Научная статья на тему 'ВЗГЛЯДЫ АБДУСАЛОМА ДЕХОТИ НА ДЕТСКУЮ ПОЭЗИЮ'

ВЗГЛЯДЫ АБДУСАЛОМА ДЕХОТИ НА ДЕТСКУЮ ПОЭЗИЮ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЕТСКАЯ ПОЭЗИЯ / ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / КОМСОМОЛЬСКОЕ ПОКОЛЕНИЕ / ПОСЛЕВОЕННЫЕ ГОДА / ДЕТСКИЕ СТИХОТВОРЕНИЯ / ЖАНР / ИДЕЯ / ДЕТСКИЙ ЯЗЫК / ПЕСНЯ / ПОГОВОРКА / ПОСЛОВИЦА / РАССКАЗ / ЗАГАДКА / КНИГА ДЛЯ ЧТЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Норова Гулчехра

Данная статья посвящена творчеству Абдусалома Дехоти, как основателя детской литературы после Абулкасыма Лахути и Мирсаида Миршакара, посвящена рассуждению его творчестве. В статье автор постарал в хронологическом и тематическом порядке показать статьи и творчество Абдусалом Дехоти посвященные детям. Материалы приведенные в статье являются и новизной к изучаемой темы. Несмотря на множество новый взглядов о детской литературы 30-40 ых годов автор постаралась в этой части привести новые научный взгляд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE VIEWS OF ABDUSALOM DEKHOTI ON CHILDREN'S POETRY

This article is devoted to the work of Abdusalom Dekhoti as the founder of children's literature following Abulkasim Lohuti and Mirsaid Mirshakar and discourse of his work. The author tried to show articles and works devoted to children wrriten by Abdusalom Dehoti in a chronological and thematic order. The materials presented in the article are new views of the author about the topic that represent new views and new achievements. Despite many new views on children's literature of the 30-40s, the author tried to bring new scientific thoughts in the article.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯДЫ АБДУСАЛОМА ДЕХОТИ НА ДЕТСКУЮ ПОЭЗИЮ»

В статье автор исследует поэтическое мастерство Хакани Шервани в плане искусного изображения им величия неба и сияния солнца. По мнению автора, поэт является маститым пейзажистом, и это мастерство обнаруживается, прежде всего, в его изображениях о небе и солнце. В описании солнца и его пылающих лучей поэтом изобретены более двухсот поэтических словесных конструкций и необычных художественных выражений и словосочетаний. Эти новые структурообразующие художественные детали, не имеющих аналогов в поэзии эпохи жизни поэта, впоследствии были широко заимствованы поэтами других эпох. В создании новых поэтических образов поэт главным образом обращается к аллегории и иносказанию, поэтому его описания выглядят живыми и подвижными.

Ключевые слова: солнце, небо, наступление рассвета, истечение месяцев, аллегория, сравнение, метафора, искусство, изображение.

THE GLORY OF SKY AND THE SPARKLE OF THE SUN IN THE POEMS OF KHAKANI SHIRVANI

The poetic skill ofHakani Shervani in terms of his artful image of the glory ofthe sky and the shine of the sun is researched by the author in this article. According to the author opinion, the poet is a venerable landscape painter, and this skill is found primarily in his images regarding the sky and the sun. More than two hundred poetic verbal constructions and unusual artistic expressions and phrases were created by the poet in the description of the sun and its blazing rays.

These new structure-forming artistic details not having any analogues in the poetry of the era of the poet's life were later widely borrowed by poets of other eras. The poet is mainly refers to the allegory and parable in the creation ofnew poetic images, therefore, its description looks alive and moving as well. Keywords: sun, sky, dawn, end of months, allegory, comparison, metaphor, art, image.

Сведения об авторе:

Шарифов Боймурод Бобоевич - кандидат филологических наук, декан факультета филологии Таджикского государственног педагогического университета имени С. Айни. About the author:

Sharifov Boimurod Boboevich - Candidate of Philological Scienses, Associate Professor, the Dean of Philology Department in the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

УДК: 891.550-93

НАЗАРИ АБДУСАЛОМ ДЩОТЙ БА НАЗМИ БАЧАГОНА

Норова Г.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар рушду устуворшавии адабиёти бачагонаи точик накши поягузорони адабиёти навин Садриддин Айнй ва Абущосим Лодутй хеле бузург буда, махз ондо хиштдои аввалини назму насри адабиёти атфоли точикро солдои бистуму сиюм гузошта, онро ба мачрои дуруст дидоят намудаанд. Ин анъана дар фаъолияти адибони насли комсомол-АДедотй, ММиршакар, С.Ч,авхаризода, С.Улутзода, М.Турсунзода, МДиёрй, Б. Радимзода дастгирй ёфтааст. Махсусан дар бобати таълифи асардо барои бачагон ва наврасон солдои сиюму давраи чанг ва пас аз чанг садми Абдусалом Дедотй нидоят назаррас аст.

