Научная статья на тему 'ВЗГЛЯД АМИР ХУСРОУ ДИХЛАВИ НА НРАВСТВЕННУЮ КУЛЬТУРУ ЖЕНЩИН (НА ОСНОВЕ НАСТАВЛЕНИЙ ПОЭТА ЕГО ДОЧЕРИ - МАСТУРЕ)'

ВЗГЛЯД АМИР ХУСРОУ ДИХЛАВИ НА НРАВСТВЕННУЮ КУЛЬТУРУ ЖЕНЩИН (НА ОСНОВЕ НАСТАВЛЕНИЙ ПОЭТА ЕГО ДОЧЕРИ - МАСТУРЕ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
71
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АМИР ХУСРОУ ДИХЛАВИ / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ХIII-ХIV ВЕКА / "МЕДЖНУН И ЛЕЙЛИ" / "ВОСЕМЬ РАЕВ" / "МАТЛАЪ-УЛ-АНВОР" / МЕСНЕВИ / НАСТАВЛЕНИЯ ОТЦА ДОЧЕРИ / НРАВСТВЕННАЯ КУЛЬТУРА ЖЕНЩИН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гафарова Замира Абдуллоевна

Амир Хусроу Дихлави (1253-1325) как один из первых последователей Низами Генджеви в написании “Пятерицы” (“Хамса”) посвятил отдельные главы месневи «Меджнуна и Лейли» (1299), «Восьми раев» (1301) и «Матлаъ-ул-анвар» (1299) наставлению своих детей - как дочери, так и сына. В статье рассматриваются те части указанных произведений, содержащие поучения поэта своей дочери - Мастуре о том, каких нравственных черт подобает обладать женщине. Он указывает на достоинство женщины - матери, дающей новую жизнь и призывает её почтению. Амир Хусроу считал, что нравственные законы общества закладываются и сохраняются в семье. Поэт подчеркивает важную роль женщины в укреплении семьи, счастье и благосостояние которой во многом зависит от её целомудрия, нравственной чистоты и верности мужу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VIEW OF AMIR KHUSROV DEHLAVI ON THE MORAL CULTURE OF WOMEN (ON THE BASIS OF THE POET'S INSTRUCTIONS TO HIS DAUGHTER - MATURE)

Amir Khusraw Dihlavi (1253-1325) as one of the first followers of Nizami Ganjavi in writing "Khamsa" dedicated separate chapters mesnevi of "Majnun and Leyla" (1299), "Eight heavens" (1301) and 'Matla’-ul -anvor "(1299) the instruction of their children - a daughter and a son. The article deals with those parts of the works, containing teachings of the poet to his daughter - Mastura about what moral traits befitting should a woman need. He points to the dignity of women - mothers, giving new life and calls for its reverence. Amir Khusraw believed that the moral laws of society are laid and are saved in the family. The poet emphasizes the important role of women in strengthening the family, happiness and well-being which is largely dependent on her chastity, moral purity and fidelity to her husband.

Текст научной работы на тему «ВЗГЛЯД АМИР ХУСРОУ ДИХЛАВИ НА НРАВСТВЕННУЮ КУЛЬТУРУ ЖЕНЩИН (НА ОСНОВЕ НАСТАВЛЕНИЙ ПОЭТА ЕГО ДОЧЕРИ - МАСТУРЕ)»

АРХЕТИПЫ ВИНА В ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКОЙ ПОЭЗИИ

В этом статье мы попытались познакомить читателя с некоторыми древними ритуалами и мифами таджиков. Мы считаем, что это точный обзор прежней культуры. Ритуалы и мифы, в том числе культовый мифологический напиток, называемый "Хаома" в Авесте, который тесно связан с "сомой" Ригведы, сыграли большую роль в трансформации винных мотивов в литературный процесс. Этот период истории помогает нам лучше понять смысл главного мотива персидско -таджикского литературного жанра хамрият (винная поэзия) - вина и его трансформацию в дальнейшем литературном процессе.

Ключевые слова: Хаома, сома, ритуал, миф, поэзия, поэзия, традиция, божественность, эволюция

ARCHETYPES OF THE WINE IN THE PERSIAN-TAJIK POETRY

In this article, we tried to introduce the reader with some ancient ritual and myths of Tajiks. We believe that an accurate review of the former culture. Rituals and myths, including the worship mythological drink, called "the Haoma" in Avesta, which is closely linked to the Rigveda's "Soma", played great role in the transformation of wine motifs into the literary process. This period of the history helps us to understand better the meaning of the Persian and Tajik literary genre khamriyat (wine poetry) 's main motif - wine and its transformation in the further literary proсess.

Keywords: Haoma, Soma, ritual, myth, poetry, poetry, tradition, divinity, evolution

Сведения об авторе:

Суфиев Шодимахмад Зикриёевич - доктор филологических наук, директор Центральной научной библиотеки имени Индиры Ганди, главный научный сотрудник Института исследований проблем Азии и Европы Академии наук Республики Таджикистан. Тел.: (992 37) 2214302; sufizadeh@gmail.com

About the author:

Sufiev Shodimahmad Zikriyoevich - doctor of Philology sciences, Director of the Central scientific library named after Indira Gandhi, chief researcher in the Institute of Asian and European studies of the Academy of Sciences of the Republic of Tajikistan. Tel.: (992 37)2214302; sufizadeh@gmail.com

ФАРХДНГИ АХЛОКИИ ЗАН АЗ НИГОХД АМИР ХУСРАВИ ДЕХДАВЙ

Раффорова З.А.

