Научная статья на тему 'МОДЕРНИЗМ В СТРУКТУРЕ МАСНАВИ'

МОДЕРНИЗМ В СТРУКТУРЕ МАСНАВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
90
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАСНАВИ / РАЗРУШЕНИЕ ПРАВИЛ И ШАБЛОНОВ НАПИСАНИЯ МАСНАВИ / ИСТИННАЯ РАЗНОВИДНОСТЬ ТАДЖИКСКО ПЕРСИДСКОЙ ПОЭЗИИ / ГАЗЕЛЬ МАСНАВИ / АЙЮКИ / ВАРКА И ГУЛЬШАХ / АМИР ХОСРОВ ДЕХЛАВИ / КИРАНУ С САЪДАЙН / НУХ СИПЕХР (ДЕВЯТЬ МИРОВ) / УБЕЙД ЗАКАНИ / УШШАКНАМЕ / МУХАММАД ИКБАЛ / ДЖАВИДНАМЕ / МУСАФИР (СТРАННИК) / "ШАХНАМЕ" ФИРДОУСИ / "ХАМСА" НИЗАМИ / "СЕМЬ ТРОНОВ" ДЖАМИ / "БУСТОН" СААДИ / "МАСНАВИ МАЪНАВИ" МАВЛОНО ДЖАЛАЛУДДИН БАЛХИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юсуфов Умриддин Абдукофиевич

Автор произведения убежден, что маснави как разновидность поэзии является одним из начинаний поэтов-просодоистов Аджама, а также одним из особенных форм таджикско-персидской поэзии. В этой связи следует отметить, что в настоящей статье маснави классифицирован по тематике и объему. В нашей литературе существуют четыре вида маснави по тематике: эпическо-исторический, лирическо-суфийский (ирфан), морально-поучительный (дидактический). Также, существуют 7 типов стихотворной системы, с помощью которых поэты таджикско-персидской литературы сочиняли маснави. Упомянутые системы не очень то распространены в арабской литературе. Хотя Башшар ибн Бурд и Абан Лахики являются сочинителями маснави в арабской литературе, но и они по крови являются иранцами. Другая причина заключается в последовательности отдельных самостоятельных рифмов. Подобная практика стихотворения не распространена в арабской литературе Таджикско-персидские поэты ввели изменения в структуре маснави, что можно назвать поиском разнообразия и новшества. В частности, Айюки считается первым поэтом, который в середине маснави «Варка и Гульшах» впервые вместил газель с соблюдением ритма маснави. В этом маснави есть 10 газелей. Позднее, подобные инициативы по видоизменению структуры маснави были предприняты Амир Хосровом Дехлави, в частности, это можно наблюдать в его маснави «Киран-ус-саъдайн». Амир Хосров в упомянутом маснави (год сочинения - 688 г. по лунному календарю) ввел четыре новшеств: 1) Он, подобно поэту Айюки, вместил газель в содержание маснави, но различие его произведения заключается в том, что ритм газели отличается от ритма маснави; каждый газель был сочинен отличным ритмом; 2) Он впервые в содержании маснави вместил касыду и ритмы касыды также отличны; 3) Заглавия глав и разделов были названы им таким образом, что если собрать их вместе, то образуется касыда «в красивой форме рамала мусаммана»; 4) автор антологии «Семь небес» следующим образом высказывает свои соображения в «Киран-ус-саадайн» о других изобретениях Амир Хосрова: «В этом маснави, Амир Хосров описал Дели, соборную мечеть, минарет и бассейн самыми красивыми словами, применив искусные приемы и мастерства красноречия и тем самым «возвысив искусство метафоры до высших ступеней, и в середине сказания выразил сочнейшие газели, приоткрыв весь смысл сказания в стихе из одной рифмы и одного ритма, что если собрать все вместе, то получится одна целая касыда - это одно из его изобретений».[1] Среди других поэтов - разрушителей правил и шаблонов можно назвать Убейда Закани. Однако, Убейд Закани (1270-1371гг.) главным образом следует за Айюки. Хотя Убейд Закани был современником Амира Хосрова, но очевидно, что он не был осведомлен о разрушении шаблонов Аиром Хосровом в структуре маснави. Убейд Закани сочинил маснави «Ушшак-наме» (год сочинения 757 г. по лунному календарю) в размере хазаджа удлиненного или сокращенного мусаддаса (мафоъӣлун мафоъӣлун фаъӯлун), следуя примеру Айюки. Новшество в работе Убейда Закани заключается в том, что он в своих газелях, соблюдая ритмику маснави, добавляет двустишие с псевдонимом. Подобная практика прежде в сочинительстве газелей и маснави не существовала. Подобное структурное преобразование впоследствии заложил основу в формировании нового поэтического жанра - «газель-маснави» в таджикско-персидской литературе. Маснави является плодом творения таджикско-персидских поэтов-сочинителей маснави. В этом поэтическом жанре были созданы такие шедевры как «Шах-наме» Фирдоуси, «Хамса» Низами, произведение из семи легенд Амира Хосрова, «Хафт авранг» (Семь тронов) Джами, «Бустон» Саади, «Маснави маънави» Мавлоно Джалалуддина Балхи, которые способствовали раскрытию таких аспектов жизни как богатство, героизм, любовь, нравственность и познание (ирфан) в таджикско-персидской литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INNOVATIONS IN STRUCTURE OF TEXT/MASNAVI