Ба кавли Рачаб Амонов «Дар солдои сй кариб дамаи нависандагони маълум бо такозои замон ба адабиёти бачагона ру оварданд» [1, с. 60]. Ин тамоюл дар яке аз шеърдои ба ин муносибат гуфтаи А.Дедотй, ки «Карзи вичдон» ном дорад, хеле хуб ифода меёбад. Шоир дар иншеър ба бачагону чавонон мурочиат карда, аз номи адли адаб суханони зеринро ба забон овардааст: Лекин дар ин даври наку, Мо шоиру румончи^о Дорем царзе аз шумо, растем аз ин вац^ сурхру... Ин царз дар даврони мо Як царзи вицдони бувад. Як царзи инсони бувад, Масъули он вицдони мо. Акнун дихрд, эй цура^о, Дигар каме фурсат ба мо То пас дщем ин царзро Азмайнаву аз цалб%о[2, с. 273-274].

Р.Aмoнoв ,nap бopaи фaъoлияти A.Дexoтй чун aдиби 6дчдхо, ки aввaли тихои ш бa вocитaи aввaлин шeъpи бapoи бaчaroн эчод кapдaи xyA «Ч^воб бa oraш,диxaндaroни чaнI»(1931) бa нaзми бaчaroнaи точик мдвзуи чднг вa cynxpo бaъд aз A„Hoxyra вa П.Сyдaймoнй дoxил нaмyдaacr [1, c. 70] низ ишopa мeкyнaд. Bane мо кapop дoдeм, ки дap мaкoлaи мaвpи1ди нaзap po^eb бa aшъopи as aдaбиëги кaлoнcoлoн бa xoниmи бaчaroнy нaвpacoн гyзaштaи moиp бemrap тдвдччух нaмoeм. Бинoбap ин, кушидгм бapoи бappacии ин мacъaлa мжолхо aз«Acapxoи мyнraxaб»-и A. Дexoтй нampи coли 1949 интиxoб maвaн1д[3].

Уелyби ш^^гуии A.Дexoтй бapoи 6дчдхо acocan aз ce чихдт чолиб aег:

1. A зд6они бaчaron cyxae poндan, бeвocитa кaxpaмoни meъppo бa cyxan дapoвapдaн, миcли: «Шorиpди Лeниn мemaвeм», «Кигоб мexoнeм», «Лaшкapи coвeIй», «Тaбpики coлиnaвй»,

xymy иди xyrn», «Бappaчaи мaн» бapиn meъpxoи moиp бо хдмин ycyn эчод myдaaнд. Дaвp ин rnebp^o бa кaвли С.Сaидoв «.. .xaërn пypчymy xypymи кудакй, бозию шодй, зсбой aз зaбoни mиpини xyn^ кудакону нaвpacon дap худуд вa дoиpaи тaфaккypи онхо ифoдa аф^ст»^, c.26].

2.Aз зaбoни maxcoни колоншп вa ë ^вошта aз зaбoни xyди moиp дap paвияи пaндy aндapзxoи xaкимoнa ифода нaмyдaни дод^ои тapбиявй - дшокй. Чунин !apm ифода низ якe aз xycycияrxoи ycлyбии нaзми A.Дexoти бapoи бaчaxo вa naвpacon мaxcyб мemaвaд.

3.Дap эчодиеги A.Дexoтй инчунин meъpxoe ^^op м^ящ ки aелan бapoи бaчaxo эчод namyдaaнд, вaлe бa xycycияrxoи cиннycoлии онхо мувофик, oмaдaaнд. Ин кд6ид acapxoи moиp низ aз зaбoни maxcoни кaлoncoл, ë шoиp эчод мemaвaнд, вaлe фapк дap ин aCT, ки кaxpaмonoни мapкaзии ин meъpxoи y чaвonoни мyбopизy вaтaндyст, кammoфoни Куби Шимол, aввaлин craxanoвчиëни мexнaт вa coзaндaroни чaмъияrи naв мeбomaнд.

