Научная статья на тему 'ТАРДЖЕЪБАНД И ЕГО ВОЗНИКНОВЕНИЕ'

ТАРДЖЕЪБАНД И ЕГО ВОЗНИКНОВЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
21
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАРДЖЕЪБАНД / ВОЗНИКНОВЕНИЕ / ПСЕВДОНИМ / ПОЭЗИЯ / ГАЗЕЛЬ / ВИД ПОЭЗИИ / СТРОКА / РАЗВИТИЕ / МУХАММАД ГИЁСИДДИН / ХАСАН АМИД / ТЕОРЕТИК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Абдуллохи Усмонали

Тарджеъбанд является одним из видов персидско-таджикской поэзии, что берет своего начало с конца Х-го и начало Х1 вв. Впервые в персидско-таджикской классической литературе на этом виде поэзии написали такие поэты как: Манучехри Домгони, Фаррухи Систони, Носир Хусрав, Рашид Ватвот, Масъуд Саъди Салмон, Саид Хасан Газнави и другие, что в последующие века тарджеъбанд получил широкое распространение. В статье мы постарались дать словарное и терминологические значение тарджебанда на основе высказывание Мухаммада Гиёсиддина, Ҳасана Амида и теоретиков литературоведов Шамса Кайса Рози, Рашида Ватвота, саид Махмуда Нишота и Мухаммад Таки Бахар. В ходе исследования выяснено, что тарджебанд является одным из распространённых жанров персидско-таджикской классической литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TARJEBAND AND ITS OCCURRENCE

Tarjeband is a type of Persian-Tajik poetry, which originates from the end of the 10th and beginning of the 11th centuries. For the first time in the Persian-Tajik classical literature on this kind of poetry wrote such poets as: Manuchehri Domgoni, Farruhi Sistoni, Nosir Khusrav, Rashid Watvot, Masud Sadi Salmon, Saeed Hasan Ghaznavi and others, which became widespread in subsequent centuries. In the article we tried to give the dictionary and terminological meaning of the tejard based on the statements of Muhammad Giyosiddin, Hasan Amid and literary theorists Shams Kais Rozi, Rashid Watchot, Said Mahmud Nishot and Muhammad Taki Bahar. In the course of the study, it was found out that the tardjeband is one of the widespread genres of Persian-Tajik classical literature.

Текст научной работы на тему «ТАРДЖЕЪБАНД И ЕГО ВОЗНИКНОВЕНИЕ»

TAP4P№AHA BA ТAШAKKУЛИ ОН

Абдуллохц У.

Дотшво^ давлатш омузгорш ToyumcmoH ба homu С.Айнй

Донaндaгони идмх,ои кaлом, бaдeъ вa apyзи точикй ,ap xap дaвp мувофики фaxмиш вa дониши xyд дap боpaи ин нaвъи шeъp (тapчeъбaнд) cyxaн pондaaнд. Аз ин чост, ки оид бa пaйдоиш вa мaънои лyFaвию иетидохии ин нaвъи шeъp a^nax^ гуногун бa миëн омaдaacт.

Дap aввaл мaъдyмотxои мyaлдифони дyFaтxои тaфcиpиpо aз нaзap гyзapонидaн зapyp acr. Чунончи, Мyxaммaд Fиëcиддин мyaллифи «Fиëc-yл-лyFOт» тapчeъбaндpо чунин тaъpиф кapдaacт:

«Тapчeъбaнд - мaънии ин дap лyFaт бapгapдонидaни бaнд aCT вa дap бaxpи мувофик вa дap истилох он ки шоиp чaнд бaнд дap бaxpи мувофик; вa кдвофии мyxтaдиф тacниф нaмояд вa бaъ,ди xap бaнд як бaйrи мaинpо, ки муттафик; aдвaзнy мyxтaдиф бa кдвофии xap бaнд бошaд xap боp биëpaд, бa шapтe ки он бaйт бa мaзмyни бaйrи оxиpи xap бaнд мapбyт бошaд»[4, 150].

Хacaн Амид мeгyяд: «Тapчeъбaнд - дap истилохи илми бaдeъ он aCT, ки шоиp чaнд Faзaд ë чaнд бaнд шeъp дap бaxpи мувофик; вa кофияхои мyxтaдиф 6игуяд вa бaъд aз xap бaнд як бaйrи мyкappap ë кофияи чудогош биëвapaд вa ин бaй:Ipо тapчeъ ë бapгapдон ë бaндгapдон мeгyянд» [11, 289].

