Научная статья на тему 'ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОЕ НАБЛЮДЕНИЕ И ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПОДДЕРЖКА УЧАШИХСЯ В СТАДИИ ПЕРЕХОДА ОТ ДЕТСТВА К ПОДРОСКОВОМУ ПЕРИОДУ'

ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОЕ НАБЛЮДЕНИЕ И ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПОДДЕРЖКА УЧАШИХСЯ В СТАДИИ ПЕРЕХОДА ОТ ДЕТСТВА К ПОДРОСКОВОМУ ПЕРИОДУ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
66
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДЕТСТВО / ПОДРОСТОК / ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ СОПРОВОЖДЕНИЯ / ПСИХОЛОГИЧЕСКИЙ ПОМОЩЬ / ОБЩЕНИЯ / ПАМЯТЬ / РАЗВИТИЯ / СПОСОБНОСТИ / ЗРЕЛОСТЬ / РОДИТЕЛИ

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Табаров Дилшод Далатхуджаевич, Кенджаева Зарина Хайруллоевна

Подростковый возраст - это период становления и быстрого развития личности, который достигается за счет индивидуальной и социальной активности, чувства зрелости и развития самосознания. На этой стадии тело подростка быстро растет, грудная клетка и масса тела постепенно увеличивается, а пропорции тела остаются прежними. Отмечено, что на подростковом стадии, развития (биологические, психологические, личностные) подростка соответствуют кризисам, конфликтам, трудностям адаптации к социальной среде и с большей вероятностью становятся уязвимыми. Отмечается, что факторы уязвимости подростков: физическая слабость, отсутствие навыков общения, чувствительность и неподходящая социальная среда, замедляют развитие зрелой личности и приводят к стремлению подростков быть независимыми и свободными от контроля со стороны взрослых и родителей. В этой проблемной ситуации необходима психологическая поддержка, которую могут оказать специалист - психолог, родители и учителя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONSISTENT OBSERVATION AND PSYCHOLOGICAL SUPPORT FOR STUDENTS IN THE TRANSITION FROM CHILDHOOD TO ADOLESCENCE

Adolescence is a period of formation and rapid development of a personality, which is achieved through individual and social activity, a sense of maturity and the development of self-awareness. At this stage, the teenager's body grows rapidly, the chest and body weight gradually increase, but the body proportions remain the same. It should be noted that at the adolescent stage, the development (biological, psychological, personal) of a teenager correspond to crises, conflicts, difficulties in adapting to the social environment and are more likely to become vulnerable. It should be mentioned that the factors of adolescent vulnerability: physical weakness, lack of communication skills, sensitivity and inappropriate social environment, slow down the development of a mature personality and lead to the desire of adolescents to be independent and free from control by adults and parents. In this problematic situation, psychological support is needed, which can be provided by a specialist - a psychologist, parents and teachers.

Текст научной работы на тему «ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОЕ НАБЛЮДЕНИЕ И ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПОДДЕРЖКА УЧАШИХСЯ В СТАДИИ ПЕРЕХОДА ОТ ДЕТСТВА К ПОДРОСКОВОМУ ПЕРИОДУ»

About the autors

Karim-Zade Halima - docent of the Department of Information and Communication Technologies, Faculty of Mathematics, Tajik State University. S. Aini, Tel mob; 919000523 email; Halimak @ mail.ru

Teshaeva Rukhshona Rahmatulloevna - 2nd year master of the Faculty of Mathematics, Department of Informatics, S. Ayni,

Sharifa Sadykova Ahmadjanovna - Senior Lecturer of the Department of Fundamentals of Information Technologies, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini.

ПАЙГИРЙ ВА ДАСТГИРИИ ПСИХОЛОГИИ ХОНАНДАГОН ДАР МАРХДЛАИ ГУЗАРИШ АЗ СИННИ КУДАКЙ БА СИННИ НАВРАСЙ

Табаров Д.Д., Кенцаева З.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Айёми наврасй, дар даёти инсон мардилаи мардилае ба шумор меравад, пур аз шуру талотум, тугёну исён ва орзую умед ва тахаюлоти бою рангин. Фарзанд ё хонандаи мо, ки дамагй чанд вакг пешгар гапдаро, нармгуфтор, оромтабиат буд ва дама супоришдои волидайн ва муаллимонро сари вакт ичро мекард, калонсолонро эдтиром карда аз паи машгулиятдои дамарузааш овора буд, вале чи шуд, ки ин дама хислатдояш кариб, ки ба якборагй нест шуда дар рафтори у дигаргунидои чиддй ба амал омад. Муносибати медрубононаю пурмедрро хашму газаб, гап гардонй, саркашй ва дашному зудранчй иваз намуда дангоми ягон чизро пурсидан ва ё ходиш намудан чавобдои хунсардонаи «Вакт надорам!», «Кори ту чй?» ва «Кори ту не!» ва f. шунида дайрон мешавед.

Объекдои ангезандаи шавку рагбат иваз гардида дустони нав пайдо мегарданд, кудак то бевактии шаб бедарак гардида шавки дарстаёркуниаш паст шуда, дигар ба гирифтани бадои 3 каноат намуда, одати дарсгурезй пайдо мекунад. Сабаби инро муаллимон ба бепарвоии волидайн дар тарбияи кудак ва падару модар бошад дар бедунарию бесаводии муаллим рабт медиданд. Аз дама бадтараш дар баъзе кудакон одати тамокукашй ва датто годе нушидани машрубот пайдо намуда дар сурати беадамиятй ва дида нашудани чора датто ба нашъамандй майл мекунанд. Ва ратман бо бадонадои «Манро мачбур намуданд», «манро фиреб намуданд», «тандо чашидам» ба худсафедкунй мепардозанд. Падару модарро шабдои асабонияту бехобй, чангу чанчолдои оилавй, таънаи якдигар дар садлангорй дар тарбияи фарзанд ва муаллимро асабонияту баёнотнависй пайгирй намуда, годе бадбахтона кор ба макомоти салодиятдорй маъмурию дукукй меафтад.

