Научная статья на тему 'АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ - ПЕРЕВОДЧИК ДЕТСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ'

АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ - ПЕРЕВОДЧИК ДЕТСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
233
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
А. ДЕХОТИ / ПЕРЕВОД / ИДЕАЛ / ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА / РАССКАЗЫ / ОТВАЖНЫЙ / КОМАНДИР / КЛИМЕНТ ЕФРИМОВИЧ ВОРОШИЛОВ / СОВЕТСКАЯ ЭПОХА / ТВОРЧЕСКИЙ / ОСОБЕННОСТИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Норова Гулчехра

Данная статья посвящена творчеству Абдусалома Дехоти как переводчика детских произведений для таджикских детских читателей и поколений 30-ых годов в период Великой Отечественной Войны. В статье автор показывает творчество А.Дехоти как выразителя детских чувств с переводами произведений таких писателей, как М. Горький, Дж. Родари и Л.Успенский и др. Автор данной статьи анализирует перевод рассказа русского писателя Льва Успенского про отважного командира Красной Армии Климента Ефримовича Ворошилова, который в своё время являлся идеалом для детей советской эпохи. Автор использует сравнительно-сопоставительный метод анализа оригинала и его таджикского перевода и выявляя особенности стиля перевода А.Дехоти, показывает мастерство переводчика при передачи содержания названного рассказа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABDUSALOM DEHOTI - TRANSLATOR OF CHILDREN APOS;S WORKS

This article is devoted to the work of Abdusalom Dekhoti as a translator of children's works for Tajik children's readers and generations of the 30s during the Great Patriotic War. In the article, the author shows the work of A. Dekhoti as an exponent of childhood feelings with translations of works by writers such as M. Gorky, J. Rodari and L. Uspensky and others. The author of this article analyzes the translation of the story of the Russian writer Lev Uspensky about the brave commander of the Red Army Kliment Efrimovich Voroshilov, which at one time was an ideal for children of the Soviet era. The author uses a comparative method of analyzing the original and its Tajik translation and revealing the features of the translation style of A. Dekhoti, shows the skill of the translator when transmitting the content of the named story.

Текст научной работы на тему «АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ - ПЕРЕВОДЧИК ДЕТСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ»

7. Набавй, А. Зиндагонй сар ба сар савдост / Куллапаймои сухан. - Душанбе: Деваштич, 2009,-119 с.

8. Сорбон. Магзреза .-Душанбе: Адиб, 2013,-3 с.

9. Бакозода, Ч,. Абдудамиди Самад ва инкишофи дикоя / Ч. Бакозода. - Душанбе: Эчод, 2007,-76 с.

10. Сорбон. Магзреза. - Душанбе: Адиб, 2013,-12 с.

11. Сайфуллоев А.Чону чадони наср.-Душанбе:Ирфон,2007,-183 с.

ВОПРОСЫ НРАВСТВЕННОСТИ В ТАДЖИКСКОМ РАССКАЗЕ ПЕРИОДА НЕЗАВИСИМОСТИ

В статье рассматривается роль и место нравстенности в таджикском рассказе периода независимости на основе творческого опыта Уруна Кухзода, Сорбона и Абдулхамида Самада и анализируются основные тенденции развития назидательного рассказа в современной прозе. Подчеркивается, что творческие искания современных писателей в этом направлении являются логичным продолжением нравственной тенденции таджикской прозы 80-90-ых годов ХХ века. Тем не менее, современные писатели в художественном исследовании нравственного мира современника стараются проникать в проблеме с позиции сегоднешных нравственных принципов общества, которая является главным признаком новаторского подхода в изображении нравственных проблем современного человека.

Ключевые слова: проза, рассказ, независимость, нравственность, личость, реализм, символ, добро, зло.

MORAL ISSUES IN THE STORY OF TAJIK INDEPENDENCE PERIOD

This article explores the role and place of morality in the story of Tajik independence period based on the creative experience of Urun Kuhzod, Sorbon and Abdulhamid Samad and analyzes the main trends in the development of the instructive story in modern prose. It is emphasized that the creative searches of modern writers in this direction are a logical continuation of the moral tendency of Tajik prose of the 80-90s of the twentieth century. Nevertheless, modern writers in an artistic study of the moral world of a contemporary try to penetrate the problem from the standpoint of today's moral principles of society, which is the main sign of an innovative approach in depicting the moral problems of modern man.