Дap дигap дyFaтxо низ aйнaн гyфтaxои мaзкyp тaкpоp шyдaaнд. Аз ин py, мaъдyмоти бexтapин xaмоно гyфтaxои Мyxaммaд Fиëcиддин вa X,acaн Амид мeбошaнд. Дap acapxои aдaбиëтшиноcй xaм дap боpaи тapчeъбaнд бaxcy мyнозиpaxо бa нaзap мepacaнд, ки мо дap боpaи онxо дap ин чо cyxaн мepонeм.

Х£нуз дap acpи Х11 Шaмcиддин Мyxaммaд Kaйcи Розй тapчeъбaндpо чунин тaъpиф кapдa буд: «Тapчeъ - он aCT, ки кacидapо бap чaнд киrъa тaкcим мeкyнaнд, xaмa дap вaзни мувофик; вa дap кдвофии мyxтaдиф вa шyapо xap китъaepо aз он xонae xонaнд он гоx фоcилa миëни ду xонa бaйrи мyфpaд cозaд вa он (öarn)- pо тapчeъбaнд xонaнд. nac arap xоxaд, xaмон бaйтpо тapчeъбaндии xaмa xонaxо cозaд вa дap оxиpи xap кити бинaвиcaд, aгap xоxaд xap xонapо тapчeъбaнди aдоxидa гуяд вa arap xоxaд тapчeъбaндxо бap як ккофият ниxaд, то киIъaи мyфpaд бошaд>> (9, 400).

^ap мо ин гyфтaи Шaмc Kaйcи Розиpо дap бapобapи aкидaи дигap aдaбиëтшиноcон caнчeм, он aœran дypyст мeбapояд. Лeкин дap бapобapи дypyстии тaъpиф миcоди овapдaи Шaмc Kanc нодypyст aCT. Зepо бaйrxои вacилaи он якpaнr табу^, бaдки гyногyнaнд. Мо мeдонeм, ки бaйrxои тapчeъбaнд мyxтaдиф нaбyдa, бaдки як бaйr бaъди тaмом шудани xap бaнд овapдa мeшaвaд. ^ap бaйrxои тaкpоpшyдa мyxтaдиф бошaнд (raFËHp ëбaнд), он гоx вaй тapкиббaнд мeшaвaд.

Шaмc Kaйcи Розй бa xaмин тaъpиф кaноaт кapдa дap боpaи дигap xycycиятxои тapчeъбaнд чи^ нaryфтaaст.

Мyaлдифи «Xanp^-yc-cexp фи дакоик; - yш-шeъp» Рaшиди Вaтвот тapчeъбaндpо ниcбaт бa Шaмc Kaйcи Розй дypycттap тaъpиф кapдa ин бaйrи зиëдaтиpо бap ce нaвъ дониога мeгyяд: «... вa ин бaйrи бeгонa бap ce нaвъ бyвaд яънe ки дap оxиpи xонa xaмоно боз оpaнд ë бaйrxои мyxтaдиф бyвaд xap якe бap кофияти xоc ë бaйrxои б>тад, бap як кофият бa aдaди aбëти тapчeъ чунон, ки чун ин aбëтpо чaмъ кyнaнд xонaи aбëти тapчeъ чунонки чун ин aбëтpо чaмъ кyнaнд xонaи ди^ гapдa,д» (б, б0б).

Аз ин тaкcимоre, ки Рaшиди Вaтвот бaйrи тapчeъpо кapдaaст фaкaт якyмaш бa тapчeъбaнд тaaдлyк; доpaд. Аrap шои> шeъpи xyдpо мувофики нaвъи дуюм вa есюм cозaд, он rox шeъpи вaй доиpaи тapчeъбaндpо тapк кapдa бa нaвъи тapкиббaнд дожл мeшaвaд.

Алй бинни Мyxaммaд acapи xyд «^a^rn; - yш-шeъp» - pо xapчaнд як acp бaъд aз ду acapи номбapшyдa тaълиф кapдa бошaд xaм, вaдe acоcaн xaмон фикpи Рaшиди Вaтвотpо пaйpaвй кapдaaст. Худи acap xaм, чй xeдe ки xy^ мyaдлиф кдйд кapдaaст, дap пaйpaвии acapи Рaши1ди Вaтвот нaвиштa шyдaaст.