Волидайн дис мекунанд, ки дар фарзандашон хусусияти дамдуздй пиндон доштани сиру асрор пайдо шуда дар сурати оиди он пурсидан зиддият ва асабоният нишон дода аз мавзуъ мегурезанд. Баъзан бедарак шуда аз баёнотдидй ва вохурй канорачуи мекунанд. Бекарорй карда зудранч, дасос ва рафторашон идоранашаванда мегардад.

Ин давраи гузариш аз синни кудакй ба синни наврасй буда дар худ датман нишонадое аз ташаккулёбии шахсияташон дар мактабй ибтидоиро тачассум менамояд.

Чуноне, ки дидем вазъияти душвор ба души дама: волидайн, муаллим, чомеа ва аз дама мудим худи наврас меафтад. Агар сари вакт ба кудак ёрии равонй расоонида нашавад ин фочеъа вазнинтар гардида давраи ба синни наврасй гузаштани кудакро бисёр вазнин месозад.

Магар дама вакт, дар дама кудакон раванди гузариш ба синни наврасй чунин душвор мегузарад?

Албатта не. Вале ин маънои онро надорад, ки давраи гузаришро аз синни кудакй ба синни наврасй ба куллй бе дард, сабук, ноайён ва тамоман табий гузаронидан мумкин бошад. Тавассути методдои гуногунй таъсиррасонии равонй, ки аз давраи синни мактабй ибтидой огаз мешаванд ин равандро идорашаванда гардонида ба наврас ёрй расонидан мумкин аст, то онро нисбатан сабуктар паси сар намояд. Ин амалро дастгирии психологй-педагогй меноманд, ки дар замони мо ба яке содадои илми психология табдил ёфта ба омузиши проблемаи зикргардида нигаронида шудааст.

Махсусан, дастгирии психологй дар мардилаи гузариш аз синни кудакй ба наврасй дам ба кудакон ва дам ба волидайни ондо зарур аст. Дар ин масъала дастгирии психологй бо содаи махсуси психология, ташхиси психологй дар алокамандии зич карор мегирад, зеро ба надонистани сабабдои мушкилоти равонии ба амаломада ва омилдои ташаккулдиданда ин мушкилй, шароити бартарафгардонй ва таъмини инкишофи бафосилаи шахсияти наврасро таъмин намудан гайриимкон аст. Кудакй ва наврасй даврае мебошад, ки инкишофи физиологй ва равонии шахсияти мактаббача босуръати баланд гузашта, дар у якравй, дисси мустакилият, аз дакикат бештар бадогузории имкониятдои чисмонии худ, инкишоф ва майл ба робитаи чинсй, сергайратй ва f. мушодида мегардад. Яъне бедуда намегуянд: Хун дар чуш меояд.

Аксар вакт дар ин синну сол аз будаш зиёдтар бадогузорй намудани имкониятдои худ ва сарфи неруи зиёд ба наврас зарари калони чисмонй ва равонй раонида ба инкишофи физиологй психикии у таъсири манфй мерасонад. Худсарию якравй ва канорачуи аз судбати ошкоро бо волидайн ва калонсолон майл ба одатдои бад, калонгирй, чудо намудани рафикони то доло «чонй» ба худию бегона, «мард»-у «номард»,

тapтиб дoдaни «кoнyн»-xoи xccи зиндагии xyд мyнocибaгpo 6o голицаМи, мyaллимoн ва ак^и paфикoн бад намуда, ба чанчсу кашмакашй ва хатто дap cypara capи вакгг пeшгиpй ва иаюхи вазъ нaгapдидaн ба фoчea oвapдa мepaccнaд.

Xa^mo^ нaвpac танбал гapдидa дap y xиcлaгxoи дамдуздй, кaнopaчyй, зyдpaнчй ва acaбoният пайдо шуда, ниёз ба шакее паш мeкyнaд, ки ба бoвap ^да дили xyдpo xoлй кapдa тaвoнaд.

Аз хамин ca6a6, дap ин вакгг paccнидaни ёpии пcиxoлoгй зapyp бyдa paccнидaни oн бoяд таъчилан, хадафшк, дилтapмкyнaндa ва иcлoxкyнaндa бoшaд. Aap амал onpo №nxox oдaм: голицаМи, мyaллимoн, дигap кaлoнеcлoн, ^crce, paеcнидa мeтaвoнaнд. Вале aгap ин ин шажи «ëpEpacoK^» як шaxcи «нoдypycг» бoшaд, чи? Зapapи ин ëpm xиpеcнa иcлoxнoпaзиp гapдидa бии шикаотани хаётй нaвpaе мeгapдaд.

^CTrapm paвoнй, мaxcycaн дap ин :щлати пpc6лeмaвй зapyp бyдa onpo вoлидaйн ва мyaллимoн paccнидa мeгaвoнaнд. Вале arap orno низ ба ëpm пcиxoлoг ниёз дoштa бoшaнд, чи? Аз хамин ca6a6 дap мyaеиcеaxoи таълимй штати мaxcyc пcиxoлoг амал мекунад.