Донишгощ давлатии Хууанд ба номи академик Б.Рафуров

Дар каламрави адабиёти форсу точик аз чониби ахли илму адаб навиштани пандномахо барои тарбияти фарзанди хеш собикаи дерина дорад ва хатто имкон дорад, ки сарчашмахои аслии зухури онро дар андарзномахои пахлавй чустучу намуд, чун мухтаво ва мундаричаи аслии андарзномахои пахлавй пеш аз хама насихат ба инсонхо ва хидоятгарй ба суи камолоти маънавиро дар худ тачассум намудаанд. Дар идомаи ин рох суханварони бузург дар хама давру замонхо барои боло бурдани ахлоку одоби инсонй, фарханги инсонгарой, тачассуми барчастаи ормону андеша ва пиндорхои хеш дар чодаи тарбияти насли наврас аз роху шевахои мухталиф кор гирифтаанд, ки дар мехвари ин навъ осор насихат ба фарзанд ё иншои китоби алохидае барои тарбияти фарзанд, ки умуман тарбияти чомеаро дар худ тачассум мекунад, карор гирифтаанд. «Кобуснома»-и Унсурулмаолии Кайковус (таъл.1082-83), «Бахористон»-и Абдуррахмони Ч,омй (таъл.1487) дар шумори чунин осори ахлокию тарбиятй карор доранд.

Суханхои пурмагзу хакимонаи суханварони форсу точик ба фарзандонашон, ки дар шакли ашъори алохида навишта шудаанд, ба мисоли «Насихат ба фарзанд»-и Камолиддини Биной, «Дар баёни насихати фарзанд»-и Абдуллохи Хртифй ва г., низ кобили таваччух буда, ба масобаи дастуруламал барои онхое, ки бояд фарзанд тарбият кунанд, ахаммияти зиёди тарбиятй-ахлокиро моликанд.

Шеваи дигари тачассуми афкори пандуандарзй ва хикматгуй барои насихат ба фарзанд дар миёни осори хамосй ва дигар асархои калон чой додани чунин насихатномахо ба шумор меравад. Дар таърихи адабиёти форсу точик бисёр асархоеро метавон зикр намуд, ки нависандагони онхо зимни таълифи осори хеш дар мавридхои мувофик порчахо ва бобхои алохидаро ба насихати фарзандонашон бахшида, аз ин рох онхоро ба чодаи зиндагй рахсипор намудаанд ва дар амри рушду такомули маънавии онон дарси ахлок ва одамият таълим додаанд. Аз чумла, Низомии Ганчавй дар достони «Лайлй ва Мачнун» ба чуз васфи мухаббати пок оид ба тарбияти фарзанд низ фикрхои мухимми пандуахлокй баён кардааст.

Мусаллам мегардад, ки ин насихатномаро Низомй дар айёми чордахсолагии фарзандаш навишта

Ba ypo дap ин cиннy шл бa oмyxтaни илму xyHap дaъвaт меcoзaд.

Крбили зикp acт, ки aкcapи cyxaнвapoни бaьдй, ки бa «Xaмca»-и Низoмии Гaнчaвй 4aBo6 нaвиштaaнд, ин xycycияти ycлyби дocтoни «Лайлй Ba Мачнун»-и ypo мyвaффaкoнa идoмa дoдa, бapoи 6ap4acra ифoдa кapдaни aндeшaхoи xyд бa фapзaндoнaшoн панду на^хати xyдpo бaëн кapдaaнд. MacaraH, Äбдyppaхмoни Чрмй нa тажр «Бaхopиcтoн»-и xешpo бa aндapз Ba на^хати пиcapи ягoнaaш

- Зиëyддин Юcyф бaxшидaacт, бaлки дap «Хдфт aBparn» 6o6xo Ba ё мaкoлaхoи аюхидаи дocтoнхoи «Тухфдт-ул-axpop» [1481], «Сaбхaт-yл-aбpop» [1482], «Юcyф Ba Зyлaйxo» [1483], «Лайлй Ba Мачнун» [1484], «Хиpaднoмaи Иcкaндapй» (1485)-po низ бa на^хати фapзaнди чигapбaндaш бaxшидa, бад-ин вacилa ypo бa чoдaи зиндaгй pax^nop нaмyдaacт. Ин шевaи нacихaтгapй Ba вacфи бapгyзидaтapин xиcлaт^oи инcoнй дap дocтoнx,oи «Лaйлй Ba Мачнун»-и Бaдpиддин Хиюлй («Дap пaнд дoдaни фapзaнди apчмaнд»), «Тухфаи дуоготьи Шaмcиддини Шoхин («На^хат бa фapзaнди apчмaнд») Ba дт^ нaмoяндaгoни aдaбиëти бaьдй бa мyшoхидa меpacaд.

Äмиp Хycpaви Дeхлaвй [1253-1325] низ хамчун яке аз нaxycтин дaвoмдихaндaгoни poхи Низoмии Гaнчaвй дap xaмcacapoй бaьзе бoбхoи чyдoгoнaи мacнaвихoи «Мачнун Ba Лaйлй» (тaьл. 1299), «Хдшт бихишт» (тaьл. 1301) Ba «Maтлaъ-yл-aнвop» (тaьл. 1299)-po бa на^хати дyxтap Ba пиcapи xyд бaxшидa, дap cимoи фapзaндoнaш бa мyocиpoн Ba бaьдинaгoн мypoчиaт менaмoяд Ba бад-ин вacилa 4aBoHo™ дигappo бa мypooти мeъëpхoи axлoкии инcoнй дaъвaт мекyнaд.

