Научная статья на тему 'ОПИСАНИЕ ОБРАЗА "УТРЕННИЙ ВЕТЕРОК" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ПОЭТОВ Х ВЕКА'

ОПИСАНИЕ ОБРАЗА "УТРЕННИЙ ВЕТЕРОК" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ПОЭТОВ Х ВЕКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
64
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРИРОДА / ВЕТЕР / УТРЕННИЙ / ИЗОБРАЖЕНИЕ / ВЫМЫСЕЛ / ПОЭТ / СПОР / ОБРАЗ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Забирова Мехринисо Элбековна

В данной статье автор приводит результаты анализа способов описания природы, особенно одного из его элементов - «утреннего ветерка» в поэтических произведениях поэтов Х века, в частности А. Рудаки и Р. Балхи. Автор, на примере стихотворений, утверждает, что в поэзии Х века, при описании природы, поэты очень часто использовали выражение «утренний ветерок», и в их описании заключалась ключевое значение данного выражения. Автор статьи, в ходе анализа, приходит к выводу, что при описании «утреннего ветерка» в классической литературе, в частности в поэтических произведениях Х века, данное выражение имеет многосторонний характер и значение, которые встречаются у поэтов Х века, в частности в стихах А. Рудаки. Исследуя другие произведения разных поэтов Х века, автор смог выявить особенности и значение образа «утренний ветерок» в каждом произведении, и указал на причины и способы совершенствования этого образа в литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE DESCRIPTION OF THE IMAGE "MORNING BREEZE" IN THE WORKS OF POETS OF THE X CENTURY

In this article the author gives the results of the analysis of the ways of nature description, especially one of its elements - "morning breeze" in the poetic works of poets of the 10th century, in particular A. Rudaki and R. Balkhi. The author, on the example of poems, argues that in the poetry of the X-th century, in the description of nature, the poets often used the expression "morning breeze", and in their description was the key meaning of this expression. The author of the article, in the course of the analysis, comes to the conclusion that in the description of the "morning breeze" in classical literature, in particular in the poetic works of the X-th century, this expression has a multilateral character and meaning that are found in the poets of the X-th century, in particular in the poems of A. Rudaki. Exploring other works of different poets of the Tenth century, the author was able to identify the features and significance of the image of the "morning breeze" in each work, and pointed to the reasons and ways to improve this image in the literature.

Текст научной работы на тему «ОПИСАНИЕ ОБРАЗА "УТРЕННИЙ ВЕТЕРОК" В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ПОЭТОВ Х ВЕКА»

«коммуникативные ритуалы» - основавшимися на ранних этапах своего возникновения на религиозной почве, и, позднее, потерявших свою сакральность, и перешедших на уровень этнических традиций и обычаев.

Немаловажный интерес для исследователя представляет интерпретация этих ритуалов в конкретном обществе, их трансформация в современном обществе, и влияние на повседневную жизнь людей в условиях межкультурного многообразия. Особую значимость для исследователя представляют собой СМИ как своеобразный маркер общественного отношения к тем или иным архаическим коммуникативным ритуалам.

В статье освещены часть этнических коммуникативных ритуалов, распространенных на территории Кыргызской Республики, проведен семантический анализ некоторых коммуникативных ритуалов, а также анализ их интерпретации в СМИ Кыргызстана.

В заключении внимание уделяется тому, какие религиозные коммуникативные ритуалы оказались наиболее распространены в обществе и наиболее освещены в СМИ Кыргызстана.

Ключевые слова: СМИ; этология религии; коммуникативные ритуалы; бинарные оппозиции; Авеста; Библия; Коран;

MEDIA COVERAGE OF THE ROLE AND FUNCTION OF COMMUNICATIVE RITUAL IN KYRGYZSTAN AND ITS IMPACT ON KYRGYZ SOCIETY

Modern poly-confessional societies are the basis of secular states. However, multi-confessionality requires a special approach to solving problems of intercultural and inter-religious dialogue. One of the most archaic, and most viable mechanisms of interaction between different ethnic groups, cultures and religions is the so-called "communicative rituals" - based on the early stages of their emergence on religious grounds, and, later, lost their sacredness, and transferred to the level of ethnic traditions and customs.

