Научная статья на тему 'СВЯЗЬ "БАХОРИОТ" САИДО С ДЕТСКОЙ ЛИТЕРАТУРОЙ'

СВЯЗЬ "БАХОРИОТ" САИДО С ДЕТСКОЙ ЛИТЕРАТУРОЙ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
121
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОЭМА / "БАХОРИОТ" / САИДО / ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ТЕМА / ФОРМЫ / ХАРАКТЕРИСТИКА / ВОЗРАСТ / РОЛЬ / ПРИМЕР / СВЯЗЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидов Саидрахмон, Шоев Абдухамид Абдунабиевич

Каждый литературный жанр имеет свою тему и форму в зависимости от возраста и понимания предполагаемого читателя. Однако среди такой литературы есть такие, которые не ограничены конкретным возрастом. «Бахориот» Саидо - является одним из них, которую можно прочитать в любом возрасте. Следовательно, эта статья обсуждает характеристику этой работы и определяет ее отношение к детской литературе. Результаты этого исследования принесут пользу исследователям и преподавателям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE RELEVANCY OF BAHORIYOT BY SAIDO TO CHILDREN LITERATURE

Each literature genre has its own theme and form according to the age and understanding of its purported reader. However, amongst such literature, there are some that are not restricted to a specific age. Bahoriyot by Saido is one of them which can be read at any age. Hence, this article discusses the characteristic of this work and identifies its relevancy to children literature. The outcome of this research will benefit researchers and teachers.

Текст научной работы на тему «СВЯЗЬ "БАХОРИОТ" САИДО С ДЕТСКОЙ ЛИТЕРАТУРОЙ»

Муллоев Абдусамад - доктор филологисеский наук, профессор кафедра теории и истории литературы Таджикского государственного педагагического университет имени С.Айни Тел: (+992) 917585877 About the author:

Mulloev Abdusamad - doctor of philological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Literature of Tajik State Pedagogical University named after S.Ayni, Tel.: (+992) 917585877

ИРТИБОТИ «БАХРРИЁТ»- И САЙИДО БА АДАБИЁТИ БАЧАГОНА

Саидов С., Шоев А.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айнй

Маъмулан дар эчоди осори адабй, дарку фахми мазмуну мундаричаи он аз чониби хонандогон хамеша дар мадди назари адибони аршади мо будааст. Ин раванд чунон бармалост, ки онхо осори хешро бевосита шарху тавзех карда, рохи маърифатро аз хар чихат хамвору сахл намудаанд. Ба ин сабаб, дар адабиёти классикй шархи дохилй, шархи худй ва шархи шоирона ба вучуд омадааст. Дар ин хусус Мавлоно ба сарохат фармудааст, ки: "Х,ар чи мегуям ба кадри фахми туст, Мурдам андар хасрати фахми дуруст". Биноан, адибон дар фаъолияти эчодии худ савияи дониши хонандагон ва дарачаи маърифати эшонро сарфи назар накардаанд. Зеро онхо медонистанд, ки асар на барои худ, балки барои дигарон навишта мешавад ва он бояд чунон офаридида шавад, ки кобили мутолиа бошад ва таваччухи рузафзуни хонандаро ба вучуд ораду сахл маърифат гардад. Аз чумлаи асархое, ки бо дарназардошти масоили мазбур эчод шуда, дарку фахмаш ба синну сол махдуд нест, «Бахориёт» Сайидои Насафй мебошад. Ин асари тамсилй чунон эчод гардида, ки хонанда дар дилхох синну сол мутолиа кунад, чизи муфидеро мувофики савия, завк ва дарку фахми худ гирифта метавонад. Бо ин вижагй «Бахориёт» дар эчодиёти шоир мавкеи намоёнро ишFOл мекунад.

«Бахориёт» ё «Х,айвонотнома» ягона достони тамсилии Сайидо буда, аз мукаддима, кисми асосй ва хотима иборат аст. Мукаддимаи асар хамчун анъана, ситоиши Худо ва наъти расулу ёронашро дар бар гирифтааст.

Кисми асосии достон аз худтаърифкунии муш огоз гардида, ба омадани мурча поён меёбад. Шоир дар охири достон ба муносибати зикри таърихи таълифи он асосгузори дини ислом -Мухаммадро дубора ном бурда, бо хамин асарро ба охир мерасонад. Достон ба тарики масал сохта шудааст, ки дар он гуфтугуи хайвонот ва амалиёти онхо тасвир меёбанд. Сайидо тавассути образи хайвонот фикри асосии худро ифода намудааст.