Е. М. Aлeкcaндpoвa кайд мекунад, ки дacтгиpии пcиxoлoгй ва педагоги як намуди мaxcycи кyмaк ба к^ак буда, тexнoлoгияиeет, ки дap мapxилaи мyaйяни pyшд дap халли мушкиш^'и пaйдoшyдa ё ^шт^ии orno дap paвaнди таълим тэд^езй шyдaacт [1]. Myaллиф идеяи дacтиpии пcиxoлoгиpo шapx дoдa кайд мeнaмoяд, ки тexнoлoгияи дacтгиpй бapoи тaшxиcи мухити ихотанамудаи ^дашн, еaтx,и инкишoфи пcиxикии onxo, метод^и кopxoи rypyxp ва фapдии кop 6o ^дашн, вoлидaйн ва мyaлимoни ornopo дap 6ap мeгиpaд [1]. Meггoдикaи дacтгиpии paвoнй, иетифoдaи ycyлxoи тахлилй, apзёбй, тaшxиcй, инкишoфдиxaндa ва тaълимиpo тавшя дoдa, ба cилcилaи ycyлxoи фаъали таълим ва шaклxoи ryнoryни raop^M фapдй бapтapй медихад.

Мавдди аахии дaегтиpии paвoнй ба инкишафи apзишнoки шaxcият нигapoнидa шуда дap y х^ил

кyнoнидaни xyдoroxй, xyдинкишoфдиxй, xyдинтиxа6нaмoй мeбoшaд. Рaвoншинае М.Р. Бpитянoвa

дacтгиpии paвoниpo, хамчун aмcилaи ташкилй xaдaмаги ёpиpaеoни гахаи тax,cилаг, иникаекyнaндaи фаюлияти пcиxoлoги мaктaбиpo дap амал томила аст [4].

Мавдд аз тахияи мoдeли дacтгиpии paвoнй аз oн ибopaт аст, ки xaмкopиpo, ки ба ташаккулёбй ва инкишафи xyдoroxй, ангезиши чyетyчyйи poxxoи xyдназopатии oлaми багинии xyд нигapoнидa шyдaет, 6o xoнaндa ташкил намудан аст. Кaлoнcoлoни кyдaкpo иxагaнaмyдa хамчун cyбъeкги дacтгиpии paвoнй иштиpoк ва дap acoM пpинcипxoи xaмкopй амал намуда, еaтx,и баланди мaеъyлиятшинаеиpo бoяд нишoн диханд. Aap халли мyшкилаги xoнaндa ва ё мyaйяннaмoии шapoити бexтapини та^ил ва инкишафи y, кaлoнеалoни мacъyл бoяд еaмт ва poxp ягонаи 6o дoнищxoи пcиxoлoгй-пeдaгагй acаcнoкpo кopкapд намуда дастчамюна амал нaмoянд.

Aap низoми фaъали пaйтиpи намудани paвaнди пeдaгcгй-пcиxoлoгй, М.Р. Бpитянoвa ба пcиxoлoгй макгабй и^иши ce вaзифapo шapт мeдoнaд:

1.Пaйтиpии xycycиягxoи мaxcycи инкишoфи пcиxикии шaxcияти к^дак дap зинахщ ryнoгyни тaxcилат аз давpаи тoмaкгaбй ва макгаби ибтидoй cap нaмoяд. Aap ин xoлaт нишoндиx,aндax,oи инкишoфи физиcалoгии «y^a^o 6o нишoндиx,aндax,oи пcиxoлoгй-пeдaгcгиaш мyкoиеa намуда, xyлcca бapoвapдaн зapyp аст, тo ин ки инкишoфи шaxcияти кyдaкpo xy6 ташкил намуда, бapoи инкишcфи минбаъдаи oн шapoити xy6xapepo таъмин намуда дap зинаи ryзapиш ёpии амали paеанидaн лшим аст. Aap xoлaти муюффщат на^дани нишoндиxaндaxo, еaбaбxoи onpo oмyxтa, orç^ иаюхи вазъият чopaxo андешидан зapyp аст.

2. Aap мухити педагога, дap дoиpaи тaлaбагxoи физиoлoгй-cиннycoлй ва фаpдии xap як к5дак, тахия намудани шapoити xy6 бapoи инкишoфи шaxcияти apзишмaнд зapyp aет. Ин вазифа 6o вoеитaxoи oroxнaмoй ва таълмии пcиxoлoгии юлидайн, мyaллимoн ва xyди xoнaндaгcн, pacанидaни ёpии меггодй ва и^иши aмaлxoи инкишoфдиxaндaи пcиxикa w^po мешавад.

3. Ташкили шapoити мaxcycи пcиxoлoгй-пeдaгcгй бapoи paеанидaни ëpm амалии paвoнй ба квашне, ки дap paвaнди тaxcил дyшвopй мекашанд. Биcёpe аз »^araM дap мapxилaxoи ryнoгyни cиннy еалиaшoн нфуи зехнию ч^мнии xyдpo дap paвaнди тaxcил иетифoдa кapдa нaмeггaвoнaнд, ки фаюлияти пcиxoлoги макгабй ба oн низ parora кapдa мешавад. Ин мастала 6o вcеитaи pyшди кopxoи K^^mo^ мaшвapaтй, тaнзимнaмoй ва ичтимoй амалй кapдa мешавад [2].