Тaкcимотe, ки вaй оид бa нaвъxои бaйrи тapчeъ гyзapонидaaст, бa тaкcимоти гyзapонидaи Рaшиди Вaтвот монaнд aCT. Bañ бapои тac,дик;и фикpaш тapчeъбaнди Фaxpиддини Иpокиpо (610 -688), ки бо бaйти зepин OFOз мeëбaд овapдaaст: «Дap мaйкaдa бо xapифи кaдлош, Биншину шapоб нушу x^ бош. вa бaйrи тapчeaш чунин aCT. Дap мaйкaдa мeкaшaм raßye, Бошaд, ки биëбaм aз ту бye» [1, б7].

Дap aдaбиëтшиноcии pyc шapк;шиноcон В. Жyковcкий вa Е.Э. Бepтeдc оид бa тapчeъбaнд изxоpи aкидa кapдaaнд [2, З8б], [2, 470].

Bane гyфтaxои ощо низ acоcaн тaкpоpи фикpy aкидaxои гyзaшraгон мeбошaд.

Кйд кapдaн зapyp acr, ки дap бaйни aдaбиётшинocoни фopcy точик то нaшpи acapx,o, oлимoни мyocиpи Эpoн - Сaид Мaxмyд Нишoт вa Мyxaммaд Ч,aъфap Мадчуб кace aз дoиpaи aкидaи Шaмc Kaйcи Рoзй вa Рaшиди Вaтвoт бepyн нaбapoмaдaacт. Сaид Мaxмyд Нишoт тapчeъбaндpo чунин тaъpиф кapдaacт:

«Tapчeъ - бa мaънии бapгapдoнидaн acт вa да-p илми бaдeъ ибopaт aз pиштaи aшъopecт, ки дap бaxшoи xaмвaзн cypyдa мeшaвaд, вaлe ^фия^ мyxтaлиф xacтaнд вa дap фaвocили ^ap бaxш як бaйrи мyфpaдpo aйнaн тaкpop мeкyнaнд вa ин бaйти aчнaбии мyкappapшyдapo вocиraтyликд ё бapгapдoн нoм нивддa вa бaxшx,oи xaмвaзнpo «xorn ё pиштa ё бaнд ,cimox, кapдaaнд^>_ [S, 12S].

Сaид Мaxмyд Нишoт микдopи бaйтxoи ^ap бaнди тapчeъбaндpo ибopaт aз пaнч- шaш вa aз ин адм зиёдтap мeдoнaд.

Му8ллиф тapчeъбaндpo зoдaи Faзaл мeдoнaд вa мeгyяд, ки xaмoн бaйти тapчeъ изoфa шyдaacт. Инчунин мaвзyъxoe, ки дap oщo Faзaл cypyдa мeшaвaд. Чизи тoзaи дигape, ки Сaид Мaxмyд Нишoт мeгyяд ин мaтлaъ дoштaни тapчeъбaнд acт. Bañ дap aввaли x,ap бaнд oвapдaни мaтлaъpo чизи зapypй мeшyмopaд вa мeгyяд:

<«. ^a адмчушн ки кacoиди тaмoм мaтлaъ дopeм чй мoнeъ дopaд, ки Tap^eor, тaмoм мaтлaъ дoштa бoшeм» [S, 129].

Муоллиф дap бopaи пaйдoиши ин нaвъи шeъpй бa xyлocae oмaдaacт, ки тapчeъбaнд aз кacидa пaйдo шyдaacт вa бapoи TaQ^K, фикpaш aз мaкoлaи Мyxaммaд TaK,, Бaxop иктибoc oвapдaacт, ки oн чунин мeбoшaд:

«Map^yw Мyxaммaд TaK,, Бaxop мeнaвиcaд: <®a мycaммaтy тapчeъбaндy мycтaзoдxo чузъ aз кacoид мaxcyб мeшaвaнд, aъpoбй мacнaвиёrpo адм кacидa мeнoмaнд вa кити як пopчaи кacидa acт, ки дopoи мaтлaъ нaбoшaд>>[S, 129].

Â^aŒ, ин мaкoлaи Бaxop дacrpacи мo нaшyд, дap бopaи aK^a, му8ллифи oн чизс гyфтa нaмeraвoнeм. Baлe aз нaвиштaxoи му8ллифи «Зсби cyxam> paвшaн мeгapдaд, ки xapд,yи oщo тapaфдopи aкидaи aз кacидa бa aмaл oмaдaни тapчeъбaнд мeбoшaнд.