«Бахориёт» аз чихати сохт ва тарзи кофиябандй дар шакли кофиябандии газал ва касида-ба, ва, га...буда,ба гурухи маснавихо дохил намешавад, балки ба мисли газал ё касида танзим меёбад ва дар вазни музореъи мусаммани ахраби макфуфи махзуфи максур (- - У / - У - У/ У - - У / У - ~ ) таълиф шудааст. Илова бар ин, дар «Бахориёт» таъкид мекунад,-Н.Сайфиев: «гурухи хайвонот барои сухбат якбора чамъ намешаванд, балки якто-якто паи хам бар зидди харифи худ меоянд ва дар охир гурухи хайвонот ба вучуд меоянд, яъне 18 хайвони ба хам зид паи хам пайдо мешаванд, ки онхоро бо рафтору хислати худ ба ду гурух таксим кардан мумкин аст: Ба гурухи якум 17 хайвони аввал (муш, гурба, саг, гусфанд, гург, гов, уштур, сангпушт, хорпушт, рубох, харгуш, маймун, оху, паланг, фил, карк ва шер) дохил мешаванд; ба гурухи дуюм бошад, танхо мурча меистад, ки лашкари у аз хама бештар буда, маглубнопазир аст» [1, с.202-203].

Дар назми достон Сайидо аз услуби махсусе истифода намудааст, шоир дар он «тасаввуроти халкро нисбат ба хусусияти хар як хайвон ба назар гирифтааст» [1, c.203], яъне аввал тарафхои мусбати хайвон аз тарафи худаш, баъд чихатхои манфии онро хайвони мукобилаш баён мекунад. Дар таърихи адабиёти форсу точик ин тарзи баён ходисаи нав аст. Агар хар хайвон дар аввал сифатхои мусбати худ ва авлоди гузаштаашро гуяд, вале харифи он хайвон чихатхои манфии уро баён намуда, боз ба худситой мегузарад. Масалан, муш мегуяд: Дорам дар даруни хона зи анвои хурданй, Аз арзану цувориву мошу биринцу нон... Хар кас, ки ёфтааст таваллуд ба соли муш, Гардад чу ман бауушу адофауму нуктадон... Ацдоди ман ба мири мушон такя мекунад, Имруз дар баробари ман кист дар цауон? [4, c. 652]. Мисраи охир водор менамояд, ки гурба уозир шуда, ба муш ме-гуяд: Эй беадаб, ту шарм надорй зируи ман? Ацдоди ту шуданд уама пешиман калон.

Обои олии ту бувaд кyршaбnaрaк, Абноъи софили ту :au as цинси сифтгон. Пур кaрдaй зи хок, 6a :ap хот рaфmaй. Эй хот^ои хтк зи дaсmu ту хокдон. Дaндонзaнuсm кори ту :ap цо, ки донaeсm, %acmü pamema душмaнu aнборu мaрдумон [4, c. б53J.

Пас аз ин гypбa ба xyдтaъpифкyнй гузашта, дap oxnp ифтиxоpмaидоиa чунин ишоpa мекунад:

Aзбaскu дйр миёти мaрдум мукaррaмaм, Цоям :eмeшa :acm 6a тулри мe:мон.

Киссаи хайвонот хамин тapик давом ка^да, ба хоз^ шудани шеp ва чавоби окилонаи мypчa ба оxиp меpacaд.

Шеp пайдо шуда, чй гунагии xyдpо ситоиш мекунад ва дap оxиp ме^яд: Бa щр ки бuнгaрaм, цuгaрaш об мeшaвaд, Аз мрр кaмmaрaн бa чaшмaм бa:одурон [4, c. бб9J.

Бо шунидани ин мypчa хоз^ мешавад ва шеppо мулзаму банд мекунад. Myp4a ба шеp бо ифодаи «Рустами замон» xитоб кapдa, пас, ба шеp бо таъкид мегyяд: Аз иттифоки м'рршгон гофилй мaгaр? Bam шро щкир шумориву ноmaвон?... Тифлони шeрмaсmu мaн имррз шeргuр, Хeшонu ноmaвонu мaнaнд œ ту комрон. Мyрe шунuдaй, ки Сулaймонu вaкmро Бaр a:дu худ бa рони мaлaх кaрдa мe:мон. Ин руmбa шуд муястри y ae шuкaсmaгй, Bam чй щдди мyрчaву тштри гaрон [4, c.670J.

