Научная статья на тему 'АБДУСАЛОМ ДЕҲОТӢ -МУАЛЛИФИ КИТОБҲОИ ДАРСӢ'

АБДУСАЛОМ ДЕҲОТӢ -МУАЛЛИФИ КИТОБҲОИ ДАРСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1061
48
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ВОЗРАСТ / МЛАДШИЙ И СРЕДНИЙ ШКОЛЬНЫЙ ВОЗРАСТ / ЛИТЕРАТУРНЫЙ ЖАНР / ПЕСНЯ / ПОГОВОРКА / ПОСЛОВИЦА / РАССКАЗ / ЗАГАДКА / КНИГА ДЛЯ ЧТЕНИЯ / СОВЕТСКАЯ ЭПОХА / МОЛОДЕЖЬ / РОДИНА / ТВОРЧЕСТВО / АГИТАТОР / ПОЭТ / ВЛИЯНИЕ / CHILDREN'S LITERATURE / AGE / YOUNGER AND MIDDLE SCHOOL AGE / LITERARY GENRE / SONG / SAYING / PROVERB / STORY / RIDDLE / THE BOOK FOR READING / SOVIET ERA / YOUTH / HOMELAND / CREATIVITY / PROPAGANDIST / POET / INFLUENCE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Норова Г.

Данная статья посвящается педагогической деятельности Абдусалома Дехоти, как автора учебников «Книг для чтений» для 1,2,4 классов средних школ и влиянию авторства этих книг на его творчества как детского писателя. Абдусалом Дехоти является поэтом комсомольской эпохи послереволюционного периода и занимается творчеством стихотворений для детей школьного и дошкольного возраста. А.Дехоти, как автор учебных пособий, написал такие учебники, как книга для чтения для первого, второго, третьего классов. Эти книги по сей день имеют огромное значение и являются образцом составления учебников и пособий для детей школьного возраста. А.Дехоти выступает и творит как поэт-агитатор советской эпохи и идей коммунистической партии. Он в своих произведениях и учебниках гордится своей эпохой. Его творчество воспитывает в молодом поколении советской времени любовь к Родине, преданность советской власти и быть образованным человеком своего общества. Известно, что Абдусалом Дехоти является талантливым исследователем детской литературы: в его таких статьях, как «Адабиёти бачаҳо қафо монда истодааст», «Барои сифати баланди тарҷумаи асарҳои назм», «Дар бораи ашӯлаҳо ва таронаҳои тоҷикӣ», «Барои тараққиёти адабиёти бачагона» («Отстает детская литература», «За качественный перевод стихов», «О таджикских стихах и песнях», «За развитие детской литературы») рассматриваются проблемы таджикской детской литературы, показываются тенденции ее развития и их роль в коммунистическом воспитании нового поколения. Итак, Абдусалом Дехоти играл влиятельный роль в развитии таджикской детской литературы. В изучении и развитии таджикской детской литературы роль Абдусалома Дехоти проявляется ещё и в том, что он использовал переводы произведений русских поэтов и писателей при написании книг для детей дошкольного и школьного возраста.This article is devoted to the pedagogical activities of Abdusalom Dehoti, as the author of the textbooks "Books for Readings" for grades 1, 2, 4 of secondary schools and the influence of the authorship of these books on his work as a children's writer. Abdusalom Dehoti is a poet of the Komsomol era of the post-revolutionary period and is engaged in the creation of poems for children of school and preschool age. A. Dehoti, as the author of textbooks, wrote such textbooks as a reading book for the first, second, third grades. These books are of great importance to this day and are a model for the compilation of textbooks and manuals for school-age children. A. Dehoti acts and creates as a poet-agitator of the Soviet era and the ideas of the Communist Party. He is proud of his era in his works and textbooks. His work fosters in the young generation of Soviet times love for the Motherland, devotion to Soviet power and to be an educated person in their society. It is known that Abdusalom Dehoti is a talented researcher of children's literature: in his articles such as "Adabiyoti bachago khafo monda istodaast", "Baroi sifati balandi targumai asargoi nazm" “Children's literature lags behind”, “For high-quality translation of poetry”, “On Tajik poems and songs”, “For the development of children's literature”), the problems of Tajik children's literature are considered, trends in its development and their role in the communist education of the new generation are shown. So, Abdusalom Dehoti played an influential role in the development of Tajik children's literature. In the study and development of Tajik children's literature, the role of Abdusalom Dehoti is also manifested in the fact that he used translations of the works of Russian poets and writers when writing books for children of preschool and school age.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABDUSALOM DEHOTI, WRITER OF "READER" TEXTBOOKS

