Научная статья на тему 'СКОРОГОВОРКИ И ЗАГАДКИ В ТВОРЧЕСТВЕ А. ДЕХОТИ'

СКОРОГОВОРКИ И ЗАГАДКИ В ТВОРЧЕСТВЕ А. ДЕХОТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
734
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ / СКОРОГОВОРКА / ЗАГАДКА / УЧЕБНИК / ПРЕДМЕТЫ БЫТА / МЫСЛЬ / РАЗМЫШЛЕНИЕ / ПОВТОРЕНИЕ / ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Норова Г.Р.

Автор статьи рассказывает о роли скороворок и загадки в творчестве Абдусалома Дехоти. На самом деле Абдусалом Дехоти написал интересные и трогательные скороговорок и загадки для детей и подростков, которые внесли значительный вклад в развитие детской литературы 30-60-х годов ХХ века. Например, загадки и скороковорок улучшают и развивают мышление детей дошкольного и ученики старших классов средней школы, и развивает их положительные черта характера. Небольшие фольклорные жанры, такие как скороговорки и загадки, играют значительную роль в воспитании нового поколения 30-60-х годов ХХ века. Они представляют собой формирование произношения некоторых букв и звуков у учащихся, а загадки, описывающие предметы и события повседневной жизни человека, могут обогатить словарный запас и знания подростков. Как исследователь детской литературы, Абдусалом Дехоти много использовал загадки и скороговорки в своих учебниках для школьников. Загадки и скороговорки также имеют большое значение в интеллектуальном развитии детей и подростков. От детского сада до школы и от младшего до среднего школьного возраста старшие школьники больше интересуются небольшими жанрами народной устной литературой. Это особенно важно для детского сада и младшего школьного возраста, так как позволяет научиться правильно читать сложные слова и повысить свою грамотность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TONGUE TWISTERS AND RIDDLES IN THE WORKS OF A. DEHOTI

The article explores the role of tongue twisters and riddles in the work of Abdusalom Dehoti. In fact, Abdusalom Dehoti wrote interesting and touching tongue twisters and riddles for children and adolescents, who made a significant contribution to the development of children's literature in the 30-60s of the twentieth century. For example, riddles and tongue twisters improve and develop the thinking of preschoolers and high school students, and develops their positive character traits. Small folklore genres such as tongue twisters and riddles play a significant role in the upbringing of a new generation of the 30-60s of the twentieth century. They represent the formation of the pronunciation of some letters and sounds in students and riddles that describe objects and events of a person's daily life can enrich the vocabulary stock and knowledge of adolescents. As a researcher of children's literature, Abdusalom Dehoti used riddles and tongue twisters a lot in his textbooks for schoolchildren. Riddles and tongue twisters are also of great importance in the intellectual development of children and adolescents. From kindergarten to school and from elementary to middle school age, older students are more interested in small genres of folk oral literature. This is especially important for kindergarten and primary school age, as it allows you to learn how to read complex words correctly and improve your literacy.

Текст научной работы на тему «СКОРОГОВОРКИ И ЗАГАДКИ В ТВОРЧЕСТВЕ А. ДЕХОТИ»

treatises and works, S. Aini highly appreciated the work of Sadri Ziyo and emphasized his contribution to the development of the literary environment of the Bukhara Emirate.

This article discusses the personality and personal qualities of Sadri Ziyo from the point of view of S. Aini, as well as describes the knowledge, self-awareness and humane qualities of Sadri Ziyo, which brought him universal fame.

In the course of this research work, it became clear that S. Aini listed up to 30 personal and characteristic qualities of Sadri Ziyo, some of which relate to scientific skills and literary knowledge, while others mention natural traits and characteristics, and the last part is an objective assessment S. Aini in relation to Sadri Ziyo with society.

From the point of view of S. Aini, Sadri Ziyo possesses the following qualities and characteristics: literate, educated, eloquent, poetic, lover of classics and stories, lover of books by Ahmadi Donish, book collector, owner of rare books, great librarian in Bukhara, cheerful person, open, rare a scientist, a famous poet, his home is a literary school of this period, a unique calligrapher, he writes calligraphy beautifully, corrects mistakes and explains misunderstandings, does not infringe on personality and dignity, addresses politely, treat students politely, is a kind, enlightened, good-natured person, and in communication he useful and instructive, neat.

In general, this characteristic of S. Aini testifies to his respect, position and attitude towards the personality and personal qualities of Sharifjonmakhdum Sadri Ziyo. This is an example of imitation for the current andfuture generations of our country, as well as a valuable source for researchers in the study of the enlighteners and elite of the nation.

Keywords: S.Aini, «Sample of Tajik Literature» «Brief Biography», «Memoirs», «History of the Bukhara Revolution», «History of the Intellectual Revolution in Bukhara», Bukhara Emirate, Sadri Ziyo, personality, character, poetic anthology «Tazkori Ash'or», «Education of Children», society, school of new methods, «Legacy of Mangyt government».