Чуноне ки мебинем, тамоми обpaзxои «Бaxоpиëт» тамсилианд ва бо xa-paEary амалдати xyA мисли одам тасв^ мешаванд ва xap кадоме аз ин обpaзxо бо астату paфтоpи xyд xycycияти ^p^ аз одамони мансуб ба синфи xyкyмpонpо ифода менамоянд. Масалан, обpaзи мypчa-иaмояидaгоии синфи мехнаткаш, обpaзи pyбоx -гypyxи ахли ситами макк^, обpaзи гypг -^ухи дappaндaгон [1, c.204] ва Faйpapо ифода кapдaaнд.

Сайидо тapaфдоpи обpaзи мypчa буда, ба воситаи ин обpaз табакаи истехсолкунандаи чамъияти замони xyдpо ифода кapдaacт ва нисбат ба табакахои мyфтxypи замонаш, ки дap обpaзи 17 хайвон ифода ëфтaaнд, бapтapй доштани оиpо исбот намудааст. Чуноне ки мебинем, Сайидо мapдyми меxиaтиpо кувваи бyзypги чамъият хисоб мекунад ва ин кyввapо танхо дap иттифоку ягонагии онхо мебинад. «Аз иттифоки мypчaгон Fофили мaгap» гуфтани шоиp ишоpa ба хамин маънист. Ё ин ки Сайидо бо ифодаи «Тифлони шеpмacти ман имpyз шеpгиp» кувват гиpифтaии ахли меxнaтpо нишон додааст, ки дap замони y ин холат дap шакли исенхои озоддаохии зиддифеодалй нaмyдоp гашта, xap pyз тезутунд мешуд [1, с.204]. Вале гypyxxои чамъияти xyкмpон муттахид шуда, ин иcëиxоpо пaxш менамуданд. Масалан, байти зеpин ки дap xотимaи acap пас аз cyxaнони мypчa овapдa шудааст: «Чун ae зaбонu мyрчa ин :йрф шуд бaлaнд, Tamnrn кaрдa -кaрдaрaсuдaнд вa:шuëн» [4, c.670j.

Ин байт чунин маънй доpaд, ки aгapчи шеp .n^rap xaйвоиxоpо мaFдyб кapд, вале xyдaш аз тapaфи мypчa ба мaFлyбият дyчоp гapдид ва бap зидди xyд кувваи бyзypгеpо мушохида намуд. Аз ин сабаб, хайвонхо бap зидди мypчa иттифок кapдaид, забон як намуданд. Аслан, онхо душмани якдигapaид, вале диданд, ки шеp дap бapобapи мypчa мудзам шуд, ба хам муттахид гapдидaнд. Хулосаи Сайидо ин аст, ки табакахои болоии чамъият аз чихати химояи манфиати шaxcй ба хам дж^ зидданд, ба мукобили якдигap жво мебapдоpaид, вале бapои химояи манфиати синфии xyд ëpиpacоиy хомии якли^ мешаванд, бинобap ин аз якли^ yзp xоcтa, ба хам иттифок мекунанд.

Маъдум аст, ки Сайидо дap «Бaxоpиëт» aфкоpи ичтимой ва сдасии xyдpо пapдaпyшонa ба воситаи обpaзxои тамсилй ифода кapдaacт, вале ин тapзи тacвиp бapои ба xониши бачагону нaвpacон воpидшaвии «Бaxоpиëт»-и Сайидо монеа эчод нaкapдaacт, бapъaкc иpтиботи онpо ба aдaбиëти бачах,о ба вучуд овapдaacт. Сабаби ин, пеш аз хама дap он аст, ки Сайидо дap таъдифи «Бaxоpиëт» аз aдaбиëти шифохии мapдyм хамчун capчaшмaи aдaбиëти xaxm огохона истифода бypдaacт. Аз ин лихоз, хангоми тacвиpy бappacии xap пеpcонaжи тамсилии достон хам сифатхои нек аз номи xyди пеpcонaж ва хам сифатхои бади y аз номи пеpcонaжи мукобил бaëн гapдидaacт.