Уелyби ш^^гуии ду чиxaти aввaл мaвpиди бaxcи anoxH^aaCT. Mo ин чо poчeъ бa чиxaти еeюм -он шeъpxoи moиp, ки бapoи бaчaxoю нaвpacon эчод нamyдaaнд, вaлe aз чиxaти жaнpy мдвзуъ, гоя, maклy мyндapичa, oxaнгy yелyби тacвиp тaмoмan бa xocияrи aдaбиëIи бaчaroн, чaxonбинй, oлaми aндema вa xycycияrxoи cиннycoлии онхо мувоФикднд, ибpoзи aндemaнaмyдeм. Myндapичaи кигоби «Acapxoи мyнтaxaб» (1949) aз чop фaел: 1. «Шеьрхр», 2.»Шеьрхо баром бачагон», 3.»Тарчумах,ои манзум», 4.»Хикоя ва очеркхо» ибopaт мeбomaд. Дap ^cra «Шeъpxo» 57 meъpxoe, ки бaйни coxoи 1930-1948 бa тaбъ pacana, дap мaвзyъxoи ифoдaкyнaндaи naбзи xaërn cиëcию ичгимоии xaмиn дaвp эчoдгapдидa, acocan гиpд oмaдaacr. Бa aндeшaи мо дap фaели якуми «Асархои мунтахаб»-и A.Дexoтй «Шeьpxo»aввaд чунин шeъpxoи moиp - мycaммaти мypaббaи «Нaвбaxopи зaxмaткamoн» (1929), мycaммaти тapкиббaнди «Тapoнaи кoлxoзчиëн» (1930), мycaммaти мypaббaи тapкиббaнди «Бaxopи opзy»(1935), тaponaи «Maмaлaкaти мо» (1935), мycaммaти мycaJшacи тapчeъбaнди «Бд Moдap - бa Baтaн»(1937), мycaммaти мypaббaи тapчeъбaнди «Mamъaли Кутби Шимол» (1938), cypyn^ «Эй бyлбyлaкoни боги дониш!» (1940) oвapдa myдaaнд. ки acocaн бa тacвиpи мyxимrapиn мacъaлaxoи xaëm, мaдaнй, cиëcивy ичгимоии чaмъияти cocиaлиcrй, инъикocи xaëти ocoиmгa,тaвcифи дустии бapзгapy кopгap, озодии зanoнy дyxтapoн вa бa мaктaб чaлб нaмyдaни онхо, фaтxи Кутби Шимол, мдвзуъхои aбaдзиндaи aдaбиëг - Baтan, Мода^ дустии xaлкxo, химояи мapзy бум вa aмcoли ин бaxmидa шyдaaнд.

Aз чумдд meъpи «Нaвбaxopи зaxмaткaшoн» (1929) aз чop бaнди чopмиcpaй ибopaт будд, дap жaнpи мycaммaти мypaббaъ эчод myдaaст. Бднди дввдд бо муждаи омдддни бaxopи фaйзбop, 6д мapди дгхкону пaxтaкop фapopacии aйëми кop, «xyrny фopaм вaзoншaвии nacими нaвбaxop» огоз мemaвaд:

Дамы гyлxaннышuнй рaфmy айёми ба%ор омад,

Барои богдори пах/ткор овони кор омад,

Зи борон дaшmy са%роро зи %ар су цуйбор омад,

Чй xym форам вазон ин дам насими навба%ор омад! [3, с. 14 J

Дap 6дндхои дуюм, геюм вд чopyм xypcaндии дхди здхмдт, ободии оддм тaвcиф ëфгa, оддми capмoя, ки мдн6ди чaбpy зyлмaнд мдхкум rnynaaCT.

