Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД НА БАСМАЧИНСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ГОСУДАРСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ'

ВЗГЛЯД НА БАСМАЧИНСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ГОСУДАРСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
124
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОРИОГРАФ / БАСМАЧЕСТВА / РАЗБОЙНИК / ВОРОВСТВО / ИБРАГИМБЕК / ФУЗАЙЛ МАХСУМ / ВОЙНА / СОПРОТИВЛЕНИЕ / РОДИНА / СОЛДАТ / НАРОД / БУХАРА / СОВЕТСКОЕ ПРАВИТЕЛЬСТВО / ТАДЖИКИСТАН / АФГАНИСТАН

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Фарход Абдурахмонович

В статье рассматривается роль басмаческого движения в государственной историографии. Сегодня в историографии стран Средней Азии, в том числе и в Таджикистане проблемы басмаческого движения является актуальным. Некоторые историки считают врагом народа членов данного движения и некоторые наоборот считают их смелыми личностями родины за то что они смело боролись против врагов для защиты родной земли. Другие считают, что они старались только ради своей выгоды. «Басмач»- от турецкого слова «басмакчи», существует с XVI века. «Басмачи» эти воры, разбойники. Из этого выходить, что основателями басмачества были должностные лица эмиров, муллы, шейхи и воры которые распространили религиозные идеи среди населения против Советского Правительства. Басмачество не продвигалась со стороны простого и бедного народа, а это была идея богатых, местных землевладельцев, которые были против новой Советской государственности. Основным классом басмачи были землевладельцы и руководители эмиров и ханств, которые лишились своего богатства после новой политической революции.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A SIGHT TO BASMACHI MOVEMENT IN A NATIONAL HISTORIOGRAPHY

The article deals about the role of basmachies in a national historiography. Nowadays there are in historiography of Central Asian countries, and also in Tajikistan the problem of basmachi movement is very actual. Some of the researchers on that opinion that the members of this movement are the enemies of the people, some of them consider that they were the brave and strong individuals who fought against the enemies for defense of the nation. But some of them on an opinion that they tried just for their own benefits. «Basmach»- becomes from a Turkish word «basmakchi», from the XVI-th century. «Basmachies» are the burglars. Here we can do a conclusion that the leaders of basmachies were the emirs, mullah and other thief’s who which populated the religious ideas between people against the Soviet government. The main class of basmachies were the rich leaders and land owners, emirs and khans who would lose their wealth after the political revolution.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД НА БАСМАЧИНСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ГОСУДАРСТВЕННОЙ ИСТОРИОГРАФИИ»

intellectual potential in the context of today's main political players and global threats.

Keywords; Tajikistan, Russia, relationship, education, science, university, russian language, tajik language, embassiy, contract, student.

Сведения об авторах:

Назаров Бахриддин - магистрант, Таджикского национального университета. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки,17. E-mail: bahriddinn1995@mail.ru. Телефон: (+992) 91844 03 73.

Мунавварова Тамара Зокировна - кандидат педагогических наук, доцент кафедры новый и новейшего истории зарубежных стран, Таджикский национальный университет. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки,17. Телефон: (+992) 987786455

About author:

Nazarov Bahriddin - master science (magistr) Historic faculty of Tajik National University. Address: 734025, Republic of Tajikistan. Dushanbe, Prospect Rudaki, 17, E-mail: bahriddinn1995@mail.ru. Phone: (+992) 91844 03 73.

Munavvarova Tamara Zokirovna - Candidate of Pedagogical Sciences, Associate Professor of the Department of New and Newest History of Foreign Countries, Tajik National University..Address: 734025, Republic of Tajikistan. Dushanbe, Prospect Rudaki, 17, Phone: (+992)987786455.