This article is devoted to the pedagogical activities of Abdusalom Dehoti, as the author of the textbooks "Books for Readings" for grades 1, 2, 4 of secondary schools and the influence of the authorship of these books on his work as a children's writer. Abdusalom Dehoti is a poet of the Komsomol era of the post-revolutionary period and is engaged in the creation of poems for children of school and preschool age. A. Dehoti, as the author of textbooks, wrote such textbooks as a reading book for the first, second, third grades. These books are of great importance to this day and are a model for the compilation of textbooks and manuals for school-age children. A. Dehoti acts and creates as a poet-agitator of the Soviet era and the ideas of the Communist Party. He is proud of his era in his works and textbooks. His work fosters in the young generation of Soviet times love for the Motherland, devotion to Soviet power and to be an educated person in their society. It is known that Abdusalom Dehoti is a talented researcher of children's literature: in his articles such as "Adabiyoti bachago khafo monda istodaast", "Baroi sifati balandi targumai asargoi nazm" “Children's literature lags behind”, “For high-quality translation of poetry”, “On Tajik poems and songs”, “For the development of children's literature”), the problems of Tajik children's literature are considered, trends in its development and their role in the communist education of the new generation are shown...This article is devoted to the pedagogical activities of Abdusalom Dehoti, as the author of the textbooks "Books for Readings" for grades 1, 2, 4 of secondary schools and the influence of the authorship of these books on his work as a children's writer. Abdusalom Dehoti is a poet of the Komsomol era of the post-revolutionary period and is engaged in the creation of poems for children of school and preschool age. A. Dehoti, as the author of textbooks, wrote such textbooks as a reading book for the first, second, third grades. These books are of great importance to this day and are a model for the compilation of textbooks and manuals for school-age children. A. Dehoti acts and creates as a poet-agitator of the Soviet era and the ideas of the Communist Party. He is proud of his era in his works and textbooks. His work fosters in the young generation of Soviet times love for the Motherland, devotion to Soviet power and to be an educated person in their society. It is known that Abdusalom Dehoti is a talented researcher of children's literature: in his articles such as "Adabiyoti bachago khafo monda istodaast", "Baroi sifati balandi targumai asargoi nazm" “Children's literature lags behind”, “For high-quality translation of poetry”, “On Tajik poems and songs”, “For the development of children's literature”), the problems of Tajik children's literature are considered, trends in its development and their role in the communist education of the new generation are shown. So, Abdusalom Dehoti played an influential role in the development of Tajik children's literature. In the study and development of Tajik children's literature, the role of Abdusalom Dehoti is also manifested in the fact that he used translations of the works of Russian poets and writers when writing books for children of preschool and school age.

Текст научной работы на тему «АБДУСАЛОМ ДЕҲОТӢ -МУАЛЛИФИ КИТОБҲОИ ДАРСӢ»

асархои нависандагони дигарро низ ба риштаи тахкик кашида, шаклхо истифодаи жанрхои эчодиёти халкро муайян намоем.

АДАБИЁТ

1. Асрорй В. Жанрхои хурди фолклори точик. Душанбе: Маориф, 1990.-255 с

2. Икромй Ч,. Духтари оташ (роман). Душанбе: Адиб, 2014. -560 с.