The author of the thesis emphasizes that masnavi as the new literature genre came from the Ajam foundations and portrays a fundamental role in formation of the Tajik-Persian poetry and literature. It should be noted that this article is based on the subject and its scope. In our publications, there are four types of articles: mutual, historical, educational, and ethical. Also, there are 7 types of weight that poetry of the Tajik Persian literature was filmed with them. These are not so common in Arabic literature. Although Bashshor ibni Burd and Aboni Lohiqi were pointed in Arabian literature, they were of Persian root. Another reason is that there is an independent passage that is not known in the Arabic literature. The Tajik Persian was transformed into a restructuring structure, which can be called a novelt. In particular, Ayuqi is the first poet, who has been in the midst of the "Varqa and Gulshoh" mausoleum for the first time, with the weight of the mausoleum. There are 10 poems in Ayuqi’s masnavi. After that, the structural initiatives of Amir Khusraw Dehlavi have been released in the context of the "Kironu-s-sadain". He entered into a novel "Kironu-s-sadain" (688 year): 1) As Aiyuqi was in the mood of recreation, however, the difference in his work was that the weight of the bull's weight differs from the weight ; He was shouting for a moment; 2) The first time the composition of the masonry is attached to the gravitational structure and its elasticity is different; 3) the titles of chapters and chapters as well as the fact that if they are gathered together, "the sting of the pseudonyms of the infamous"; 4) The author of the "seven heavens" on the other hand, Amir Khusrav, in the "Kironu-s-sadain" commented: "Amir Khusrav, the Chief of the Dervish, the mosque, the turtle and the pilgrim ... "It's a good thing," he said. "It's a good idea." "It's a good idea." Another poet innovator could be Ubaidu Zoconi. But Ubaidi Zoconi (1270-1371) mainly was following the poetry of Aiyuqi. Even though Zoconi is a modern/predecessor of Amir Khusrav, but as it is seen, he did not know his skeletal role in the mental structure. The Zoconian uses the "Wizard" (the year of 757 th) used in the literary sage of the Holy Spirit, or of the wretched (untrustworthy) minded, from the Ayuqi practice. The report of Zokoni newspaper is that he is in a nuisance with his pseudonyms, which have not been found in the past. The same level of institutionalization goes on in the Tajik Persian literature as «gazzalmasnavi» (poem -masnavi). The masmavi was invented and used in writings of Tajik poetry/literature like "Shahnameh" Firdavsi, "Hamza" of Nizomi, stories of Amir Khusrav, "Haft Avrang" of Jomi, "Bulshan" of Saadi», «Masnavii Mainavi" of Mavlono Jaloluddin Balhki. These writings have arisen the topics of, ritual, moral, love, behavior and poetry.

Текст научной работы на тему «МОДЕРНИЗМ В СТРУКТУРЕ МАСНАВИ»

translation was the transformation in 1929 of the Tajik Autonomous Soviet Socialist Republic into the Tajik Soviet Socialist Republic, the appearance of the resolution of the Central Committee of the RCP (B.) Of June 18, 1925 "On Party Policy in the Field of Fiction". Tajik translators of the 30s of the twentieth century received special attention from the literary works of Russian artists located at a historical distance -monuments of the past, which young translators of that time turned to in search of new forms and genres.

Keywords: literary translation, specifics, problems, Tajik translators, ideology, language, quality.

Сведения об авторе:

Мурувватиён Джамила Джамол - кандидат филологических наук, ст. научный сотрудник отдела современной литературы Института языка и литературы им. Рудаки Национальной Академии наук РТ, контактный тел.: (+992) 937602233 Электронный почта: alika-xan@mail.ru.

About the autor:

Muruvvatiyon Jamila Jamol - Candidate of PhilologySciences, Senior Researcher, Department of Contemporary Literature, Institute of Language and Literature named after Rudaki of the National Academy of Sciences of the Republic of Tatarstan, contact, Phone: (+992) 937602233 E-mail: alika-xan@mail.ru.

НАВГАРОЙ ДАР СОХТОРИ МАСНАВЙ

Юсуфов У.А.

Институти забон ва адабиёти ба номи А. Рудаки

Тааммул дар сайри таърихии ташаккули анвоъи адабиёти форсй мусаллам мегардонад, ки аксари мухаккикон (Забехулло Сафо дар «Хамосасарой дар Эрон»), Ч,алолуддини Хумой, Шафеъии Кадканй, Сируси Шамисо, Мансур Растагори Фасой, Майманат Мирсодикй, А. Сатторзода) ба иттифоки оро маснавиро «аз колабхои махсуси эронй» донистаанд. Дуруст аст, ки саромадони шеъри порсии точикй пас аз ислом дар колаби шеъри арабй, яъне ба таклид ашъор суруданд, вале аз хамон огози кор талош карданд, ки ба иктизои табиати забон ба шеър истиклол бахшанд ва онро аз зери нуфузи забони арабй ва таклиди сирф берун оваранд. Ин талошхои эшон албатта самарае ба бор овард, ки дар натича ба ин хадафи хеш даст ёфтанд, ки навъи адабии маснавиро метавон аз чумлаи хамин ибтикорот ба шумор овард. Ба ин далел, ки Шафеъии Кадканй ба накл аз муаллифи тазкираи «Хафт осмон» менависад: «Ва маснавй хамчун рубоию Fазал аз мухтареоти Ачам аст ва пешиниёни араб аз эшон фаро гирифтаанд ва муздавача ном карда» (Мусикии шеър,).

Чунонки дида мешавад, муаллифи «Хафт осмон» огохона таъкид мекунад, ки арабхо аз порсиён дар сурудани маснавй таклид карданд. Ин нуктаро бояд афзуд, ки дар адабиёти араб нахустин маснависароён, ба вижа Башшор ибни Бурд ва Абони Лохикй аслан эронй буданд. Аз маснавихои Башшор чизе бокй намонда, аммо чанд пораи манзум аз маснавии «Калила ва Димна»-и Абони Лохикй дар тазкирахо махфуза аст. Ба шаходати сохиби «ал-Фехрист» «тамоили аслии у (Абони Лохикй-УЮ.) дар шеър ба каволиби маснавй ва мусаммат будааст», ки ба вузух гувохи он мебошад, ки заминаи эчодиёти уро маводи бумй ташкил медодааст.

Вале, бо ин хама, ин навъи адабй дар адабиёти араб на он кадар мавриди таваччух карор гирифт. Ин, ба андешаи мо, ба чанд омил марбут аст. Сабаби аслй дар он зухур мекунад, ки маснавй аз лихози вобастагии кофия аз касида фарк дорад. Зеро касида хамчун намунаи олии шеъри арабй бинобар «такайюди хамохангии калимот ва таволии кофия», ки хоси табиати забони тозист, икоъ ва мусикии махсус эчод мекунад ва барои падид омадани эхсоси лаззат замина ба вучуд меоварад. Храмин композитсияи яклухти касидаро ба эътибор гирифта, мухаккикон онро хамосаи манзум низ гуфтаанд. Тавре ки ба назар мерасад, арабхо ин гуна лаззатро дар колаби маснавй эхсос намекунанд, зеро он шеърест шомили байтхои паёпай дар як вазн, ки хар байти он кофияи мустакил ва чудогона дорад. Хамин амр боис шудааст, ки «араб аз доштани осори хамосй ва достонй, монанди «Шохнома»-и Фирдавсй ва «Хамса»-и Низомй махрум бимонад» (Мусикии шеър, 216).

Аммо, маснавй дар адабиёти порсии точикй яке аз анвои маъруфи шеърй ба шумор омада, бузургтарин шохкорхои адабии мо дар ин колаб суруда шудаанд.