УДК: 94 (575.3)

НАЗАРЕ БА ХДРАКАТИ БОСМАЧИГАРИ ДАР ТАЪРИХНИГОРИИ ВАТАНИ

Мирзоев Ф.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Имруз дар матбуоти даврй ва таърихнигории чумхурихои Осиёи Миёна, аз чумла дар Точикистон масъалаи харакати босмачигарй мавриди бахс карор дорад. Аксаран муаррихон аъзои харакати мазкурро чун душмани каттолу горатгари халк хисоб намоянд, бархе бо ном «таърихшиносон»-и замони истиклол онхоро мардони шучоъу далер ва боору номуси миллат мехисобанд. Гуё онхо хомиёни арзишхои миллй буда, барои хифзи марзу буми ватан бар зидди ачнабиён муборизаи беамон бурда бошанд. Гурухи сеюм бар ин акиданд, ки онхо танхо барои нигохдошти сарвату манфиати худ саъю талош намудаанд.

Академик Мулло Эркаев аввалин шуда, дар таърихнигории ватанй рафти чанги шахрвандиро дар худуди Точикистон тахдил намудааст. У тамоми хаводиси хамонвактаро бараъло дар маколахо ва асархои худ инъикос намуда, хадаф, максад ва ба манфиати кй фаъолият намудани босмачиёнро шарх додааст.

Мафхуми босмач урфу одати хануз тоинкилобй ба хисоб мерафт. Синфи хукумрони тоинкилобй харакати босмачигариро баромадхои стихиявии дехконон меномиданд, ки дар натичаи андозхои вазнин хочагихои худро аз даст медоданд ва барои ишголи дороии бойхо, точирон ва мансабдорон талош намуда, онро ба камбагалон таксим менамуданд. Чунин маълумотхои тоинкилобй дар кисме аз вилоятхои Осиёи Миёна ба назар мерасид.[1.с.267.] Шакли дигари босмачигарй низ маълум буд. Дар Осиёи Миёна дастахои чинояткорон амал мекарданд, ки хокимияти шохй ва дастпарварони махаллй онхоро барои пахш намудани баромадхои инкилобии дехконон истифода менамуданд. Яке аз чунин дастахо дар нохияи Лакай бо сардории падари Иброхимбек Чакабой арзи вучуд дошт, ки у дар пахш намудани ошуби соли 1870 дехконон дар Шахринав иштирок намудааст, ки барои ин фаъолияташ амир ба у унвони мирохурро дод. Инчунин дастаи босмачиёни Чакабой дар пахш намудани шуриши дехконон бо сардори Восе соли 1885 иштирок намудааст.[1.с.269.] «Босмач» - калимаи туркии «босмокчй» буда, аз асри XVI маълум аст. «Босмачй» гуфта, горатгар, торочгар, рохзанро мегуфтанд.[4] Пас маълум мегардад, ки саркардагони дастахои босмачигарй мансабдорони амирй, муллохо, эшонон ва дуздону горатгарон буданд, ки онхо миёни ахолй хурофоти диниро пахн намуда, ахолиро бар зидди барпошавии Х,окимияти Шуравй равона месохтанд ва нафароне, ки сохти навро дастгирй мекарданд кофир эълон менамуданд. Аз ин ру кисми зиёди ахолй аз надоштани дониши кофй ва кисми дигараш бошад мачбуран ба дастахои босмачихо хамрох карда мешуд. Масалан, Абдуназар - Мерган дар масъалаи хамрохшавии худ ба дастаи босмачиён чунин кайд намудааст. «Ман дехкони камбагал будам, ки як барзагов, ду асп ва панч буз доштам. Х,осили чамъовардаи солонаи ман аз замин оилаи калони манро таъмин карда