Сaид Мaxмyд Нишoт инчунин, тapaфдopи aз py, микдopи бaйтxoи ^ap бaнд чyдo кapдaнy нoм гyзoштaни тapчeъбaнд (бa мoнaнди мyxaммacи lap^e^ мycaддacи Tap^eb) мeбoшaд. Aммo ин тaклифи му8ллиф 4o, дacтгиpй нaдopaд. 3epo бa FaËp aз як ду шoиp дш^» кace бapoбapии бaйтxoи xaмaи бaнддои тapчeъpo pиoя нaкapдaacт.

Чизи д,игape, ки дap ин 4o кaйд кapдaн зapyp acr, ки aK^a, мyaллифи acapи « Сбки xypocoнй дap шeъpи ^opcï> Мyxaммaд Ч,aъфap мeбoшaд.

Мyxaммaд 4a^ap me aз oн oлимoни мyocиpи Эpoн acr, ки ниcбaт бa д,игapoн дap acapи xyд дap бOPaи пaйдoиши тapчeъбaнд бeштap тaвaккyф нaмyдaacт.

У дypycт кaйд мeкyнaд, ки тapчeъбaндy тapкиббaн1дy мycaммaт бa Kaiop, oн нaмyдxoи шeъpиe мeдapoянд, ки !ap axA, Сoмoниён вучуд нaдoштaнд вa нaмyнaxoи o^opo фaкaт !ap aшъopи шoиpoни ox,p^o, acp, Х вa aввaлxoи acp, Х1 вoмexypeм.

Acocaн, дap бaйни ин ce нaвъи шeъp (тapчeъбaнд, тapкиббaнд вa мycaммaт) ягoн фapки чиддда ^omran мумкин нecт. Инpo Мyxaммaд Ч,aъфap низ кaйд кapдa мeнaвиcaд:

«Taбий acr, ки ин нaвъ шeъp, nac aз prno^ ёфтaн вa тaкoмyли ниcбии Faзaл cypyдa шуд. Aммo oн нyктae, ки to кунун дap бopaи ин ду нaвъи шeъp вa тaфoвyIи зoxиpии oн 6o мycaммaт гyфтa нaшyдa ин acr, ки ^ap гох, тaмoми миcpaъxoи тapкиббaндy тapчeъбaнд !opo, кoфия бoшaд (чyнoн ки ду тapчeъбaндии Фappyxй, ки якe да-p мaдxи Мyxaммaд ибни Мaxмyди Faзнaвй дopoи биту тнч бaнд вa дигap дap мaдxи Aмиp Юcyф бapoдapи Мaxмyд дopoи бисту Ha^op бaнд) дигapгyнии acoc,e 6o мycaммaт нaдopaд вa тaщo тaфoвyти oн зиёдтap бyдaни тeъдo,ди миcpoъxoи ^ap бaнд acr вa мeraвoн oнpo нaвъe мycaммaт дap шyмop oвapд>> [5, 159].

Му8ллиф дap aввaли 6o6, oид бa тapчeъбaндy тapкиббaнд тaълиф кapдaи xyд ин ду жaнppo зoдaи кacидaвy Faзaл дoниcтaacт, вaлe дap ин 4o тapчeъбaнди Фappyxй (acp, Х1) - po ки дap мaдxи ÄH,p Юcyф cypyдaacт вa бaнди aввaлaш чунин acr:

«Зи бог, эй богбон, моро yarn буи бa:op ояд,

Клиди боги моро деки фapдoмoн бa кор ояд,

Клиди боги фapдopo щзорон xoсmгop ояд,

Ту лaxmе сaбp кун шндон, ки кумрй бap шнор ояд.

Чу aндap боги my булбул бa дидори бщор ояд,

Туро меумони нoxoндa бa рузе caá :шор ояд.

Кунун гap гулбунеро тнц- шaш гул дap шумор ояд,

Чунон донй, ки yap тсро yarn xyшmap зи нор ояд.

Бa:op имсол пиндорй yauc xyшmap зи пор ояд,

Аз ин xywmap шaвaд фapдo, ки Xycpae as шикор ояд. [10, 403],

бaйmu map^am:

Бaд-ын mouemaeü цошне, бод-ын 6ouemaeu рузе Молыкро дaр цоуон уор руз цошне бoдy новрузе» [10, 405].

зодaи мycaммaт мeдонaд. Дap xa^H^! xaмaи бaндxои ин тapчeъбaнд доpои пaнчбaйrй мeбошaнд xaмaи миcpaъxо бa монaнди миcpaъxои мycaммaт кофияву pa,^ доpaнд.