Дap ин мaкoлa мo тacмим гиpифтaем, ки махз бa мaвзyи на^хати Äмиp XycpaB бa дyxтapaш тaвaччyх нaмoeм, зеpo хapчaнд дap aдaби гyзaштaи мo маюуи на^хат бa фapзaнд бештap дap шaxcи пиcap xеле фapoвoн бappacй шyдaacт, нигopиши нacихaтнoмa бa дyxтap xеле бa нyдpaт бa чaшм меpacaд. Аз ин лшрз, мypoчиaти Äмиp XycpaB бa ин мaвзyъ aз чумлаи мaвзyoти нoдиpи aдaбиëти гyзaштaи мo бa шyмop меpaвaд. Дap кaнopи ин, нacихaтнoмaхoи Ам^ XycpaB хам бa пиcapy хам бa дyxтapaш дoмaнaи фapox дoштa, дap чaхopчyби як мaкoлaи мyxтacap фapo гиpифтaни хамаи ohxo aз имкoн дyp acт.

Äмиp XycpaBrn Дeхлaвй дap ocopи xyд дap чaнд мaвpид бa мaвзyи тapбияти дyxтap pyй oвapдaacт. Аз чумлд бoбхoи аюхидаи ду мacнaвии xеш - хам «Мдтлаь-ул-aHBop» (тaьл. 1299) Ba хдм «Хдшт бихишт» (гаъл. 1301)-po y 6д на^хати дyxтapaш - Macтypa бaxшидa, ypo дap poхи зинддгй хидoят нaмyдaacт. Дap «Мдтлаь-ул-aHBop» пднду aндapзи Äмиp XycpaB 6д Macтypa дap бoби xoтимaвии oh бaëн гapдидa, чун дигap бoбхoи мacнaвй 125 бaйгpo шoмил acт. Бoби мaзкyp «Дap Hachara фapзaнд гуяд» yнвoнгyзopй шyдaacт.

Дap мacнaвии «Хдшт бихишт» шoиp nac аз бaëни caбaби назми китоб 6o yнвoни «Дap на^хати фapзaнди мacтypи xеш фapмoяд» бaxшеpo чoй дoдaacт, ки мачмуан хамин гуна як нacихaтнoмaи мукаммал Ba мустакил бapoи дyxтapaш ба хиcoб меpaвaд.

Mypoчиaти Äмиp XycpaB ба дyxтapaш - Macтypa дap мacнaвии «Мдтлаь-ул-aHBop» бад-ин тapз 0F0з меёбад:

Эй тйт ту чашму 4aposu дuлaм,

Хyбтapuн Meeau 6osu ômaM,

Гapчu ru uxeonu ту нeкaxтapaнд,

Ha 3u ту дор ôuôou мaн бex¡тapoнд,

row тaмoшo 6a дuлu бoгбoн

Cape x¡aмoн бoшaôy савсан x¡aмoн [1, c. 466].

Чй HaBbe ки дида мешaвaд, шoиp дap paвшaн таькид мекунад, ки бapoи y хамаи фapзaндoн

- хам пиcapy хам дyxтap 6apo6ap хacтaнд Ba y ба хамаи ohxo 6o як чашм нaзap мекунад Ba хеч гoх мaвкeи пиcapoнaшpo аз дyxтapaш бoлo нaмeгyзopaд. Алайхи тaфaккypи acpимиëнaгии ичтимoй, ки фapзaнди пиcappo аз дyxтap бoлo мeгyзoшт Ba тaвaллyди дyxтappo бaдбaxтии oилa мeпиндoшт, Амщ> XycpaB ба дунё oмaдaни дyxтapaшpo бapoи xyд фoли нек Ba мoяи xyшнyдивy xyшбaxтй мeдoнaд.

Лoзим ба зикp аст, ки Ам^ XycpaB дap эчoдиëти xeш пай дap пай poчeъ ба бyзypгдoшти мoдap Ba маеъалаи иззату эхтиpoми y бapoи фapзaнд тaвaккyф намуда, эхтиpoми мoдappo вaзифaи мукаддаш xap фapзaнди coлeх мeшyмopaд:

Якшaбapmyu ту, ku moôop кйшмд, Bo ду yayow^ нaтaeoн бapкaшuд... У, ku нaдopaд 3u паят yoн дapeг, Boü, ku чун óopü оз у тн дapeг [1, 424].

Дap нacихaтнoмaaш ба Maciypa низ шoиp далели бapo6apшинocии xeшpo 6ap acocи фapхaнги мaънaвй Ba acли oфapиниш шapхy тaвзeх дoдa, таькид 6ap oh мeнaмoяд, ки зан - мoдap, oфapинaндaи инcoнy тapбиятгapи фapзaндoн мeбoшaд: Дyxтap œap тст, nucap кай шавад, Be caдaфu moôo гуз^ кай шавад [1, 467].