Keywords: prose, story, independence, morality, personality, realism, symbol, good, evil.

Сведение об авторе:

Махмудов М. - соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни. Тел: (+992) 918182221

About the autor:

Mahmudov M. - post -agradute deportamente of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical Universite named after Sadriddin Ayni. Phone: (+992) 918182221

УДК:891550-93

АБДУСАЛОМ ДЕ^ОТИ - МУТАРЦИМИ АСАР^ОИ БАЧАГОНА

Норова Г.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Абдусалом Дех,отй х,ануз дар огози фаъолияти адабиаш нуктасанчона зарурати ба вучуд овардани адабиёти бачагонаро дис намуда, соли 1930 маколаеро дар рузномаи «Точикистони Сурх» (1930.15.04) та^ти унвони «Адабиёти бачагона кафо монда истодааст» ба табъ расондааст. Дар ин макола муаллиф ба рушди адабиёти бачагона дар дах, соли охир ишора намуда, таъкид кардааст, ки китобх,ое, ки дар ин хусус аз нашр баромадаанд, аз тарафи бачагон бо шавки беандоза мутолиа карда мешаванд. Дар ин муддат, асарх,ои адибони классикии рус - А.С.Пушкин, М.Ю.Лермонтов ва х,икоях,ои А. М.Горкий ба забони точикй тарчума ва нашр мешаванд.

Инчунин дар макола А. Дедотй дар бораи них,оят кафо мондани адабиёти бачагонаи точик таъкид намуда, навиштааст: "Мо доло барои бачагон дар бораи кадрамондои эпохаамон, дар хусуси лётчикдо, дар бобати разведчикдои сурх ва кадрамондои меднат китобдои мароковари бачагонаи заруриро кам тартиб додаем. Чунин китобдо шуурнокии одами навро тарбият медиданд, ба ондо сифатдои аъло: кадрамонй, нотарсй ва мудаббати бедад доштан ба ватан, ба одами ояндаи бинокори чамъияти нав бисёр зарур аст, инкишоф меёбад" [2, с. 156].

А.Дедотй дар масъалаи тарчумаи бадей дам ба дигарон ва пеш аз дама, ба худ сахтгир буд. Аз тарчумадои А. Дедотй равшан мегардад, ки у на тандо забон ва услуб, хусусият ва

конуниятх,ои назму насри халкй ва миллии точикро хуб медонист, балки ба адабиёт ва забони руси таваччухи беандоза дошта, онро пайваста меомухт, тарчумаи бадеиро воситаи хеле мухдмми ба х,ам наздикшавии миллатх,о мешумурд. Дар ин маврид, у акидаи асосгузори адабиёти нави рус А.М. Горкийро, ки ба тарчумаи бадей эътибори чиддй медод ва масъулиятшиносии тарчумон - адибонро чиддан талаб мекард, чонибдорй намудааст. Дар ин хусус А.М.Горкий менависад: "Кори идеалй мебуд, агар х,ар асари бадеии х,ар халк, ки дар Иттифок ба табъ мерасад, ба забони тамоми халкдои Иттифоки Советй тарчума карда шавад. Дар ин сурат мо имконияти х,арчи зудтар дарк кардани хусусиятх,ои миллй, анъана, урфу одати хдмдигарро пайдо мекардем. Ин бахдмой барои бунёд намудани чамъияти нав, тезонидани протссеси ба х,ам наздикшавии маданияту миллатх,о, маданияте, ки дар худ бехтарин, нодиртарин, баргузидатарин сифатх,ои характерх,ои миллиро марбут сохтааст, сохиб гардем" [4 , с. 108].

Махз хамин гуфтахои А.М.Горкий дар мавриди ахамияти тарчумаи бадей дар тарбияи насли навини Шуравй, ки заминае барои ташаккули умумияти нави таърихии одамон хохад шуд, аз тарафи А. Дехотй хамчун дастури рохнамо пазируфта шуда, минбаъд у ба таври чиддй ба тарчумаи бадей пардохтааст.