Сайидо хангоми гуфтуг^ (мукодама)-и хайвонот хам сифатхои бад ва хам сифатхои неки пеpcонaжxои тамсилии достонаш аз накду pивоятxои xaлкй фapовон истифода менамояд, ки ин

naA^na, хдм oxarnrc xanKï вa хдм мyaccиpии дocтoни тaмcилиpo ду 4a4A aфзyдaacт. Ин naAHAa, яънe ca6^ oxarnrc xanK^ зaбoни acap боиш тaвaччyхи бaчaхoвy нaвpacoн гapдидaни «Бaхopиëт»-и Сaйидo шyдaacт. Инaк, чaнд шмуш aз бaъзe pивoятхoи xanKHe, ки дap «Бaхopиëт» 6a мyшoхидa мepacaнд. Бaйти зepин aз xyдcифaткyнии муш: Хар кас ки ёфтаст таваллуд ба соли муш, Гардад, чу ман, бауушу адофауму нуктадон [4, c.652J.

Ин pивoят xycyc^-rn мapдyмй дopaд, яънe xap кac ки дap coли муш тaвaллyд ë6a^ бадавлат мeшaвaд.

Дap бaйни мapдyм инчунин тaъбиpи «^йи гypбa пахлуи мехмшн» xeлe мaъмyл acx, aз зaбoни гypбa чунин бaëншyдaacт:

Aзбаскu дар мшш мардум мукаррамам,

4,oям гамета x;œm ба пaxflуu ме^мсн [4, c. 653J.

Бaъзe cифaтхoи мaнфии iyp6a гз зaбoни caг бaëн мeшaвaд:

Монанди дуд дuдaдaрonсm кори ту,

Аз дар бурун кунанд, дaрou 3u moбдoн.

Дар хонае, ки як нафасе нест хурдани,

Бар бoмxlo бaрoмaдa гарди фuгoнкунoн.

Тuфлoну aкрaбou m-у, эй дуздu кжалес,

Омухmaнд дaрбaдaрuрo 3u мoдaрoн [4, c. 654J.

Macana^ ин сифат^ри хуби саг 8з зaбoни xyn^ y бaëн шyдaacт:

..Лз хонае, ки трчаи ноне ба ман расад,

Шаб mo ба руз бар дaрu уям нuгaxtбoн...

...Бо он ки уаст мартабаи олие маро,

Дoрaм мaнu muкaсma кlaнoam ба усmухoн [4, c. 654J.

вокщ буд^ 8з вaфoдopии caг 6a coхибaш дaлoлaт мeкyнaд.

Дap бapoбapи ин, бaъзe cифaтхoи бaди caг aз зaбoни гycфaнд бaëн мeшaвaд, ки aз aзaл xoc 6a тaбиaти caгoн acr:

Гуфт: Эй nm^u шумнафас, уадди худ шинос, Бар устухони ман марасон ин уама забон [4, c.655J! E ин ки:

Пайваста кори ту цадалу цанг бо гадост, Баростонтунолакунон,y асозанон... [4, c.655J.

X,apчaнд гурт дappaндa aCT, вaлe дap xo6 дидaни гypг дap бaйни мapдyм фоли нeк дoниcтa мeшaвaд вa 6a ин мaънй 8з зaбoни гypг чунин ишopa мeкyнaд: Дар хоби хеш уар кас ки бибинад шабе маро, Гардад зи юмни ман уамаи руз шодмон [4, c.656J. Чун гов мерасад, ба гург мегуяд: Гургй, валек цатраи борон надидй, Нашнидаастгушиту овозисагон...[4, c.657J.

Ин ишopa 6a он aCT, ки гуртон 8з caгoн xapoc дopaнд. Ё дap 6anrn .n^ap:

Гау сулу мекунй ба чутну гау цанг,

Гургоштист кори ту тйваста бо шубон [4, c. 657J.

Аз ин 6am' чунин мaънй 6ap мeoяд, ки дустии гурт доимй нecт вa шoиp онрт 6о кaлимaи «гуртоштй» ифoдa кapдaacт, ки дap зaмoни Сaйидo вa имpyз вoжaи «гуртоштй» дap зaбoни мapдyм фapoвoн иcтифoдa мeшaвaд.

C^ax^^ мycбaти гов дap «Бaхopиëт» aз зaбoн xyди y 6a вокщят нaздик oвapдa мeшaвaд:

Гоуе ба гирди хирмани деуцон шавам ба чарх,

Гоуе ба халц шир диуам, уамчу модарон.

Aцдодuман ба Одаму Хаво баробар аст,

Яъне марост гови замин аз бародарон [4, c. 657J.