Сведения об авторе:

Абдулхаев Зохид Мухаммадович — Таджикский национальный университет, докторант, доктор Ph.D кафедры теория новейший персидско - таджикской литературы. Педагог Национальной консерватории Таджикистана. Тел: (+992) 000-202094, E-mail: zohidiabdulhay@gmail. com

About the author:

Abdulhaev Zohid Muhammadovich — Tajik National University doctoral student, Ph.D. doctor, Department of Theory of the Newest Persian - Tajik Literature. Teacher of the National сonservatory of Tajikistan. Phone: (+992) 000202094, E-mail: zohidiabdulhay@gmail.com

ТДУ 891.550-90

ТЕЗГУЯК ВА ЧИСТОЩО ДАР ЭЧРДИЁТИ А.ДЕ^ОТЙ

Норова Г. Р.

Донишгох,и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Эчодиёти шифохй на танхо сарчашмаи адабиёт, махсусан гахвораи адабиёти атфол мебошад. Адабиёти шифохй ба адабиёти хаттй аз замонхои хеле дури босгонй ба сифати хазинаи дурдонахои бикри каломи бадеъ хизмат карда омадааст.

Осори шифохии халк дорои ахамияти бузурги тарбиявй, ахлокй буда, фахмиш ва тасаввуроти кудаконро дар бораи ватан, табиат, хаёт ва зиндагй бой мегардонад. Адабиёти шифохй дар тарбияи маънавии кудакони синнусоли гуногун, хоса дар ташаккули шахсияти онхо ахамияти мухими тарбиявй дорад. Ахли калам, адибони машхури чахон, аз чумла адибони классик ва муосири точик аз ин сарчашмаи илхоми эчодй хамеша бахра мебардоштанд. Дар таърихи адабиёти точик адиберо дучор омадан мушкил аст, ки аз адабиёти шифохй бахра набардошта бошад ва ё аз мазмуну мундарича, образ ва осори халкй истифода накарда бошад. Бехуда нест, ки то имруз кудакону наврасон ва чавонон, хуллас хама синну сол аз асархои адабиёти шифохй гизои маънавй мегиранд, мазмуни афсона, наклу ривоятхо, зарбулмасалу маколхо, чистонхою тезгуякхо ва дигар анвои асархои халкиро меомузанд ва аз ёд мекунанд.

Х,амаи жанрхои адабиёти шифохй, маросимхои халкй дар адабиёти бачагона айнан ё бо каме дигаргунихо истифода мешаванд. Асоси адабиёти бачагонаро жанрхо ва мазмунхои адабиёти шифохй ташкил медиханд. Бесабаб нест, ки солхои 30-юм дар назди шуъбаи адабиёти Институти шаркшиносй гурухи махсуси фолклоршиносон бо хамрохии шаркшиносони русу точик - А.З. Розенфелд, Р.С. Расторгуева, Н.Ч,алолов таъсис дода шуд ва ба ин гурух А.Дехотй, М.Рахимй ва дигарон хамрох шудаанд. Вазифаи онхо аз он иборат буд, ки афсонахо, киссаву достонхо, наклу ривоятхо, маросимхои халкии мардуми кухистонро гирд оваранд. Баъди Чанги Бузурги Ватанй шуъбаи фолклоршиносй бо сардории Рачаб Амонов таъсис ёфт, ки бо кушиши аъзоёни ин шуъба

чaндин мaчмyaxoи ocopи aдaбиëти шифoxии точик бa тaбъ pacидaнд. Дap ин зaминa «Фoлклopи точик»-и Нocиpчoн Maъcyмй (1952), мoнoгpaфияи Рaчaб Aмoнoв «O^prn^ хaлки точик»(1968), китoби тaълимии «Жaнpxoи хypди фoлклopи точик»-и Вox,ид Acpopй дap ду киcм (1983), pиcoлaи илмй-тaдкикoтии «Haвми хaлкии бaчaгoнaи точик>>-и Б.Шepмyxaммaдoв (1974), «Фoлклop -caнъaти cyxam)^ A.Сyфиев дacтpacи xaвoдopoни нaзми шифoxй гapдидaнд. Инчунин, as хaзинaи aдaбиëти шифoxии мapдyми тoчик чунин дypдoнaxoи мaънй Ba кaлoми бaдеъ: «Фoлклopи точик» (тapтибдиxaндa M.Тypcyнзoдa Ba Бoлдиpев A.H.).-M.,1952-1957, «Шмутаи фoлклopи Дapвoз» (гиpдoвapaндa A.3. Рoзенфелд).-Стaлинoбoд, l955, «Шмутаи фpoлклopи диëpи P^arä» (гиpдoвapaндa Р.Aмoнoв Ba Mffiy^poB).- Стaлинoбoд 1958, «Фoлклopи capгaxи Зapaфшoн» (гиpдoвapaндa Р.Aмoнoв). - Стaлинoбoд, 1960, «Фoлклopи Hoparc» (гиpдoвapaндa Maxa^B С.).-Стaлинoбoд,1963, «Рyбoиëг Ba cypyдxoи хaлкии Бaдaхшoн» (гиpдoвapaндa Шaкapмyxaммaдoв M.).-Дyшaнбе, 1965, «Сyмaне aB xap чaмaнe» (тapтибдиxaндaгoн: HaaapoBa A. Ba Шиpинoвa Р.).-Дyшaнбе, 1966, «Тapoнaxoи Сaмapкaнд» (гиpдoвapaндa Б. Шepмyxaммaдoв).- Дyшaнбе, 1966, « Рyбoиëти xanKH Ba китобй (тapтибдиxaндa A.X,aбибoв).- Дyшaнбе, 1981, «Зapбyлмacaл Ba мaкoлxoи тoчикй» (тapтибдиxaндa B.Acpop^.- Стaлинoбoд, 1956, «Зapбyлмacaл Ba мaкoлxo дap acapxoи С.Лйнй» (тapтибдиxaндa Aбдyллoзoдa Р.).-Стaлинoбoд, 1958, «Cyxara^ дилaфpyз» (тapтибдиxaндa Тилaвoв Б.).-Дyшaнбе, 1973, «Гулчини зapбyлмacaл Ba мaкoлxoи тoчикию фopcй» (тapтибдиxaндa Фoзилoв M.).- Дyшaнбе, 1976, «Чиcтoнxo» (тapтибдиxaндa X,aбибoв A.).- Дyшaнбе, 1962, «Чиcтoн» (тapтибдиxaндa СуФ^в A.).- Дyшaнбе, 1973, «Сaдy як чиcтoн» (тapтибдиxaндa A.Сyфиeв).-Дyшaнбе, 1980, «Kyftraërn фoлклopи тoчик» (тapтибдиxaндaгсн: Б.Тилaвoв, Ф.Mypoдoв, ^.Xиcoмoв). Чрлди lУ.-Дyшaнбе, 1986 Ba f. дacтpacи xaмaгсн гapдoнидa шуд Ba ин aмaл xaмoнo идoмa дopaд.