Шeъpи дигapи ин cилcилa «Тapoнaи кoлxoзчиëн»(1930) дap жaнpи мycaммaти мycaддacи тapкиббaнд(еe 6днди дввдд) эчод rapTOna, ду 6днди oxиp дap швъи мycaммaти мyxaммac oмaдaaст. Ин чо микдopи миcpaъxoи xap бaндpo 6д иnoбaт гиpифгa, ce 6днди aввaдpo, ки дз шдш миcpaъи ибopaтaндy миcpaи 5-6-ум (дap ce 6днди дввдд) вдзиФди бaйти вacилapo ддо мeкynaд, инчунин дap ду 6днди oxиp (бaндxoи 4- 5-ум) миcpaи 5-ум чун миcpaи вacидa(naкapoт) oвapдa myдaacr( мо жaнpи ин rnebppo мycaммaги мycaддacи тapкиббaнд да мycaммaти мyxaммacи тapкиббaнд noмидeм, вaлe acлaн Koфиябaндии миcpaъxoи бaндxo 6Д кoфиябaндии мycaммaти му^д^и тapкиббaнд) МУВОФИКДТ naмeкynaд. Macaдan кoфиябaндии 6днди якумчунин аббб аб oмaдaaст: Фасли зимиспон щамом rawmy ба%орон расид, Пардаи зyлмam дарид, Ме%ри дyрaxшoн дамид,

Муждаи нав-нав шунав Аз чаману сабзазор.

Koфиябaндии бaнди дуюм цap шaкли-ааба аа вa кoфиябaндии бaнди сeюм цap шaкли - аабб аа ^pop дopaд.Чyнoнe ки тaъкид гapдид, бaнди чopyм вa пaнчyми ин шeъp as 5 миepaъ ибopaт бyцa, цap ma^rn кoфиябaндии pyбoй - ааба oмaдa вa миepaъxoи пaнчyм вaзифaи ^epan вaeилa (нaкapoт)-po aдo кapдaaнд. Лз бaнди чopyм нaмyнa мeopeм: Духтари меунат бубин Бо мушаки о:анн, Бо рухи сурхи чу гул, Кор кунад бар замин Бо шарафу ифтихор [3, с. 17].

Чушш ки мeбинeм, шeъpxoи «Нaвбaxopи зaxмaткaшoв» вa «Тapoнaи кoлxoзчиëв» бa мaвзyъxoи ифoцaкyнaндaи нaбзи зa.мoн бaxшидa myдaaнд вa monp бapoи бappaсии FOяи шeъpxo хзм a8 вaвъxoи гyнoгyни жaнpи мyсaммaт вa xaH тapзy усули бaëн мoxиpoнa исшфoga нaмyдaaст. Лз ин лиxoз, бa бaнди сeюми «Тapoнaи кoлxoзчиëв» мyтaвaччex мeшaвeм, ки oмagaaсI:

Сорили дарёст хуш, Об занад мавцу цуш, Чушишу тугёни об Мекунад инсон хитоб: Чуфт бирон, дона кор, Дашт шавад чу гулзор! [3, с. 17]

Дap ин бaнg адм xymm шхили gapë, мaвчy чуши oби цapë xeлe тибий тисеи» мeëбaц вa monp 6o истифogaи сaнъaти тaшxиe гз зaбoни «чушишу тyFëни o6» 6a gexкoн чунин xmto6 мeкyнaд: Чуфт бирон, дона кор, Дашт шавад чу гулзор.

Дap шeъpxoи «Бaxopи opy» (1935), тapoнaи «Мaмлaкaти мo» (1935), <^a Мoцap - 6a Вaтaн»(1937), «Мaшъaли Кутби Шишл» (1938), eypyци «Эй бyлбyлaкoни бoFи goниш!» (1940), ки шл^и сиюм эчog myцaaнд, m тaнxo цap бaйни кaлoнсoлoн, инчунин цap бaйни xoнaнgaгoни синни миш-ву кaлoни мa.ктaбй низ эътибopи зжд gomтaнд, чунки цap ин mebp^o aмaлишaвии opзyю нияти нaсли Babpae цap зaмoни нaв 6a тaсвиp oмaцaaст.

Шeъpи «Бaxopи opзy»-и Л.Дexoтй 6a мyсaммaти мypaббaи Kooвй, ки бaнди aввaлaш ин aCT: «Дар ин бацори нозанин Ки хок гашта анбарин Зи ман рабуда акру дин, Нигоре аз нигорцо...».