The great interest of the researcher is the interpretation of these rituals in a particular society, their transformation in modern society, and the impact on the daily lives of people in the context of intercultural diversity. Of particular importance to the researcher are the media as a kind of marker of public attitudes towards one or another archaic communicative rituals.

The article highlights a part of ethnic communicative rituals common in the Kyrgyz Republic, conducted a semantic analysis of some communicative rituals, as well as an analysis of their interpretation in the Kyrgyz media.

In conclusion, attention is paid to what religious communicative rituals turned out to be most prevalent in society and most highlighted in the Kyrgyz

Keywords: media; ethology of religion; communicative rituals; binary oppositions; Avesta; Bible; Koran;

Сведения об авторе:

Балашова И.Г. - Старший преподаватель кафедры ЮНЕСКО по изучению мировой культуры и религий Кыргызско-Российский Славянский Университет, г. Бишкек, Кыргызская Республика Ул. Абая 2а, кв.8, Первомайский район. Е-mail:bagira_mia@rambler.ru Тел: (+996) 556 058 085

About the autor:

Balashova I.G. - Art. Lecturer at the UNESCO Chair on studying world culture and religions Kyrgyz-Russian Slavic University, Bishkek, Kyrgyz Republic St. Abaya 2a, ap.8, Pervomaisky district. E mail: bagira_mia@rambler.ru Phone (+996) 556 058 085

ТАСВИРИ БОДИ САБО ДАР АШЪОРИ ШОИРОНИ АСРИ Х

Забирова М.Э.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тасвири табиат дар ашъори шоирони асри Х, алалхусус дар осори бозмондаи устод Рудакй мавцеи босазо дорад, зеро мавзуи тасвири инсони эчодкор, хоса шоир, пеш аз х,ама, манзарах,ои табиати афсункор аст, ки уро ба илх,ом меоварад. Устод Рудакй ва шуарои хдмасраш, ки дар огози адабиёти форсии точикй царор доштанд, тасвироту ташбех,от ва истиороти онх,о х,ама табий буда, ба зехри хонанда наздиканд. Чигунагии тарзи тасвир ба мах,орат ва ^унари шоир вобаста аст. Бино ба цавли мунацциди бузурги рус В.Г. Белинский, «дах,ои адабй чй цадар бузург бошад, у табиатро х,амон андоза мукаммалу возех, ба тасвир меоварад ва робитаи устувори уро бо х,аёт таъйин менамояд» [3, с.70]. Рудакй ва шоирони дигари асри Х бо мавзуоте сарукор доштанд, ки пеш аз ощо суруда нашуда буд ва табиати бихдштосори Мовароунна^ру Хуросон беш аз х,ама мавриди таваччухд суханварон царор гирифтааст.

Яке аз унсурх,ои табий, ки хднгоми тасвири табиат дар ашъори шоирони ин ахд вомехурад,

тacвиpи «6o№ ca6o» мeбoшaд, ки 6o нoмxoи бoд, нacим, нacими caxap, нacими бoмдoд, бoди бoмдoдй вa Faйpa ëд мeшaвaд. Аз шapxy тaфcиpи мyaллифoни фapxaнгy дyFaтxo бapмeoяд, ки caбo- бoдecт, ки cy6x дap вaкrи тудуи oфтoб xarno^ 6axop aз чoниби Мaшpик мeвaзaд, xyшy дaтиф дopaд вa caбaби capcaбзивy xyppaмй мeшaвaд, iyoxo мад 6o вaзидaни y мeшyкyфaнд. Дap тacвиpи шoиpoни acpи Х «6o№ ca6o», пeш гз xaмa, бa cифaти пaдидaи тaбиaти мyъчизaкop acr, ки xaнгoми 6axop мeвaзaд вa «oдaми пиppo чaвoн» мeкyнaд. Уcтoд Рудакй мeгyяд: Омйд бщори хуррам бо рангу 6yüu mu6, Бо сад хрзор нузуашу оротши ациб. Шояд, ки марди пир бaд - ин гщ шaвaд yaвон, ГеШ 6a дил ëфm шaбоб a3 nam мaшuб. Чapхu бyзypгвоp яке тштре бикард, Лaшкap-ш - aбpu mupaвy боди сабо - нациб. [1, c.61 J