Дap ин acapxo xaмaи жaнpxoи нaвми хaлкй миcли тapoнa, aшyлa, тез^як, чиcтoн, бaдеxaxoи тoчикoни нoxияxoи гyнoгyн гиpд oвapдa шyдaaнд.

Рaчaб Лмoнoв дap китoби «Лдaбиëт Ba бaчaгoн»(1981) тaъкид мекyнaд, ки «.. .нaзми бaчaгoнaи тoчик acocaн nac aз чaнг бa мaчpoи дypycт paBora шyдaacт. Maxз дap xaмин дaвpa aдибoни кacбии бaчaгoнa бa кaмoл pacидaнд, ки caбки aшъopи бaчaгoнaи onxopo caбки фoлклopй Ba мaзмyни Kиccaxoи хaлкй тaшкил медиxaнд» [2, c.68].

«A.Деxoтй мyвoфики тaлaбoти китоби хсниши cинфxoи ибтидoй - менaвиcaд Р.Aмoнoв,- чaнд чиcтoни мaнзyм Ba тeзгyякxo эчoд нaмy- дaacт, ки axaмияти дoнишoмyзй дopaнд Ba бaчaгoнpo бa хycycиятxoи пpедметxoи гyнoгyн, бa oxaнги тaлaффyз Ba тapкиби oвoзии кaлимaxo шинoc мекyнaд» [1, c.112]. Macaлaн тeзгyякxoи зеpин: Содщ шодй кард, Шаст сада шинондем, Со^ыб шухй.

Сй шафтолу.

Шахи сада серсоя [4, с. 47].

Бa кaлaми A^exorä тaaллyк дopaнд, ки дap зеpи тaъcиpи тeзгyякxoи aдaбиëти шифoxй эчoд шyдaaнд. Ин жaнpи шeъpи лиpикии aдaбиëти шифoxй Ba хaтгии бaчaгoн xaм бapoи бyppoии зaбoн, инкишoфи нутки бaчaгoн, мaшки xoзиpчaвoбии orao axaмияти мyxим дopaд. С.Сaидoв тaъкид кapдaacт, ки «тезгуяк дap aйни зaмoн бoзиcт. Бaчaгсн як ë чaнд кaлимaи дyшвopтaлaффyзpo интихoб тамуд^ бaйни худ шapт мeгyзopaнд Ba мycoбикa мекушнд Ba кй тeзтapy бeхaтo кaлимapo тaлaффyз мeнaмoяд, FOлиб xиcoбидa мeшaвaд»[4, с.42].

Дap вoкeъ кac xaнгoми тез гyфтaн кaлимaxopo хaтo тaлaффyз нaмyдa, чoи xapфxopo нoдypycт ивaз мeкyнaд. Macaлaн бa чoи «Шoхи caAa cepcoя» «Сoхи caAa cepcoя» ë «Шoхи шaдa шepшoя»гyфтaн мумкин acт.Бинoбap ин, кacи гyяндa бoяд хеле диккaт шмуд^ xaнгсми тaлaффyз кaлимaxopo дypycтy бyppo тaлaффyз нaмoяд, тo ин ки дap мycoбикa FOлиб oяд.