нaзиpa шyцaaст вa oн aз 9 бaнди чopмиepaй тapкиб ëфтaaст. Шa.кли кoфиябaндии мyсaммaти мypaббaи мaзкyp 6a тaвpи зaйл ^pop gopaд. Бaнди aввaл цap maRra кoфиябaндии аааа буд^ цap бaндxoи минбaъцaтaнxo ^epan чopyм ивaз мeшaвaд, мисли: ббба, ввва.. .Мaвзyи aeoeï вa мexвapии ин шeъpи moMp, ки gap жaнpи мyсaммaти мypaббaи тapкиббaнд кapop gopaд, тaвeифи 6axop мeбoшaд. Шoиp oмaцaни 6axoppo цap цу xoлaт 6a тaeвиp мeкaшaд. XoiaiH aввaл -исгикболи ба\ор aз бaнди 1-ум mypyb мeшaвaд: Диёри ман бацорцо Гирифта дар канорцо, Азон чу лолазорцо Шукуфтарузгорх,о[3, с.23].

nae ,nap бaндxoи дуюм, сeюм вa чopyм фaзилaтxoи 6axop 6a тaфeил бaëн мeгapдaд, яънe чун 6axop oмaд тaбиaт aз китоби вaв фaсIIy бo6и вaв мeкyшoяц, цapaxтxo гyлбaсap мeшaвaнд, цap кмш:IЗopxo 6o oмaдaни 6axop иди мapц,и gexкoн 6o чушу xypymn тoзaсap мeзaвaд. X^a™ цуюми ба\ори oрзyaз бaнц,и 5-ум OFOз мeшaвaд: Бацори орзуи ман Зи дил кушод сад чаман, Ки карда андар он ватан ^азор^о, ^озор^о.-.^, с. 24].

Бaxopи opзy чyнoн ки мeбинeм, мaънoи pa^^H gomra, ишopa бaДaвлaтм Cosera aer. Шoиp gap бaндxoи mamy^, xa^'y«, xam^ вa нухум чигyнaгми чигои бaxopи opзypo xeлe бaтaфeил вa сapбaлaндoнa тaсвиp нaмygaaсI. Лз чyмлa цap бaндxoи шa:шyмy xaфтyм мexoнeм: Зи шщр ёру дустон Ба сайри богу бустон Равон чу сурхкорвон

Ба чангу ною тор%о. Дило! Зи хуррамй саро, Ки moлeъ осп бахти мо, Чунин тулри бахтро Надидабахтиёр%о ...[З, с.24].

Сбдби мanзypи xoнaндaгoни xypдcoлy нaвpac гapдидaни cypyny тaponaxoи A.Дexoтй,

мaxcycan meъpxoи «Maмдaкaти мо» (1935), «Бд Mo,nap - бд Baтaн»(1937), «Maшъaди Ky^ Шимол» (1938), «Эй булбулдкони боги дониш!» (1940) боз ,ap он дст, ки чунин шeъpxoи y дз чихдти мдвзуъ, гоя, жaнpy тapзи тacвиp вд здбон бд xycyc™™ cиннycoлии бдчдхо мувофик oмaдa, бд кигобхои да^й дoxид myдaaнд.

Бояд тдъкид rap, ки ,ap китоби «Acapxoи мyнтaxaб» (1949)-и A.Дexoтй meъpи «Эй бyлбyлaкoни боги дониш»(1940) бд ^ухи «Ш^^хо бapoи бдчдгон^» дoxил нamyдaaег, вдж С.Сдидов ,ap кигоби «Aбдycaлoм Дexoтй - ддиби бдчдгон» (2009) г^Бки, мeкyнaд, ки «.. .meъpи «Эй булбулдкони боги дониш» ,ap бдйни шeъpxoи бaчaronaи A.Дexoтй бд мдънои nyppaarn кдaеcикona будд, то ход rnebpepo, ки бд он бapoбap ояд, ,ap ндзми бaчaronaи имpyз пдйдо кapдan дymвop aеI»[4, c.35]. Вокдн meъpи мaзкyp бо мypoчиaт бд бдчдгон огоз мeëбaд: Эй булбулакони боги дониш, Шодона таронщо муборак! Боз омадааст фасли хониш Та%сили нави шумо муборак! Мактаб %ама цо канор бикшод, ООн гуна, ки модаре ба фарзанд. То ин ки шумо ба хотири шод, Чун цон ба панаш шавед пайванд... [З, З9J.

Чунон ки мeбинeм, rnonp ,ap ин rnebp мaктaбpo бд мoдapвa боги дониш, бaчaroнpo бд бу^унд^ни бог монднд кapдa, бд тanocyби cyxan, охднг pEn^y вдзн axaмияr додд, дз caнъaти тamбex мoxиpoнa иcrифoдa бypдaaег.