Навъхои маснавй

Нахустин намунахои маснавй, бино ба маълумоти Мутаххар ибни Тохири Мукаддасй, дар таркиби «Шохнома»-и Масъудии Марвазй то замони мо омада расидааст. Имруз ба ахли илм собит шудааст, ки хануз дар садахои панчу шаши мелодй шеъри порсй, бавижа дар колаби маснавй вучуд доштааст. Аз чумла, аз вайронахои Кохи Ширин (хамсари Хусрави Парвиз, хукумат. 590-628 м.) байтеро пайдо кардаанд, ки хам аз лихози маънй ва хам аз руи вазн комил буда, мусарраъ низ хаст:

%ижабро, ба кайхрн ануша бизй,

Цацонро ба дидор туша бизй!

Ин аз он шаходат медихад, ки навъи адабии машавй 200 шл пеш аз вуруди иcлoм дар адабиёти мо вучуд дошта, дар вазни мутакориби мycaммaни ма^ур (фaъyлyн/фaъyлyн/фaъyлyн/фaъyл), яъне хамон вазни «Шохнома»-и Фирдaвcй cyрyдa шудааст.

Сайри тaъриxии тахаввул ва такомули машавй нишон медихад, ки он монанди навъхои дигари адабй - кашда ва Faзaл ба дигаргунихои куллй мувочех нашуда, балки чараёни шбитро паймудааст. Бояд гуфт, ки зербинои хама гуна мacнaвирo, чи пахлавонию ирфонй, чи ошиконаю axлoкй, пеш аз хама хикоят ташкил медихад.

Мухаккикони адабиёти пoрcии точикй худуди мacнaвирo аз ду буъд табакабандй кардаанд: а) табакабандии мавзуъй ва б) табакабандй аз руи хачми он.

Назди чумхур, -менaвиcaд Фашй, - мacнaвирo хафт вазн аст, ки ду вазн аз бахри хазачи мycaддac ва ду вазн аз бахри рамали мycaддac ва як вазн дар бахри caреъ ва яке аз бахри xaфифи мycaддac ва яке дар бахри мутакориби мycaммaн acт.

As руи ин тартиб, барои равшан шудани мacъaлa ба шарху тавзехи он мепардозем:

1. Бахри хазачи мycaддacи махзуф (мафоъйлун мафоъйлун фаъулун 2 бор). Бахри хазач яке аз бахрхои маъруфи арузи пoрcии точикй буда, шоирон, бештар ашъори ошиконаи xyдрo тaвaccyти он адо мекунанд. Дocтoнхoи «Хycрaв ва Ширин»-и Низомй, «:Юcyф ва Зyлaйxo»-и Чомй, «Илохинома» ва «Acрoрнoмa»-и Aттoр, «Виc ва Ромин>>-и Факруддин Acъaди Гургонй, <<Гулу Навруз»-и Хочуи Кирмонй, «Фарход ва Ширин>>-и Вахшии Бофкй ва f. cyрyдa шудаанд.

2. Бахри хазачи axрaби макбузи махзуф (мафъулу/ мафоъилун/ фаъулун, ду бор). «Лайлй ва Мачнун>>-хои Низомй, Aмир Хycрaв, Мактабии Шерозй, Чомй, «Тухфату-л-ирокайн»-и Хоконй дар ин колабанд.

3. Бахри рамали аалами мycaббaF (фоъилотун/ фоъилотун/ фоъилон 2 бор). Foлибaн, шоирони поршгуй бо ин вазн ашъори ирфонй cyрyдaaнд. «Мacнaвии маънавй»-и Ч^алолуддини Бал™, «Мантику-т-тайр»-и Aттор, «Саломон ва A5co^>^ Чомй, «Нон ва халво»-и Шaйx Бахо дар колаби ин вазнанд.

4. Бахри рамали мaxбyни acлaми мycaббaF (фоъилотун/ фоъилотун/ фаълон 2 бор).

Ин вазн, бинобар навиштаи Мавлоно Чомй, «бaFOят латиф ва матбуъ» буда (Пешгуфтори «Хафт авранг»). Ба таъбири дигар, ашъоре, ки бо ин вазн cyрyдa мешавад, вокеан шеъри ноб мaхcyб меёбад. Бо ин вазн то acри XV дар адабиёти порши точикй танхо Aбдyррaхмoни Чомй достони «Сабхату-л-аброр»-ро навиштааст. У caбaби бо ин вазн навишта шудани достони xyдрo дар пешгуфтори «Хафт авранг» чунин тавзех дoдaacг: «Уcroдoн бар ин вазн машавй нагуфтаанд, магар Aмир Хycрaви Дехлавй, ки дар «Нух шпехр>> бар ин вазн чанд байте гуфтааст». Ба андешаи мо, ин хам навъе аз ибтикороти Чомй дар coxrc^ мacнaвй ба шумор меравад. Харчанд дар назари аввал cyрyдaни чунин ашъор ocoн менамояд, вале дар acл коре caxp душвор acт. Aз ин дидгох, ин навъ ашъорро, ба назари мо, cas^y мумтанеъ номидан caхехтaр acт. Махз ба ин xoтир, дар acрхoи баъдй манзумае дар адабиёти порши точикй дар ин вазн ба мушохида нaрacид. Танхо Мухаммадалии Риёзии Яздй аз шоирони муошри Эрон дар ин вазн достони «Гули cyрx»-рo навишта, ки caxг ширину дилпазир acг.

5. Бахри caреъи матвии мавкуф (муфтаъилун/ муфтаъилун/ фоъилон -VV-/-VV-/-V-, ду бор), онро ба оби равон баробар донистаанд. Достонхои «Мaxзaнy-л-acрoр»-и Низомй, «Матлаъу-л-анвор»-и Aмир Хycрaв, «Равзату-л-анвор»-и Хочу, «Мyниcy-л-aбрoр»-и Имоди Факех, «Тухфату-л-ахрор>>-и Чомй, «Мaчмaъy-л-aбкoр»-и Урфй дар ин вазн эчод шудаанд. Дар тавр^и адабиёги пoрcии точикй зери таъшри «Мaxзaнy-л-acрoр»-и Низомй 78 дocтoни мустакдл офарида шyдaacт (Хафт ocмoн, c. б).

6. Бахри xaфифи мaxбyни acлaми мycaббaF (фоъилотун/ мафоъилун/ фаълон, 2 бор) низ яке аз авзони машхури машавист. Дocтoнхoи «Хафт пайкар»-и Низомй, «Хaдикaтy-л-хaкикa», «Сайру-л-ибод>>, «Корномаи Бал»> ва «Тарику-т-тахкик»-и Саной, <<Чоми Чам»-и Aвхaдии МaрoFй, <<Муш ва гурба»-и Убайди Зоконй, <<Шоху дарвеш»-и Хилолй, «Силcилaтy-з-зaххaб»-и Чомй дар колаби ин вазн навишта шудаанд.