Ин cифaти гов ишopa 6a он acr, ки гoвpo дap бaъзe кишвapхo мyкaддac мeшyмopaнд. Tyë гyзaштaгoни гов 6a Одaмy Хдво 6apo6ap бyдaaнд. Ba ин pyбoии Хaйëм 6a ин дaлeл acт: Говест дар осмон номаш Парвин, Гови дигаре нуууфта дар зери Замин. Чашми хирадат кушой, эй аули яцин, Зеру забари ду гов мушти хар бин.

Дap ^хо^инии oдaмoни души к^дим чунин aK^ae мaвчyд aCT, ки Зaмин дap 6олои шoxи гов Kapop дoштaacт вa гови ,n;ffl,ape дap aвчи фaлaк 6о номи Пapвин мaвчyд бyдaacт, ки Хaйëм мaвчyдияти ин ду гoвpo 6a мушти xap 6apo6ap дoниcтaacт. XaTO дap бaъзe кишвapхo (Х,инд) гoвpo имpyз хaм мyкaддac мeдoнaнд.

Дap «Бaxоpиëт» xyдcифaткyнии Уштyp ба гумони мо вокей ва дypycт аст, Yrnryp xyдpо чунин сифат мекунад:

..Лaйвaсma хор мeхyрaму бор мeкaшaм, Харгиз нaгaшma хоmuрaм аз сорбон. Хор цо, ки будaaм бо ду зону нишастаам, Дaр бар кашида цомau малла, чу суФшн [4, c.658J.

РУ6ох, ки яке аз пеpcонaжx,ои тамсилии «Бaxоpиëт» аст, дap байни мapдyм бо з^акИ, фиpебгapй ва aйëpию мaккоpй шyxpaт доpaд. Дap «Бaxоpиëт»-и Сайидо pочеъ ба баъзе сифатхои бади y низ ишоpa paфтaacт:

...Манмуддameсm, хотдариндammкaрдaaм, Нaкmодaaм ба фц кас a3 худ достон. ..Го^ки ру ба ррй шавад душиат маро, Ёбaм зи pyu окли худ a3 джти eaü aмoн [4, c. бб1 J.

Хapгyш, ки низ аз пеpcонaжx,ои тамсилии «Бaxоpиëт» аст, ба фиpебгapию макк^ии pyбоx ишоpa намуда мегуяд:

...Шо6.о paeñ чу дузд ба сyu мауаллауо, Чaшмxlouхудчapoгкуни6axpuмокиён... [4, c.бб2J.

Хapгyш хамзамон сифатхои неки xyдpо номбap намуда, аз чумла таъкид менамояд, ки paвFaни y бapои табобати дapди уст^он xеде муфид будааст: Моланд агар ба пайкари худ paвгaнu .rnpo, Бешжку шуб..a, дaфъ куно0 дapдu устухон [4, c.662. Тавсифи сифати тки о:у: Дар да:р агарчи сурати ман тст одами, Лeкuн марост cуpamu неку, чу дuлбapoн. Чошмом бувад зи гaмзau Ло^лы бapaндamap, Девонш мананд, чу Моцпун napueauion [4, c. бб4J.

Бояд таъкид намуд, ки «Бaxоpиëт»-и Сайидо аз ин лих,оз, на танх,о дap байни калонсолон, инчунин дap байни бачагони синни xyp,ny мданаи мактабй махбубияти xоca доpaд ва чун acapи ба до^аи xоииши бачагон доxил гapдидaи Сайидо деp боз виpди забонхост. Сабаби асосии ба доиpaи xониши бачагон доxилшaвии «Бaxоpиëт», пеш аз хама бахсу мyиозиpaи шавкангези 18 хайвон ва мaxcycaн, ба забони одамй ифшошавии гуфтугую мубохисаи онх,о мебошад.

Шояд xycycияти тамсилии достон, тapзи тacвиp, воситахои бaëии acap, забони фасех ва гуфтугуии пеpcонaжx,о ба забони одамй (дap боло ишоpa шуд С.С., Ш.А.) ба он сабаб шуда, ки «Бaxоpиëт» имpyз аз xaзинaи тиллоии адабжти точику фоpc ба xaзинaи адабжти атфоди он гузашта ва чун acapи xоcи бачагон ба адабжти онх,о чилои тоза зам кapдaacт. Илова бap он чи гуфта омад, иpтиботи «Бaxоpиëт» ва pоx, ëфтaии онpо ба aдaбиëти бачагона таъйин кунем, натичаи зайл х,осил мегapдaд:

1. Аввал ин ки нaxycтacapxои тамсилии aдaбиëти бачагону нaвpacони точик тaъpиxи кух,ан доpaд, мисли: «Достони Йуишти Фpиëи», «Дpaxти Аccypик», киссаи «Калила ва Димна^», достони «Муш ва Гypбa^>-и Убайди Зоконй, ^<^икоях,ои тамсилй^»-и «Бaxоpиcтои^>-и Абдypaxмоии Ч,омй ва «Бaxоpиëт»-и Сайидо аз хамин чумдаанд.