нaмeтaвoниcт, ки бa ин мaн кашат мeнaмyдaм. Инчунин мaн бoз нишoнгиpи xyб низ бyдaм, ки ин мapo xaлoк нaмyд. KУpбoшй нaмoяндaгoни xyдpo бa нaзди мaн paвoн нaмyд, ки бoяд бa дacтaи бocмaчиëн xaмчyн нишoнгиp xaмpox шaвaм. Бa нaздaш нapaфтa, чaвoб дoдaм, ки мaн тaнxo x,aйвoнx,opo Kara мeнaмoям нa инcoнpo. Бeгox бoшaд бa нaздaм aз шми кypбoшй эшoни мaшxyp oмaдa, бoвapй x,ockï кyнoнд, ки бa нaзди бocмaчиëн paвaм. Ёдaм бa xaCT, ки дap бapoмaди xyд дap нaзди axoдии дexa эшoн 6o чунин cyxaнoн бapoмaд нaмyд. X,ap зappaи нoн, xap як тaнгae, ки дap мyбopизa зидди чад^^ иcтифoдa мeнaмoeд дapxoи биxиштpo бapoятoн бoз мeнaмoяд. Arap xyн peзoнeд дap ин poxH мyкaддac шaxид мeгapдeд вa кaбpи Шyмo чoи ибoдaти мycyдмoнoн xoxaд гapдид. Бo ин кopнaмoии xyд нaтaнxo тaмoми xoнaвoдaи xyд бaдки xeшoвaндoни xyдpo бa чаннат xoxï бypд». A^o мaн oнpo гуш нaкapдa, бa мyддaти чaнд pyз бa шикop бapoмaдaм. Дap oн 4o мaн фaxмидaм, ки oилa вa x,aйвoнx,oи xoнaи мaнpo бa нaзди кypбoшй бypдaaнд. Бa кумаки o^o paфтa аз oн cy бocмaчй бapгaштaм.» [1. c.277.]

Aммo имpyзx,o дap мaтбyoти дaвpй ниcбaти бocмaчигapй бapxe aз нaвкaлaмoни aз xa^m,™ тaъpиxй rooTO^ бaxoи дигap дoдa, o^opo бaъзaн кaxpaмoн, xимoяткyнaндaи вaтaн, мapзy буму шaxpвaндoн мeшyмopaнд.

Бa зиндaгинoмaи бapxe aз capкapдaгoни бocмaчиxo вa x,aмpox,oни o^o нaзap нaмoeм, aкcapи o^o Fopaтгap бyдa, бa o^o дyздoнy poxзaнoн вa кoтилoн пaйвacт мeшyдaнд, ки чанбаи Fopaтгapoнaвy дyздoнa вa кyштopxoи бepaxмoнa дoштaнд, ки ин aмaлиëти бocмaчигapиpo дap минтака бoз xaw таквият дoдaacт.

Якe аз чунин нaфapoн Ибpoxимбeк мeбoшaд, ки xano дap apaфa в, дaвpaи чанги шaxpвaндй дap худуди Тoчикистoни мapкaзй ва чанубй ба бeдoдгapиxo мaшFyд буд.

Mpox^ 4,k,6oë зиндагии тиpa дoштa, дoимo ба poxзaнй ва Fopaтгapй миëни axoдй даст дoшт. Пaдapи Имpoxимбeк Чак^^й 6o дакаби «кaдмo-дyзд», aмaддopи aмиp аз киш^ки Куктош 6,p ивази pишвaи кaлoн пиcapaшpo ба мaнcaби юзбoшии кушуни aмиp мoдик гapдoнд. Ибpoxимбeк бoвapии aмиp Олимxoнpo ба даст oвapдa, capдopи дастаи пocбoнoни дapбop гapдид. Имpoxимбeк аз бoвapии ам^ истифoдa намуда, pyзe ба xapaмcapoи aмиp бaxpи дидopи завчаи y, ки дyxтapи дyвoздaxcoдaи бeки X,Hcop Aвдиëкyлиxoн буд, вopид шуд. Aз кopи Ибpoxим aмиp ба xaшм oмaдa, ypo ба катд x^y^, намуд. Вaлe y фиpop намуда, дap Лакай-нoxияи кyxии Бyxopoи Шapкй пинxoн гapдид. [6] У дap ин минтака дастаи poxзaнoнpo чамъ намуда, ба кopвoнxo, дexaxo ва мaвзeъxoи нaздиcapxaдии AфFoнистoн xaмлaxoи Fopaтгapoнa мeнaмyд. Aбдypaшидбий xoкими нoxияи Лакай, бoшaд ниcфи aмвoли Fopaткapдaи ypo coxh6 мeшyд ва аз ин py ба мyкoбили вай мyбopизa нaмeбypд. Дap натичаи инкилoби xaдкй ва фиpopи aмиp аз Бyxopo ба y кувваи чангй лoзим oмaд. Aз ин py, гyнoxи Ибpoxимpo авф намуда, ба y yнвoни фaxpии бeкpo дoд, минбаъд y Ибpoxимбeк шуда, capдopи кушуни xyд 6o нoм «кушуни иотом» таъийн намуд. [6.] Х,амин тapик;, пиcapи acпдyзд, кypбoшии дастаи poxзaнoн, шaxcи бapчaстaи cиëcй гapдид. Дap coлxoи аввади чанги шaxpвaндй дaстaxoи Ибpoxимбeк бapoи мавчудияти ^oRK^nm Шypaвй xaвфнoктapин кувва на тaнxo дap Тoчикистoни мapкaзй, балки в^иб дap тaмoми Бyxopoи Шapкй ба xhco6 мepaфт. [2. c. 74.]