7. Бахри мутакориби мycaммaни ма^ур (фаъулун/ фаъулун/ фаъулун/ фаъул ду бор). Ин бахрро муталлики хaмoca гуфтаанд, аз чумла «Шохнома»-и Фирдавш, «Гаршошнома»-и Acaдии Тycй, «:Иcкaндaрнoмa»-и Низомй, «БycIOн»-и Саъдй, «Хираднома»-и Чомй, <<Хумой ва Хумоютьи Хочу, «Худованднома»-и Сабо Кошонй ба ин вазн мажубанд.

Хycaйни Оханй бар ин бовар аст, ки машавй танхо дар ин хафт бахр xyш медyрaxшaд ва дар Faйр аз ин вазнхо, ба ростй жож xoидaн ва зaнax задан аст. Ammo coхиби «ал-Муъчам» ин навъи адабиро ба вазни муайяне махдуд накардааст, вале авзони xaфифy кутохро муношбтар медонад. Хамин акидаи Шaмcи К^адо муаллифи риcoлaи «Кашшоф истилоху-л-фунун»-ро ба он водор кардааст, ки чунин xynoca намояд: «...дар бахрхои бузург мacнaвй нагуянд, ба бахри рачази том (шлим-УЮ.) ва рамал ва хазачи том (шлим-УЮ.) мacнaвй cyрyдa нашудааст».

Aввaлин шoиpe, ки бa coxтopи мacнaвй дигapгyнй вopид кapд, Aйюкй мeбoшaд. У дap дocтoни «Bap;a вa Гулш0Х>, ки дap бaxpи мyтaкopиби мycaммaни мaкcyp cypyдa шyдaacт, 6o pиoяти шapти acлй, яънe вaзни мacнaвй Faзaл нaвиштa, дap миени мacнaвй гyнчoндaacт, ки мeтaвoн o^o нaвъe тaнaввyъчyй ë ибтикop нoмзaд кapд, Дap мaчмyъ, Aйюкй дap миëни д0CI0ни xyд дax Faзaлpo 6o pиoяти ;0фия дap oxиpи бaйт нaвиштaaст, Чунин paвиш, aз як cy, нaвъe нaвoвapй дap щгаби шeъp бoшaд, aз cyи дигap, гypeз aз якнaвoxтии мутга; дap щгаби мacнaвй низ мaxcyб мeëбaд, Ин мacъaлa тaвaччyxи Зaбexyллoxи Сaфopo бa xyд чaлб кapдaacт вa y бa чунин aмaл дacт зaдaни Aйюкиpo бa гуши зaйл тaxмин мeкyнaд: «Илгати acлии oн ин бyдaaст, ки дap acли дocтoни «Bap;a вa Гулш0Х>, яънe дap ки^и Уpвa вa Иpфo (дocтoни ишкии Уpвa ибни Хиз0м aл-Узpй вa дyxтapи aммaш Ифpo бинти У;0л) бa xaмoн шхв, ки дap мaъoxизи кддими apaбй мeбинeм, бaëни мaтлaб 6o зикpи aбëти oшикoнa вa Faзaлxoи xyзнoвape aз Уpвa шoиpи apaб xaмpox бyдaacт вa н0;или дocтoн бa шeъpи фopcй x,ap^o, ки бa ин aбëт вa aшъopи oшикoнa (ки хукми Faзaли мopo дopaд) pacидa, як Faзaл дap миëни мacнaвй гyнчoнидaacт, Ин Faзaлxo вa ижич0ми лaфз вa дикдат вa бopикии мaъoнй aci вa дypyштй вa фaxoмaти aлфoзи кacидaгyëн дap oн мyaccиp нecт (Зaбexyллo Сaфo, Тaъpиxи aдaбиëти Эpoн, ч. 3, Бaxши дувум, Тexpoн>Дoнишгaxй, c. 780),

Шoиp xapчaнд aз мacнaвй гypeз кapдa, бa гyфтaни Faзaл шypyъ мeнaмoяд, вaлe мyxимтap aз xaмa бaйти пeш вa тот гyфтopи xyдpo 6o мaънии мaтлaъ вa мaктaъ иpтибoт мeдиx,aд, Бa тaъбиpи дигap, Faзaлe, ки Aйюкй дap тapкиби мacнaвй гунч0иш дoдa, бa нaзapи мo, aз кoмпoзитcияи умумии мacнaвй бepyн нecI, Мисол:

Гще зард гул гашт бар заъфарон, Гще хон дил ронд бар аргувон.

Яке шеър гуфт он дилозурда мард, Зи темору цщрону аз догу дард.

Хаме гуфт, эй луъбати дилситон, Куцо цуямат ман ба гирди цщон.

Куцо рафти, эй дилгисил ёри ман, Магар сайр гашти зи дидори ман.

Науустам буто царгиз озори ту, Чаро чусти, эй дустозори ман.

Чи гунаст бе ман буто кори ту, Ки сахт аст бе ту буто кори ман.

Зим ан зортар гарди андар фироц, Агар бишнави нолаи зори ман.

Бари туст зинцор цону дилам, Нигщ дор зищор, зищори ман.

Чу аз шеър фориг шуд омад ба пой, Биуррид чунраъди нолон зи цой...[.1] Ин 4o дap нaвбaти aввaл шoиp Faзaлpo бa ryrne зи^ мeкyнaд, ки oн дap acn ryë aз зaбoни кaxpaмoн cypyдa шудаву зoxиpaн бa нaфapи дигape тaaллyк; дopaд, Ин шeвaи к^и y як вocитaи xeлe мyaccиp бapoи иcтикpopи пaйвaнди oн бa тapкиби умумии мacнaвй гapдидaacт, Бapoбapи ин, Faзaлxoe, ки Aйюкй дap миëни дocтoнaш oвapдaacт, xaчмaн кутох бу^ acocaн aз 3 то 5 бaйтpo тaшкил мeдиxaд, Бo ин Nop, Aйюкй щтаби coбити мacнaвиpo кaмe xaм бoшaд мeшикaнaд вa бopи нaxyст Faзaлpo дap тapкиби мacнaвй мeoвapaд, ки дap aдaбиëти пopcии точикй як швъ ибтикopoт Xиcoбидa мeшaвaд, Ин гута кoлaбшикaнй дap aшъopи шoиpoн теш aз y бa мyшoxидa нaмepacaд.