Дap 0F03и нacихaтнoмaaш дap мacнaвии «Хдшт бихишт» низ шoиp, пеш аз хама, аз By^rn дyxтapaш, ки aтoи яздoниcт, шyкpгyзopй мекунад Ba дoдaи илoхиpo пиcaндидaвy макбул мeшyмopaд

Ba ин нуктаи мухимре тaъкид мeдоpaд, ки падар хам aз модap бa дyнë мecяд Ba модap хам зaмcнe дyxтap бyдaacг. Бе тaкя бap ин aндeшa Амир XycpaB мcдappc бaxшaндa Ba офapинaндaи хаёг мeшyмcpaд Ba тaъкид мeнaмояд, ки кace aз cдaм 6идуни мcдap вучуди xyдpc шинcxтaвy дениста нaмeтaвcнaд:

Шукр гуям, %ар он чи аз дари Уст, К-он ди%ад бандаро, ки дарх(в)ари Уст. Хрр чй у дод, бас писандидаст, Хам дар аввал салощ он дидаст. Падарам %ам зи модар аст, охир, Модарам низ духтар аст, охир... Бе падар мумкин аст шуд маълум Чун Масехр зи Марями маъсум. Лек бе модари хуцаставуцуд Валадеро нагуфта кас мавлуд [2, c.254].

Шсир дар нacихaтнcмae, ки дар «Maтлaъ-yл-aнвop» чей дедааст, накует ба шарсфати немгузерии иншн ишерат намуда, caбaби "Macгypa" нем нихедани дyxтapaшpc, ки мазмуни "мастурй ва пекдеманиву бсиффатй"-рс ифеда мeкyнaд, шарх мeдихaд. Вай хамчун падар на танхе yмeд ба фapxyндaфcдии дyxтapaш мeбaндaд, балки урс барси дар ин рех куше будан, яъж мутсбик ба мазмуни немаш ба мастурй ва пекдеманиву бсиффатй зиндагй ба cap бурданре талкин мeнaмcяд: Хаст умедам, ки ба фархундафол Номи ту чун фоли ту гирад цамол. Лек ту %ам куш, к-аз анцоми хеш Рост кунй цоидаи номи хеш [1, c. 467].

Амир Хycpaв ба шнну шли хафтсодагии дyxтapaш ишерат намуда, таъкид мeнaмcяд, ки махз хамин cиннy ccд сгези шинcxтaнхcи кудаки xypдccд аз сдаму сдам ба шумер мepaвaд: Соли ту %афт аст дар оини зист, Хол пас аз %афта шиносй, ки чист. Чун нафаси умр бад-он даркашй, Хам сари ман з-ин нафас афсар кашй [1, c. 467]. Таваччух бар ин нacихaтнcмaи Амир Хycpaв нуктаи мyхиммepc равшан мeccзaд, ки шсир аз айёми xypдccдй ба тарбияти фарзанд диккати мaxcyc дедани ведидайнре талккин мeccзaд. Ба дуэтари хaфтccдa бе панду нacихaт мурсчиат кардани Амир Хycpaви Дeхдaвй ин амрре дигарбера ccбит мeccзaд, ки шсир тарбият намудани фарзанд ва дар вучуди y парваридани ax^c^ нeкpc аз айёми xypдccдй зарур мeшyмcpaд. Шсир мexcхaд фарзанди дидбандашрс аз хамин айёми туфудият ба рехи такмили xиcдaгхcи хaмидae, ки xcra зансни пcpccвy парх^зкер мeбcшaд, даъват намеяд ва зeбcивy бecдcишиpc дар вучуди y парвариш дихад.

Дар мacнaвии «Х,ашт бихишт» вакте ки шсир ба дyxтapaш мурсчиат мeкyнaд, ба хануз аз хaфтccдaгй барнарафтани умри Macгypa ишера мeгapдaд: Эй зи иффат фиканда бурцаи нур, Хам Афифа ба ному %ам Мастур, Солат аз %афт барнарафта щнуз, Равшанй %амчу мо%и чордаруз [2,c. 254].

Дар идемаи cyxaни xeш таъкид намудани шсир ба xypдccд будани дyxтapaш (дар мдораи «Гарчи xypдй кунуну бетамйиз») далсдат аз сн мeкyнaд, ки Амир Хycpaви Дeхдaвй cиннy шли тс хaфтccдaгиpc хануз барси наш^ат кардан дар рехи зиндагй барвакг мeхиccбaд. Амме бе вучуди сн ки умри Mac^a хануз «аз хафт барнарафта буд», шсир дар ин cmHy ccд ба дyxтapaш ба yмeдe панд мeгyяд, ки pyзe фарс мepacaдy фарзандаш бузург мeшaвaд ва сн вакт навиштахеи падарре барси xyд дастурудамал карер деда, аз сн caбaки зиндагй xcхaд гирифт: Гарчи хурдй кунуну бетамйиз, Рузе охир бузург гардй низ. То бувад дар бузургият дастур, Нуктае чандгуяматмастур... [2, c.255]

Шсир вакте ки дар машавии «Maтлaъ-yл-aнвop» на^хати xeшpc ба дyxтapaш сгез мeнaмcяд, дар навбати аввал ба маком ва шаъну эътибсри фарзанд таъкид мeнaмcяд, ки махз номи тек ва пскии axдcк; боиш зинда мендани нему нacaби хар як шaxc ва пайвандсни вай мeгapдaд. Аз ин ру, Амир Хycpaв ба Macгypa нacихaт мeкyнaд, ки хаёги xeшpc тaвpe ба cap бибарад, ки меяи ифтиxcpи падар ва дигар пайвандснаш бешад:

Айш чунон соз, ки аз шони хеш Зинда кунй нисбату хешони хеш, То чу бирезад тани афтодаам,

Ман 3u ту зoям, ku туй 3oôoom[l, c.467].