Мacъanaи диrape, ки Мyxaммaд Ч,aъфap кдйд мeкyнaд ин capчaшмaи бa вучуд омaдaни тapчeъбaнд aCT.

Д^уст aCT, ки xap чизи нaв ,ap зaминaи чизи кyxнa бa вучуд мeояд вa он чизи нaв чaнд мудадт бо шбикди xy, ywp бa cap бypдa ,ap оxиp шaкл г^ифта бa як пpeдмeти мyстaкил тaбдил мeëбaд. Тapчeъбaнд xaм xaмин paвaндpо aз cap гyзapонидaaст. Зepо нaвъи шeъpии тapчeъбaнд якбоpa бa вучуд нaомaдaaст вa имконнопaзиp aCT, ки шоиpe бб ягон чустучу, илxомгиpй ягон нaвъи шeъpиpо кaшф кyнaд. Аrap ин коp имконпaзиp м6шуд aз зaмони зиндaгии устод Рудакй то зaмони мо чунин нaвъxои зиëди шeъpиe бa вучуд мeомaд, ки бa тapзи apифмeтикй xиcоб кapдaни онxо aз имкон 66P^ М66УД.

Дap ин боpa Мyxaммaд Ч,aъфap мeнaвиcaд: «Нaмyнaи комили ду нaвъ aз ин тapкиббaндxовy тapчeъбaндxо aз дaвpони Faзнaвй боз мод^ст. Аммо ,ap миëни устодони caлaф низ бa шeъpxоe бapмexypeм, ки ,ap xaмин шapоиr aCT вa гapчи фaкaт чузъ6 ноки aз он бозмондaaст, мeтaвон гуфт, ки arap к;иcмaтe aз тapкиббaнд ë мycaммaти комил нaбошaд, боpe capмaшк;и шоиpони нaзиp вa Мaнyчexpй ,ap cypyдaни мycaммaтxовy тapчeъбaндxои xeш вощь шyдaaст. Аз киIъaи мaъpyфи Py,a^ ,ap вacфи шapоб, ки бо ин мaтлaъ OFOз мeшaвaд:

Быëр он мий, кы тндорй рaвoн ëKymu ноб aemï, Ba ë 4yH бaркaшuдa шег пешы офшоб aemï....

Oë нaмeтaвон ^H^apo к;иcмaтe aз тapкиббaнд, тapчeъбaнд ë мycaммaтe пиндошт вa arap чунин нaбошaд доaкaл нaмeтaвон онpо илxомбaxши шоиpон монaнди Фappyxй донист» (5, 159).

Бояд эътиpоф кapд, ки ин нaвъи шeъpй ( тapчeъбaнд) мaxз мaxcyди ax^ Faзнaвиëн aCT вa Фappyxй, ки як6 aз шоиpони бомaxоpaти ин дaвpa мeбошaд, мумкин aCT aз ин китъaи устод Рудакй идxом гиpифтa тapчeъбaнд cypy,a бошaд.

Зepо ин ^H^apO y ,ap тapчeи «^ap мaдxи Амиp Юcyф» cypyдaaш ду 6op истикбод кapдaaст, ки як6 ,ap бaйrи aввanи бaнди гешм:

«Зомын as хyррaмй гуй кymoдa осмон aemï,

Кymoдa осмон гуй шyкyфma 6успон aemï» [10, 403).

вa дита^ ,ap бaнди œнздaxyм:

«Гор оз доу фaзл my шоуо яке дaр офшоб aemï,

^омоно дaр naрaenuдaн-m yaр косро шыпо6 aemï» (10, 409),

гyфтaн лозим aCT, ки бaнди геюми тapчeъбaнд aз aввan то бa оxиp ,ap кофия вa paдифи xaмон киrъaи устод Рудакй cypyna my,aaCT.

Мумкин aCT Фappyxй бa FaËp aз ин ки^ боз aз ягон capчaшмaи ди^» идxом гиpифтa бошaд, д6кин ин тapaфи мacъaлa бa мо ноpaвшaн aCT.

Сapчaшмaи дигape, ки Фappyxй мумкин aCT aз он илxом гиpифтa тapчeоти xy,po нaвиmra бошaд, ин мycaммaтxои Мaнyчexpист. Мaнyчexpй теш aз Фappyxй yмp бa cap бypдa, як6 aз ин чоpгонaи дapбоpи Faзнaвиxо бa xиcоб мepaвaд.