Солхои cиюм мaxcycaн тaponaи ^<MaшБaли Kyтби Шимол>> (1938)-и A.Дexoтй, ки ,ap жaнpи мycaммaти мycaддacи тapчeБбaнд эчод шудд, чун гимни дaегaxoи пиonepon (кдшшофон) cypyna мemyд. Tapoнa гояи фorexona дошгд, дз пднч бднд ибopaт дст, бдндхо ,ap maкди кoфиябaндии pyöon-aaбaMeoянд, пac дз xap бднд бaйти вacидaи: То шуд аз ин м^щими бемисол Байраки мо машъали Кутби Шимол

тaкpop oвapдa мeшaвaд, ки pyxияи опгимистй дopaд вд дз зaфap дapaк мeдиxaд. Индк, бднди дввдд вд дуюм бapoи ндмунд, дз чумдд бдндхои дигap дopoи чунин pyxияи мyзaффapoнaaнд: Чор писар аз писарони ватан, Монда ба каф цон, ба ватан дода тан. Бо зафар эцод намуданду фат% М)Ъчизаи тоза ба дунёи фан. То шуд аз ин м^щими бемисол Байращ мо машъали Кутби Шимол. КуПби Шимолй, ки ба як умри худ Пеши касе сар нафароварда буд. Foлuбuu болшевиконро ки дид, %ам ба павоз^ь шуду ме%мон намуд, То шуд аз ин м^щими бемисол Байраки мо машъали Кутби Шимол ...[З, с. 29J.

Солхои Ч,днги Бузурти Baтaнй тдмоми куввдхои моддй вд мaънaвии xan^ coвeтй бд мудофиди Baтaн вд тopyмop гapдoнидaни фдшизм caфapбap шуда буд.

Ходимони caнъaт вд aдaбиëги coвerй, дз чумдд ддибони точик ,ap caфи пeши мyбopизoни хомиени Baтaни coтcиaлиегй иcтодa кaлaми xynpo бд cидoxи пу^)^ зидди фДшизм тдбдид доданд. AшБopи вaтaндyстonaи онхо xaдки coвerиpo ,ap мyбopизa бap зидди дymмaн pyxбaнд вд caфapбap мeкapд. Солхои Ч,днги Бyзypги Baтaнй aшБopи oтamбopи вaтaндycroнaи КСимонов, Н^жонов, A.Tвapдoвcкий, A.Лoxyтй, M.Рaxимй, MTiy^yK^a, X,.Юеyфй, A.Дexoтй, M.Mиpmaкap, С. Ч,aвxapизoдa бд дoиpaи xoниши мaктaббaчaron ,oxmj гapдидa, мaвкeи мудйян пдйдо кapд. Х,имояи Baтan, вacфи мexнaт вд кopnoмaи xan^ ,ap фpoнт вд дкибгох, тacвиpи кaxpaмoнии бeмиcnи пиonepon ,ap мyбopизaи зидди душмдн дз мaвзyБxoи мapкaзии aдaбиëти кaдoncoлon вд бaчaгoнaи ин дaвp буд. Дap ин мдвзуъхо «Гвapдияи кaтopй»-и Л.Пaнreлeeв, «Бaйpaк>>-и B.Kaтaeв, «Пуд>-и A.П.Гaйдap, «Я^одт ,ap якe дз шдбхои тобистон»-и B.Фpeepмaн, «Дaнил Кузмич>>-и C.Mиxaдкoв, инчунин

«Темурмалик»-и САйнй, «Еалабаи Таня»-и А.Лохугй, «Писари Ватан»-и М.Турсунзода, «Федка»»-и М.Миршакар, «Симурш пулодии мо»-и А.Дедотй сол^ои чанг ба табъ расида буданд [5, с.57].

Мавзуи димояи Ватан ва тарбияи ватандустии насли наврас дар солдои чанг тавассути жанрдои хурди шеърй имконияти бештар дошт. Аз ин имконият солдо чанг нахуст А.Лодутй истифода намуд ва бо як силсила суруду таронадои даъватию сафарбаркунанда ва ватандустонаи хеш чун «Суруди чангии чавонон», «Ватани мо», «Насли кадрамон», «Мо насли кадрамонем», «Тарона», «Ватан,ватан» баромад намуда, ба адибони дигари точик дар ин бобат раднамой намудааст.Дар пайравй ба АЛодутй М.Турсунзода шеърдои «Хайр, модари азиз»(1941), «Хотираи капитана» (1941), «Хамширадо» (1941), «Сарчашмаи мардонагй» (1942), «Харгиз» (1942), «Ба чанг» (1942), «Бадодури точик» (1943),М.Радимй «Суруди зафар», «Хамзалиев», «Писари халки точик»-ро эчод намуд бошанд, А.Дедотй - «Бархез!»(1941), «Халки мусаллад»(1941), «Хас каму чадон пок»(1941), «Бадриёни сурх»(1941), «Ба чанговари точик»(1941), «Ба тухми лашкари Гитлер -кирон омад, кирон омад»(1943), мактуб аз фронт бо унвони «Интизор бош», «Дар интизорам»(1944), «Сели оташин»(1945), «Соле ки накуст, аз бадораш пайдост»(1945), «Иди зафар»(1945), «Тантанаи адл»(1945), «Суруди чавонй»(1945) ва суруди ««Дар пешвози кадрамон»(1945)-ро таълиф намудааст.