X,aнгoмe ки шoиp шeъp мeoфapaд, биш бa гyфтaи Proo Бapoxaнй, nyrepo мeмoнaд, ки aз як cyйи oн мaвoди xoми тaбиaт чapaëн мeëбaд вa aз еуйи дигapи oн мaxдyкoти шeъpй вa ë шoиp ^Укми oн кopxoнaepo дopaд, ки дap ^proxH зexни xyд бa aшë шaкли инcoнй мeбaxшaд [2, c.5]. Дap aбëти фaвкyззикp ycтoд PyAa^ фacли 6axoppo бa тacвиp oвapдa, ки 6o xaзop paнгy буйи x^ вa 6o caд xaзop шкию зeбy зинaти шигифтaнгeз 4axo^o зeбy зиннaт дoдaacт. Дap тacвиpи шoиp чaxoн дap зимиcтoн миcди ингони пиpи фapтyтy бeмop буд вa 6o oмaдaни бaxopи иcoдaм aз нaв чaвoнy тaндypycт гapдидaacт. Дap бaйти дувум шoиp мeгyяд: Штага acт, ки дap ин aйëм (яънe, бaxop) инcoни пиp чaвoн шaвaд, зepo дyнë бaъд aз cap,n^ пиpии зимиcтoн чaвoн вa capcaбзy xyppaм гaштaacт [4, c.15] Дap бaйти есвум шoиp ocмoнpo бa мacoбaи шoxи мyкraдиpe бa тacaввyp мeoвapaд, ки дaшкap opocraaCT вa дaшкapи ин шoxи бyзypг (чapxи бyзypгвop) aбpи cиëx acry бoди caбo capxaнг, capдaшкap вa capвapи ин дaшкapи aзим мeбoшaд. Дap ин тacвиpи P^a^ «caбo» бa мaънии мyкappapияш, бa cифaти як нaвъи бoд вa як yнcypи тaбиaт бa кop paфтaacт. Дap бaйrи дигapи xaмин китши шeъpй шoиp бoдpo, ки мypoд aз oн бoди caбocт, тaбибe мeдoнaд, ки 6o oвapдaни буйи гуду cyмaн «4axora бeмop»-po шифo бaxшидaacт: Якчйнд р$згор цщон дapдмaнд бyд, Бе% шyд, ки ëфm б^и саман, бодро wiü6u6. [1, c.61 J

Дap Faзaли дж^и ycтoд P^a^ «бoди caбo» 6o xycycиятxoи вижaaш зyxyp мeкyнaд, ки ce бaйти oнpo мeтaвoн дap cифaти бoди caбo нoмид. Гapчaндe дap ин Faзaл иcми caбo зикp нaëфтaacт, aммo aз тacвиpи шoиp бapмeoяд, ки мypoдaш 6o№ caбocт:

Хор бод, ки a3 с)ми Бухоро 6u мaн ояд, З-y б^и гyлy мушку тсими caмaн ояд. [108]

Ин бoд aз Baтaни aзизи шoиp - Бyxopo мeвaзaд вa xap бoдe, ки aз еуйи Baтaн мeвaзaд, бapoи шoиpи вaтaнпapacт aзизy мyкapppaм acт. Аз oн 4o, ки aз ин бoд «буйи мушки нacими cy^am» мeoяд, мypoд xaмoн бoди caбocт, ки биш бa тaъpифи мyaлдифoни фapxaнгy лyFaтxo, xaнгoми бaxop aз чoниби Мaшpик мeвaзaд, нacими xyшy дaтиф дopaд вa гyлxo мaxз 6o вaзидaни у мeшyкyфaнд.

Шoиp 6ap oн acт, ки xap мapдy зaн 6a тaшxиcи ин бoд нecтaнд вa aз ин py, ки «буйи гуду мушку шшми cy^am» дopaд, шoяд aз Хуган, ки мaкoни мушк acт, мeoяд:

Бор щр зону щр мард куцо бapвaзaд он бод, ryüu магар он бод щме аз Ху^ин ояд.