Тез^як дap нaзми aдaбиëти шифoxй Ba xarrn oдaтaн aв чoниби oдaмoни cиннy шли кaлoн, пеш aß xaмa aз чoниби oдaмoнe, ки бapoи хypдтapaкoнy нaвpacoн мeнaвиcaнд, эчoд мeшaвaд. Яъне тезгуяк бapoи кyдaкoнe, ки шв бa cyхaн гyфтaн OFOЗ нaмyдa, дap тaлaффyзи бyppoи кaлимa Ba тapкибy ибopaхo, xичo Ba xapфy oвoзxoи тaшдиддop Ba xapфy oвoзxoи aлoxидaи «p», «ш» (миcoлaшpo дap бoлo ишopa кapдeм), «т», «ч», «ч» Ba Faйpa дyшвopй мeкaшaнд, гyфтa мeшaвaнд: Дар богча як тутча, Он тутча читу тутча? ё ин ки:

Чуца цав аз цуча цуст [5, с. 43].

Имpyз дap aдaбиëги бaчaгoнa ин aнъaнaи A.Дexoтиpo 6o як cилcилa тeзгyякxoяш бapoи кyдaкoн H.Бaкoзoдa эчoдкopoнa идoмa дoдaacт. Инaк, чaнд тезгуяк aз H.Бaкoзoдa: Мациди абцир анцир чид, Чор цураи боготй,

Чил чормагзи цоготй...

Акат ангат чида хурд,

Андак ангат чида бурд.

Барра бачаи гусфанд,

Тойча бачаи саманд [5, c.139-140].

Чуноне ки мeбинeд, мaтни тсзгуяк ниcбaт бa дигap мaтнxои acapxои мaнзyми фолклорй Ba xaтгй кутох буд^ бaъзaн aß ду миcpaи кутох, хдтто як миcpaъ Ba ë чуноне, ки нaмyнa овapдeм, aß ду бaйт ибоpaт мeшaвaнд.

Чи тaвpe ки дap боло ишоpa нaмyдeм, A.Дexотй xaнгоми тaxияи китоби xониш бapои cинфxои ибтидой як дacтa тезгуяку чиcтонxо as aдaбиëти шифохй нaмyнa овapдaacт. Чунончи чистонхои зepин:

Ин суш арра, он суш арра,

Миёнаш - гушти барра (забон).

Як трчазамин доштем... (мактyб).

Як сyфача, тщ бибича (каф ва понцон даст).

Аз осп баландy аз саг naст (зини осп) [4, с.25].

A^exarn та танxо дap зepи тaъcиpи тезгуякхои aдaбиëти шифохй чaнд тсзгуяк гyфтaacт, y инчунин бa кyдaконy нaвpacон чaнд чистони мaнзyм xaM эчод нaмyдaacт.

Чистон кaдимгapин Ba мaъмyлтapин жaнpи aдaбиëти шифохй буд^ чун жaнpxои дигapи фолклорй aз cинни xypдй дap тaшaккyли шaxcияти инcон, дap пeшpaфти дyнëи мaънaвии y такши мухим мeбозaд. Бapои фapоFaт дap лaxзaxои дaмгиpй Ba фоpиF бyдaн a8 мexнaти чжмонй Ba xaM бapои дapк Ba эxcоc нaмyдaни xaëтy зиндaгй жaнpи чистон иcтифодa мeшaвaд [5, c.13].

«Х^нуз дap гyзaштa, - мeнaвиcaд A.Cyфиeв дap чистонгуй Ba чиcтонëбй бapобapи кaлонcолон бaчaгони xypдcол низ иштирок мeнaмyдaнд Ba чиcтонбyлбyлон бapин як нaвъи чистон xaмчyн мaшFyлияти xоcи бaчaгон дониcтa мешуд» [13, c. 146].

Дap xaкикaт чиcтонxои зaвковapи бa тacвиpи прсдмсту aшëxои зиндaгй бaxшидaшyдa, xотиpоти бaчaгонpо мycтaxкaм мeгapдонaд Ba дшкдти онхоро бa xycycиятxои aчоибy Fapоиби тaбиaти дилpaбо чaлб мeкyнaд. Cyxбaтxои зиндa Ba пурхвячон рухи бaчaгонpо бaлaнд мeбapдоpaд. Бояд гуфт, ки «.... aнъaнaи чистонгуй, aлбaттa зери тaъ- cиpи aдaбиëти шифохй дap aдaбиëти caддaи ХХ-и точик бa тyфaйли эчодиëти A.Лоxyтй, A.Дexотй, М.Миpшaкap, CЧaвxapизодa OFOз ефт^ минбaъд тaвaccyти эчодиëти У.Paчaб, Н.Бaкозодa, FМиpзо, Гyлчexpa Cyлaймонй, A.Бобочон, Нуъмон Р., Ч. Х,ошимй Ba дигapон идомa ëфтaacт, ки дap интишор Ba тaкмилy эчоди чистонхо бapои бaчaгон caxми бориз доpaнд Ba ин бори дигар a8 тaъcиpи зиед доштaни aдaбиëти шифохй бa aдaбиëти xaтги огохй медихдд»^, с.47].

Инак, чанд намуна чистонхои халцй : Колини калон дорем, Тиллои бисёр дорем, Як чодари зангори, Гилеми калони ранга, Цавоб: осмон ва ситорщо [13, с.56]. Афшонда наметонем.