Haвoвapиe, ки Aйюкй дap кoлaбшикaнии coxтоpи мacнaвй aнчoм дoд, мaвpиди тaвaччyxи Aмиp Xycpaв (1253-1325) низ ;apop мeгиpaд, У дap мacнaвии «K;иpoнy-c-caъдaйн» (coли тaълиф 688 x. к) 4axop нaвгoнй вopид мeнaмoяд: 1) миcли Aйюкй Faзaлpo дap тapкиби мacнaвй мeoвapaд, вaлe фapки кopи y дap oн aci, ки вaзни Faзaл aз вaзни мacнaвй тaфoвyт дopaд; xap Faзaлpo 6o вaзнe мyтaвoфит cypyдaaст; 2) бopи aввaл дap тapкиби мacнaвй кacидapo чoй мeдиxaд вa aвзoни oнxo xaм гyнoгyн ad; 3) yнвoнxoи фacлy бoбxoи мacнaвиpo чун0н нoмгyзopй кapдaaст, ки arap дap як чo чaмъ oвapдa шaвaнд, «кacидae aз мyтaфappиoти бaxpи paмaли мycaммaн» бa дacт oяд; 4) мyaллифи тaзкиpaи «^фт ocмoн» дap бopaи мyxтapeoти дигapи Aмиp Xycpaв дap «K^иpoнy-c-caъдaйн» чунин изxopи aндeшa мeкyнaд: «flap ин мacнaвй Aмиp Xycpaв aвcoфи Дexлй, мacчиди чoмeъ, мaнopa вa xaße^po бa xyбтapин вaчx бoз нaмyдaacт вa дoди cyxaнпapдoзй вa caнoeъ дoдa, caйимo «cama™ ибxoмpo бa пoяи бapтap ниxoдa вa дap миëни дocтон Faзaлxoи xyшpaбo гyфтa вa шигapфиxoи дocтонpo бa нaзм бap як кэфия вa вaзн aA0 кapдa, ки arap чaмъ кyнaнд, як к;acидa чилвaгap шaвaд вa ин aз мyxтapeoти yCT».

Мacнaвии «K^иpoнy-c-caъдaйн» 6o кacидae дap xaмди Офapидгop 0F0з шyдa, aз 76 бaйт ибopaт мeбoшaд, Он дap бaxpи paмaли мycaммaни мaxбyни мaкcyp cypy^a шу^ вaзни oн фoъилaтyн фaъилaтyн фaъилoн aCT. Чyнoнки шoиp гуяд:

Шукр гуям, ки ба тавфици худованди цщон, Бар сари нома зи тавцид навиштам унвон. Номи ин номаи волост Кирону-с-саъдайн, К-аз баландиш ба саъдайни сипецр аст цирон. Чунин paвиш то caдaи XIII дap ^таби мacнaвй бa мyшoxидa нaмepacaд вa Aмиp Xycpaв бa xyд ичoзa дoдa, ки то aндoзae тaвaccyти ин ибтикopи xeш coxтopи мacнaвиpo тaFЙиp диxaд вa arap гyфтaн мумкин бoшaд то чoe нукш кopи 0F03кapдaи Aйюк;иpo paфъ нaмoяд,

nac aз ин, бa cypyдaни мaтни acлии мacнaвй мeпapдoзaд, ки aввaли 0н низ бa тaмxиди Xyдoвaнд бaxшидa шyдaacт, Мaтлaъи мacнaвй 6o ин бaйт 0F03 мeëбaд:

Хамди Худованд сароям нахуст, То шавад ин нома ба номаш дуруст.

Воцибиаввал бавуцуду цидам, He бавyцyдe, ки бyдазадам...

Чунонки дида мешавад, вазни он муфтаъилун муфтаъилун фоъилун, яъне дар бахри caреъи Myca^ac аст. nac аз 228 байт дар миёни машавй Faзaли нaxycгини xyдрo чой медихад. Ва ин корро огохона мекунад, бад-ин далел, хар чо ки Faзaл меорад, caрoхaтaн вожаи «Faзaл»-рo дар миёни машавй xoтирнишoн меcoзaд:

Бод мyдoм он кафи дарёнишон, З-абри карам бар три мо дурфишон Гашта уама батшиш дар тмин, Хар газалам xoccau my, xoca ин.

Е:

Банда зиёдаш ба уама уол шод, Ин газал аз уоли манаш дода ёд.

Faзaл:

Эй зuндaгoнuбaxшu ман лаъли шaкapгyфmopu my, Дар орзуи мурданам аз ^acpamu дидори my...

Faзaлхoи Am^ Хycрaв аз лихози хачм низ аз Faзaлхoи Aйюкй фарк доранд. Ба таъбири дигар, Faзaли комил буда, беш аз хафт байтро ташкил медихад. Дар мачмуъ, Am^ Хycрaв дар миёни машавии «Кирoнy-c-caъдaйн» 2l Faзaл ва як ^вдаи мycaлcaлрo овардааст.

Мaнcyр Растагори Фacoй ин амали Aмир Хycрaврo «танаввуъчуй» номидааст, ки мо низ ин андешаро чонибдорй мекунем. Бо дарёфти колабхои нав шоир «cyннaтшикaнй» карда, ки худуди баёни машавиро вycъaт бaxшидaacг. Ин навгонии Am^ Хycрaв аз он шаходат медихад, ки шоир барои баёни фикру зикри xyд мустакил буда, аз имкониятхои coxтoрии фаровон бaрxyрдoр аст.

Am^ Хycрaв дар мacнaвии «Нух cипехр» (coли таълиф 718 х к ) низ ин кори xyдрo идома бaxшидaaст. Ин мacнaвй, чун унвонаш аз 9 фacл иборат аст. Навгонии шоир дар он аст, ки хар фаали машавии xyдрo бо вазне офаридааст, ки аз хам фарк доранд. Шоир дар ин машавй хар кашдаро бо номи «шпехр» ёд карда, дар хар шпехр дар бораи xycycиëги кабатхои фалак маълумот медихад. Навгонии дигари Am^ Хycрaв дар ин машавй он зохир мешавад, ки хар шпехрро бо Faзaле хуоти анчом мебaxшaд. Умуман, дар ин машавй 9 Faзaл чой гирифтааст. Хycycиëги дигари фарккунандаи ин машавй дар он он аст, ки он дорои «ашъори cracraa» мебошад. Мачмуи ин «ашъори cилcилa» кашдаи алохидаро ташкил медихад, ки зимнан фехристи мундарачоти китоб низ мебошад. Бояд зикр кард, ки «ашъори кашда» дар матнхои кадима бо ранги cyрx навишта мешуданд, ки дар адабиёги мо бо номи «абёти cyрx» низ маъруфанд. Ин кашда аз руи хиcoби мо дахумин кacидaи мacнaвирo ташкил медихад.