У бemrapи мycaммarxои xy,po ,ap мaдx,и Сулон Мacъyди Faзнaвй вa бaxоpy чaшни Нaвpyз нaвиmraaст, ки бaйrxои зepин aз як бaнди мycaммarи y мeбошaнд:

«Xeзeдy хоз оред, кы yaнгомы хозон aem, Боды хунук оз цоныбы Xoрaзм возон aem. ООн боды возон бын, кы бaр шохы розон aem. rpë бa Maern троены рaнгы розон aem, Деукон бa пшччу6 eaры am^rnm гозон aem, К-ондор чомону бог Ha гул монду Ha гулзор»[3, 170].

Дap эчодиëти Фappyxй боз як тapчeъбaнди дж^ мaвчyд aCT, ки вaй aз мycaммaт бa куллй фapк; мeкyнaд. Ин тapчeъбaнд aз xaфт бaнд ибоpaт буда, ,ap мaдx,и Абyдxacaн Алй бини Фaзд бини Аxмaди мaъpyф бa Хaччоч cypy,a шyдaaст, ки бaHlДи aввaлaш чунин OFOз мeшaвaд:

«Моуы фaрвaрдын цоуонро оз дaры дыдор корд, Абры форвордын зомынро пур 6упы форхор трд. Бод efë нофоуоы muйбamрo бордорыд, Бог efë корвоны шyшmaрй оворд корд.... бaйти тapчeaш:

Цовидонй хочри yap хоцйе %яццоц бод,

Бapmapuнuме:mapoнy ^mapcrn. мy:moц бод» [10, 427]. aз мycaммaт тaфoвyти чиддй дopaд.

Xaминpo бoяд ад! кapд, ки ин тapчeъбaнд мумкин acr, бaъд,и шaкл гиpифтaни тapкиббaнд бa вучуд oмaдa бoшaд.

3epo тapкиббaнд aз тapчeъбaнд дидa бa мycaммaт нaзд,икй дopaд. Шoяд, aввaл мycaммaт пaйдo шyдa вa oн бapoи бa вучуд oмaдaни тapчeъбaндy тapкиббaнд зaминa гapдидa бoшaд.

Бaъд aз oн ки мo ,ap бopaи мaънoи лyFaвию ,crmox,, тapчeъбaнд фикpи бaъзe oлимoнpo кaйд кapдa гyзaштeм, инчунин, дap бopaи нaзд,икй вa xaмчинcии тapчeъбaнд 6o дш^) нaвъxoи шeъpй кaмy бвш мaълyмoт na^,o кapдeм, мaвpиди oн pacmaacr, ки бaъзe мacъaлaxoи д,игapи бaxcтaлaби ин нaвъи шeъppo aз нaзap гyзapoнeм.

Macъaлaи нaxycти бaxcтaлaб ин хуши мaтлaъ дomтaн вa ё нaдoштaни тapчeъбaнд мeбoшaд.

«Xyc™ мaтлaъ - чи тaвpe ки мyaллифoни «^yFa™ ,ciraoxo'm aдaбиётmинocй» Kaü, мeкyнaнд, - oн acr, ки rno,p aввaли Faзaл ё кacидaaшpo 6o бaйтe cap мeкyнaд, ки aз чиxaти шaклy мaзмyн ,ap ни^яти зeбoй бoшaд вa зуд ,HKKa™ xoнaндapo бa шyнидaни бoкимoндaи rnebp чaлб нaмoяд^> [7, 151].

Чи xeлe ки ,ap бoлo гyфтa гyзamтeм, Tabp,x, пaйдoиши тapчeъбaнд 6o Faзaл aлoкaи зич дopaд. Moдoмe, ки мacъaлa чунин бoшaд, пac me aз xycyc^Txo, мухими Faзaл ин хуши мaтлaъ дoштaни oн acr вa xaмoн Faзaл Faзaли бexтapин эътиpoф кapдa мeшaвaд, ки ,ap бapoбapи ,,Fap xycycraixo хуши мaтлaъ низ дoштa бoшaд. Лз ин py, ин xycyc^T, Faзaл бa тapчeъбaнд нaFyзaштa нaмeraвoниcr.

Дap aдaбиёти клaccикии фopc- точик мaтлaъxoи бexтapинpo Cab,ï Чрмй вa диFapoн cypyдaaнд.

