман омузонида шудаанд.

Имконияти баркарор кардани робитахои байнисохавй тавассути бисёр тахкикоти физиологи, психологй ва дидактикй. (И.М.Сеченов, И.К. Павлов, Б.Г. Ананиев Д. ва гайра) собит шудааст.

Асоси методологии татбик намудани робитахои байнисохавй дар раванди таълим функсияхо хамачонибаи омузиши падидахо ва равандхо мебошад. Ин аз падидахои объективии тарафайни байнихамдигар бармеояд ва гуногунии хусусиятхои хар як объект ва падидахоро муайян мекунад. Аз ин ру, арзишхои донишхое, ки дар сохахои гуногун гирифГа шудаанд, бояд дар системаи миёнаи илмй бо хам алокаманд бошанд.

Муносибатхои байналхалкй барои ташаккули низоми арзишхо ва малакахои касбии умумй, чахонбинии илмй замина мегузоранд. Муносибатхои байналмилалй манфиатхои маърифати донишчуёнро васеъ мекунанд, фаъолияти фикрро дар он хавасманд мекунанд ва ба хамачонибаи амики маводи тахкикшаванда мусоидат мекунанд.

АДАБИЁТ

1. Максимова В.Н. Международные связи в процессе обучения /ВИ. Максимова. - М.: Просвещения, 1988. - 192.с.

2. Смирнова АЛ. Теоретические основы международных связей. М: 2006.

3. Иванов А.М. О взаимосвязи школьных курсов физики и материалы при изучении величин. 11. Физика в школе, 1977, N°7. - С. 48.

МЕЖДИСЦИПЛИНАРНЫЕ СВЯЗИ ДИДАКТИЧЕСКОЕ УСЛОВИЕ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ЕСТЕСТВЕННО-НАУЧНОГО ОБРАЗОВАНИЯ

Новое отношение ученых к предмету научного познания способствовало тому, что барьеры разобщавшие науки, постепенно утрачивали свою прочность и непреодолимость. В средней общеобразовательной школе преподаются основы наук о природе, то необходимо эти учебные дисциплины координировать в единую систему естественнонаучных знаний не только по методам обучения и учения, но также по содержанию и по местурасположения в учебном плане школы.

Следует также отметить, что межпрежметные связи обладают и структурным аспектом. Их использование дает возможность экономнее во времени определить структуру учебного плана, программ учебников, что естественно способствует рационализации всего естественно научного образования.

Ключевые слова: Качество образования, специалисты, преподаватели вуза, кредитная технология, инновационные методы обучения.

INTERDISCIPLINARY CONNECTIONS A DIDACTIC CONDITION OF IMPROVEMENT OF NATURAL SCIENCE EDUCATION

A new attitude of scientists to the subject of scientific knowledge contributed to the fact that the barriers razoshelsya science, gradually lost its strength and irresistible. In the secondary school are taught the basics of the Sciences of nature, then must these training disciplines to coordinate in a unified system of natural science knowledge not only on methods of learning and teaching, but also in content and location in the curriculum of the school.

It should also be noted that when imiprimine have a structural aspect. Their use gives a more economical possibility in time to determine the structure of the curriculum, programs, textbooks, which promotes rationalization of all natural science education.

Key words: Quality of education, experts, teachers of higher education institution, credit technology, innovative teaching methods.

Сведение об авторах:

Сафарали Умарзода - соискатель кафедры социальные и гуманитарные наук Академия государственного управления при Президенте Республики Таджикистан E-mail: safcrali1992@bkru

Умаров Ашур Аввалович - кандидат педагогических наук, дотцент заведующий кафедры общий физики Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни

About the autors:

Safarali Umarzoda - Aspirant of the Chair of Humanities and social science of the institute of Public administration under the President ofthe Republic of Tajikistan. RTE-mail: safarali1992@bk.ru, Umarov Ashur - The candidate of pedagogical Sciences associate Professor head of the Department of physics of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni Dushanbe, E-mail: umarov.ashur@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.