Шумурда наметонем... Шабхр туру руз холи. Дарунаш nyри танга

Дap боло ишоpa тамудем, ки aнъaнaи чистонгуй дap caдaи ХХ дap зери тaъcиpи aдaбиëти шифохй бa тyфaйли эчодиëти A.Лоxyтй, AДexотй, М.Миpшaкap OFOЗ ефт^ минбaъд дap эчодиëти шоирони cолxои nac aз 4a^ бa aдaбиëти бaчaгонa воpид шуд^ идомa ëфтaacт. A.Дexотй aз aдибонecт, ки дap зери тaъcиpи устод C.Aйнй Ba A.Лоxy- тй дap чистонгуй бapои бaчaгон пeшоxaнг бyдaacт. У вобacтa бa дигаргунихои xaëти нaв, пeшpaвии илму тexникa дap мaвзyъxои гуногун бapои кyдaкон якчaнд чистон эчод нaмyдaacт. Чистонхои тpaктоp, тукми мypF, aнгyp Ba an^^, aвтомобил, инчунин чистони «Коpвони aчоиб» (caволy чaвоб дap ин чистон бо нaзм овapдa шyдaacт Н.Г.) aз xaмин чyмлaaнд.

Инак, чанд намуна аз ин чистощо: Хрст як тхлавони гулгуланок, Ощнинцисму ощниншушок. Он шутур нею боркашон Асп нею ба тохтан чакрн. Гов нею замин меронад, Чист номаш,

Канй кй медонад ? (цавобаш - трактор [4, с.297].

Чи хеле ки мебинем, дар матни манзуми чисгони мавриди назар

тамоми вижагихо ва унсурхои шакли зохирй ва ботинии трактор гаъкид гардидаасг. Дар вокеъ - трактор оханинчисму оханинпушок асг, уштур несг бор мекашад, асп нею лек чаккон мегозад, гов нею замин меронад. Ч,авоби чистони манзуми дигари шоир « Автомобиль» аст, вале дар он аз унсури таркибии чистон «чист он?» исгифода нашудааст, чунончи: Аспе дорам беозор, Монда намешавад уец, Хушсурату хушрафтор, Доим ба гаштан тайёр [4, с.297].

аммо дар байги хотимавй нишонахои ин «аспи беозор»,»хушсурату хуш-рафтор»-ро таъкид менамояд:

Хурокаш обу бензин,

Похош бошанд аз резин [4, с.297].

Забони чистон равону сода буда, ба зав;, олами андеша ва сатхи дониши бачахои синни хурди мактабй мувофиканд, онхо матлаби шоирро зуд пай мебаранд.

Ё ба чисгони дигари шоир мутаввачех мешавем, ки маънои чавобаш тухм асг:

Ацабяк шиша, ки дорад ду ранг об,

Надорад вай ба гармию хунук тоб.

Кунад ях уам зи сармои зимистон,

Хам аз гармии оташуои сузон [4, с.297].

Чуноне ки мебинем, устод А.Дехотй сифатхои тухмро мантикан дуруст муайян менамояд, чунки тухм дар сармо ва гармои баланд «ях» мекунад, бачаи хурдсол пас аз каме андеша ба чавоби чистон сарфахм меравад.

Чисгони дигари шоир ба мавкею чои исгифодаи харфхои «а» ва «р» робитаи наздик дорад. Масъала дар ин чисгони манзум чунин гу-зошта шудаасг:

Миёни «а» ва «р» се уарфи дигар Бимонй, мехурй ду меваи тар [4, с.297].

Албатта, барои чавоби дурусг, аввал ин мевахоро пайдо кардан лозим асг. Хонандаи хурдсол бояд кушиш кунад, ки аввал номи мевахое, ки бо харфи «а» огоз ёфта, ба харфи «р» анчом меёбанд, пайдо кунад. Пас аз мулохизаву андешахои бачахо маълум мешавад, ки номи ин ду мева, яке ангур ва дигаре анчир будааст, зеро ин мевахо бо харфи «а» огоз ёфта, ба харфи «р» анчом меёбанд.

Чисгонхои нахустини адабиёги хаттии кудакони точик аз китобчаи «Чистонхо»- и А.Лохутй, ки соли 1934 эчод гардида, ба конференсияи Х- и ташкилоти пионерии Осиёи Миёна бахшида шуда буд, шуруъ мегардад [7, с.69-71]. Мавзуи чистонхои А.Лохутй ба проблемахои мухими ибтидои асри ХХ: галабаи Инкилоб, коллекти- вонидани мамлакат, ташаккул ва инкишофи миллатхо, ба хизмати мардум омода шудани навгонихои илму техника бахшида шуда буданд. Чистонхои А.Лохутй бо назм эчод шуда, суолу посух низ бо назм баён гардидаанд, мукобилгузорй ва мукоиса чавхари чисгонхои Лохутианд. Микдори суолу посуххои чисгонхо шаштоанд. Танхо овардани ду намуна аз суолу посух кифоя асг, ки ба мохияти чистонхои А.Лохутй сарфахм равем: Савол: Хазорто буд цондор буд, Хафто бецон цатор шуд, Цавоб: Хазор уштур бо бор буд, Хафто вагон цатор шуд, Боруошон як уазор буд. Боруошон уафт уазор шуд. Боруошон як уазор буд. Боруошон уафт уазор шуд [7, с. 72]. Боруошон як уазор буд. Боруошон уафт уазор шуд. Боруошон як уазор буд. Боруошон уафт уазор шуд [7, с. 72].