Шoиp aз ин aндeшa бapмeгapдaд, зepo aз Хутан бoд чунин xyш нaмeвaзaд вa 6a xyдocae мeoяд, ки ин 6o№ aз бapи мaъшyк;и у, ки дap вaтaни aзизaш - Бyxopo cyкyнaт дopaд,

мeвaзaд вa aз ин ca6a6 гyвopocт:

Не, не, зи Хymaн бод чунин хуш навазад урц, К - он бод щме аз бари маъшуци ман ояд.

Аз «бapи мaъшyк>> вaзидaни ин бoд дaлeли дигap 6a 6o№ ca6o бyдaни oн acт, зepo тaнxo бoди caбocт, ки 6a куйи мaъшyк; гyзap дopaд вa буйи зудфи мaxбyбapo мeпapoкaнaд. Ин xycyc™™ « бoди ca6o» дap шeъpи шoиpoни бaъдй, aлaдxycyc Аттopy Мaвдoнo вa шoиpoни opиф чун Сaъдию Хрфиз 6a тaвpи вoзex 6a тacвиp oмaдa, ки мaвзyи бaxcи дигap acт.

Дap ocopи бoзмoндaи P^a^ мypoдифи бoди ca6o - «бoди бapин» низ 6a rop paфтa вa шoиp дap бapoбapи «бoди ca6o» бoди муяилифи oн «бoди фypyдин»-po мeoвapaд: ^mû-m чунин омад, гарданда бад-ин сон, Хам боди барин омад, хрм боди фур)?дин. [1, c.296J

Мypaттиби «Девон»-и устод Р^дакй Код^и Рустам дap мaвpиди байти зикpшyдa менависад: «Ба навиштаи «ЛyFaтномa»-и Деххудо, «боди фypyдин» боди дaбyp, ë худ боди чанубй аст ва «боди бapин"» боди сабо, ë боди шимол, «чи кутби шимол баланд аст ва чанубй фypyд ва боди чанубй ва дaбyp муз^ аст ва боди сабо ва шимол нофеъ» (ЛyFaтномa, зайли «боди фypyдин»). Ин вожapо бapхe фapхaнгхои тaфсиpй ва мypaтrибони кутуби aшъоpи Р^дакй нaшpи Точикистон ба сypaти «боди фapивaдин» овapдaaнд, ки таносуби кaломpо бapхaм зада ва бай^о беманти; кapдaaст. [5, c.132].

Шок^ии хaмaсpи Pyдaкй, ки aксap шогиЁдони y буданд, дap пaйpaвй аз устоди сухан бод, алалхусус «боди сабо»^ бо paнги чилвахои мухталиф ба тaсвиp овapдaaнд. Масалан, нaхyстшоиpaи aдaбиëти фоpсии точикй Робеаи Балхй фасли бaхоppо чунин тaсвиp мекунад: Зи бас гул, ки дар бог маъво гupuфm, Чаман ранги «Äpжaнг»-u Моно гupuфm. Сабо нофаи мушки Тuббam нaдошm, Цахрн буйи мушк аз чй маъно гupuфm?! Магар чашми Мацнун ба абр андар аam Ки гул ранги рухсори Лайло гupuфm. [1, c.114]

Дap шeъpи шоиртни aсpи Х ташбех накши асосй доpaд ва нуктаи чолиб он аст, ки ин ташбехот aксap табииянд. Дap байти аввали Faзaли боло шо^а чaмaнpо дap хангоми бах^ ба «Аpжaнг» - и Монй ташбех мекунад. Вачхи ташбех хамоно зебоию paнгоpaнгии гулхои бaхоpй ва paсмхои зебои китоби «Аpжaнг»-и Монист. Монй «aсосгyзоpи дини монавист, ки дap замони Шопypи Сосонй даъвои пaЙFaмбapй кapд ва китоби худ «Шопypгон»-pо ба вай такдим намуд. Монй динaшpо бо pохи paсмy сypaтхои зебо тapFиб мeкapд ва аз ин сабаб дap адабжти фоpсй -точикй намоди (символ) наккошй ва paнгоpaнгй аст. «Аpжaнг», ки дap шакли «Жанг» ва «Apra^» низ омадааст, номи китоби мyсaввapи Монист ва ин чо зебой ва paнгоpaнгии он дap нaзap аст» [4, c.25].