Фаъолияти тарчумонии А.Дехотй дар солхои Чанги Бузурги Ватанй равнаки тоза касб кард ва у ба тарчумаи насри адибони рус ба мавзуъхои гуногуни чи характери афсонавй ва чй вокей дошта шуруъ намудааст. А. Дехотй чун мутарчим кушиш ба харч додааст, ки ба дуруст инъикос намудани мазмуну мундаричаи матни асл дар тарчума таваччухи бештар зохир намояд. Чунончи, худи адиб таъкид мекунад, ки "Адабиёти советй дар солхои Чанги Бузурги Ватанй ягонагии сиёсй-маънавй ва моддии халки советиро ба таври васеъ инъикос мекард. Нависандагони советй чй дар фронт ва чй дар акибгох тамоми кувваи худро барои галабаи мо бар зидди душманон сарф мекарданд. Онхо дар асоси талаботи реализми сотсиалистй образи одами нав - бунёдкори чамъияти навро, ки ба даст яроки чангй гирифта, бо душман мечангид, нишон медоданд" [1, с. 17].

Чунончи аз тарчумаи точикии осоре, ки Абдусалом Дехотй тарчума кардааст, бармеояд, ки зимни тарчумаи ин асархо махорати хосаи адабии нависанда ба таври возех рушон мешавад. Х,ангоми тарчума у барои ба таври пуробуранг ба калам додани вокеияти тасвиршуда аз гановати забони точикй, баёни сода ва услуби халкй -гуфтугуй, таркибу ибороти рехта ва маколу зарбулмасалхои халкй ба таври муассир истифода намудааст, ки матни тарчумаро барои хонандаи хурдсол ва наврас кобили фахм ва шавковар намудааст. Тарчумаи асархои "Чор ходисаи чанговарона"- и Лев Успенский, "Хон ва писараш"- и Максим Горький", "Саргузашти Чипполино"- и Ч.Родари ва гайра гувохи равшани нуктаи мазкур мебошанд.

А.Дехотй таъкид намудааст, ки барои бачагони точик асархои чолиби диккати забони русиро бояд тарчума намуд, то барои хонандаи давраи баъдичангй дастрас гардад. Тарчумаи хикояи "Чор ходисаи чанговарона"- и Л.Успенский ба забони точикй, ки барои хонандаи синни хурд ва миёнаи мактабй пешниход шудаанд, бо забони мутобик ба хамин синну сол таълиф гашта, хонандаро дар рухияи ватандустиву кахрамонй, тахаммулпазирию пуртокатй ва зиракй парвариш менамояд.

Дар асари номбурдаи Лев Успенский чахор вокеаи мансуб ба зиндагию корномахои фармондех Климент Ефримович Ворошилов тасвир шудаанд, ки дар тарчумаи А. Дехотй бар пояи имконоти сабкии забони точикй бо обуранги махсуси бадей ба хонандаи наврас тарчума мегардад ва дар у шавку хаваси пайравй кардан ба кахрамонихои маршал К.Е.Ворошиловро бедор месозад.

Вокеан, дар солхои пас аз Чанги Бузурги Ватанй насли чавони Иттиходи Шуравй ба рузгор ва корномахои кахрамонони ин чанг шавку рагбати бенихоят бисёр доштаанд ва фармондехонеро чун Ворошиловро нихоят дуст медоштаанд ва худро ворис ва пайравони онхо мехисобидаанд. Барои онхо даврахои кудакии Ворошилов, даврахои мактабхонии у, чй тавр ба сафи большевикон пайвастани у , чй гуна ба макоми фармондехии Артиши Сурх расиданаш, хамчунин чй тавр дивизия ва корпуси афсарони шуравиро ба чанг бар зидди сафедхо рахнамун сохтан ва пируз шуданаш нихоят завковар буд.