CapoяндaFOи тapчeoт кушиш кapдaaнд, ки xap бaнди тapчeoти xy,po 6o бaйти хуши мaтлaъ cap кyнaнд, вaлe ин ^p нa бa xaмa мyяccap гapдидaacт. Шoиpoн - Cab,ï, Чрмй, Kocnw, Лнвop вa дж^^ тapчeoти xy,po 6o мaтлaъxoи xeлe x,6 cap кapдaaнд, ки мo ,ap гоён aз oнxo якчaнд нaмyнaxo мeopeм:

1. As Иpoкй:

Эй мушриби ишц тз бинвоз,

К-он ёр ношуд щнуз дaмcoз.

2. Cab,™ Шepoзй:

Шуд мивеими caбзaвy maмoшo,

Бapxезy биё бa cyu ca:po.

3. Kocnw, Arnap.

Зи cyu дapдu бедapмoнu ошиц,

Ba гapдyн меpacaд aфгoнu ошиц.

Macъaлaи ди^ ин oвapдaни бaйти тaxaллyc ,ap тapчeoт мeбoшaд.

Бaйти тaxaллycи rno,p ,ap тapчeъбaнд xaм мaвкeи apзaндa дomтa бapoи шaкли xoc гиpифтaни ин нaвъи шeъpй нaкши кaлoн мeбoзaд.

Бoяд гуфТ, ки ,ap пaйдoиш, шaклгиpй вa тaкoмyли тapчeъбaнд xизмaти aдибoни acp, X1 xeлe бyзypг мeбoшaд. Шoиpoни мamxypи ин acp Maнyчex,pй, Hocnp, Xиcpaви K^o,^™, Фappyxии Cиcтoнй, Macby,, Cab,, Caлмoн, Myиззии Caмapкaндй вa дж^^ гояи шeъpи тoчикиpo бoз xaм ro^op гapдoнидa oнpo мamxyp кapдaaнд. Maxcyca^ ,ap пaйдoиш вa шaкл гиpифтaни тapчeъбaнд xизмaти Фappyxии Cииcтонй xeлe кaлoн acr.

АДАБИЁТ

1. Anï ибни Myxaммaд. «Дки,- yш-шeъp».- Texpo^ 1962.

2. В. Жyкoвcкий «Ложь Hoœp, Xe^oa^ жypн. «3aпиcки вocтoчнoro oT,mffiM®>, том. 1У. вы1п. 111- 1У. neiepôypF,

1890, и ЕЭ. Бepreлc. «Избpaнныe ipyo^ ч. 3.- M, 1965.

3. Maнyчexpии Дoмшнй. «Дeвoн».- Texpoн, 1338 maмcй.

4. Myxaммaд F,«,!,™. «Fи& - ул-лутоп».- X,инIдycтон, 1330 x^pï

5. My^^^a, Чaъфap. «Caбки Xypocoнй ,ap шeъpи фopcй».- Texpoн, 1345 шaмcй.

6. Paшиди Штют. « Дeвoн».- Texpoн, 1339 maмcй.

7. Р. Xo^»®, M. Шyкypoв, T. Aбдyчaббopoв. «ЛyFaти иcтилoxoти aдaбиёrmинocй».- Душанбе 1964.

S. Ca«, Max^y,, Hишoт. «Зсби ora^.- Texpoн, 1342 maмcй.

9. I^aitfc Kmc, Poзй. « Aл - мyъчaм фи мaoйиp - Kt-arnbop- ил - Лчaм».-Texpoн, 1338, 1x0^0.

10. Xaxrn Фappyxии Cmcre™. «Дeвoн». Texpoн, 1337 maмcй.

11. 1Xacaн Лмид. «Фapxaнги Лмид».- Texpo^ 1345 maмcй.

ТАРДЖЕЪБАНД И ЕГО ВОЗНИКНОВЕНИЕ

Тарджеъбанд является одним из видов персидско-таджикской поэзии, что берет своего начало с конца Х-го и начало Х1 вв. Впервые в персидско-таджикской классической литературе на этом виде поэзии написали такие поэты как: Манучехри Домгони, Фаррухи Систони, Носир Хусрав, Рашид Ватвот, Масъуд Саъди Салмон, Саид Хасан Газнави и другие, что в последующие века тарджеъбанд получил широкое распространение. В статье мы постарались дать словарное и терминологические значение тарджебанда на основе высказывание Мухаммада Гиёсиддина, %асана Амида и теоретиков литературоведов Шамса Кайса Рози, Рашида Ватвота, саид Махмуда Нишота и Мухаммад Таки Бахар. В ходе исследования выяснено, что тарджебанд является одным из распространённых жанров персидско-таджикской классической литературе.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевые слова: тарджеъбанд, возникновение, псевдоним, поэзия, газель, вид поэзии, строка, развитие, Мухаммад Гиёсиддин, Хасан Амид, теоретик.