Авзони уар crnexp чунин acm:

1. Ситури нaxycm: фаъулун фаъулун фаъулун фаъул

Дигар гyфm, к-имруз дар уар диёр,

Faзaлгyй гammacm бeш аз шумор.

2. Ситури дувум: фаъулун фаъулун фаъулун фаъулун

Чу бинтам бар maxm цутби замона,

Ки чун цутб бодаш бацо цовидона.

3. Ситури ceвyм: муфтаъилун муфтаъилун муфтаъилун

Кишвари Хинд acm биуишти барин,

Хуццаташ ин ки ба pyxu бин.

Ситури чауорум: фоъилотун фоъилотун фоъилот

4. Ситури панцум: фоъилотун мафоъилун фаълун

5. Ситури шашум: мафоъйлун мафоъйлун фаъулун

6. Ситури уафтум: фоъилотун фоъилотун фоъилун

7. Ситури уаштум: мафъулу мафоъилун фаъулун

8. Ситури нууум: фоъилотун фоъилотун фаълун

Хамаи ин навгонихо ва колабшиканихо аз кудрати бузург ва табъи Faррo доштани шоир гувохй дода, Am^ Хycрaврo хамчун cyxaвaри навгаро муаррифй менамояд.

Aß шоирони дигаре, ки cyннaт ва урфи кухани мacнaвиcaрoйирo шикастааст, Убайди Зоконй ба шумор меравад. Ammo Убайди Зоконй (1270-1371м.) бештар аз A^^ пайравй мекунад. Харчанд Убайди Зоконй муошри Am^ Хycрaв буд, вале чунонки дида мешавад, аз колабшиканихои у дар coxтoри машавй огохй надоштааст. Убайди Зоконй машавии «Ушшокнома» (шли таълиф 757 х)-ро дар бахри хазачи мycaддacи махзуф ё ма^ур (мафоъйлун мафоъйлун фаъулун) cyрyдa, аз тачрибаи A^^ истифода мекунад. Навгонии кори Убайди Зоконй дар он зохир мешавад, ки у дар Faзaлхoи xyд бо риояти вазни мacнaвй байги тaxaллyc зикр мекунад, ки дар Faзaлмacнaвихoи пешин вучуд надоштанд. Миcoл:

Замирам бо xaёлaш роз мexoнaд, Ба cyз ин байтуоро боз мexoнaд.

Дилам з-ин бeт гавго барнатобад, Сарам з-ин бeт твдо барнатобад.

Fаматро гу бидор аз цони мо джт, Ки он дeвoнa ягмо барнатобад.

Зи шавцат бар дили дeвoнau мжт, Fame к-он тнги xopo барнатобад.

Биё имшаб магар фардо, ки ин кор, Дигар имрузу фардо барнатобад.

Сар андар поят андозем чун зулф, Агар зулфат сар аз мо барнатобад.

Убайд аз дарди кай ёбад рщой, Чу дарди дил мудово барнатобад.

Дар он шаб^ои тор аз бецарорй, Чу бисёре бинолидам ба зорй.

Бар он нолидани ман ращат овард, Хиромон ру ба наздикони худ кард...

Илова ба ин, дар баробари газалхои хеш газалхои Хумомро низ дар миёни маснавии худ гунчоиш додааст, ки чунин корбурди суханварони дигар дар таркиби маснавй низ як навъ навоварй ба шумор меравад.

Чу а^волам саросар арза дорй, Якояк циссаи ман баршуморй.

Зи ашъориХумом ин назми дилсуз, Адо кун пеши онмощ дилафруз...

Бидидам чашми мастат рафтам аз даст, Гарам доир диле гуёие цаст.

Дилам худрафту метарсам, кирузе, Ба ме^рат щм насй хуш комам эц даст.

Ба оби зиндагй ин хуш ибодат, Лавонат лова нац ман зилу кон баст...

Илова бар ин, Мансури Растагори Фасой чунин андеша дорад, ки «навъе дигар аз навоварй дар маснавй сохтани маснавиёти зубахрайн ё мулавван асг» (Фасой, Анвоъи шеъри форсй, 470).

Х,амин тарик, маснавй махсули ибтикороти шоирони маснависарои порсии точикй буда, дар ин навъи адабй шохкорхое чун «Шохнома»-и Фирдавсй, «Хамса»-и Низомй, достонхои хафтгонаи Амир Хусрав, «Х,афт авранг»-и Чрмй, «Бустон»-и Саъдй, «Маснавии маънавй»-и Мавлоно Чдлолуддини Балхй ба вучуд омаданд, ки мавзуъхои гано, хамоса, ишк, ахлок ва ирфонро дар адабиёти порсии точикй вусъат бахшид. Дар канори ин, суханварони адабиёти форсу точик дар идомаи суннатхои хоси маснависаройй муваффак бар он шуданд, ки гохо колибхои мукаррарй ва деринаи онро бо хотири тачаддудгаройй ва такмили чанбахои хунариву мавзуии маснавй шикаста, бо гунчоиши анвоъи дигари шеъри тиной, аз чумла газалу касида тозакорихое ибдоъ намоянд,ки ин шеваи нигориш хам асосан ба адабиёти форсу точик нисбат мегирад.

МОДЕРНИЗМ В СТРУКТУРЕ МАСНАВИ

Автор произведения убежден, что маснави как разновидность поэзии является одним из начинаний поэтов-просодоистов Аджама, а также одним из особенных форм таджикско-персидской поэзии. В этой связи следует отметить, что в настоящей статье маснави классифицирован по тематике и объему. В нашей литературе существуют четыре вида маснави по тематике: эпическо-исторический, лирическо-суфийский (ирфан), морально-поучительный (дидактический). Также, существуют 7 типов стихотворной системы, с помощью которых поэты таджикско-персидской литературы сочиняли маснави. Упомянутые системы не очень то распространены в арабской литературе. Хотя Башшар ибн Бурд и Абан Лахики являются сочинителями маснави в арабской литературе, но и они по крови являются иранцами. Другая причина заключается в последовательности отдельных самостоятельных рифмов. Подобная практика стихотворения не распространена в арабской литературе

Таджикско-персидские поэты ввели изменения в структуре маснави, что можно назвать поиском разнообразия и новшества. В частности, Айюки считается первым поэтом, который в середине маснави «Варка и Гульшах» впервые вместил газель с соблюдением ритма маснави. В этом маснави есть 10 газелей.