«Чистонхои А.Лохутй ,- менависад С.Саидов, - дар равияи чисгонхои халкй гуфта шудаанд. Оханг, вазн ва забони онхо бо услуби чистонхои халкй мувофикат дорад, вале усули пешгирифтаи А.Лохутй аз чистон- хои халкй фарк дорад» (10, 69). Чистон зерин далели ин даъвост:

Савол: Худаш ощн, дилаш об,

Борони у бeхысaб Цавоб:

Аз оуан асту сaxтa Тиллои сaфeдaш - пжта,

Обаш оташ мeбapaд.

Тиллои сaфeд мeapaд.

Дарунаш аз бeнзын пур,

Номаш бувад трактор [7, с.69].

Бa pyxи чиcтoнxoи халкии бaчaгoнa нaздик бyдaни чиcтoнxoи A^oxyrä бoиcи oн шyдaacт, ки кжме аз orao 6o мypypи зaмoн мoли халк шудаанд Ba аз зaбoни бaчaгoн ба гуш мepacaнд. Чиcтoни нoмбypдa аз xaмин кабил чиcтoнxoи шoиp acт.

Aнъaнaи чиcтoнгyй дap aдaбиëти бaчaгoнaи тoчик ба туфайли эчoдиëти A.Лoxyтй ва A.Дexoтию M.Mиpшaкap cap шуда бoшaд xa^ ycyли чиcтoнгyии orao аз xaмдигap фapк мекунад. Macaлaн ба чиcтoнxoи A.Лoxyтй муъчазию кoнкpeтбaëнй xoc бoшaд, ба «Чиcтoнxoи Бoбocaлoм»-и M.Mиpшaкap наклу панддик,й ва кaшoлëбии мазмун мy-шoxидa мешавад. Macaлaн Бoбocaлoм як ^pyx бaчaгoнpo чамъ кapдa ба orao caвoл меди^ад:

- Бачагони азизам,

- Чй аз хама фapбeхтap?

- Чй ширин?

- Диуад цавоби дуруст

- Xaдя аз барои уст [7, с. 69].

- Дорам сaвaлe чунин Чй тeзpaвтap?

Xap кас ба ин саволам Китобчаи зeбae

Бачагон кушиш мекунанд, ки ба ин caвoлxo чaвoби ^pycp дшднд. Aммo чaвoби xeч кaдoми orao Бoбocaлoмpo ^неъ нaмeкyнoнaд. Дap oxиp Му^аббат шм дyxтapaкe ба caвoли Бoбocaлoм чaвoби дypycт меди^ад:

Гуфт: -Аз хама фapбeхтap

Xap сол трвор - трвор

Аз хама тeзpaвтap аст,

Тай мeкyнaд оламро

Хоб аз хама ширинтар

Канду шакар ё асал,

Замини мо мeбaшaд...

Ганцу жъмат мeбaxшaд.

Фикру шёли одам,

Дар як лахра, дар як дам.

Одамро мeкyнaд маст,

Дар назди вай бeкap аст [7, с. 72].

Чи хеле ки мебинем, дap чиcтoнxoи M.Mиpшaкap, мaxcycaн «Чиcтoнxoи Бoбocaлoм» гyзopиши чиагон ва чaвoб муъчазу ^^pOT нест. У ycyли чиcтoнгyиpo каму беш такмил дoдaacт, oн мушахха^ бaëниe, ки xocи жaнpи чист^ acт аз байн бypдaacт.

Дap aдaбиëти хаттии бaчaгoнaи тoчик намунаи аввали чиcтoнxoи мaтeмaтикиpo низ уатод A.Лoxyтй эчoд кapдaacт. Ба кавли С.Сaидoв «Дap байни чиcтoнxoи A^oxyrä чиcтoни «Mo дopeм чандто булбул»?, ки ycлyби paBony coдa дopaд ва ба табъи бaчaгoн хеле мyвoфик acт, ин чиcтoни математикист, ки аз як тapaф бaчapo бapoи xaлли мacъaлaxoи мypaккaб тaйëp кунад, аз тapaфи дигap xaмчyн acapи бадей дap orao x^ot эcтeтикй бeдop мeкyнoнaд» [8, с.75-76].

Чиcтoни «Mo дopeм чaндтo булбул?» талаб мекунад, ки чaндтo будани «шoxи гул» ва чaндтo будани «булбул» муайян кapдa шавад. Шyмopaи «булбул» ва «шoxи гул» аз xoнaндa пинxoн кapдa намеша- вад. Илoвa ба ин, ба xoнaндaи xypдcoл ду вapиaнти чиcтoн пешни^^ мешавад. Вapиaнти 1 : Ma дapeм чандто булбул? Чанд дона хам шит гул,

Агар ба хар шит гул, Биншинад якто булбул ?