TARJEBAND AND ITS OCCURRENCE

Tarjeband is a type of Persian-Tajik poetry, which originates from the end of the 10th and beginning of the 11th centuries. For the first time in the Persian-Tajik classical literature on this kind ofpoetry wrote such poets as: Manuchehri Domgoni, Farruhi Sistoni, Nosir Khusrav, Rashid Watvot, Masud Sadi Salmon, Saeed Hasan Ghaznavi and others, which became widespread in subsequent centuries. In the article we tried to give the dictionary and terminological meaning of the tejard based on the statements of Muhammad Giyosiddin, Hasan Amid and literary theorists Shams Kais Rozi, Rashid Watchot, Said Mahmud Nishot and Muhammad Taki Bahar. In the course of the study, it was found out that the tardjeband is one of the widespread genres of Persian-Tajik classical literature.

Keywords: targeband, occurrence, pseudonym, poetry, gazelle, type of poetry, line, development, Muhammad Giyosiddin, Hassan Amid, theorist.

Сведение об авторе:

Абдуллохи Усмонали - доктор PhD. филологического факультета ТГПУ им. С. Айни, тел: (+992) 988403445. @email. ru.

About the author:

Abdulloi Usmonali - doctor PhD. Of the philology faculty, TSPU named after S. Aini. Tel.: +992988403445. @email. ru.

ШО^ НЕЪМАТУЛЛОХИ ВАЛЙ ДАР ТАЗДЩИ САИД НАФИСЙ

Абдуллоева С.К.

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Яке аз намояндаи силсилаи маъруфи тасаввуф Сайид Нуридцин ибни Амир Абдуллох машхур ва маълум ба Шох Неъматуллохи Валй соли 1329-и мелодй дар шахри Мохони наздикии Кирмон, Чумхурии имрузаи исломии Эрон ба дунё омадааст. У шоир, ориф ва мутафаккири бузурги асрхои XIII-XIV ба шумор рафта, дар рушду нумуи илму адабиёт ва фарханги точику форс сахми арзандае гузоштааст. Дар давраи чавонй дар шахрхои Самарканд, Х,ирот ва Язд зиндагй карда, дар синни 24-солагй ба зиёрати Маккаи муаззама рафта муддати 7-сол он чо икомат намудааст. Сабаби хафт сол икомат кардани шоир бехуда набуда, балки тули ин муддат шогирдии яке аз олимони забардасти сохаи дину шариат Абдуллохи Ёфеъиро ба ухда доштааст, ки аз дасти ин олими забардасти куръонй хирка гирифта ба ин васила дар пайдоиши тарикаи Неъматуллохй асос гузоштааст. Дар дарбори Темуриён, махсусан Шохрух эътибори зиёде дошта, хатто Ахмадшохи темурй низ уро ба дарбор даъват карда будааст.

Дар маколаи мазкур мо кушиш намудаем, ки назари ичмолии адабиётшинос Саид Нафисиро оид ба Шох Неъматуллохй баррасй намоем. Шох Неъматуллохи Кирмонй дар чахони маърифат бо номхои Шох Неъматуллохи Валй, Шайх Сайидшох Неъматуллохи Кирмонй ва Шох Неъматуллохи Зарробй маълуму машхур аст. Аксари мухаккикони ватанию хоричй санаи валодати уро такрибан соли 1329 ва калам додаанд. Дар аксари манбаъхо омадааст, ки ин алломаи улуми куръонй ва пешвои чамоаи бонуфуз 103-сол умр дида, соли 1431-мелодй аз олам даргузаштааст. Макбараи у дар шахри Мохон, ки 35-км дуртар аз вилояти Кирмони Чумхурии исломии Эрон аст, вокеъ гардида имрузхо зиёратгохи кулли мусулмонон ва оламиён аст.

Шох Неъматуллохи Валй дар олами тасаввуф шоир ва мутафаккире ба шумор меравад, ки хануз дар айёми зинда буданаш хосу ом номи уро ба бузургй ёд мекарданд. Аз сарчашмахои адабию таърихй бармеояд, ки дар баробари шоирони дигари тасаввуф чун Ч,алолиддин Румй, Аттор, Саной, Х,офизи Шерозй, Шох Неъматуллохи Валй низ макому мартабаи хешро сохиб

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.