Дap байти дувум шоиpa бо коpбypди санъати тачохули оpиф хyдpо ба нодонй мезанад, ки сабо нофаи мушки Тиббат надошт, аз чй сабаб бо вазидани он чахон nyp аз 6уйи мушк rap^^ Дap ин байт сабо бо хусусияти хосааш, яъне 6уйи гулу мушк доштанаш тасв^ шудааст. Дap байти севум Робеа Балхй parnrc гyлpо ба pyхсоpaи Лайлй монанд кapдaaст. Бе хеч шакке Робеаи Балхй ин бай^о бо илхом аз шeъpи мaшхypи устод Р^дакй сypyдaaст:

Бихандад лола бар са: ро, ба сони че: раи Лайло, Бигиряд абр бар гардун, ба сони дидаи Мацнун. [6, c.137]

Faзaли дж^и Робеаи Балхй, ки дap paдифи бод сypyдa шудааст, аз матлаъ то мактаъ дap тавсифи бод аст, ки хусусиятх,ои боди сабо бapъaло мушохида мешавад:

Фишонд аз савсану гул симу зар бод, Зщй боде, ки pa:мam бод бар бод. Бидод аз нацши Озар сад нишон об, Намуд аз сеури Монй сад асар бод. Мисоли чашми Одам шуд магар абр, Далели луmфu Исо шуд магар бод. Ки дур (р) борид уар дам дар чаман абр, Ки цон афзуд хуш-хуш дар шацар бод. Äгap девона абр омад, чаро пас, Кунад арза сабууй цоми зар бод?! Гули хушбуй, mapсaм, оварад ранг Äз ин гаммоз субуи пардадар бод. Барои чашми уар ноаул гуй, Äpyсu богро шуд цивагар бод. Äцaб чун субу хушmap мебарад хоб, Чаро афканд гулро дар сауар бод? [1, c.116]

Гapчaндe дap Faзaли боло исми сабо нест, аммо aксapи сифатхое, ки шо^а ба бод медихад, мapбyт ба боди сабост. Тaвpe ки аз шapхи шо^хону муаллифони фapхaнгy лугатхо мушохида мекунем, «боди сабо» 6уйи гулу сaвсaнpо хaмpох Доpaд ва бо вазидани он гулхо мешукуфанд. Ин маънй дap байти матлаъ ба даст меояд, ки бо вазидани боди сабо гулу савсан монанди зapy сим ба сахни чаман пош мeхypaнд. Шо^а сифати aшëи боди сaбоpо бо тамоми хастиаш эхсос кapдa ва дap тахайюли шоиpонaaш сaбоpо шохе ба тaсaввyp овapдa, ки ба сapи зepдaстонaш зapy сим мефишонад. Мухаккики эpонй Ризо Бapохaнй менависад: ««Aap шeъp гуфтан як навъе холати оpифонa вучуд доpaд ва навъе аз худ бехуд шудан дap пахнои бeкapонaгии aшë. Шоиp

орифе хаст, ки мехохад ба чойи маъбуд ба ашё пайванд ёбад» [2, с. 5]. Дар байти дувум шоира ба Озари буттарош - падари хазрати Иброхим ва Монй талмех мекунад. Агар муъчизаофаринии об ба буттарошии Озар ташбех шуда бошад, «боди сабо» садхо сехргунахое аз гулу савсан монанди сехри мусавварахои Монй ба вучуд овардааст.

Дар байти севум боди сабо монанди Исо -пайгамбар, ки бо изни Худованд мурдахои садсоларо зинда мекард, чахон, табиати дар зимистон мурдаро аз нав зинда мекунад. Х,амин сифати чонбахшии боди сабо дар байти чахорум таъкид шуда, ки ба шачар - дарахтон чони тоза мебахшад.

Байти панчум тасвири шигарфе аз боди сабову абр аст. Дар коргахи тахаёли шоира абр аклбохтаеро мемонад, ки ин кадар дурр (зар, чавохирот, киноя аз катрахои борон)-ро сарфи чаман мекунад ва бод зару сим (киноя аз гулбаргхои гулу гиёхон)-ро ба чоми гул (косабаргхои гули лола, ки монанди кадах, чом аст) мерезад.