Дap мoдeли ташкил кapдaи дacтгиpии paвoнии М. Р. Битяшва, ки onpo мo хамчун oмили заминавии тaxcиppacании paro™ мехик^ем xoлaгxoи зeppин фapк мекунанд:

а) xoлaти ичтимoивy пcиxoлoгй, мёз^ ва ^oêra™™ к^ак дap шнну еали муайян, ки poxнамo, заминаи маънавии тaшxиc ва кopxoи иаюхй мeбoшaд;

б) мачм^ ycyлxoи таш™^ ки имкoн медиханд нишoндoдxoи муайяни pyшди paвoнии кyдaкpc муайян кунанд;

в) мaшвapaти пcиxoлoтй ва педагогй ^амчун ycyли ^aмгиpoии чyдoнaшaвaндaи к^ак ва x,aмcинфoнaш, тах,ияи етpaтeгияи дacтгиpй ва мyшaxxaе кapдaни мyндapичaи raop [2].

Е.И. Кaзaкoвa та^ти пайг^ию дacтгиpии пcиxoлoгй ва пeдaгcгй, pacoндaни кyмaк ба кyдaк, oилaи y ва oмyзгcpoнpo, ки ба нигох, дoштaни азoдй ва маеъyлияти макшмалии cyбъeкти pyщд дap интиxcби pox^ х,алли фaвpй acoc ёфтaacт шapx дoдa, ичpoиши onpo дap xaмгиpoии кyщищxoи мyaллимoн, paвoншинccан,

кopмaндoни чaмьияш Ba тиббй нишoн дoдacт [4]. У ce нaвъи дacттиpии paвoниpo кaйд мeкyнaд, ки инхр пeшгиpии мyшкилoт, таълими ycyлxoи Д8лли мyшкилoт дap чapaëни Д8лли вaзъиятxoи пpoблeммaвй Ba ëpии таъчилй дap xoлaш бyxpoнй мeбoшaнд.

Baзифaxoи пaйгиpии пcиxoлoгй Ba пeдaтoгй дap зинв^и тaxcил гyнoгyнaнд. Macanan дap мapxилaи гyзapиш аз мaкгaби ибтидoй ба мaкгaби асй, ки ofOЗи дaвpaи нaвpacй мeбoшaд мугобщ гapдoнидaн ба шapoиги нави таълим, дacттиpй дap далли мacъaлaxoи шакш, к^мак дap х,алли мyшкилoти шaxcй ва чамьиятй, pyшди мaлaкaxoи xaëra, пeшгиpии acaбoнияг, к^мак ба эчoдй мyнocибaтx,oи газанда 6o вoлидaйн адли oилa ва xaHaMo^ пeшгиpии pафгopxoи бад ба мoнaндй мyнoк;ишaxoxй, дapcгypeзй, нашъамандй [5].

Бapoи кaae п^шида нecт, ки вакхи oxиp pаванди таълим, бaxycyc дap зинаи тaxcилoти ибтидoй мypaккaбтap шyдaacт. Дap инкишoфи шaxcияг ва тapбияи к^ашну нaвpacoн мyшкилиxoи здад мавчуданд, ки якe аз obxo caтxи пacти фapxaнги гyмaнигapй (пcиxoлoгй, aoo^ apзишй) cyбъeктxoи xaмкopии ждатой мeбoшaд. Myшкилoти acoaиe, ки ба инкишсфи шаxcияги нaвpacoн мoнea мeшaвaнд инxo кaмбизoaтй, aфзoиши бeмopиxoи нeйpoпcиxикй ва гамагикй, кам шудани пoтeнcиaли гeнeтикй дap нагичаи тapзи xaëra нocoлими вoлидaйн, xam^rarn, ифpoтгapoй, мyнoaибaгxoи бади oилaвй мeбoшaнд, ки дap paд кapдaни и^и cyпopишxoи пaдapy мoдap, xиcaи нoтaвoнбинй, вoбacтaтй, нoyмeдй, дapcгypeзй, бepaxмй, xyшyнaг, xyдкyшй, гадк^и дигapoн ва f. иникoa мeëбaнд.

Хамин тaвp, Hvrpy пpoблeмaи баланд бapдoштaни фapxaнги пcиxoлoгй дap 4apaë™ таълим мyбpaм ва cap^a^ra мeбoшaд. Тaнxo муаллим мeтaвoнaд ба ^дак дap бopaи paфтopи шoиcтa, ки poxи acoaии зиндагй аcт таълим дщад, зepo ки ин муаллим acт, ки 6o дoнишxoи пeдaтoгию пcиxoлoгй мycaллax acт. На xarn вoлидaйн ин дoнишxopo дopaд.

Myнocибaгдoи ичтимoии мyoaиp аз мeьëpxoи аxлoкии каблан кабулшуда фapк; мeкyнaнд. Aiap пeш аз ин, xoнaндa бoяд ба тaвpи кагъй ба низoмxoи чopишyдae ба мoнaнди xyб та^ил ^дан, итшткop ва xyшмyoмилa будан, мyвoфикaт мeкapд ва муаллим накши дoвapи caxтгиp, вaлe xaйpxox мeбoзид, пaa xoлo чунин нecт.

,3ap шapoиги кунунй, ки нaвpaa ба ма^ё^и мyxталифи мaълyмoт дacтpaaй дoшгa инкишoфи paвoниaш бeштap дap такти тaъcиpи ин oмил мoндa иcтoдaacт, мapxилaxoи чyдoкyнии мapxилaxoи cиннy галии ^дак низ тачдиди нaзap мexoxaд.

Aллaкaй дap зaмoни гyзapиш ба шнни нaвpaaй дap opгaнизми ^дак дигapгyниxoи чиддии физиoлoгию paвoнй ба амал oмaдa, ниëзxo, тapзи paфгop ва бaëн кapдaни xиcaиëт тaFиp ëфтa, шaxc ба мapxдлaи бoaypъaги инкишoф вopид мeшaвaд.