Барои дар бораи тамоми фаъолият ва кахрамонихои фармондехи Шуравй Климент Ворошилов сухан рондан, таълиф намудани асархои бисёрчилда ва муддати тулонй зарур буд, аз ин лихоз Лев Успенский лахзахои аз хама хотирмони хаёти Ворошиловро ба сурати бозгу кардани чахор корномаи у, ки дар солхои чанги гражданй ба вукуъ пайвастаанд, ба риштаи тасвир кашидааст. Худи асар аз 4 хикоя таркиб ёфтааст, ки ба сурати силсилавй пайи хам омада, хар кадоме номхои мустакил доранд: "Станитсаи Пятиизбенная" [3, с.70-74],

"Рaзвeдкaи чacypонa" [З, c.74-77], "Дар capи пyлeмëт" [З, c.77-81]," Боз як лахзаи пypxaтap" [З, c.81-85].

Myкоиcaи матни acл ва тapчyмaи точикии A. Дeхотй нишон мeдихaд, ки мутарчим acолaти матни acлpо дар тарчума нигох доштaacт, тapчyмaи y айнй ва тахтуллафз нaбyдa, балки эчодкорона ва бо иcтифодaи аз Faновaти лyFaвию дacтypии забони точикй баргардон шyдaacт.

Ба таври нaмyнa пора^^ро аз матни acл ва тарчума ба cypъaти мyкоиca мeоpeм. Хркояи "Станица Пятиизбeннaя" бо тacвиpи майдони чанг чунин OFOЗ мeшaвaд:

"Дшм и ночью шли бои. Дшм и ночью пpобивaлиcь кpacноapмeйcкиe части на восток, к Волге, к городу Царицыну (тетерь он нaзывaeтcя Сталинградом). Путь был трудный. Бeлыe нагедали cо вcex cтоpон. Отов^^ отталин тpecкотня винтовок, cтpeльбa орудий, гpоxот взрывов..." [б, c.6].

Дар тарчума :

"Шабу руз чанг мepaфт, шабу руз кдомхои Apмияи Сypx ба шарк, ба тарафи Волга, ба тарафи Царицын (хозир ин шахр Сталинград номида мeшaвaд) ба xyд рох мeкyшодaнд. Рох пурмашаккат буд, caфeдхо аз хар тараф хучум мeкapдaнд. Aз хар тараф caдохои кapc-кypcи милтикпарронй, гулдуррош туп ва таркишхо ба гуш мepacидaнд..." [З, c.7G].

Дар идома тacвиpи манзарахои майдони чанг ва во^а^, ки pyx додаанд, пайихам зepи калам оварда мeшaвaнд. Дар ин порчаи баргардон махорату образофарии A.Дeхотй бараъло нaмоëн acт, ки ба тарчумаи бaдeй бeштap рухи бaдeй додaacт.

Ё тарчумаи лахзаи зepин:

"И вдруг, в тот миг, когда вдали пepeд тобой наши войcкa yвидeли нeбольшyю казачью дepeвню , cтaницy Пятиизбeннyю, вте вокруг нeожидaнно yтиxло. Ни криков, ни выстрлов. Враг точно бeccлeдно пpовaлилcя куда-то. Куда он дeлcя? Откуда выдeтит вновь? Нeизвecтно! " [S, c.S).

Ин матн дар тарчума чунин баргардон шудааст:

"Хамин ки бaноxоcт ба назари ажарони мо аз дур кишлокчаи казакй, станикаи Пятиизбeннaя намудор шуд, атроф тамоман xомyш гардид. На доду фapьëд монду на овози тирпарронй. Душман дар ким - кучо чиму FOиб шуда рафт. Вай кучо шуд? Aз кучо боз хучум мeкyнaд? Маълум нecт! " [З, c.7G].

Дар матни аш:

"На войнe такая нeпонятноcть xy®e caмого жecтокого боя" [S, c.S].

Чунин тарчума шyдaacт:

"Дар чанг чунин номафхумй аз caxттapин зaдyxypдхо хам бадтар acт " [З, c.7G].