Дар байти шашум ба чанд сифати боди сабо ишора мешавад, бидуни он ки номе аз сабо оварда шавад: гаммоз, пардадар ва субххезй. Ин сифатхои боди сабо дар шеъри шоирони ориф, монанди Хофиз бо рангу тобишхои мухталиф баён шудаанд, ки мавзуи бахси алохида аст. Шоира аз он нигарон аст («тарсам»), ки гули хушбуй аз ин гаммозию пардадарии боди сабо, ки буйи уро парокандаву пардаи уро даридааст, шарм мекунаду сурх мешавад («ранг оварад»).

Дар тахаюлоти шоиронаи Робеаи Балхй (байти хафтум) боди сабо машшотаи бог аст, ки онро чун аруси дар хуланишаста ороиш медихад. Байти мактаъ, ки тасвири олие дар худ дорад, монанди байти чахорум ба сифати сахархезии боди сабо ишора мешавад. Бино ба кавли муаллифони фархангхо, боди сабо аслан сахар, вакти тулуи офтоб мевазад ва бо вазидани он гулхо мешукуфанд. Дар ин байт шоира тааччуб мекунад, ки «сабо» хангоми сахар, хине ки гулу савсан дар хоби хушанд, мевазад ва онхо бедор мекунад.

Тасвири табиат, хосса фасли бахор дар ашъори бозмондаи шоирони асри Х макоми бузург дорад ва ин суханварон табиати бихиштосои ватани хешро бо камоли хунармандй ба тасвир овардаанд, ки боди собо чун унсурхои асоии табиат дар фасли бахор дар ин тасвирот накши калидй дорад. Шоирони асрхои баъдина, ки шеърро ба хадди камол расонданд, бе хеч тардид назар ба шеъри Рудакиву хамасронаш доштаанд.

АДАБИЁТ

1. Ашъори хамасрони Рудакй. Душанбе, 2007.

2. Бароханй, Ризо. Тилло дар мис. Техрон, 1367.

3. Белинский В.Г. Полное собрание сочинений: в 5 т. - М., 1953. - Т. 2.

4. Исрофилниё Ш.Р. Шархи мунтахаби ашъори устод Абуабдуллохи Рудакй. - Душанбе. Пайванд, 2016.

5. Кдцири Рустам. Шеъри сахехи Рудакй\\ Садои Шарк, 2005, № 10-12, - С. 132-136.

6. Нуров Амон. Фарханги ашъори Рудакй. - Душанбе, 1990.

7. Рудакй. Девон. Тахия, тасхех ва хавошии Кодири Рустам. - Омотй, 2007.

ОПИСАНИЕ ОБРАЗА «УТРЕННИЙ ВЕТЕРОК» В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ПОЭТОВ Х ВЕКА

В данной статье автор приводит результаты анализа способов описания природы, особенно одного из его элементов - «утреннего ветерка» в поэтических произведениях поэтов Х века, в частности А. Рудаки и

Р. Балхи. Автор, на примере стихотворений, утверждает, что в поэзии Х века, при описании природы, поэты очень часто использовали выражение «утренний ветерок», и в их описании заключалась ключевое значение данного выражения. Автор статьи, в ходе анализа, приходит к выводу, что при описании «утреннего ветерка» в классической литературе, в частности в поэтических произведениях Х века, данное выражение имеет многосторонний характер и значение, которые встречаются у поэтов Х века, в частности в стихах А. Рудаки.

Исследуя другие произведения разных поэтов Х века, автор смог выявить особенности и значение образа «утренний ветерок» в каждом произведении, и указал на причины и способы совершенствования этого образа в литературе.

Ключевые слова: природа, ветер, утренний, изображение, вымысел, поэт, спор, образ.

THE DESCRIPTION OF THE IMAGE "MORNING BREEZE" IN THE WORKS OF POETS OF THE X CENTURY

In this article the author gives the results of the analysis of the ways of nature description, especially one of its elements - "morning breeze " in the poetic works ofpoets of the 10th century, in particular A. Rudaki and R. Balkhi. The author, on the example ofpoems, argues that in the poetry of the X-th century, in the description of nature, the poets often used the expression "morning breeze", and in their description was the key meaning of this expression. The author of the article, in the course of the analysis, comes to the conclusion that in the

description of the "morning breeze " in classical literature, in particular in the poetic works of the X-th century, this expression has a multilateral character and meaning that are found in the poets of the X-th century, in particular in the poems of A. Rudaki.