3. Кулиёти фолклори точик: Зарбулмасалхо. Чилди 4. Душанбе. Дониш, 1986. -240 с.

4. Тилавов Б. Суханхои рухафзо. -Душанбе: Деваштич, 2006. -152 с.

5. Худойдодов Б. Романи Чалол Икромй «Духтари оташ». Душанбе. Ирфон, 1967. -109 с.

6. Шукуров М, Л. Демидчик Насри Чалол Икромй. Душанбе. Ирфон, 1979. -139 с.

7. Мачидов X,. Фразеологияи забони хозираи точик. Душанбе, 1982. -106 с.

МЕСТО ПОСЛОВИЦ В РОМАНЕ «ДУХТАРИ ОТАШ» ДЖАЛОЛ ИКРОМИ

В данной статье рассматривается положение пословиц в романе "Духтари оташ" и Джалол Икроми. Автор в своей исследовательской области считает необходимые проблемы одной из приоритетных задач и проводит исследование с чувством высокого бизнеса и самоотверженности. Следует отметить, что бескорыстное занятие-это справедливость, честность и неповторимый автор, который овладевает своим страстным творчеством в современной литературе. Книга содержит материалы из числа студентов, читателей из числа преподавателей и студентов. Кроме того, этот увлекательный писатель, нагруженный своими творческими романами, стал популярным среди других писателей. Джалол Икроми в своих романах вызвал возмущение новостью и общепринятой ассоциацией, которая заставляет читателя читать ее с большим умом.

Ключевые слова: Джалол Икроми, пословицы, писатель, литература, роман, произведения, творчество, проблема, исследование, загадка, лирика, любовь, головоломка.

THE PLACE OF PROVERBS IN THE NOVEL «DUKHTARI OTASH» JALOL IKROMI

This article deals with the position of proverbs in the novel "Dukhtari otash"i Jalol Ikromi. The author in his research field considers the necessary problems to be one of the priority problems and conducted the investigation with a sense of high business and dedication. It should be noted that a selfless occupation is justice, honesty and a unique author who master their passionate creativity in modern literature. The book contains materials from the number of students, readers from the number of teachers and students. In addition, this fascinating writer, loaded with his creative novels, has become a viewing among other writers. Jalol Ikromi in his novels has caused outrage at the news and the generally accepted association that makes the reader read it with great intelligence.

Keywords: Jalol Ikromi, proverbs, writer, literature, novel, works, creativity, problem, research, riddle, lyrics, love, puzzle.

Сведение об авторе:

Давлатов Абубакр -ассистент кафедры философии и культуры Бохтарского государственного университета имена Носира Хусрава, тел.: (+992) 907703096, abubakr.davlatov.9696@gmail. com

About the author:

Davlatov Abubakr - assistant of the Department of philosophy and culture of Bokhtar state University named after Nosir Khusrav, tel: (+992) 907703096, abubakr.davlatov.9696@gmail. com

АБДУСАЛОМ ДЕ^ОТЙ -МУАЛЛИФИ КИТОБХОИ ДАРСЙ

Норова Г.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар огози асри XX Иттиходи Шуравй инсони нав ва бо тафаккуру нигохи тозаро нисбат ба зиндагй руи сахнаи хаёти сотсиалистй овард, бо хамин маром гузаштагони мо то солхои 90-уми хамин сада дар кору фаъолияти мехнатию-ичтимой,таълиму тадрис дар хама зинахои макотиби тахсилоти ибтидоию умумй ва тахсилоти олй аз руи барнома ва дастурхои таълимию методии хамин давра фаъолият намуданд.

Фаъолияти адабию-эчодии Абдусалом Дехотй хамчун муаллифи китобхои дарсй такрибан аз охири солхои 40 шуруъ мегардад. У то навиштани китобхои дарсй аз огози солхои сиюм ба кавли

устод С.Айнй хамчун адиби насли комсомол ба навиштани суруду таронахо ва шеърхо барои бачахо ва наврасон шуруъ карда буд ва ба ин васила ба полати рухй ва хислату характери бачахо ошно гардида буд [3].