Ё дар матни аст омaдaacт:

"Рeшили поcлaть на paзвeдкy бpонeвичок- боeвой бронированный автомобиль c пyлeмëтом. Бpонeвик был старый и потpeпaнный, но лyчшeго поблизоcти ш нaшлоcь. Да и вообщe у Краотой Apмии в тe дни xоpошиx машин было eщe мало" [S, c.6.

Ин порча чунин тарчума шудааст:

"^арор доданд, ки ба paзвeдкa бpонeвичкa-aвтомобили чангии зиpeхпyши пyлeмëтдоppо фиpиcтонaнд. Бpонeвик кухна ва шалак буд, аммо Faйp аз хамин дар даст чизи дигape набуд " [З, c.7G].

Aз мазмуни матн маълум мeшaвaд, ки дар наздики чизe дигар, яъш автомобили cозтap аз он оë мaxcyc дар Apмияи Сypx набудани мошинахои xyбy коршоям пурра маълум набудааст, дар он aëм таминоти Apмияи Сypx бо мошинахои чангй чандон пурра набуд.

Дар матни аст Уcпeнcкий кушиш кapдaacт, ки ба тacвиpи лахзахои чангй дар бораи холати ичтимоии Apмияи Сypx, ки тамоми лавозимоти чангй барои мубориза бар зидди фашистон ca^ карда шуда буд бaëн намояд ва бо ин ма^ад низ махз ибораи Apмияи Сypxpо ба назар гирифтааст. Aммо мутарчим A. Дeхотй ин мacъaлapо хамчун холати харрузаи чанговарй мавриди тарчума карор додaacт.

Ё дар матни aœrâ мexонeм:

"Главная улица станицы была пуста. Но враги могли отрятатмя в боковьк пepeyлкax " [S,

c.6].

Чунин тарчума шyдaacт:

"Кучаи а^ши кишлокча xолй буд. Aммо дар тангкучаю пacкyчaхои атроф пинхон шуда xобидaни душманон мумкин буд" [З, c.71].

A.Дeхотй дар ин чо калимаи pycй "cтaницa" ро истифода кapдaacтy дар дар давоми тарчума бо калимаи "кишлокча" иваз кардааст. Meбоиcт бо як ифода ишора кунад ë cтaницa ë кишлокча, зepо маънои "cтaницa" аз калимаи руш дар тарчума дeхaи казакхо мeбошaд.

Ё чумлаи зepин дар матни аст чунин аст:

"Водитель зaмep. Лицо ero стало бeлым, как мeл " [S, c.7].

Чунин тарчума шудааст:

"Ронанда машинаро нигох дошт. Ранги руи вай канда, пахта барин сафед шуд " [3, с.71].

А.Дехотй ба чои чумлаи "Водитель замер" "Ронанда шах шуда монд" - мегуфт ифода мушаххас мегашт. Бингаред, ки дар ташбех намудан муаллифи асосй аз бур истифода намудаасту Дедотй хамчун тарчумон барои чоннок шудани холати эмотсионалии тасвири персонаж дар забони точикй аз пахта истифода кардааст. Максади муаллифи асл ва тарчумон низ танхо нишон додани холати рухии эмотсионалии персонаж мебошад.

Хуллас, дар ин хикояи хурд А. Дехотй хамчун мутарчим барои хушсифат баромадани тарчума, ба ивази иборахо аз забони модарии худаш ( точикй) иборахои мувофикро чустааст, ки ба ин гуна даъво хак дорад.

Х,икояе дувум бо номи "Смелая разведка" , яъне "Разведкаи часурона" омадааст. Дар ин хикоя низ тасвири каламии лахзахои чанговарона, яке аз супоришхои мухим ба хисоб мерафтаи он давра разведка тасвир шудааст.

Дар матни асл мехонем:

"Второй случай произошел уже около Царицына, на Волге.

Белые армии, идя по пятам за отходившими красными, подошли к Царыцину почти вплотную, окружили его тесным кольцом с трёх сторон.

Одна из батарей белых - четыре пушки и около сотни солдат-остановилась в ожидании битвы в степи, за пригородными деревнями.