Позднее, подобные инициативы по видоизменению структуры маснави были предприняты Амир Хосровом Дехлави, в частности, это можно наблюдать в его маснави «Киран-ус-саъдайн». Амир Хосров в упомянутом маснави (год сочинения - 688 г. по лунному календарю) ввел четыре новшеств: 1) Он, подобно поэту Айюки, вместил газель в содержание маснави, но различие его произведения заключается в том, что ритм газели отличается от ритма маснави; каждый газель был сочинен отличным ритмом; 2) Он впервые в содержании маснави вместил касыду и ритмы касыды также отличны; 3) Заглавия глав и разделов были названы им таким образом, что если собрать их вместе, то образуется касыда «в красивой форме рамала мусаммана»; 4) автор антологии «Семь небес» следующим образом высказывает свои соображения в «Киран-ус-саадайн» о других изобретениях Амир Хосрова: «В этом маснави, Амир Хосров описал Дели, соборную мечеть, минарет и бассейн самыми красивыми словами, применив искусные приемы и мастерства красноречия и тем самым «возвысив искусство метафоры до высших ступеней, и в середине сказания выразил сочнейшие газели, приоткрыв весь смысл сказания в стихе из одной рифмы и одного ритма, что если собрать все вместе, то получится одна целая касыда - это одно из его изобретений». [1]

Среди других поэтов - разрушителей правил и шаблонов можно назвать Убейда Закани. Однако, Убейд Закани (1270-1371гг.) главным образом следует за Айюки. Хотя Убейд Закани был современником Амира Хосрова, но очевидно, что он не был осведомлен о разрушении шаблонов Аиром Хосровом в структуре маснави. Убейд Закани сочинил маснави «Ушшак-наме» (год

сочинения 757 г. по лунному календарю) в размере хазаджа удлиненного или сокращенного мусаддаса (мафоъйлун мафоъйлун фаъулун), следуя примеру Айюки. Новшество в работе Убейда Закани заключается в том, что он в своих газелях, соблюдая ритмику маснави, добавляет двустишие с псевдонимом. Подобная практика прежде в сочинительстве газелей и маснави не существовала.

Подобное структурное преобразование впоследствии заложил основу в формировании нового поэтического жанра - «газель-маснави» в таджикско-персидской литературе.

Маснави является плодом творения таджикско-персидских поэтов-сочинителей маснави. В этом поэтическом жанре были созданы такие шедевры как «Шах-наме» Фирдоуси, «Хамса» Низами, произведение из семи легенд Амира Хосрова, «Хафт авранг» (Семь тронов) Джами, «Бустон» Саади, «Маснави маънави» Мавлоно Джалалуддина Балхи, которые способствовали раскрытию таких аспектов жизни как богатство, героизм, любовь, нравственность и познание (ирфан) в таджикско-персидской литературе.

Ключевые слова: маснави, разрушение правил и шаблонов написания маснави, истинная разновидность таджикско-персидской поэзии, газель-маснави, Айюки, Варка и Гульшах, Амир Хосров Дехлави, Кирану-с-саъдайн, Нух сипехр (Девять миров), Убейд Закани, Ушшакнаме, Мухаммад Икбал, Джавид-наме, Мусафир (Странник), «Шах-наме» Фирдоуси, «Хамса» Низами, «Семь тронов» Джами, «Бустон» Саади, «Маснави маънави» Мавлоно Джалалуддин Балхи.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

INNOVATIONS IN STRUCTURE OF TEXT/MASNAVI

The author of the thesis emphasizes that masnavi as the new literature genre came from the Ajam foundations and portrays a fundamental role in formation of the Tajik-Persian poetry and literature. It should be noted that this article is based on the subject and its scope. In our publications, there are four types of articles: mutual, historical, educational, and ethical. Also, there are 7 types of weight that poetry of the Tajik Persian literature was filmed with them. These are not so common in Arabic literature. Although Bashshor ibni Burd and Aboni Lohiqi were pointed in Arabian literature, they were of Persian root. Another reason is that there is an independent passage that is not known in the Arabic literature.

The Tajik Persian was transformed into a restructuring structure, which can be called a novelt. In particular, Ayuqi is the first poet, who has been in the midst of the "Varqa and Gulshoh" mausoleumfor the first time, with the weight of the mausoleum. There are 10 poems in Ayuqi's masnavi.

After that, the structural initiatives of Amir Khusraw Dehlavi have been released in the context of the "Kironu-s-sadain". He entered into a novel "Kironu-s-sadain" (688 year): 1) As Aiyuqi was in the mood of recreation, however, the difference in his work was that the weight of the bull's weight differs from the weight ; He was shouting for a moment; 2) The first time the composition of the masonry is attached to the gravitational structure and its elasticity is different; 3) the titles of chapters and chapters as well as the fact that if they are gathered together, "the sting of the pseudonyms of the infamous"; 4) The author of the "seven heavens" on the other hand, Amir Khusrav, in the "Kironu-s-sadain" commented: "Amir Khusrav, the Chief of the Dervish, the mosque, the turtle and the pilgrim ... "It's a good thing," he said. "It's a good idea." "It's a good idea."

Another poet innovator could be Ubaidu Zoconi. But Ubaidi Zoconi (1270-1371) mainly was following the poetry of Aiyuqi. Even though Zoconi is a modern/predecessor of Amir Khusrav, but as it is seen, he did not know his skeletal role in the mental structure. The Zoconian uses the "Wizard" (the year of 757 th) used in the literary sage of the Holy Spirit, or of the wretched (untrustworthy) minded, from the Ayuqi practice. The report of Zokoni newspaper is that he is in a nuisance with his pseudonyms, which have not been found in the past.

The same level of institutionalization goes on in the Tajik Persian literature as «gazzalmasnavi» (poem -masnavi).

The masmavi was invented and used in writings of Tajik poetry/literature like "Shahnameh" Firdavsi, "Hamza" of Nizomi, stories of Amir Khusrav, "Haft Avrang" of Jomi, "Bulshan" of Saadi», «Masnavii Mainavi" of Mavlono Jaloluddin Balhki. These writings have arisen the topics of, ritual, moral, love, behavior andpoetry.

Key words: masnavi, innovations in masnavi, new genre in Tajik-Persian literature/poetry; ghazalmasnavi, Ayuqi, Varqa and Gulshoh, Amir Khusrav Dehlavi, Qironu-s-sadain, Ubaidi Zokoni, Ushshoqnoma, MuhammadIqbol, Jovidnoma, Musofir, Shohnoma of Firdavsi, "Hamza" of Nizomiya, Haft Avrang of Jomi, Buston of Saadi, Masnavii Mavnavi of of Mavlono Jaloluddin Balkhi.