Шоир дар ин давра барои бачагон шеърхои зиёде эчод карда зиндагии кудаконро бештар омухт. Шеърхои «Ч,авоб ба оташдихандагони чанг» (1931), «Иди якуми май», «^арзи вичдон» (1936), «Эй булбулакони боги дониш» (1940), «Табрики соли навй» (1941), «Ватани мо шуд аз дигар озод» (1946), «Бахор омад», «Лашкари советй», «Баррачаи ман», «Трактор омад», «Шогирди Ленин мешавем» (1948) [3] ва амсоли инхоро ба табъ расонидааст.

Дар ин давра А.Дехотй махсусан, дар навиштани китобхои дарсй барои синфхои ибтидой фаъолона иштирок мекунад, ин сохаи фаъолияти у диккати уро тадричан бештар ба адабиёти бачагона чалб мекунад. Беш аз хама, у ба хусусиятхои синну солии хонандагони хурдсолаш аз наздик шинос шуд. Хусусияту характер ва табиати онхоро хуб омухт, аз осори оригиналии адибони бачагонаи рус пурмахсул тарчума кард ва сабаки эчодй гирифт,ба равнаки минбаъдаи фаолияти эчодии у махсусан, дар байни солхои 1948-1956 ру ба навиштани китобхои дарсй овардани А.Дехотй фаъолияти эчодии уро хамчун адиби бачахо бештар густариш дод.

А.Дехотй чунин китобхои дарсй барои синфхои ибтидой тахия намудааст, «Китоби хониш» барои синфи 3, «Китоби хониш «барои синфи 4, «Китоби хониш» барои синфи 1 (хамрохии Ш.Ниёзй), «Китоби хониш» барои синфи 2 (хамрохи Е.Эшончонов) тартиб дода нашр кардааст. Бояд тазаккур дод, ки китобхои тахия ва тартибдодаи А.Дехотй аз руи хронология, яъне соли нашр ба тарики зайл карор доранд:

« Китоби хониш « барои синфи 1 бо хаммуаллифии А.Эшончонов соли 1948 ва «Китоби хониш» барои синфи 2 (хамрохи А.Эшончонов) соли 1950, «Китоби хониш» барои синфи 4-ум соли 1959 (ин китобхо минбаъд такроран аз нав нашр шудаанд. [1]

Хамин тавр, иштироки фаъолонаи А.Дехотй дар тартиб додани китобхои дарсй ба кавли С.Саидов «... Уро ба хаёт, табиат ва характери бачагон бештар ошно гардонид, ба у имконият дод, ки на танхо мувофики синну соли хонандагон материалхои адабиёти бадеиро интихоб кунад, худ бевосита барои синну соли муайян асархои тозаву нишонрас ва замонавй эчод намояд.» [3]

Храмин тавр кисми зиёди шеърхои баъди соли 1948 эчоднамудаи А.Дехотй пурра ба синну соли бачагон ва талаботи хонандагони синфхои ибтидой мувофиканд. Ин навъ асархои А.Дехотй рафтору кирдор ва характери бачагони хурдсолро пурра ифода мекунад, ба синну соли бачахо чавобгуянд.

Донишманди адабиёти бачагона будани А.Дехотй аз руи чунин гузоришоти проблемавии у «Адабиёти бачагона кафо монда истодааст», «Барои сифати баланди тарчумаи асархои назм», «Дар бораи ашулахо ва таронахои точикй»,»Барои тараккиёти адабиёти бачагона» мухимтарин воситаи тарбияи коммунистии бачагон, махсусан равшан мегардад [3].