Рано поутру из штаба белых на эту батарею прискакал верховой. Он привез приказ: быть готовыми к наступлению! " [5, с. 12]

Дар матни тарчума омадааст:

"Ходисаи дуйум дар карибии Царицын, дар канори Волга руй дод. Армияи сафедхо кадам ба кадам аз паи кисмхои сурх гашта, ба Царицын наздик омада, кариб тамоман ба вай расиданд, аз се тараф зич халка карда вайро печонида гирифтанд.

Яке аз батареяхои сафедхо - чор туп ва такрибан сад нафар солдат-мунтазири задухурд шуда дар биёбон, дар акиби кишлокхои атрофи шахр карор гирифт. Аввали пагох аз штаби сафедхо ба тарафи ин батарея як кас асп давонда омад. Вай фармон овард: ба хучум тайёр шудан лозим" [3, с.74].

Дар ин матн тарчума хеле ба дарачаи баланд ва мохирона сурат гирифтааст. Сабку услуби тарчума ба хонанда дастрасу фахмо мебошад.

Хикояи савум : "У пулемёта"( "Дар сари пулемёт") ном дорад.

Дар матни асл:

"Третий случай произошел на станции Воропоново, недалеко от того же Царицына. Вот как на этот раз было дело.

Осенью, в октябре, на фронте снова загремели орудия. Белые решили еще раз попытать счастья, подумали прорваться к Волге.

Ворошилов никогда не любил управлять боем издали, из города. Восемнадцатого числа штабной вагон привез его на станцию Воронпоново. К самой линии боя. Тут в эти дни невесть что творилось" [5, с.18].

Дар матни тарчума:

"Хрдисаи сейум дар станцияи Воропоново, дар наздикии хамон Царицын руй дод. Ана, ин мартаба кор чй тавр буд.

Тирамох. Дар мохи октябрь , дар фронт боз хам тупхо гулдуррос задан гирифтанд. Сафедхо карор доданд, ки боз як бори дигар толеашонро озмуда, ба Волга зада гузаранд.

Ворошилов, чи тавре ки хамеша одаташ буд, аз дур-аз шахр истода идора кардани чангро нахост. Дар хаждахуми мох вагони штаб вайро ба станцияи Воронопово овард. Маълум набуд, ки дар инчо имрузхо чй вокиахо шуда гузаштаанд" [3, с.77].

Аз тарчумаи матни мазкур маълум мегардад, ки А.Дехотй дар мавриди тарчумаи ибораву калимахо баъзе холатхои кутохбаёниро пеша кардааст ва ин барои сатху сифати баргардони зарар надорад.

Хикояи охирини "Чор ходисаи чанговарона"- "На волоске" - "Боз як лахзаи пурхатар" ном дорад. Дар ин тарчума матни асл чунин баён мегардад:

"Война с белыми подходила к концу. Советская страна добивала одного из последних своих страшных врагов-барона Врангеля. Отряды буденновской Первой конной армии, идя по пятам за противником, заняли селение Отраду. Враг отступил. Утром командиры Конной, во главе с Ворошиловым и Будённым, собрались обсудить дела в одной из деревенских изб " [5, с.24].

Дар матни тарчума:

"Ч,анг бо сафедхо кариб охир шуда истода буд. Мамлакати советй яке аз охирин душманони дахшатноки худаш - барон Врангельро зада махв кард. Отрядхои Якуми Армияи Аспакии Будённовй кадам ба кадам аз паи душман рафта дехаи Отрадаро ишгол карданд. Душман акиб нишаст. Пагохй командирхои Армияи Аспакй, бо сардории Ворошилов ва Будённый дар яке аз хонахои чубини кишлок чамъ омаданд, ки масъаларо хал кунанд " [3, с.81].

Дар ин чо А.Дехотй : «барои х,ал намудани масъала» гуфта тарчума кардааст, дар асли матн бошад «обсудитй дела» - «масъаларо х,ал кунанд»- оё бо тарзи «кор^оро х,ал намоянд» тарчума намояд.