Meмaнaд якто булбул, Танхрву бeшaxи гул.

Варианти 2.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Агар ба хар шит гул, Биншинад дуто булбул

Meмaнaд як шaxы гул Дар ин сурат бeбyлбyл [13, с. 46].

Bo^a^ чиcтoн, лyFЗ, мyaммo жaнpxoи oммaвй буда, дap ëфтaни чaвoби oн гypyxи бaчaxo иштиpoк мекунанд. A3 ин чикдт чиcтoни нoмбypдaи A^oxyrä 6o чиcтoни «Kopвoни aчoиб»- и

А.Дехотй, «Чистонхои Бобосалом»-и М.Миршакар, чистони «Чанд гул дорад Гулдаста»-и У.Рачаб то як андоза хамохангй доранд ва ба чистон-булбулон хеле наздиканд. Аммо усули чистонгуии А.Лохутиро беш аз хама А.Дехотй дар чистони «Корвони ачоиб» эчодкорона идома додааст ва мавзуи бахси чистони А.Дехотй мурчахо ва мехнатдустии онхо карор гирифтааст.

Дар чистони»Корвони ачоиб»-и А.Дехотй хам саволхо дар шаш байт дар кофиябандии маснавй ва хам чавобхо дар шаш байт дар кофиябандии маснавй оварда шудаанд, чунончи: Савол: Меравад корвон цатор - цатор, Хурд - хурд асту беуад бисёр. Цавоб:-Хаст ин корвони мурчауо, Ки ба чаццонианд дар равуо. Савол: Мекашад уар куцо, ки хоуад роу: Дар замин, бар дарахт, дар таги чоу. Цавоб:Цасади хурду ин цадар гайрат, Хамаро кардааст дар уайрат... [4, с.293].

Дар бораи мухташшамии чамъияти мурчахо дар адабиёти классикй Сайидо дар «Бахориёт», дар адабиёти муосир А. Дехотй дар чистони манзуми «Корвони ачоиб» ибрози андеша намудаанд. Сайидо дар «Бахориёт» образи мурчаро ба образи шер мукобил мегузорад ва аз забони мурча ба шер мегуяд: «Тифлони ширмасти ман имруз шергир, Хешони нотавони мананд, аз ту комрон». Агар Сайидо ягонагии чамъияти мурчагонро ба ягонагии оммахои халк монанд карда бошад, А.Дехотй дар чистони манзуми «Корвони ачоиб», ки соли 1948 барои кудакону наврасон эчод намудааст, тавассути саволу чавоб ба кувваю бозуи мурчагон бахои баланд додааст:

Савол:- Чист ин корвон, ки нест дар он, На шутур, на аробаву на вагон? Цавоб: Аз бауор аст то ба вацти хазон, Кори уар мурча: кашон - кашон. Савол:- Чист ин корвони уарцогард, Ки бароуаш на чанг асту на гард? Цавоб: Дар зимистон ба хона цой шавад, То бауори дигар ба хобравад [4, с.294].

Махз эчоди ана ин гуна чистону тезгуякхо сахми Дехотиро дар адабиёти бачагона мушарраф намудааст.

АДАБИЁТ

1. Амонов Р. Таърихи адабиёти советии точик.Ч,илди 6. Кисм 1. / Р.Амонов // Адабиёти бачагона. - Душанбе: Дониш, 1982.-346 с.

2. Амонов Р. Адабиёт ва бачагон. / Р.Амонов - Душанбе: Ирфон,1981.- 244 с.

3. Гулчехра С. Сичарог. / С. Гулчехра -Душанбе: Адиб,1988.-320с.

4. Дехотй А. Китоби хониш //Барои синфи дуюми мактабхои ибтидой, нашри 1Х. / А. Дехотй - Сталинобод: Нашр.давл.точик, 1959.-163с.

5. Дехотй А. Куллиёт. Ч,илди 1. / А. Дехотй // Назм.-Душанбе: Ирфон, 1965.-373 с.

6. Дехотй А. Бунафша. -/ А. Дехотй Душанбе: Нашр.давл.точик,1963.- 71с.

7. Лохутй А. Куллиёт Ч,илди 2.- / А.Лохути - Душанбе:Нашр.давл.точик, 1961-443с.

8. Миршакар М. Чистонхои Бобосалом. / М.Миршакар - Сталинобод: Нашр.давл.точик, 1951.- 17 с.

9. Саидов С. Адабиёти бачагона. /С. Саидов - Душанбе: ДДОТ - и С.Айнй, 2019.-с.383.

10. Саидов С. Эчодиёти Абулкосим Лохутй барои бачагон ва наврасон. // Дастнависи дисс. барои дарёфти дарачаи номзади илмхои филол. / С. Саидов -Душанбе, 1986. -199 с.

11. Саидова М. Садриддин Айнй - нависандаи бачагон. / М.Саидова -Душанбе: Ирфон, 1973.-142 с.

12. Саидов С. Адабиёти бачагона. / С.Саидов-Душанбе: ДДОТ - и С.Айнй, 2019.-383 с.