Чун дар ин гузориш хадаф баррасии китобхои дарсии А.Дехотй карор дорад, дар идомаи сухан рочеъ ба ин масъала чанд нуктаро таъкид кардан мехохем. Тахлилу баррасии хамаи китобхои дарсии А.Дехотй кори мушкилписанд аст, мо карор додем, ки танхо ба устухонбандии «Китоби хониш»и синфи 2 нашри соли 1950-ум бо хдммуаллифии А.Эшончонов ба табъ расидааст, ибрози андеша кунем.

«Китоби хониш»и синфи 2 аз 178 сахифа иборат аст. Муаллифони китоби дарсй синфи 2 нашри соли 1950 мувофики талаботи идеологияи замон бо Гимни Иттиходи Шуравй шуруъ кардаанд, пас аз ин, «Гимни Давлатии РСС Точикистон» ва суруди А.Лохутй «Ман пахлавонам» меояд, ки аз 5 банди чормисрай дар кофиябандии аааа омадааст. Суруд дар навъи жанри мусаммати мураббаъ карор дорад. Аз нигохи мавзуъ дар суруд ифтихор, мехнатдустй, сарфарозй аз мехнати суботкорона тараннум шудааст. ^ахрамони лирикй бо оханги мутантан, фотехона мегуяд: Дона мепошам бо зарбдорй, Пахта мечинам бо хушёрй. Сабац мехонам бо номдорй, Ман пахлавонам, ман пахлавонам. Тоцикистонро ман дуст медорам, Кори колхозро бацо меорам. Планро ациб намегузорам, Ман пахлавонам, ман пахлавонам [1, с.5].

Баъд аз ин суруд дар бораи «Ватан -Модар» порчае мансуре оварда мешавад, ки дар он мафхуми «Ватан» ба маънои зодгох, деха, мавзеъе, ки гузаштагон, бобо ва бобокалонхо зиндагй

кapдaaнд, фахмида мешавад, хатто oнpo Moдapи худ медoнем, мoдapе, ки мopo меxypoнaдy мепyшoнaд ва ба мo зaбoн ёд медихад, илм меoмyзaд. Пас аз ин хамин хикмате бyзypг <<Батан-Moдap <<, 6o суха^^ oкилoнaи халкй бappacй мешавад, аз чумла : Лаънат ба касе к-аз ватан канда шавад, Афтад ба гарибию, ба кас банда шавад! [1, с. 6].

Дамин усули аз нигохи мaвзyъ, мyндapичд FOя, чoбaчoгyзopии мaвoд минбаъд 6o низoм pиoя мегapдaд, баъд дap мaвзyи дигap шеъpи A.Лoxyтй «Хaйpбoд, Mocквa» oвapдa шудааст, ки аз 5 банд ибopaт аст. Бaндxo дap шакли кoфиябaндии аабб (банди якум ва дуюм), бандам сеюм, чopyм дap шакли кoфиябaндии ааба ва банди панчум аабб oмaдaacr. Ин шеъpи A^oxyrä аз нигохи ycryxoнбaндй хеле чoлиб аст, масъалан банди аввал: Эй рафицони Maскaв, Mехpубoнoни Maскaв. Бар шуморахмат, рахмат! Иззату хурмат, хурмат! Банди дуюм: Омадем осон, осон, Руйи Maскaв дар чашмон. Mеpaвем мушкил, мушкил, Сурати Maскaв дар дил.

Байти дуюми банди дуюм дap банди панчуми ин шеъp хамчун байти васила тaкpop мешавад:

Омадем, осон, осон,

Руйи Maскaв дар чашмон.

Mеpaвем мушкил, мушкил,

Сурати Maскaв дар дил [1, с. 7].

Чунин тapзи тасв^ ва баён бapoи бappacии маъши калидию меx,вapи шеъp ва зуд xoтиpинишин шудани oн дap xoтиpи бaчaxoи синни xypди мактабй имкoнияr фapoxaм меoвapaд.