Вале чи тавре ки дар матнхои боло зикр гардид , Абдусалом Дехотй дар сохаи тарчумаи асархо барои бачагон хизмати назаррас кардааст. Махсусан, дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй Дехотй хамчун мутарчим барои рушди адабиёти бачагони точик тавассути тарчумаи осори адабиёти рус ва чахон сахме босазо гузоштааст. Дар давоми тарчума ба нигох доштани оригиналии асар мазмун ва мухтавои у диккати чиддй додааст. Аз забони муалиифи асархо забон , сабк, услуб ва шакли асари тарчума шударо то кадри имкон пурра бо аслаш ба хонандаи Иттифоки Советй расонида тавонистааст.

Дар матни асл:

- Ну, как Климент Ефримович? Как же это вы?

А Климент Ефримович с трудом вынимает оставленную врагом пику из складок бурки, к которой она запуталась. Он вытирает пот со льба. Он улыбается товарищам...

-Ничего, ничего, ребятки! - говорит он. - Ничего, спокойно! Ещё повоюем ! [5, с.28].

Дар матни тарчума:

"-Хуб, канй, Климент Ефримович? Чй шуд ба шумо? Климент Ефримович бошад, зур зада найзаи душманро, ки ба чинхои буркааш дармонда буд, кашида мебарорад. Вай аракхои пешонаашро пок мекунад. Вай ба рафиконаш бо табассум нигох мекунад...

- Х,еч гап не, зарар надорад, бачахо ! - мегуяд вай. - Х,еч гап не, хотирчамъй! Хрлй боз мечангем " [3, с.83].

Мутарчим лахзахои пуршиддати чанговаронаро аз матни асл айнан бо ифодаи бадей тавонистааст ки баргардонаду дастраси хонандаи точик созад. Дар матни тарчумахои А.Дехотй мазмун пурра нигох дошта шудааст. Тарчумахои у ахамияти тарбиявии матни аслии тарчумахои уро комилан дуруст ва хотирмон нигох доштаанд.

АДАБИЁТ

1. Дехотй А. Куллиёт.Ч,илди - I. Назм. Душанбе; "Ирфон", 1965. -373 с.

2. Дехотй А. Куллиёт.Ч,илди - V.Маколахо. Душанбе; "Ирфон", 1966.-472 с.

3. Дехотй А. Куллиёт. Ч,илди - ГУ.Тарчумахо. Душанбе; "Ирфон", 1966. -768 с

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Горкий А.М.О детской литературе, детском и юношеском чтении. Избранное (изд. 4-перераб и дополн. сост, вступ статьи и комментарии Н.Б.Медведовой). - Москва; "детская литература", 1989. - 224 с.

5. Успенский Л.В. Четыре боевых случая. Москва; "Издательство детская литература", 1941. - 30 с.

АБДУСАЛОМ ДЕХОТИ - ПЕРЕВОДЧИК ДЕТСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ

Данная статья посвящена творчеству Абдусалома Дехоти как переводчика детских произведений для таджикских детских читателей и поколений 30-ых годов в период Великой Отечественной Войны.

В статье автор показывает творчество А.Дехоти как выразителя детских чувств с переводами произведений таких писателей, как М. Горький, Дж. Родари и Л. Успенский и др. Автор данной статьи анализирует перевод рассказа русского писателя Льва Успенского про отважного командира Красной Армии Климента Ефримовича Ворошилова, который в своё время являлся идеалом для детей советской эпохи. Автор использует сравнительно-сопоставительный метод анализа оригинала и его таджикского перевода и выявляя особенности стиля перевода А.Дехоти, показывает мастерство переводчика при передачи содержания названного рассказа.

Ключевые слова: А. Дехоти, перевод,идеал, Великая Отечественная Война, рассказы, отважный, командир, Климент Ефримович Ворошилов, советская эпоха, творческий, особенности.

ABDUSALOM DEHOTI - TRANSLATOR OF CHILDREN APOS;S WORKS

This article is devoted to the work ofAbdusalom Dekhoti as a translator of children's works for Tajik children's readers and generations of the 30s during the Great Patriotic War.

In the article, the author shows the work of A. Dekhoti as an exponent of childhood feelings with translations of works by writers such as M. Gorky, J. Rodari and L. Uspensky and others.