Acap вакт нaвpacй, дaвpaи гyзapиш, дaвpaи -^o^ тyFëнxo, тapкиши гopмoнaлй ва pacидaн ба cинни бaлoFaт дaвpaи дyшвopи бyxpoнии инкишOф нoмидa мeшaвaд. 3epo дap ин дaвpa, ки инкишoфëби бoaypъaг ва пypтaлoтyм идoмa ëфтa caмти xyдpo вoбacтa ба xycycиятx,oи чиcмoнй, ^mra^ra ва pyxию paвoнй зуд зуд иваз ^да тaмoми xиcлaтx,oи чинш (мapдoнa ва зашна)^ xoaил мeкyнoнaд.

ИнKишoф дap тaмoми к;иcмaтx,oи майна бoaypъaг ба амал oмaдa дap нагича pyшд ва ташаккули шaxcияг ба тaFиpoтдoи чиддй дyчop мeoянд.

Maфxyми инкишoф ва ба бaлoFaт paaидaнpo Kaзaнcкaя B.r. 6o дигap мaвxyм - оабзиш aлoкaмaнд мeдoнaд. [4, c.7]. Сабзиш ин тaFиpoтдoи биoлoгии opгaнизм буда аз xиcoби зиëд шудани мида^и ва xaчми xyчaйpax0 вазни oн зиëд шуда дaвpaвй: шaбoнapyзй ва мавшмй мeгyзapaд. Инxo xycycиятx,oи табий буда, дap ибтидoи aëми нaвpacй -12-15 coлaтй бoaypaг гузашта дap дyxтapxo дap 18-20 coлaтй ва дap пиcapxo дap 18-22(24) галагй кapиб, ки ба игмoм pacидa xoaияги нoбapoбapии чинcй дopaд. Мигал кади дyxтapxo ниебаги пиcapxo ба x^o€k миëнa 8-11 cм пacттap acт.

Сабзиши табиии физиoлoгй, ки зикp гapдид 6o инкишoфи paвoнии к^дак бapoбap гузашта заминаи aracии ташаккул ва инкишoфи шaxcиягpo ташкил мeдиxaнд. Инкишoф - ин чapaëни таг^ дoдaни фyнкcияxoи pyxn дap aлoxидaтй ва дap мачм^ъ, шaxcaн дap зepи тaъcиpи xaмкopй 6o oдaмoни дигap ва дap aзxyдкyнии фaъoлиягдoи пeшpaфтa мeбoшaд[4, c.8].

Macaлaн, opгaнизми нaвparaн бoaypъaт еабзида, кафаеи cинa бyзypт шуда, вазни бадан oxиcтa зиëд мeшaвaд, гapчaндe ки тaнoayби бадан бoк;й мeмoнад: дacтoни дapoз, пoйxoи кaлoн, xaмшyдa, cycтx,oлй ба мyшoxидa мepacaд. ,3ap poбигa 6o pyшди ^crn™ pyйи кoaaxoнaи cap, чexpa таг^ мeëбaд, бини тeFaнoк гapдидa, калла дap му^иев 6o бадан xypд мeнaмoяд. Aз нукгаи нaзapи нaвpaa, ин xиcлaтx,o чaндoн чoлиб нecтaнд, ва ин ба pa^rop ва xy^mocrn y тaъcиp мeparaнaнд: дap вазъияти нав y xyдpo нoycтyвop x^c кapдa paфгopи бeибoëнaи кyдaкиpo xиcлaги шapмгинoнa иваз мeкyнaд. Haвpaa xyдpo 6o дигapoн му^иев кapдa ва аз нoмyвoфик;й 6o идeaл aзoби py^ мeкaшaд.Ин дигapгyниxoи физиoлoгй дap инкишoфи шaxcияги нaвpac иxтилoфxo ва зиддиягдopo бapмeaнгeзaд.

Омили биoлoгй муайянкунандаи замина, тaxкypcй ва aracи peaкcияxoи иpcй мeбoшaд, ки opгaнизм аз xyдyди oн бepyн бapoмaдa нaмeтaвoнaд ва дap araaи oн cиcтeмaи peaкcияxoи нав raxтa шавад.[3 с. 39]. Яъш инкишoфи физиoлoгй xycyc^ra биoлoгии инган ба шyмop paфгa дap acoc ва заминаи oн тaмoми чaнбaъxoи инкишoфи шaxcияг,- чиcмoнй, физиoлoгй ва paвoнй мeгyзapaд.

Xap як cиннy гал xycycиягдoи xoaи пcиxoлoгии xyдpo дoштa баъзан биеф мypaккaбy дyшвop ва

баъзан мулицу xaмвop, бapoxaтy мycoид бapoи инкишфи шaxcият мeгyзapaд.

Чyнoнe ки зикp гapдиц дaвpaи нaвpaей, яке аз дaвpaxoи ма^уш oнтoгeнeз ба шyмop paфтa, xycycияти xcеи oн дap oн аст, ки дaвpaи ryзapиш аз cинни ^дак ба чaвoниpo дap 6ap мeгиpaц. Вигoтcкий Л.С. зaмoни нaвpaеиpo ба зaмoни интиxcби еaмти фaъалият, пaет гapдидaни cифaти дaвoмаг дap тaxcил, бад шудани мyнocибaтx,o 6o вoлицaйн ва f., яъне зaмoни aзнaвcазии nypp^ тaмoми низoми ниёзxo шмидаастР].

Элтонин Д.Б., дaвpaи нaвpaеиpo ба дaвpaи ивазшавии еaмтx,oи acoеии фaъалият мoнaнц намуда oRpo ба ду дaвpa чyдo намудаст:

Синни миёнаи мактабй (11-15 еалaгй), ки фaъалияти acoœ мyoщиpaт ва cинни кaлoни мактабй(15-17 еалaгй), ки фaъалиятx,oи aеcей xapaкгepй тaълимй-кaебинтиxcбкyниpo мeгиpaц[5].