Пас аз шеъp бoз дap дapcи дигap пopчaи мaнcyp пешниxoд мегapдaд, ки «Maмaлaкaти мo» нoм дopaд. Баъд тapoнaи <<Гул кун хамеша»-и M.Mиpшaкap oвapдa шудааст, ки аз 10 банди чopмиcpaй ибopaт буда, низ дap мaвзyи тавсифи Батани мухташаму ягoнa бахшида шудааст: Эй Ватани мо, Ту дилрабой, Эй гулшани мо, Ту дилкушой. Гул кун, Ватанцон, Ту бехазонй, Чун бахти моён, Доим цавонй...[1, с.8]

Баъд аз ин дap бopaи мaвзyи «Кито6-дусш вaфoдop аст», <<Китоб-маслихатчии мocт», «Kитoбxoниpo ёд гиp!» нaмyнaxo oвapдaacт: 1.Kиroб.

Дуст медорам туро, эй хамдами цонам китоб ! Аз сахар то шом бо шавцу хавас хонам китоб! Аз ту мегирем моён дарси илму маърифат, Аз ту шоду хуррамам, эй махрами цонам китоб!....

Пас дap cyпopиш oмaдaacт: Чистони зеpинpo бoдиккaт xoнедy мaънoяшpo ёбед:

Х^амдаме дорам, ки беовоз сухбат мекунад,

Бе дахону бе забон нацлу ривоят мекунад.

Хушу ацлу завц афзун мекунад гуфтори у,

Аз кадомин фан, ки мехощ хикоят мекунад? [1, с.13].

Mинбaъд пас аз чистони манзум бoз пopчaи мaнcyp хишяе «Maктaб дap беша»-и нависандаи pyc Б. Ивaнoв oвapдa шудааст, ки аз фашлияти бaчaxoи нaвpac ва ëpии ora,o дap зaмoни чанг ба rap^sa^o кисса мекунад. Дамчунин манзумаи шoиp Myxиддин Фapxaт <<Кй чй opзy мекунад» хдмчун мaвoди таълимй инrиxoб шyдaacr.Aз мyндapичaи манзума бapмеoяд, ки бaчaxo K^np, Maъpyф, Macъyд шaбoнa дap г^ди кypcие нишаста xap яке opзyи касбу xyнapи oяндaи худ мекунанд. Яке пас аз хатми мактаб opзyи ба мактаби oлй дoxил шудан, дигapе opзyи мухандис

шудан,саввумин орзуи табиб шуданро хавас кардаанд. Мегуянд, ки орзу агар ними давлат бошад, амалишавии орзу ин давлат аст. Мухтавои манзума хамин маънеро талкин мекунад [1, с.16-18].

А.Дехотй хамчун муаллифи китобхои дарсй ва омузгору шоири бачахо синну сол, чахони андеша, холати рухй ва кору фаъолияти бачахоро вобаста ба замон дар мадди назар карор додааст. У на танхо хикоя, манзума, суруду таронахо, чистон, инчунин аз адабиёти шифохй барои бачахо зарбулмасалу маколхо низ намуна овардааст. Масъалан; ба ин зарбулмасалхо мутаваччех мешавем, ки мазмуну мундаричаи тарбиявию таълимии хотирмон доранд. Масъалан: «Дар хама кор машварат бояд, кори бемашварат наку н-ояд»,»Беша бе шер нест,дарё бе мохй»,»Бетамизихои мардум аз сухан пайдо шавад», «Аввал андеша,баъд аз он гуфтор», аз хамин чумлаанд, ки мазмуну мундаричаи хеле муаассири тарбиявй доранд [1, с. 18] .

Бояд таъкид кард, ки А.Дехотй хангоми интихоби мавзуъхо ва чобачогузории онхо бодиккатона, масъулиятшиносона муносибат кардааст. Хамин аст, ки китобхои дарсии тартиб додаи у барои хонандагони синфхои ибтидой такрор ба такрор борхо нашр шудаанд ва то имруз арзиши худро гум накардаанд.