Exploring other works of different poets of the Tenth century, the author was able to identify the features and significance of the image of the "morning breeze" in each work, and pointed to the reasons and ways to improve this image in the literature.

Keywords: nature, wind, morning, image, fiction, poet, dispute, image.

Сведение об автор:

Забирова Мехринисо Элбековна - соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Адрес: 734003, г.Душанбе, пр. Рудаки 121, тел: (+992) 91-900-65-25, E-mail: zabirzoda70@mail.ru

About the author:

Zabirova Mehriniso Elbekovna - applicant for the theory and history of literature department of the S. Aini Tajik State Pedagogical University. Address: 734003, Dushanbe, 121 Rudaki Ave., tel: (+992) 91-900-65-25, E-mail: zabirzoda70@mail.ru

РОЛЬ ДЕТСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ В ВОСПИТАНИИ И РАЗВИТИИ ДЕТЕЙ

Исломова Дж.М.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Известно, что детская литература является неотъемлемой частью художественной литературы и служит важнейшим каналом воспроизводства духовности человечеств. Потребность в детской литературе, служащей как воспитательным, так и педагогика нравственным целям, была осмыслена довольно давно. Ещё русский просветитель XVIII века Н.И. Новиков в своем трактате «О воспитании и наставлении детей для распространения общеполезных знаний и всеобщего благополучия» теоретически обосновывал основные задачи детской литературы. По его мнению, детские книги должны обучать «чувствовать справедливо», «упражнять» детей «в употреблении чувств», развивать «разум и сердце». А также соответствовать требованиям «образования разума» и «обогащения познания», одновременно являясь занимательными и «приятными», чтобы юные читатели «полюбили свою пользу».

Детская литература совместно с педагогикой должна выполнять задачу воспитания детей «счастливыми людьми и полезными гражданами ». Это неоднократно подчёркивается Н.И. Новиковым. Создание детской литературы совершалось с участием классиков русской литературы, создавших золотой фонд художественной литературы для детей.

Вторая половина XIX века - интереснейший период в истории русской детской литературы, время её формирования и расцвета. В это же время впервые происходит разграничение литературы собственно детской и литературы образовательной. Этот период необыкновенно плодотворный для русской литературы в целом и, в частности, для литературы для детей и о детях. Это период, когда в литературе одновременно сосуществуют такие писатели, как. К.Д. Ушинский, Л.Н.Толстой, В.Г.Короленко, А.П. Чехов,

А.И. Куприн, Д.В. Григорович, Д.Н. Мамин-Сибиряк, В.М. Гаршин и Ф.М. Достоевский.

России литература для детей стала выделяться как особая область в ХУ1-ХУП веке в виде потешных листов, азбук и букварей. Наряду с этим существовала богатейшая фольклорная традиция сказок, былин, песен, которые, не являясь исключительно ориентированными на детскую аудиторию, интенсивно ею потреблялись, существуя долгое время в устных формах. Всё это совместно с моралистической литературой, беллетристикой и различными пересказами библейских и евангельских сюжетов составляло круг чтения ребёнка ХУЛ- конца XVIII века.

В XIX веке русская детская литература перешагнула на новую ступень своего развития и тогда же начала формировать свой золотой фонд, насчитывающий сотни названий художественных произведений.

Относительно в таджикской классической детской литературе можно привести в пример, сказки «Тысяча и одна ночь», «Калила и Димна» А. Рудаки, «Кабуснаме» Унсурал Маоли Кайковуса, а также отдельные произведения Восифи, Низами, Хилоли и ряд других авторов. На основе произведения таджикско-персидских классиков в России в XVIII веке для семьи Романовых с целью воспитания духа и благородных качеств, для будущих наследников престола были обобщены и изданы детские книги воспитательного характера, к чтению которых будущие цари часто возвращались уже в зрелом возрасте.

Принцип формирования и разграничения текстов детской и "взрослой" литератур меняется от

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.