Хадди cинни нaвpacй аник ва мyщaxxaе таъийн нaгapдидaacт. Он xycycияти фapдй дoщгa бapoи xap нaвpaе xap xeл мeгyзapaд ва xaмзaмoн onpo «шнни гyзapиш» низ мeнoмaнд. Aap ин дaвpaи инкишcф, нaвpaе poxи дapазepo тай мекунад: 6o вcеитаи зиддиятx,oи дoxилй 6o xyд ва дигapoн, тaъcиpаги 6epyrn тaкcимаги 6epyrn ва баланд шудан, дap y xиееи ша^ия^ xcеил шуда, зaминaxoи paфтopи бoшyypoнa ташаккул ёфта, дap ташаккули paвaндx,oи axnoH^ ва мyнocибaти ичтимoй та^тли умумй ба вучуд мeoяд.

Хycycиятxoи инкишcфи кcбилияти мaъpифaти нaвpaе aкcap вакг дap paвaнди тaxcил мушкилот ба вучуд мeopaнд: и^и нoдypycти cyпopищx,o, paфтopи нoдypycг, ки баъзан бapкacдoнa ба амл мeoянд. Муваффакияти oмyзиш аз биеёp чи^ат аз ангезаи таълим, мyндapичaи мaвoди таълимй ва дapaчaи шавкмандкушнии y вcбaетa аст. Шapти aеoей бapoи oмyзиш ин xoxищи гиpифтaни дoниш, xyдбaxoгyзopй ва дypyст дapк намудани дap кaдoм мaвpиди xaётaш иетифoдa гapдидaни ин дoнищxo мeбoшaд. Aммo дap paвaнди таълим баъзан 6o xoлaтe дyчop мешавем, ки нaвpaе аз paвaнди ба тaxcил еapкaши намуда фaъoлoнa мyкcбилият нищoн меди^ад. Дoниcтaни xycycиятx,oи пcиxoлoгии мaъpифaтии нaвpac xene му^им аст, зepo дap paвaнди таълиму тapбия бapoи бapтapaф намудани дyшвopиx,oи бaaмaлoмaдa зapyp аст.

Пeшcaф будан дap кopxoи фoидaнoки чамъиятй, мyoшиpaти мaxpaмoнa ва шaxcй 6o xaмеалoн щypyъ гapдидa, aнгeзaндaxoи нави таълимие пaйдo мешаванд, ки 6o идеал ва интиxcби кaеб аюкаманданд. Áp ин дaвpa тaxcилаг, бapoи биеёp нaвpaеан paвияи фapдй пaйдo мекунад.

Унcypxoи тaфaккypи нaзapиявй ташаккул ёфга, фикppoнй умумй ва мyшaxxac гapдидa, бapoи як нaзapия, як ё якчанд poxи xaлpo кopкapд кapдa мeтaвoнaд. ^prn юкеият ва aмaлxoи пcиxикии гж;ниф, тaxлил, инкишoф ёфта, тaфaккypи инъикcекyнaндa инкишcф меёбад. Фикppoнии мантикии нaвpaе мoнaнди кaлoнcoлoн мeгapдaд.

Хагиp ва дигаp фaъoлиягx,oи зек.нй инкишcф ёбанд, xaм oн мaъpифaтй набуда aзxyдкyнй ва xorap xcеияти мexaникй пaйдo намуда xaтoгиx,oи нугки муаллим ва вoлидaйнpo дapк намуда, xaтoгиx,oи гpaмaтикиpo дap газета, кигоб ва дигap мaвoд ёфта racnox кapдa мeтaвoнaд. Дap ин дaвpa кaмoлаги xyдщинcей 6o юшии зaбoн амалй мешавад[7].

^cocot, paвaнди му^ими мaъpифaтй 6o xагиp 6apo6ap инкишcф ёфта, 6o xaм дap аюкамандии зич rçapop дoщгa дap paвaнди тaxcил накши бyзypг мeбазaнд.

Диккати нaвpacан ба nyppara иxтиёpй гapдидa, муташшакил ва ицopaшaвaндa мeгapдaнд. roxe паст гapдицaни диккат ба xycycиятx,oи пcиxикй- фapдии нaвpaе (xaячoн, мoндaшaвй, бeмopй, зapбxypии майна) ва ё шaвкoвap набудани мазмун ва paвaнди таълим мeбoшaд. Aлoкaмaндии xorap 6o тaфaккyp, 6o paвaндxoи акюнй, дap cинни нaвpaей мyетaкил гapдидa, тaфaккyp дap acoеи тaccaвypагxo амал намуда алoкамандиx,oи байни xoдиеaxopo дypycг тaxлилy тapкиб кapдa мeтaвoнaд.

,nap пcиxикaи нaвpac xyдoгcxй ва xy^morä ба амал oмaдa дap cимo ва paфтopи oщo чинcият,- "зан" ва ё "мapд" будан тaчaccyм ёфта yciybop мeгapдaд.

,nap нaвpacoн ниёзи пypкyввaт ба мyoшиpaт 6o xaмеалoн xcеил xcеил шуда xap яке мexoxaд мавкеи xyдpo муайян нaмoяд.Яънe мapxилaи вазexтapи ичгимoишaвй ба амал метяц^].