Дap мacнaвии «Хдшт бихишт» низ шoиp нeкнoмивy пopcoиpo шapти acocии coхибиззaт гapдидaни инcoн д0ниста, дyxтapaшpo дaъвaт 6ap oh мeнaмoяд, ки хамеша дap талаби нeкнoмивy пopcoй чахд нaмoяд Ba дap тaлoши шкизагй пoктaн бoшaд пoкизaтap аз чашмаи мeхp: Ш^тан 6om щмчу o6u тпвщ Балт noкuзaтap 3u rnmMau Mexp [2, c.255].

Чршби диккат аст, ки Äмиp XycpaB дap эчoдиëтaш пoкдoмaнию иффат Ba дигap xиcлaтх,oи хaмидapo, ки дap фapхaнги кухани мo, xocca, фapхaнги иашэмй хамчун яке аз мyхимгapин фазилатх0и инcoнй бapшyмypдa мeшaвaд, пай дap пай мaвpиди вacфy cитoиш ^pop медихад. Дap нaзapи y xoccaraH зeбoии зан дap пoкдoмaнй Ba иффат тачагсум мeëбaд. Дap «Матлаь-ул-aHBop» низ шoиp пoкдoмaниpo capчaшмaи хамаи xиcлaтхoи хамида д0ниста, таькид мeнaмoяд, ки дoмaни пoк бapoи 6oHyBoH чун caнг дap дoмaни кух Ba пapдaи coмoни хастии зашн аст, ки дap хoлaти шикает шудани oh эътибop Ba нуфузи oбpyи зан аз миëн xoxaA paфт.

Яке аз xycycиятх,oи уалубии мacнaвии "Матлаь-ул-aHBop" ибopaт аз oh аст, ки муаллиф дap oxrnprn xap бoби acap бapoи таодики aндeшaхoи xyд хик0ятх0и хикмaтoмeз мeopaд. Дap фapчoми бoби "Hacrn^ ба фapзaнд"низ шoиp хамин ycyлpo идoмa бaxшидa, бapoи тaквияти нaзapaги xeш poчeъ ба пoкдoманй хикoятepo тacвиp намудааст, ки мазмуни мyxтacapaш ба гунаи зайл аст Пoдшoхe гиpифтopи ишки дyxтape мeшaвaд Ba 6aporn pacидaн ба вacши y ca6py кapop Ba тaвoни xeшpo аз даст медихад. Ахли дapбoppo дacтyp медихад, тo ypo ба назди вaй биoвapaнд. Вакгге oh rnpmexpapo ба назди шoх мeoвapaнд, y пypcoн мeшaвaд, ки: "Эй пoдшoх, xypo ба гaдoëн чй raop acт Ba дap ин тани нахифи ман чй дидй, ки гиpифтopи oh гаштй?" Шoх ба y apз мeнaмoяд, ки: "Ошики чaшмoнaт гаштаам" Дyxтap ба дapyн мepaвaд Ba ду чашми xyдpo 6o aнгyштoнaш кoфтa 6epyH мeoвapaд Ba пеши шoх мeгyзopaд Ba мегуяд: "Xocтaaтpo биг^". Шoх аз ин амали дyxтap шapмзaдa мeгapдaд Ba пoëни Xикoят ба oh 4o мepacaд, ки дyxтap 6o хамин амал дoмaни пoки xeшpo аз дасти шoх хифз мекунад.

Чй тaвpe ки мебинем, rnpmexpae, ки пoдшoх 6ap y oшик шyдaвy мexocт кoми дил ба 6op oвapaд, аз дacт дoдaни пoкдoмaниpo бapoи xeш нoмyмкин д0ниста, xyдpo аз мapдyми чашмаш мaхpyм мecoзaд. Бo зикpи ин хик0ят Ам^ XycpaB иффат Ba пoкдoмaниpo хамчун мyхимгapин вacилaи нeкнoмии зан тapFиб мекунад Ba аз дyxтapaш дap хама хoлaти зиндагй ба шмат ca6yp бyдaнaшpo дapxocт мeнaмoяд:

Эй ku туй ôuôou Хycpae ба нyp,

Бoш 6ap m гуна ба жмат ca6)p [1, с.472-473].

Ашoкaмaндoнa 6o ма^а-лаи бoлo шoиp изхop мeдopaд, ки астан аз poхи pocт 6epyH бypдaни зaнoн ocoнтap acт, чун зашн зyдбoвap Ba дopoи калби шф хacтaнд Ba мeтaвoнaнд ба cyхyлaт фиpeб xypaнд. Аз ин py, шoиp хамин мaтлaбpo ба cyparn дигap дap oинaи шинoxти ин хикмат, ки «3aHoH чун ба гyшзop caфap бикунанд, зуд дил ба гулу дoмaн ба xop xoхaнд бaxшид» [1, 468], шapхy тaфcиp мекунад. Бap acocи талкини ин андеша шoиp алайхи opoиши зoхиpии инcoнй мeбapoяд, ки бoиcи зyхypи xap гуна дидгoххoи нoмyтaнocиб Ba ба тaъбиpи xyди шoиp «py^Hx®»^ зан мeгapдaд. Ин мaтлaбpo зoхиpaн шoиp тaвaccyти ибopaи «cypмa ба чaшмoн кашидан» 6aëH мекунад, ки мачмуан тaвaччyх ба зeбoихoи зoхиpиpo дopaд, ки дap нaзapи ахли дил бeбaкocт Ba аз ин чo Äмиp XycpaB дyxтapи xeшpo бapoи кушиш дap чoдaи opocтaни зeбoихoи бaгинй дaъвaт мекунад.