Аз ин чанд намунаи фишурда маълум мешавад, ки Абдусалом Дехотй хангоми тахияи китобхои дарсй хусусияти синну солии бачахоро пурра ба инобат гирифтааст, маводхои манзуму мансури адабиёти хаттй ва шифохйро бодиккат омухта, гурухбандй намудааст, ба масъалахое эътибор додааст, ки барои сайкалу кавй гардонидани хотир ва дониши бачахо хеле мувофиканд ва ин тачрибаи ба китобхои дарсй шугл варзидани у бехуда нарафтааст, дар эчоди шеъру хикояхои бачагона тарчумаи осори манзуму мансури адибони рус барои бачахо имконияти васеъ фарохам овардааст.

АДАБИЁТ

1. А.Дехотй .А.Эшончонов.»Китоби хониш» барои синфи 2-уми мактабхои ибтидой. Сталинобод: Нашриёти Давлатии Точикистон, 1950. -178с.

2. А.Дехотй.»Китоби хониш» барои синфи 2-уми мактабхои ибтидой.Сталинобод:Нашриёти Давлатии Точикистон,1959 -145 с.

3. С.Саидов.А.Дехотй-адиби бачахо.Душанбе:ДДОТ ба номи С.Айнй,2007. -68с.

4. С.Саидов. Адабиёти бачагона-Душанбе: Маориф, 2019 -383 с.

5. Р.Амонов. Адабиёти бачагона.-Душанбе:Маориф, 1982 -346с.

АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ - АВТОР УЧЕБНИКОВ «КНИГА»

Данная статья посвящается педагогической деятельности Абдусалома Дехоти, как автора учебников»Книг для чтений»для 1,2,4 классов средних школ и влиянию авторства этих книг на его творчества как детского писателя. Абдусалом Дехоти является поэтом комсомольской эпохи послереволюционного периода и занимается творчеством стихотворений для детей школьного и дошкольного возраста.А.Дехоти, как автор учебных пособий, написал такие учебники, как книга для чтения для первого, второго, третьего классов. Эти книги по сей день имеют огромное значение и являются образцом составления учебников и пособий для детенй школьного возраста. А.Дехоти выступает и творит как поэт-агитатор советской эпохи и идей коммунистической партии. Он в своих произведениях и учебниках гордится своей эпохой. Его творчество воспитывает в молодом поколении советской времени любовь к Родине, преданность советской власти и быть образованным человеком своего общества. Известно,что Абдусалом Дехоти является талантливым исследователем детской литературы: в его таких статьях, как «Адабиёти бачахо цафо монда истодааст», «Барои сифати баланди тарцумаи асархои назм», «Дар бораи ашулахо ва таронахои тоцикй», »Барои тарацциёти адабиёти бачагона» рассматриваются проблемы таджикской детской литературы, показываются тенденции ее развития и их роль в коммунистическом воспитании нового поколения. [3]. Итак, Абдусалом Дехоти играл влиятельный роль в развитии таджикской детской литературы. В изучении и развитии таджикской детской литературы роль Абдусалома Дехоти проявляется ещё и в том, что он использовал переводы произведений русских поэтов и писателей при написании книг для детей дошкольного и школьного возраста.

Ключевые слова: детская литература, возраст, младший и средний школьный возраст, литературный жанр, песня, поговорка, пословица, рассказ, загадка, книга для чтения, советская эпоха, молодежь, Родина,творчество, агитатор, поэт,влияние.

ABDUSALOM DEHOTI, WRITER OF «READER» TEXTBOOKS

This article is devoted to the pedagogical activity of Abdusalom Dekhoti, as the author of textbooks "Books for Reading" for 1, 2, 4 classes of secondary schools and the influence of the authorship of these books on his work as a children's writer. Abdsal Dekhoti is a poet of the Komsomol era of the post-revolutionary period and is engaged in the creation ofpoems for children of school and preschool age. A. Dehoti, as the author of textbooks, wrote textbooks such as a book for reading for the first, second, third grades. To this day, these books are of great importance and are a model for the preparation of textbooks and manuals for children of school age. A. Dekhoti speaks and creates as a poet-agitator of the Soviet era and the ideas of the Communist Party. He is proud of his era in his works and textbooks. His work brings up in the young generation of Soviet times love for the Motherland, devotion to Soviet power and be an educatedperson of his society.