The author of this article analyzes the translation of the story of the Russian writer Lev Uspensky about the brave commander of the Red Army Kliment Efrimovich Voroshilov, which at one time was an ideal for children of the Soviet era. The author uses a comparative method of analyzing the original and its Tajik translation and revealing the features of the translation style of A. Dekhoti, shows the skill of the translator when transmitting the content of the named story.

Key words: A. Dekhoti, translation, ideal, Great Patriotic War, stories, brave, commander, Kliment Efrimovich Voroshilov, Soviet era, creative, features.

Сведения об авторе:

Норова Гулчехра -старший преподаватель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни: тел: (+992) 935314731.

About the author:

Norova Gulchehra — a senior lecturer in the Department of Theory and History of Literature of the Tajik State Pedagogical Universite named after Sadriddin Ayni: tel: (+992) 935314731.

НАКЩИ ТЕЛЕВИЗИОНИ ВИЛОЯТИ СУГД ДАР САБТ ВА ИНЪИКОСИ ИЧЛОСИЯИ XVI- УМИ ШУРОИ ОЛИИ ЧУМ^УРИИ ТОЦИКИСТОН

Нурматова М.Р.

Донишгощ давлатии тиббии Тоцикистон ба номи А.И.Сино

Президент Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон дар яке аз суханронихояш ба алокаи телевизион ва радио бахри баланд дода кайд намуданд, ки "Телевизион ва радио васоити дастрастарин ахбороти омма буда, тавассути он тамоми икдомхои пешбарандаи чомеа баррасй мегардад"[1, с.4]. Васоити ахбори омма бахусус телевизион ва радио дар чахони муосир низ макомашонро гум накарда, балки беш аз пеш ахамияти калонро касб менамоянд. Мавзуе, ки ба риштаи тадкик кашида шудааст перомуни он ягон навъи кори илмй анчом дода нашудааст. Танхо дар алохида тадкикотхои муаррихону сиёсатшиносон вобаста ба Ичлосияи таърихии XVI -уми Шурои Олии Чумхурии Точикистон ва накши он дар хифзи истиклолияти давлати маълумот оварда шудасту халос.

Ичлосияи XVI -уми Шурои Олии Чумхурии Точикистон, ки аз санаи 16. 11.1992 то 02.12.1992 дар ^асри Арбоби хочагии ба номи Саидхуча Урунхучаевичи шахри Хучанд баргузор шуда буд, хамчун ходисаи мухим дар сахифахои таърихи замони муосири халки точик бо харфхои заррин сабт гардидааст. Ин падидаи мухими таърихй дар замоне сурат гирифт, ки Чумхурии тозаистиклоли Точикистонро оташи чанги шахрвандй фаро гирифта пояи хокимияти конунй фалач гардида , давлату миллати точикро хавфи фаноёбй тахдид менамуд.

Аз интихоботи президента (моххои ноябр соли 1991) то даъвати Ичлосияи XVI-уми Шурои Олии Чумхурии Точикистон (мохи ноябри 1992) давраи хавфноктарин ва мудхиштарин ба хисоб мерафт. Огози гирдихамоихои мохи сентябри соли 1991, аз тарафи мухолифини давлат гасб шудани телевизиони марказй, гирдихамоихои майдонхои «Шахидон» ва «Озодй» (апрел-майи соли 1992), бо зури силох аз вазифа барканор намудани Президенти конунии кишвар Рахмон Набиев, ночор Хукуматро ба истеъфо мачбур кардан, аз ба гирдоби фочеаи мудхиш кашидани мамлакат дарак медод [2, с.56].

Муаррих, профессор Хайдаршо Пирумшоев ин масъаларо тадкик намуда, он лахзахои мудхишро чунин ёдоварй кардааст: «Акнун вазъияте ба амал омада буд, ки сохибмансабони нав ё «болоихо» хукуматро идора карда наметавонистанд, халк ё «поёнихо» тамоман аз итоати онхо баромада буданд, вале замоне фаро расида буд, ки имруз хам ба ёд оварданаш кас меларзад. Точикон гуё ба хадди охирини мавчудияти давлату давлатдории ба амри такдир эхёгаштаи худ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.