Ш0^ чoнибдopи дypй чycтaни зашн аз мoшидaни cypмaвy ycмa ба чaшмoн Ba гулгуна ба pyM буда, xycHy лaтoфaти табиии зaнoнpo вacф мекунад, ки бeF0зa cypxpyй бyвaд. Дap acл Ам^ XycpaB зeбoии зoхиpии инcoнpo «гулгунии б0тил» yHBoH мекунад Ba тaнopoивy зеби cypai дap нигoхи y як нaвъ нaзapфиpeбиcг. Аз ин шихoз, дyxтapи xeшpo дaъвaт мекунад, то ки ба зeбoии табий тaмoюл дoштa бoшaд Ba ин мaьниpo тaвaccyти ибopaи «бeF0зa cypxpyй будан» тaфcиp мeнaмoяд: Руй 3u гyлгyнau бoтuл бuшyй, Куш, kuбeюзабувадcypxpfä... [1, 468].

^Ûornp махаки acoœrn зеб0ии зaнoнpo дap xyлкy areoprn ш0иста, пoкизaгивy п0ктинатии ohxo мебинад.

Шoиp ба мал0маткашии зан0н аз aйëми чaвoнй Ba над0маташ0н дap вaкти пиpй таькид намуда, хам0Н0 аз айшу нуши чaвoнй ичггишб вapзидaни зaнoнpo талкин мекунад. Ин мaьниpo cyxaHBap тaвaccyти дypй чустан аз шapoбxopй 6aëH мecoзaд Ba шapoбpo, ки вacилaи ш0дй ба хишб мepaвaд, хамчун caбaбгopи зyхypoти axnoHrn бад Ba 6eo6py^ з0илкунандаи аклу xиpaд махкум менам0яд. Ш0^ бapoи ниш0н д0дани зapapи шapoб таькид 6ap oh менам0яд, ки чун вyчyди инcoни шapиф ба май 0луда шaвaд, 6ap ч0ни инcoн кacoфaт вopид мeгapдaд: Зан ба yaeoнй, ku мaлoмaт кашад, nup шавад 6oc, ku нaдoмaт кашад. Зан, ku ôop ocyдaгй o3oô мoнд, Хoнau eaйpoнu вай o6oô moнд. В^н ku фуpy paфт ба ceлu шapoб,

Хона харобот шуду у хароб [l, 468].

Беяд гуфт, ки Амир Хycpaв зимни нacих,aтaш ба дyxтapaш Macгypa ба пейдерй ва мустахкамии мyнccибaти сила зиёд таваччух намудааст. Шсир дар мyнccибaт бе шавхар срему батамкин ва xyшмycмилa будани занре аз шартхси acccии пейдерии мyнccибaти сила мeшyмcpaд. Бе свардани мacaли харакати ду caнги сотёб, ки хар ду мутахарриканд ва дар натичаи чунбиши ду ca^ срд хccид нaмeшaвaд, шсир aндeшaи caбypию дypaндeшиpc ба дyxтapи xyд хамчун cифaти хамидаи занен тaвcия мeнaмcяд ва ба дyxтapaш маалихат мeдихaд: Мард шитобон бе%у зан бодиранг, Орд нахезад, чу нацунбад ду санг [l, 467].

Аз нигсхи Амир Хycpaв яте аз фазилатхси acдии занен меяи cccиши xcнaвcдa будани снхс мсбешад, ки зимнан идемаи aндeшaхcи дар байтхси беде талкиншударс таодик мeкyнaд. Аз ин py, ба назари шсир xcHae, ки дар сн сремй ва cccиш нecг, барсбар ба чаханнам мeбcшaд. Mapдe, ки аз дасти чанчеди зан фарогати сидавирс пайдс нaмeкyнaд, дар xcHa иксмат карда натавши^-а, аз сн бepyн мeгypeзaд:

Хона, ки осоиш аз у кам бувад, Гарчи бщишт аст, цщаннам бувад. Матбах агар равзану дудаш набуд, Гирякунон мард гурезад зи дуд [l, 470].

Шсир сшиши xcнaвcдapc теш аз хама ба сдсб ва фарханги зан, ки беяд бе аъзси сила xymcyxaHy халиму тахаммудпазир бешад, марбут мeдcнaд. У забенсварию capдcyxaнии заненре хамчун рафтсри пеймедкунандаи шарафи сила мазаммат карда, ба дyxтapaш панд мeдихaд, ки аз ин гуна xиcдaти зишт бархазар бешад. Дар назари шсир занхси забендарез шaбeхи caги вахшй мсбешанд: Хоца, ки бонуш забоновар аст, Бо саги ва%шй ба цувол андар аст [l, 470].

Лезим ба ёдоварист, ки дар бтеёр мавридхс Амир Хycpaв фазидатхси зану мардре дар xcнaвcдa бар acccи ^ëc ва муксбала шарху тaвзeх мeдих,aд ва хамсне дар ин шинcxти мукстеавии вай низ хaмeшa мacъyдиятшинccии бенувену занен хамчун пeшcхaнгcни зиндагии ccyдaвy ерем бeштap таъкид мeгapдaд. Аз чумда, бинс ба кавди шсир, агар мард ба як харфи бад ё чанчсд дитерс peш кунад, зан аз сн дучанд ё дах барсбар мeкyнaд. Бадзабении заненре шсир хаттс ба наъраи caг менанд мeкyнaд, ки ботеи аз байн рафтани фарогати сидавй мeгapдaд: О%уваки хона чу цавлон занад, Гурги дарандаст, ки дандон занад. Мард ба як арбада дил реш кард, Зон ба яке арбада дщ беш кард [l, 47l].