2. Сайидо дap назми достон аз услуби мaxcycе истифода намудааст, шоиp пеш аз хама, дap достон тacaввypоти xaлкpо нисбат ба xycycияти xap як хайвон ба нaзap гиpифтaacт, ки ин xycycиятpо xyди хамон хайвон ва хайвони мукобили y зикp мекунанд.

3. Забон ва сабки бaëни «Бaxоpиëт»-и Сайидо фасеху paвон буда, на танх,о бapои калонсолон, инчунин бapои бачахо низ мyaccиpy xотиpмон аст. Тapзи бaëии Сайидо сабки xypоcониpо ба ëд меовapaд.

4. «Бaxоpиëт» чун acapи бачахо дap мактаби тахсилоти умумй деpбоз ба хайси acapи бадеии дустдоштаи бачахо накши мухим доpaд, чунки ин acap аз нигохи забон, тapзи бaëн комилан ба дapкy фахми бачахо мувофикат мекунад.

5.Бачахо xycyc^-rn неку бади биcëp обpaзxои тамсилии «Бaxоpиëт»: мушу гypбa, сагу гусфанд, xоpпyштy pyбоx, xapгyшy маймун ва Faйpapоpо ба мактаб омадан аз пaдapy модap, бобою бибй шунида ва бо баъзе аз ин обpaзxои тамсилй боpxо дyчоp шудаанд. Датто аз xиcдaтxои баду неки чунин обpaзxои тамсилй каму беш огох хам хастанд.

6.Дap макотиби тахсилоти миëнaи умумй xap сод дap apaфaи чашни мавдуди Сайидо дap асоси обpaзxои тамсилии «Бaxоpиëт»-и y бачахо дap сахна накши пеpcонaжx,ои тамсилии «Бaxоpиëт»-pо мебозанд. Ягон acapи бадеии дигap, хатто «Муш ва Гypбa»-и Убайди Зоконй ин имкониятpо нaдоpaд. Ин чо таносуби обpaзxои acap ба xycycиятxои синнусодии xонaидaгон ва шyмоpaи он мувофикат мекунад. Ди^ ин ки бачахо ба феълу aтвоpи пеpcонaжxои тамсилии «Бaxоpиëт» зуд воpид мешаванд.

7. Дигар унсури ба дилу дидаи хурдсолон чойгузиншавии «Бахориёт»-и Сайидо ин аст, ки хайвонхо якбора не, балки якто-якто паи хам бар зидди харифи худ ба сахна омадани персонажхои тамсилй аст, ки табиатан мушу гурба, сагу гусфанд, гургу гов, хорпушту рубох, уштуру сангпушт, охую паланг.ва шеру мурча ба хамдигар аз огози хастй зиддият доранд.

Мунозираи байни хайвонот хеле марокангез тасвир меёбад, онхо ба тартиб аз руйи феълу атвор, сифату рафтор, хулку ху, табиату хислати аслии хар хайвон дар хаёт, тарзи зиндагй ва мавкею макомашон дар байни хамдигар тасвир мешаванд. Ин хусусиятхои неку бад бо услуби адабии мунозира аз забони персонажхои тамсилй баён мегардад, ки муассирии асарро барои хонандагони наврас низ хеле афзудааст.

Дар хулосаи асар муаллиф арз менамояд, ки ин масалро ба ду-се руз тамом карда, дар рузгори Абдулазизхон «таърих аз хазору наваду як гузашта» навиштааст. Шоир Абдулазизхонро «шохи охируззамон» номида, ба пиру барно хонандаи ин асар - «Бахориёт» мурочиат менамояд:

. Эй хурду бузруге, ки дар айём мондаед,

Афтад ба саув дар назар ин турфа достон,

Гар зиндаам, гауе ба дуо ёдам оваред,

В-аррафтаам, ба фотиуа созедшодмон [4, c.670].