13. Суфиев А. Чистонхои халкии точикй. / А.Суфиев -Душанбе: Дониш,1972.-176 с.

14. Хазраткулова Н.М. Поэтикаи ашъори бачагонаи Убайд Рачаб (дастнависи рисолаи номзадй барои дарёфти унвони номз. илм. филол. / Н.М.Хазраткулова.- Душанбе, 2016.-166 с.

СКОРОГОВОРКИ И ЗАГАДКИ В ТВОРЧЕСТВЕ А. ДЕХОТИ

Автор статьи рассказывает о роли скороварок и загадки в творчестве Абдусалома Дехоти. На самом деле Абдусалом Дехоти написал интересные и трогательные скороговорок и загадки для детей и подростков, которые внесли значительный вклад в развитие детской литературы 30-60-х годов ХХ века.

Например, загадки и скороковорок улучшают и развивают мышление детей дошкольного и ученики старших классов средней школы, и развивает их положительные черта характера.

Небольшие фольклорные жанры, такие как скороговорки и загадки, играют значительную роль в воспитании нового поколения 30-60-х годов ХХ века. Они представляют собой формирование произношения некоторых букв и звуков у учащихся, а загадки, описывающие предметы и события повседневной жизни человека, могут обогатить словарный запас и знания подростков.

Как исследователь детской литературы, Абдусалом Дехоти много использовал загадки и скороговорки в своих учебниках для школьников.

Загадки и скороговорки также имеют большое значение в интеллектуальном развитии детей и подростков.

От детского сада до школы и от младшего до среднего школьного возраста старшие школьники больше интересуются небольшими жанрами народной устной литературой.

Это особенно важно для детского сада и младшего школьного возраста, так как позволяет научиться правильно читать сложные слова и повысить свою грамотность.

Ключевые слова: Абдусалом Дехоти, скороговорка, загадка, учебник, предметы быта, мысль, размышление, повторение, детская литература.

TONGUE TWISTERS AND RIDDLES IN THE WORKS OF A. DEHOTI

The article explores the role of tongue twisters and riddles in the work of Abdusalom Dehoti. In fact, Abdusalom Dehoti wrote interesting and touching tongue twisters and riddles for children and adolescents, who made a significant contribution to the development of children's literature in the 30-60s of the twentieth century.

For example, riddles and tongue twisters improve and develop the thinking of preschoolers and high school students, and develops their positive character traits.

Small folklore genres such as tongue twisters and riddles play a significant role in the upbringing of a new generation of the 30-60s of the twentieth century. They represent the formation of the pronunciation of some letters and sounds in students and riddles that describe objects and events of a person's daily life can enrich the vocabulary stock and knowledge of adolescents.

As a researcher of children's literature, Abdusalom Dehoti used riddles and tongue twisters a lot in his textbooks for schoolchildren.

Riddles and tongue twisters are also ofgreat importance in the intellectual development of children and adolescents.

From kindergarten to school and from elementary to middle school age, older students are more interested in small genres of folk oral literature.

This is especially important for kindergarten and primary school age, as it allows you to learn how to read complex words correctly and improve your literacy.

Keywords: Abdusalom Dehoti, tongue twister, riddle, textbook, household items, thought, reflection, repetition, children's literature.

Сведения об авторе:

Норова Г.Р. - старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova G.R. - senior lecturer teacher in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni: Phone: (+992) 935314731.

ТАШАККУЛИ ШАХСИЯТ ДАР ПОВЕСТИ «МУНИРА»-И ЮСУФ АКОБИРОВ

Цаландарзода Ш.Н.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дигаргунихои бузурги ичтимой, сиёсй, ва иктисодие, ки дар хаёти мамлакат ва халк ба вучуд меояд, бевосита ба хислату характер, маънавиёту чахонбинй ва тамоми фаъолияти чамъиятиву шахсии инсон ба тарзе осори худро мегузорад. Дар адабиёти точик аз солхои 60-70-уми асри ХХ сар карда, низ ин гуна тахаввул ба вучуд омад. Тамоми адибону нависандагон аз байни хамаи жанрхои адабй руй ба киссапардозй оварданд.

Нависандагони точик бо максади ба талаботи бадеию эстетикии давр чавоб гардонидани имконоти жанри повестро хамачониба истифода карданд. Дар адабиёт масъалахои тадкики бадей, ахлоки ичтимой, дунёи ботиниву маънавиёти инсон ба мадди аввал гузашт. Дар чунин офаридахо аз як тараф асоси ичтимоию сиёсй, таърихй ва ахлокиву психологии ин ё он характеру амалиёти персонаж ба тадкик шрифта шавад, аз тарафи дигар вокеахои атроф, масъалахои зиндагй, хислату рафтори одамон аз назари кахрамони асар санчида ва бахо дода мешавад, ки ин аз имконияти васеи чунин тарзи тасвир дарак медихад. Нависандагони точик дар дахсолахои охир мувофики кудрату савияву махорат ва услубу нигориши худ ба дарки бадеии жанри мазкур зиёд пардохтаанд. Махз

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.