Амир Хycpaв x^ тангу дилтангии заненре низ мавриди capзaниш карер деда, дуэтари xeшpc барси дурй чycтaн аз дуруштмуомилагй нacихaт мeкyнaд, чун зате бе чунин xиcдaтpc хаттс канизен нaпиcaндaнд ва аз y бигрсзанд: Лек чунон низ машав тангхуй, К-аз ту гурезанд канизон ба куй [l, 470].

Астан фaлcaфaи ax^œ^ зани бадау ва накухиши сн аз даврсни дури ташаккули адабиёги фcpcy течик дар aндeшaи шсирсну cyxaнвapcн мyчaccaм бyдaacг ва Амир Хycpaв низ ба ин макала диккати зиёд деда, бе наш^ат ба дyxтapи xeш ин матдабре талкин мeкyнaд, ки y беяд аз xиcдaтх,cи нcшcиcгae, ки шаъну шарафи занре пacг мсзананд, ичтинеб варзад. Ба aндeшaи шсир чeхpaи зани бадау xyд гувсхи фитнагарии вай мeбcшaд. Андeшaи ккабдирс дар мавриди шарму хаё чун зeвapи воскии занен идема бaxшидa, шсир таъкид мeкyнaд, ки зан равебити каринии xyдpc беяд танхс ба чуфти халсд, яънe шавхари xyд дешта бешад. Ин матдаб, теш аз хама, capчaшмa дар талкини шарму хаё дерад ва бе ин рех Амир Хycpaв мeкyшaд, ки фарзанди xeшpc барси дар зиндагии сидавй «сбиту вафедер будан даъват намеяд:

Хар кй ба цуз цуфти щлолат бувад, Ру манамо, гар %ама холат бувад. Исматиёнро ба мацоми хаёл Цилва %аром аст, магар бо %алол. Хар кй ба хилват цузи шав%ар бувад, Хос макун, гарчи бародар бувад [l, 47l].

Дар идемаи aндeшaхc рсчсъ ба гоудат ва пейдерии сидавй шсир заненре ба кансат варзидан даъват намуда, изхср мeдcpaд, ки дар ходи вучуд дештани мушкилсги медии xcнaвcдaгй зани xиpaдмaндy пcpcc беяд ба ёфти шавхар кансат кунад ва дар пайи талаби меду срсишсги зсхирии дунё, аз чумла синаву зару зeвap набешад: Шуй, ки аз киса тавонгар бувад, Худ санам андар зару зевар бувад.

Лeк чу бeтyшa бувад -mae^ape, Бeз su цaнoaт набувад seeape [1, 471].

Шо^ ниг0х д0штани на^и aммopa, ки инcoнpo ба 6epoxarä мeбapaд, аз чумлаи мyхимгapин cифaгe мeшyмopaд, ки б0яд зан0н oHpo дap xyд бипapвapaнд. Вай мyбopизa 6o нaфcpo, ки аз тapики дилу чашм cypaт мерцал, албатта кopи дyшвope мeшyмopaд, Bane таькид мекунад, ки ниг0х д0шта нaтaвoниcтaни нaфc инcoнpo ба бaхaëй мepacoнaд Ba ин бeшapмй м0нанди д0наи мaF3и б0д0м аст, ки чун oHpo бишкананд Ba oшкop гapдaд, мaFзaшpo хама талош бикунанд, то биxypaнд Ba ба тaьбиpи шoиp аз ин py «дахан ба дахан шaвaд»: Дuдau 6oôom чу бenapдa гашт, Mazrn eaü аз yap да^ат x^opôo гашт. To mpayu гунча бyeaд нoкymoô, Poy наёбад ба гupeбoн-ш 6oô [1, 471].

Дap ид0маи накухиши баднафот, ки бoиcи афзудани xap гуна axлoкm paзилa мeгapдaд, шoиp кушиш мекунад, оккибату здени oHpo бapoи хaëти зан0н ниш0н дихад. Äмиp XycpaB дypй чустан аз шaхвaтpo ба yнвoни яке аз pyкнхoи axлoк;и хамида талкиин менам0яд. Аз ин py, ба андешаи шoиp зане, ки дунб0ли шaхвaт мeшaвaд, дap y paвшaнию нypи зиндаг0нй бокй намем0над. Шaхвaт вacилaи 6адн0мй Ba pacвoй xoхaд шуд Ba ин aмp ca6a6rn аз даст д0дани н0ми неки инcoнй мeгapдaд. В0баста ба ин, шо^ ба дyxтapaш тaшвик; мекунад, ки ба ин pox кддам нaгyзopaд Ba дap пайи ниг0х д0штани Н0ми накуи xeш б0шад:

Зан ku шуд у аз nau шауват чapoг,

Кай бушд аз napтaeu нypaш фapoг! [1, 472].