Пахлухои дастурй ва омузандае, ки хонандаи хурдсол аз асари мазкур бардошт карда метавонад хеле зиёд аст, аз чумла мухити атрофро бо хайвонхояш донистан, хислатхои онхоро бо инсонхо мукоиса намудан, аз худтаърифкунй худдорй кардан, нисбат ба хамдигар некбин будан, Fайбат накардан, айби рафикро бегаразона гуфтан, муттахид шудан ва аз як гиребон сар баровардан, дар холатхои душвор дасгири хамлигар гардидан, ба сухани якдигар гуш додан, ба хар касу хар чиз дуруст бахо додан, аз инсонхи бад дурй чустан, ахлона зиндагй кардан ва Fайра мебошад.

АДАБИЁТ

1. Сайфиев Н. Таърихи адабиёти точик (асрхои ХУ1-Х1Х ва ибтидои асри ХХ).-Душанбе: Бухоро, 2012.-659 с.

2. Мирзое А. Сайидо ва макоми у дар таърихи адабиёти точик.-Сталинобод: Нашрдавточик, 1947.-156 с.

3. Саъдиев С. Адабиёти точик дар асри ХУ11.-Душанбе: Дониш, 1985.

4. Сайидои Насафй. Асархои мунтахаб.Бо мукаддима ва тавзехоти Ч,.Шанбезода.-Душанбе: Ирфон,1977.-701 с.

5. Гулшани адаб.Чцлди 4. Тартибдихандагон: А.Афсахзод, Ч,.Додалдишоев, Л.Сулаймонова, Ш.Нуриддинов.-Душанбе: Ирфон, 1977.-383 с..

СВЯЗЬ «БАХОРИОТ» САИДО С ДЕТСКОЙ ЛИТЕРАТУРОЙ

Каждый литературный жанр имеет свою тему и форму в зависимости от возраста и понимания предполагаемого читателя. Однако среди такой литературы есть такие, которые не ограничены конкретным возрастом. «Бахориот» Саидо - является одним из них, которую можно прочитать в любом возрасте. Следовательно, эта статья обсуждает характеристику этой работы и определяет ее отношение к детской литературе. Результаты этого исследования принесут пользу исследователям и преподавателям.

Ключевые слова: поэма, «Бахориот», Саидо, детская литература, тема, формы, характеристика, возраст, роль, пример, связь.

THE RELEVANCY OF BAHORIYOT BY SAIDO TO CHILDREN LITERATURE

Each literature genre has its own theme and form according to the age and understanding of its purported reader. However, amongst such literature, there are some that are not restricted to a specific age. Bahoriyot by Saido is one of them which can be read at any age. Hence, this article discusses the characteristic of this work and identifies its relevancy to children literature. The outcome of this research will benefit researchers and teachers.

Key words: novel, Bahoriyot, Saido, children literature, theme, forms, characteristics, age, role, example

Сведения об авторах:

Саидов Саидрахмон - кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни.

Шоев Абдухамид Абдунабиевич - кандидат филологических наук, доцент кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. E-mail: sayron80@mail.ru.

About authors:

Saidov Saidrahmon - Candidate of Philological Sciences, Lecturer of Department of Theory and History of Tajik literature in Tajik State Pedagogical University named after Ayni. Shoev Abdukhamid Abdunabievich - Candidate of Philological Sciences, Lecturer of Department of Theory and History of Tajik literature in Tajik State Pedagogical University named after Ayni. E-mail: sayron80@mail.ru.

AK MAHEAH MY^HM OH^ EA YCTOA AHHH

MaxwadaMUHoe A., Addy^xaee 3.

ffomweoyu Murnu To^urncmoH

CapnamMaxou aga6uu HHMaH gyByMH aepu XIX Ba H6THgou aepu XX MyxuMTapuH pyHgogxou TatpuxH Ba paBaHgxou ^loguu hh gaBpapo gap xyg Ta^aeeyM KapgaaHg. A3 ^yMna, «Py3HoMa»-H Cagpu 3ue gap muHoxru xaeru aga6uu 3aMOH HaKmu paBmaHe gopag.

fflapu^oHMaxgyMH Cagpu 3ue (1865 - 1932), kh 6atgu AxMagu floHHm aKe a3 6y3yprrapHH paBmaH^HKpoHH 3aMOHH xyg Me6omag, BoKeaH, gap TamaKKynu aga6ueTy ^apxamu hh gaBpa 60 Tatnu^H oeopu ap3HmMaHgu aga6H, ^apxaHrH Ba TatpuxH gap 6appaeuu Maeounu h^thmoh, eHeeH Ba MatHaBHH 3aM0HH xyg xugMaTxpu moeHe 6a comoh paeoHugaaeT.