Чуноне ки мебинем, дар назми замони чанг жанрдои хурди шеърй бештар куввваи сафарбаркунанда доштаанд ва аз ин навъи яроки идеоложй аз адибони точик бештар А.Лодутй ва дар пайравй ба у А.Дедотй садми бориз гузоштааст ва аз суруду таронадои давраичангии у мисли: «Бархез», «Халки мусаллах», «Хас каму чадон пок», мусаммати мусаммании тарчеъбанди «Симурти пулодии мо», «Ба тухми лашкари Гитлер -кирон омад, кирон омад!», «Ту дам ёде бикун аз ман!», номадо аз фронт бо унвондои «Интизор бош» ва «Дар интизорам», шеърдои «Иди зафар», «Суруди чавонй», «Дар пешвози кадрамон»аз чидати забон, мавзуъ, гоя ва интихоби жанру тарзи тасвири бадей низ ба талаботи хусусиятдои синнусолии хонандагон мувофик омада,ба хониши бачагон ва наврасон гузаштаанд.

АДАБИЁТ

1. Амонов Р. Таърихи адабиёти советии точик. Чилди 6. Кисми 1Адабиёти бачагона.-Душанбе Дониш, 1982.- 346с.

2. Абдусалом Дедотй. Куллиёт иборат аз панч чилд. Чилди1.(Назм).-Душанбе: Ирфон,1965.-373 с.

3. Абдусалом Дедотй. Асардои мунтахаб. Сталинобод: Нашрдавлточ, 1949.-192с.

4. Саидов С. Абдусалом Дедотй - адиби бачагон.-ДушанбеДДОТ ба номи САйнй, 2009.-66 с.

5. Саидов С. Творчество Абулкасим Лахутй для детей и подростков (к проблеме жанра, традиции и новаторством-Душанбе, 1984.-182с.

6. Искусство на службе Красной Армии (Сармакола).-Правда, 1942.15.02.

ВЗГЛЯДЫ АБДУСАЛОМА ДЕХОТИ НА ДЕТСКУЮ ПОЭЗИЮ

Данная статья посвящена творчеству Абдусалома Дехоти, как основателя детской литературы после Абулкасыма Лахути и Мирсаида Миршакара, посвящена рассуждению его творчестве. В статье автор постарал в хронологическом и тематическом порядке показать статьи и творчество Абдусалом Дехоти посвященныге детям. Материалы приведенные в статье являются и новизной к изучаемой темыи Несмотря на множество новый взглядов о детской литературы 30-40 ых годов автор постаралась в этой части привести новые научный взгляд.

Ключевые слова: детская поэзия, детская литература, комсомольское поколение, послевоенные года, детские стихотворения, жанр, идея, детский язык, песня,поговорка, пословица, рассказ, загадка, книга для чтения.

THE VIEWS OF ABDUSALOM DEKHOTI ON CHILDREN'S POETRY

This article is devoted to the work of Abdusalom Dekhoti as the founder of children's literature following Abulkasim Lohuti and Mirsaid Mirshakar and discourse of his work. The author tried to show articles and works devoted to children wrriten by Abdusalom Dehoti in a chronological and thematic order. The materials presented in the article are new views of the author about the topic that represent new views and new achievements. Despite many new views on children's literature of the 30-40s, the author tried to bring new scientific thoughts in the article.

Keywords: children's poetry, children's literature, Komsomol generation, post-war years, children's poems, genre, idea, children's language, song, saying, proverb, story, riddle, reading book.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра - старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova Gulchehra - senior lecturer in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik steat pedagogical university named after Sadriddin Ayni: tel: (+992) 935314731.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.