Ин xoлaтx,oи инкишcфи(билoлoгй, paвoнй, xиcлaтx,oи шaxcй) нaвpac xaмpaдиф 6o бyxpoщo, зиддиятxo, м^кши^и мyтcбикщaвй ба мyxитй ичгимoй ва f. гузашта эxтимoлияти cceбпaзиpиaш зиёд аст. Омилxoи cceбпaзиpии нaвpaе, заифии чи^нй, инкишcф наёфтани мaлaкaxoи pcбигaвй, xacoc^x ва му^ити нoмyвcффики ичгимoй ба шyмop paфтa инкишcфи шaxcияти бapкaмoлpo cyCT намуда, дap нaвpacан xoxиши paxoи ёфтан аз нaзopaти кaлoнcoлoн ва вoлидaйн ва мyетaкилиягpo авч медщад.

Чyнoнe, ки кайд намудем дaвpaи нaвpacй, дaвpaи ташаккулёбй ва инкишcфи бcеypъaти шaxcият ба шyмop paфтa, 6o вcеитaи фaъалия:гxoи фapдй ичгимoишaвй ба амал oмaдa, эxcocи батогат ва инкишcфи xyдщинcей ба амал метяд.

Хамин тaвp инкишcф дoдaни шaxcият дap дaвpaи нaвpacй биеёp мaеъyлияти бaлaндpo талаб мeнaмoяд, зepo oн муайянкунанда ва тappoxи xaёти минбаъдаи нaвpaе ба шyмop мepaвaд. Myетaк;ил будан, инкишcфи ша^ият, гжияи накшаи oяндa- дap xaмин дaвpa ташаккул ёфта минбаъд тaмoми yмp нaкщтyзop бoкй мeмoнaд.

АДАБИЁТ

1. Александровская Э. М. Психологическое сопровождение школьников: учебное пособие для студентов высших педагогических учебных заведений. — М., 2002.

2. Битянова M. P. Психологическое сопровождение детей / ЛБитянова // Школьный психолог. —2000. — N° 10.

3. Выготский Л С. Педология подростка // Собр. соч. в 6-ти т. Т. Детская психология / Под ред Д Б. Эльконина М.: Педагогика 1984. 132с.

4. Казакова ЕН. Система комплексного сопровождения ребенка: от концепции к практике / Е.И. казакова - СПб., 1998 - 209 стр.

5. Казанская ВГ. «Подросток. Трудности взросления. /2-е издание, дополненное.»: Питер; Спб.; 2008

6. Маслоу А Мотивация и личность, Перевод АМ. Татлыбаевой Abraham H Maslow. Motivation and Personality (2nd ed.) N.Y. : Harper & Row, 1970; СПб.: Евразия, 1999

7. Мухина B.C. Возрастная психология. Феноменология развития: учебник для студ высш. учеб. заведений / В.СМухина — 10-е изд., перераб. и доп. — М. : Издательский центр «Академия». - 608 с.. 2006

8. Эльконин ДБ. К проблеме периодизации психического развития в детском возрасте// Вопросы психологии, 1971, № 4. 6с.

ПОСЛЕДОВАТЕЛЬНОЕ НАБЛЮДЕНИЕ И ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПОДДЕРЖКА

УЧАШИХСЯ В СТАДИИ ПЕРЕХОДА ОТ ДЕТСТВА К ПОДРОСКОВОМУ ПЕРИОДУ

Подростковый возраст - это период становления и быстрого развития личности, который достигается за счет индивидуальной и социальной активности, чувства зрелости и развития самосознания.

На этой стадии тело подростка быстро растет, грудная клетка и масса тела постепенно увеличивается, а пропорции тела остаются прежними.

Отмечено, что на подростковом стадии, развития (биологические, психологические, личностные) подростка соответствуют кризисам, конфликтам, трудностям адаптации к социальной среде и с большей вероятностью становятсяуязвимыми.

Отмечается, что факторы уязвимости подростков: физическая слабость, отсутствие навыков общения, чувствительность и неподходящая социальная среда, замедляют развитие зрелой личности и приводят к стремлению подростков быть независимыми и свободными от контроля со стороны взрослых и родителей.

В этой проблемной ситуации необходима психологическая поддержка, которую могут оказать специалист - психолог, родители и учителя.

Ключевые слова: детство, подросток, психологическая сопровождения, психологический помощь, общения, память, развития, способности, зрелость, родители.

CONSISTENT OBSERVATION AND PSYCHOLOGICAL SUPPORT FOR STUDENTS IN THE TRANSITION FROM CHILDHOOD TO ADOLESCENCE

Adolescence is a period of formation and rapid development of a personality, which is achieved through individual and social activity, a sense ofmaturity and the development ofself-awareness.

At this stage, the teenager's body grows rapidly, the chest and body weight gradually increase, but the body proportions remain the same.

It should be noted that at the adolescent stage, the development (biological, psychological, personal) of a teenager correspond to crises, conflicts, difficulties in adapting to the social environment and are more likely to become vulnerable.

It should be mentioned that the factors ofadolescent vulnerability: physical weakness, lack of communication skills, sensitivity and inappropriate social environment, slow down the development of a mature personality and lead to the desire of adolescents to be independent and free from control by adults andparents.

In this problematic situation, psychological support is needed, which can be provided by a specialist - a psychologist, parents and teachers.

Keywords: childhood, adolescent, psychological support, psychological assistance, communication, memory, development, abilities, maturity, parents.