Сведение об авторе:

Юсуфов Умриддин Абдукофиевич - Докторант Института языков и литературы имени Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, главный редактор газеты «Вахдат» Тел: (+992) 919045575; Электронная почта: nushin74@mail.ru

About the autor:

Yusufov Umriddin Abdukofievich - Doctoral Candiate Institute of language and literature named after Rudaki under the Academy of Sciences of Tajikistan. Phone: (+992) 919045575; E-mail: nushin74@mail.ru

ВЕЖАГЩОИ КОРБУРДИ ЗАРБУЛМАСАЛУ МАЦОЛ ВА ИБОРАХОИ РЕХТА ДАР Э^ОДИЁТИ СОРБОН

Улмасова З.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Fафуров

Дар байни жанрхои фолклори точик жанри зарбулмасалу макол мавкеи махсус дорад. Дар зарбулмасалу макол FOяи баланду амик, андешахои ахлокию дидактикй, маънихои баланди бикр дучор мешаванд, ки аз таърихи тафаккури чамъияти гузашта шаходат медихад.

Зарбулмасалу макол ва иборахои рехта инъикосгари тарзи хаёту рухия ва психологияи одамон, орзую ормони онхо мебошанд. Бино ба таъкиди забоншиноси маъруфи точик Р. Гаффоров «Ах,амияти истеъмоли зарбулмасал ва маколхо чун яке аз воситахои пуркувати тасвир дар адабиёти бадей баFOят бузург аст. Агар онхо дар мавкеи худ истеъмол шаванд, забони нависанда пуробуранг ва салису таъсирбахш шуда, хусусияти миллии он барчастатар мегардад» [1, с.89].

Дар романхои «Достони писари Худо» ва «ТуFрал»-и Сорбон зарбулмасалу макол ва иборахои рехта асосан дар нутки кахрамонони марказй, аз чумла Искандар, Ох, Дорои Кудумон, Олимпиада, Бохуй, Мохуй, Бесус, Туграл, Шатенин, персонажхои дигар чой дода шудаанд. Сорбон маколу зарбулмасалхо ва фразеологизмхоро мувофики предмети баён ва мароми эчодй, мавкеъшиносона мавриди истифода карор дода, бо ин рох ба забони асари худ обуранги махсус ва фасохату салосат бахшидааст.

Аз лихози тарзи истифода зарбулмасалу макол ва фразеологизмхоеро, ки дар романхои «Достони писари Худо» ва «ТуFрал» ба чашм мерасанд, ба гуруххои зерин таксим кардан мумкин аст:

1. Зарбулмасалу макол ва иборахои рехтае, ки бе таFЙир ва ё бо таFЙири чузъй ба кор рафтаанд. Масалан, «мазза аз кайла гузаштан» [4,1, 165]; «гусфандро ба пои худ овезанд, бузро низ» [4,2, 15] «хар киро гур чудо, аъмол чудо: бузро хам бо пои худаш кашол кунанд, гусфандро хам» [4,2,27]; «то сухани шумо шикастана, гардани шайтон шиканад» [4,1,168]; «сари хамро шамшер набурад» [4,1,69]; нияти нек- ними давлат [4,1,230], «бо собуни касе чома шустан» [4,1,462; 4,2,34], «харфи бисёр- харба бор» [4,1, 173], «хар кас ба мурдаи худ мегиряд» [4,2,36]; «мурдаро монда тутхурй» [4,1, 213;4,1,215], «душманро ба шакар куштан» [4,1, 244; 4,1,518], «чизеро об карда хурдан» [4,1, 176] «тир аз камон часта ва мурF аз кафас растай» [4,2,81], «ба кайк ситеза карда, пустинро сухтан [4,2,147;4,2,176], «кирми дарахт - аз худи дарахт» [4,2,150; 4,2,244], «хам ба лаъл задану хам ба пошно» [4,1,326], «гови пир кунчола хоб бинад» [4,1,294], «кафши касеро пеш гузоштан» [4,1,227], «кадри зар заргар донад» [4,1,228] (4,1,228), «чучаро дар тирамох мешуморанд» [4,2,430], «танобро дароз андохтан» [4,1, 163], «гусола мурад хам алоии чашмаш мемонад» [4,2,435] «аз нуги хамир фатир» [4,1,282;4,410], «гурги борондида» [4,1,273,277,416;4,416;4,2,465] «ба курпа нигох карда по ёзонидан» [5,3,13]; «сутуни миёни замину осмон шудан» [5,3, 13], «тушбераро хом шумурдан» [5,4,32], «ду понздах як сй» [5,4,30] ва Fайра, ки микдори онхо дар роман хеле зиёд аст. Табиист, ки ин гурух кисми асосии зарбулмасалу макол ва иборахои рехтаи романро ташкил мекунад.

2. Мусаллам аст, ки дар забони точикй оид ба вокеа ва ходисахои гуногуни зиндагй, дар як мавзуъ маколу зарбулмасалхои гуногун гуфта шудаанд. Ва ё чузъхои гунахои мухталифи маколу зарбулмасалхо аз хамдигар фарк мекунанд. Сорбон баъзан дар чойхои гуногун вариантхои мухталифи онхоро корбаст кардааст. Масалан, «барраи танхоро гург хурад» [4,2,14], «сутури танхоро гург хурад» [4,34], «магар надонй, моли аз рама мондаро гург мехурад» [4,1,422]. Хар се зарбулмасал дар матн ба маънои «неру дар якчоягиву муттахидист» омадааст. Ё мисоли дигар: «Сар кафад зери кулох» [4,2,162], «сар кафад зери каллапуш» [4,2,229]. Ибораи «бо думи шер бозй кардан» байни точикон хеле маъруф аст, он ба маънои «1. Кори хавфнок кардан, 2. Ч,они худро ба тахлука андохтан, 3. Мукобилат бо кувваи «нобаробар» [6,1,430] ба кор меравад. Сорбон дар романи «ТуFрал» варианти зеринро мавриди истифода карор додааст:

- Хаас... Ба китики паланги хуфта расидй, халос нест. Аз гулуяш мегирад. Зинда-зинда хунатро мемакад [5,4,31]. Вале аксаран он вариантеро интихоб мекунад, ки Fайри ихчаму пурмазмун будан ба матни асар мутобикату мувофикати том дошта бошад.

3. Дар баъзе мавридхо дар роман як кисми асосй, образнок ва ба матлаби муаллиф дар хамин контекст мувофики зарбулмасал оварда мешавад. Ва кобили зикр аст, ки ин намуди истифодаи маколу зарбулмасал дар романхои «Достони писари Худо» ва «Туграл» ба накши услубии онхо, яъне муъчаз ва буррову таъсирбахш баромадани тасвири нависанда, пурра ва равшантар тасвир ёфтани

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.