Cagpu 3ue gap aK KaTop Tatnu^oTam, a3 ^yMna gap «Py3HoMa» 3hmhh HaKny eggomT po^et 6a axnu aga6 Ba э^ogнeтн eyxaHBapoHH Myoeupam MatnyMoru 3ueg ^apoxaM oBapgaacT. y aKe a3 aBBanHHxo myga, goup 6a py3rop Ba э^ogнeтн C.AHhh, ffloxHH, XaHpaT, Cax6o, CaBgo Ba gurapoH 6a eu^aTH MyxaKKHK 6axou MyHoeu6e gogaaeT.

Cagpu 3ue 6o TaKa 6a mapxu xon Ba py3ropy oeopu agu6oHH HoMBapu Tatpuxu aga6_HeTH to^hk 6a gapa^au Matpu^taT, Kapexa Ba ueTetgogu moupoHy $o3htoh Menapgo3ag. y xaHroMH 6axory3opH 6a xyHapu moupH Ba Maxoparu aga6uu C.AHhh 6o u6opaBy ^yMnaxou Kyroxy MyxTaeap MynoxH3a Ba aHgemaxou unMuampo 6a TaBpu paBmaH 6aeH MeKyHag.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

flap hh HuromTa, mo 6o 6apxe a3 HaKgy Ha3ap Ba aKougu aga6uu Cagpu 3ue gap «Py3HoMa» omHo MemaBeM, kh gap MaBpugu C.Ahhh HHmo mygaaHg.

Cagpu 3ue a3 eonu 1320 x. - 1904 m. gap BHnoaTH KapKH Myggaru aKyHHM eon ko3hh mapuaT 6yg. flap oh aHeM a3 Byxopo Ba gyeTOH gyp MoHga, egu oHxopo MeKapg. XaMoH eon y coxh6h gyxTape rapgug, kh HoMampo XaHH^ta ry3omTaHg. Cagpu 3ue xaHroMH hh HaKn gap «Py3HoMa» -h xyg homh C. AHHupo HaoBapga, ra3anu ypo 3HMHaH 3HKp MeHaMoag. flap hh xyeye Cagpu 3ue nyHHH MeHaBueag: «XaHroMe kh naHge xaMpoxu pokhmh eaBog gap BunoaTH KapKH eyKyHaT gomT, nae a3 Mypo^uaT gap Byxopo ry^ra: Fa3an

Edu aueMe, ku MaH yaM waMbu May$m dowmaM, flbrn oh 3e6owaMoun dap Myyo6un dowmaM. Me3aHaM as Hbc 6ap cap uh 3aMOH dacme, ku MaH, new as uh 6ap eapdam yoHOH yaMom dowmaM.1 ffap rn6u OMy 6a KapKu wodMoH as eacnu y, ray eysap dap 6axpy eay Manu 6a coym dowmaM. Tcmxuu aueM 6ap KoMaM eyeopo MeHaMyd,2 To Hasap 6ap pyuu oh wuprnwaMom dowmaM. MeKyHaM 6o Myn ed uMpy3 oh auwe, ku MaH, ffap rn6u OMyn 6o bmdop yocun dowmaM. ray 6a yosuxom 6o ay6o6 6ydaM wodKoM, Eo HawuMaHeoyu Mupu eoy MaHsrn dowmaM.3 As maeo^u myp6amu Mabpy^u «Kapxuu Amom», Mewyd ocoHaM aeap yap eyna Mywrnn dowmaM.4

1 flap MaTHH «C.Ahhh. KynnueT», % 8 (Tap™6gH^aHgaroH: C.M. Ahhh, X. Ahhh, K.Ahhh). - flymaH6e: Hp^oH, 1981. -C. 111 Muepau 6ono gap maKnu 3epuH:

nem a3 hh gap rapgaHH %ohoh ^aMoun gomraM 3HKp mygaaeT.

2 flap «C.Ahhh. KynnueT», 8, C. 111 Muepau 6ono 6o nyHHH Tap3 oMagaaeT:

TanxuH aHeM gap KoMaM ryBopo MeHaMyg

3 Muepau 12 -yMH hh ra3an gap «C.Ahhh. Kynnuer», 8. Hampu 3HKpmyga, C. 111 gap nyHHH maKn:

flap HamHMaHro^H MupH ro^ MaH3un gomTaM oMagaaer.

4 Hh 6aHTH ra3an, gap MaTHH «C.Ahhh. KynnueT», 8, ea^. 111 MaB%yg Heer.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.