It is known that Abdsal Dekhoti is a talented researcher of children's literature: in his articles such as "Adabiyoti бачазр цафо monda istodaast," "Baroi sifati balandi тарцумаи асарцои nam," "Dar borai ашулщо va тарона^ои тоцики," "Baroi таращиёти adabiyoti bachagona" consider the problems of Tajik children's literature, shown [3]. So, Abdusalom Dehotiplayed an influential role in the development of Tajik children's literature. In the study and development of Tajik children's literature, the role of Abdusalom Dekhoti is also manifested in the fact that he used translations of works by Russian poets and writers when writing books for children of preschool and school age.

Keywords: children's literature, age, younger and middle school age, a literary genre, the song, a saying, a proverb, the story, a riddle, the book for reading, the Soviet era, youth, the Homeland, creativity, the propagandist, the poet, influence.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра -старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova Gulchehra — a senior lecturer in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical Universite named after Sadriddin Ayni: tel: (+992) 935314731.

ФАРЦИ СУЖАИ ДОСТОНИ МАРЯМ ДАР «ТАР^УМАИ ТАФСИРИ ТАБАРЙ» ВА «ТАФСИРИ СУРОБОДЙ»

Абдуцабборова М.А.

Донишгохц саноатии Тюмен

Бо ривочи тафсирнигорй дар каламрави таъриху фарханг ва адабиёти форсу точик чанбахои мухталифи достони Марям дар баробари дигар киссахо бо шевахои хоси нигориш тачассум ёфтааст. Дар «Тафсири Сурободй» низ чузъиёти достони Марям ба таври муфассал накл шудааст. Киссаи мазкур асосан дар ин тафсир низ дар чараёни шарху тафсири ду сура -«Оли Имрон» ва «Марям» омадааст. Кисматхои достони мазкур дар ин тафсир асосан хамон чузъиёте мебошанд, ки марбут ба назри модари Марям, таваллуди Марям, ба савмаа дода шудани Марям, Марям ва Закариё, омадани гизохои осмонй, Марям ва Чабраил, таваллуди Исо ва монанди ин мебошанд.

Аз мухимтарин шабохатхои ин тафсир ба китоби «Тарчумаи Тафсири Табарй» дар он зохир мешавад, ки дар ин китоб низ киссахои пайгамбарон ба пуррагй ва мукаммал накл гардидааст, ки бо назардошти сабки чаззоби баён доштан бархе аз киссахояш ба таври баргузида ба эхтимоми пажухишгарон ва донишварони мухталиф чун Ях,ёи Махдавй, Махдии Бино, Парвиз Нотили Хонларй, Мухаммад Човиди Саббогиён дар шакли китобхои алохида ба мачмуи достонхои ин тафсир бо номи «Кисаси «Куръони мачид» интишор ёфтаст [2, с.254].

Дар баробари вучуди чунин шабохатхо сабки баёни тафсир дорои хусусияти хосаи худ дар баёни киссахои пайгамбарон мебошад, ки дар тафосири дигари чомеъ ба назар намерасанд. Дар чараёни баррасии достони Марям дар ин асар ба бархе аз онхо ишорат хохад рафт.

Аз чумла, кисмате аз сужаи достон, ки ба назри модари Марям марбут аст, дар ин тафсир чунин омада:. ' J ^ ^ <-0^ Jj чО и'З^г [3, 3, 35]. Чун гуфт: зани Имрон номаш Данно:

Худовандо, ба дурустй, ки паймон кардаму дарпазируфтам аз бахри Ту он чй дар шиками ман аст,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.