Бapoи naxm намудани xapaкaти зиддишypaвии ин мyлкxo киcмxoи acocии acкapoни cypxn дap тaмoми мyдкxoи Бyxopoи Шapкй буда caфapбap кapдa шуданд. [3. c. 44.]

Aввaли мoxи августи шли 1921 6o тaшaббycи нaмoяндaи фaвкyдoддaи Ч,ХШ Бyxopo дap Бyxopoи Шapкй Ato Хoчaeв (Aтoxoчa Пyлoдxoчaeв) oид ба мycoдиxaи миллй кушиши чиддй шypyъ намуд. Aммo MpoxH^e^ Фузайл Maxcyw ва дигapoн аз xap гуна мyзoкиpa 6o нaмoяндaгoни тapтибoти нав даст кашиданд. Яю аз шapтxoи ин шapтнoмa 6o poзигии Ato Хoчaeв ба иxтиëpи кyввaxoи зиддишypaвй cyпopидaни 12 нaфap фaъoдoни мaxaллй, ки ба acкapoни cypx xизмaт мepacoндaнд, буд. Бocмaчиëн бoшaнд 6 нaфapи oн фaъoлoнpo дap вакти идoмaи гуфтушуниди тapaфaйн катд кapдaнд, ки ин бoиcи катъ гapдидaни шapтнoмa миëни x^^a™ нав ва кyввaxoи зиддишypaвй rap,nOT,.[3.c.44.] Aз гyфтaxoи бoдo 6,p мeoяд, ки capкapдaгoни зиддишypaвй ба ягон гуфтушунид poзй набуда, тaнxo манфиати шaxcии xyд ва xoчaгoни xopичии xyдpo дoштaaнд.

Ибpoxимбeк туди 10 тол (coдxoи1921-1931) ба бeдoдrapй, тopoчгapй мaшFyд буда, 6opxo ба AфFOнистoн rypexтa, бoз бapгaштa, мyбopизapo дaвoм мeдoд ва ниxoят coди 1931 даоли» шуда, 6o кapopи cyA пappoндa шуд. [1, c.267.] Дap чунин xoдaт чи гуна MpoxH^e^o xимoятгapи xaлкy ватан xиcoбид.

Бocмaчигapй нишoни эътиpoзи cинфии на xa^^H oддй ë xyд нoдopy кaшшoк;, балки бoëнy capвaтмaндoни мaxaллй ва pyxoниëни иpтичoй, аз xaмa acorn тypкпapaстoн алайщ coxти нави дaвлaтдopии Шypaвй буд. Acocи FOявии бocмaчиëнpo зaминдopoнy мaкoмдopoни aмиpию xoнигapй ташкил мeдoдaнд, ки инкилoби нави cиëcию маданй oнxopo аз бoйтapии xyд мaxpyм кapдa буд.