Сведение об авторах:

Табаров Дилшод Далатхуджаевич — ассисент кафедры начальная образования Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айнй Электронная

почта: tabarov72@list.ru Тел(+992) 934000369

Кенджаева Зарина Хайруллоевна — кандидат педагогических наук заведующий кафедры социальной психологии и семейной отношении Таджикского государственного педагогического университета имени САйни. Электронная почта: Z_kencchaeva@mail.ru Тел:(+992) 909707766

About the authors:

Tabarov Dilshod Dalatkhudzhaevich - Assistant of the Department of Primary Education of the Tajik State Pedagogical University namedafter S. Aina E - mail: tabarov72@list.ru Tel (+992) 934000369 Kenjaeva Zarrina KhayruHoevna - the candidate ofpedagogical sciences, head of the department of social psychology and family relationship TGPU by the name of S. Ayni. E-majl: Z_kencchaeva@mail.ru Те1(+992) 909707766

БОЗИХ,ОИ СЕРХАРАКАТИ ТОЧЩЙ - ВОСИТАИ ИНКИШОФИ СИФАЩОИ ЧИСМОНИИ БАЧАГОН

Курбонова Г.А., Сорбони Б.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Бозй кудакро ба хает, ба муошират, бо мухити ичтимоии ихотакарда, бо табиат ворид сохта имконияти аз худ намудани хачми муайяни дониш, махорату малакахои мехнатй, такмилдихии харакаткунихоро таъмин менамояд.

Бозихо намуд ва шаклхои гуногуни мутаххидшавии кудаконро дорад, ки яке аз онхо бозихои серхаракат мебошанд. Бозихои серхаракат - чунин намуди бозист, ки асоси онро ичро намудани харакату амалхое ташкил менамояд, фаъолият ва холати эмотсионалиро таъмин намуда. ба бачахо хиссиёти хурсандй, каноатмандй аз ичрои машкхои чисмонй мебахшад, ичрои вазифахои таълиму тарбиявиро таъмин мекунад. Бозихои серхаракат дар навбати аввал воситаи мухими тарбияи чисмонй буда, он ичрои вазифахои солимгардонй, тарбиявй ва таълимиро таъмин менамояд.

Хамаи халкхои дунё бозихои серхаракати миллии худро доранд. Бозихои серхаракати милли он бозихое мебошанд, ки мачмуи харакаткунихои узвхои баданро дар бар шрифта дар чараёни он ичрои вазифахои тарбияи чисмонй ва обутобдихии чисму рухи хамон халку миллат дар тачрибаи амалии у исбот шудааст. Ин намуди бозй насли наврасро бо бозихои варзишй омода намуда, сифатхои иродавй-ахлокй, аклию-зехниро инкишоф медихад, онхо аз ин бозихо каноатмандии маънавй ва эстетикй хосил намуда, олами ихотакарда ва имконияту тавоноии шахсии худро дониста мегиранд.

Бозихои серхаракати миллй яке аз арзишхои маънавии мардуми кишвар буда, он ифодагари тачриба ва хусусияти миллии тарбияи бачахо аст.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бозихои серхаракати халкии точикй фаъолияти гуногунчабха буда, дар як вакт якчанд вазифахоро ичро менамояд ва дар худ нишонаи якчанд фаъолиятхоро омузиш, мехнат, санъат, маишат ва гайрахоро тачассум менамояд.

Бозихои серхаракати халкии точики мачмуи харакаткунихое мебошанд, ки ичрои онхо барои кудакон мактаби бузурги тарбиявй аст. Вобаста ба синну соли кудакон мазмуни онхо мураккаб , хачмашон зиёд ва тарзи ичрои харакаткунй такмил дода мешаванд. Ин имконият медихад, ки тачрибаи харакаткунии бачахо бой гардонида, ичрои вазифахои тарбиявй, ба максад мувофик гардонда шавад. Тачрибаи амалй нишон медихад, ки худи кудакон ба бозихои серхаракати дустдоштаи худ такроран бозй мекунанд.

Бозихои серхаракати халкии точикй омили мухими худтарбиякунии бачахо ба шумор рафта, дар онхо хар як бача имкониятхои равонию чисмонии худро дониста мегирад ва хангоми бозй кушиш менамояд сифатхои чисмониро инкишоф дихад. Бачахо дониста мегиранд, ки барои аз рафики бозй акиб намондан чусту чолок будан, зираку хушёр, нотарсу далер будан, барои фахмидани амалу харакатхои иштирокчиёни бозй то анчоми бозй сабру токат кардан, барои голиб омадан бокувват будан ва гайрахо зарур хастанд. Дар асоси тачрибаи худ ва хамсолон кушиш менамоянд ин сифатхоро дар худ тарбия намоянд, чисми худро такмил дихад ва дар доираи муносибатхои байнихамдигарй мавкеи муайянро ишгол намояд. Аломати мухимтарини бозихои халкй аз тарафи бача бошуурона ичро кардани харакату амалхо мебошад. Дар назди кудак хама вакт максади бозй аник аст. Масалан, хангоми бозии «Дахмарда ва гург», максади дахмарда эхтаёт кардани гусфандон аз гурги гушна аст.[4] Барои ин у бояд, хушёрию зиракй ва чаккониро аз даст надихад. Дар навбати худ гург низ кушиш менамояд, хар як лахзаи кулайро истифода бурда гусфандонро туъмаи худ гардонад. Ичро намудани амалхои дахмарда ва гург барои ноил шудан ба натичаи дилхох, хосил намудани каноатмандй аз амали худ, ба кувваю имкониятхои худ бахо додан ва гайрахо воситаи мухими тарбияи намудани сифатхои хушёрию зиракй, далерию бокувватй, масъулиятшиносй ва дигар сифатхои чисмонй шуда метавонанд.

Бозихои серхаракати халкии точикй бо гайричашмдошт огоз гардидан ва анчомёбии худ ба миён омадани холату вазъияти тасодуфй аз бачахо хушёрию зиракй ва чусту чолокиро талаб мекунад. Масалан,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.