Хyдoca дap якe аз шyмopaxoи pyзнoмaи «Фapaж» дap маеъадаи caфeд кapдaн ë нaкapдaни

босмачихо сухан рафт академик Рахим Масов чунин кайд намудааст: «Босмачихо рохзани бехадаф буданд. Мо набояд босмачихоро сафед кунем. Босмачихо барои ватану халки худ чанг намекарданд. Онхо барои нафси худашон чанг мекарданд. Тамом!» [5.]

АДАБИЁТ

1. Иркаев М. История гражданской войны в Таджикистане. Душанбе: Ирфон, 1971. С. 267.

2. Иркаев М., Ю Николаев., Шаропов Я. Очерк истории советского Таджикистана (1917-1957). -Таджикгосиздат. Сталинабад 1957. С. 74.

3. Куйбышев В.В. Положение в Бухаре. Ниг.: Д. Фаньян. К истории советского строительства в Таджикистане 1920-1929 гг. Сборник документов. Сталинабад, 1941, с. 44.

4. Акрамй Зикриё Иномзода. Босмачигарй: вокеият ва тахайюлот. Муаррих. № 4(16) 2018.

5. www. Faraj. tj. Санаи мурочиат 17-04-2015.

6. www. Faraj. tj. Санаи мурочиат 15-04-2016.

ВЗГЛЯД НА БАСМАЧИНСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ГОСУДАРСТВЕННОЙ

ИСТОРИОГРАФИИ

В статье рассматривается роль басмаческого движения в государственной историографии. Сегодня в историографии стран Средней Азии, в том числе и в Таджикистане проблемы басмаческого движения является актуальным. Некоторые историки считают врагом народа членов данного движения и некоторые наоборот считают их смелыми личностями родины за то что они смело боролись против врагов для защиты родной земли. Другие считают, что они старались только ради своей выгоды.

«Басмач»- от турецкого слова «басмакчи», существует с XVI века. «Басмачи» эти воры, разбойники. Из этого выходить, что основателями басмачества были должностные лица эмиров, муллы, шейхи и воры которые распространили религиозные идеи среди населения против Советского Правительства. Басмачество не продвигалась со стороны простого и бедного народа, а это была идея богатых, местных землевладельцев, которые были против новой Советской государственности. Основным классом басмачи были землевладельцы и руководители эмиров и ханств, которые лишились своего богатства после новой политической революции.

Ключевые слова: Историограф, басмачества, разбойник, воровство, Ибрагимбек, Фузайл Махсум, война, сопротивление, родина, солдат, народ, Бухара, Советское правительство, Таджикистан, Афганистан.

A SIGHT TO BASMACHI MOVEMENT IN A NATIONAL HISTORIOGRAPHY

The article deals about the role of basmachies in a national historiography. Nowadays there are in historiography of Central Asian countries, and also in Tajikistan the problem of basmachi movement is very actual. Some of the researchers on that opinion that the members of this movement are the enemies of the people, some of them consider that they were the brave and strong individuals who fought against the enemies for defense of the nation. But some of them on an opinion that they tried just for their own benefits.

«Basmach»- becomes from a Turkish word «basmakchi», from the XVI-th century. «Basmachies» are the burglars. Here we can do a conclusion that the leaders of basmachies were the emirs, mullah and other thief's who which populated the religious ideas between people against the Soviet government. The main class of basmachies were the rich leaders and land owners, emirs and khans who would lose their wealth after the political revolution.

Keywords: historiography, basmachees , burglar, Ibragimbek, Fuzayl Makhsum, war, resistance, nation, soldier, Bukhara, Soviet government, Tajikistan, Afghsnistan.

Сведения об авторе:

Мирзоев Фарход Абдурахмонович - Соискатель кафедры истории таджикского народа факультета Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни.

About the author:

Mirzoev Farhod Abdurahmonovich - The researcher of the department of history of Tajik nation of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.