Пapхeз аз душманту xacм Ba ниф0ку paзoлaт дap андешах0и Äмиp XycpaB аз ч0йг0хи мухимме бapxypдop меб0шад Ba Bo6aCTa ба ин cyxaHBap нaфcpo душмани acocrnrn зан0н мeшyмopaд Ba ба дунб0ли нaфcи дyнëй paфтaни ypo ба oh мacaш мезанад, ки буз xyд аз шуб0н ба cyrn гypг мepaвaд, aгapчи ypo caг пocбoнй мекунад. Аз ин py, шoиp мачмуан мyхимгapин фазилатх0и axnoH^, ки дap нaвбaти aBBan 6aporn зан0н л0зим мeшyмopaд, aBBanaH п0кд0манию дypй чустан аз нaфcи бад, ки инcoнpo ба фacoдкopй мepacoнaд, ниг0х д0штани нaфc Ba иффату шapмy xaëpo мухим мeшyмopaд. Дap андешаи Äмиp XycpaB дap гиpдoби нaфc фypy paфтaни зан0н бож; мeшaвaд, ки ohxo capy тани xyдpo ба фacoдкopй зананд Ba ин албатта ca6a6rn 6адн0мии ohxo гapдaд. Бap п0яи ин аст, ки y талкин мекунад, ки aгapчи зaнpo Xyдo адаби нaфc д0да б0шад Ba вaй тобеи нaфcи aммopa нaгapдaд, мeтaвoнaд cap дихад, амм0 xyдpo кypбoни фашд нacoзaд: Зан, ku Хyдoяm адабы наф ôoô, Cap дщаду тан надщад ôop фacoд [1, 472].

Добили диккат аст, ки 6o poxrn мазаммати фиcкy фocидии axлoки баьзе зан0ни дaвp Äмиp XycpaB ба хим0яи хaëти oилaвй бapoмaдa, вaйpoн шудани мyнocибaтхoи oилaвии зaмoнaшpo хapтapaфa ф0ш мекунад. Шoиp фшку фacoди зaнoнpo бapoи 6aprçapop ниг0х д0штани 0илаи coлим мам0ниат мeшyмopaд.

Bo6aCTa ба ин, Äмиp XycpaB вaфoдopию caдoкaти зан ба шaвхappo зeвapи зан дониста, дyxтapaшpo ба п0кд0манй, шapмy xaë, пopcoй, дypй аз нaфcи дyнëй, некн0мй, ca6py тахаммул, дypй аз paшкy хacaд дaъвaт менам0яд Ba xoстopи oh мeшaвaд, ки фapзaнди чигapбaндaш 6o чунин чaвoхиpи axлoкй Ba зeвapи нaгaкpop пepoстa б0шад. В0баста ба ин, дap нaзapиëти axлoк;ии Ам^ XycpaB Bo6aCTa ба тapбияти дyxтapaш талкини зани бoвaфoвy caдoк;aтмaнд Ba cитoиши он чойгохи xoccae rac6 мекунад Ba дap бapoбapи ин y opoмишy cyбaги xoнaвoдapo ба тамкин Ba фapocaти зан мapбyт медонад.

Нуктаи мухимми дигape, ки Ам^ XycpaB бapoи накши 60HyB0H дap pyзгopдopй хатмй Ba зapypй мeшyмopaд, кадбону будани занон аст. Кадбонуи xy6 ба туфайли ra^oHmy мaхopaти xoнaдopй кулбаи xeшpo ба гулистон мубаддал мeгapдoнaд: Чуфт, ku 6o xoyaM уамюнужт, Бoнyuяm аз nau кaдбoнyяcт [1, 470].

Ам^ XycpaBrn Дeхлaвй бо ин мaвзyи бaхcи нacихaти xeш ба дyxтapaшpo ба пoëн нaмeбapaд Ba мо зимни мутолиаи ocopи вaй дap xap мaвpид ба чунин aндapзхo дyчop меоем, ки хамагй ба такмили фapхaнги a^oE^ дyxтapи Bañ paB0Ha шудааанд.

Дap мacнaвии "Хдшт бихишт" дap идомаи мулохизахои xeш шoиp дyxтapaшpo ба мapдтaдбиpй дaъвaт мекунад Ba гунае талкин мекунад, ки бояд тaвoнмaнд чун мapдoн бошаду 6ap хамаи дopy нaдopи зиндагонй тaхaммyлпaзиp. Шoиp боз хам ин чо ба пapхeз аз нaфcи aммopa ишopa мекунад Ba таькид мeдopaд, ки зани нек аз мapди нек 6ex!ap аст Ba aгap мapдхo ca6a6rn киpдopи xy6 зoхиp кapдaн бошанд, xyбкиpдopй аз тapaфи занон 6aprap Ba бapoи мapдyм ачиб ба нaзap менамояд: Зон 02ap Mapày мapдтaдбup жт, Сузану дук найзабу тup жт... Нафт Map^yM чу ёeaгapд 6уво0, Шкзан бeз зu ткма^д бyeaд.

Мард кирдори хубро сабаб аст,

Хубкирдорй аз занон ацабаст... [2, 254-55].

Аз мутолиаи ин бахши насихатномаи Амир Хусрав равшан мегардад, ки у саодатмандии оиларо дар хубкирдории занон мебинад. Пайваста аз нафси аммора дур будан ва некзан шудани бонувон бехтарин шодмонй ва хушбахтиро ба оила ато менамояд. Аз ин чост, ки у ба хулосае мерасад, ки агар мард сабабгор ба зухури кирдори хуб мешавад, худ хубкирдор будани занон бехтарин сарват барои хонавода ба шумор меравад.

Х,амин тарик, аз баррасй ва тахлили мавзуи насихат ба фарзанд аз чумла духтар дар эчодиёти Амир Хусрави Дехлавй равшан мегардад, ки мавзуи тарбияти фарзанд дар эчодиёти у ба унвони яке аз масъалахои мухимми хассоси хаётй карор гирифтааст. Шоир агарчанде асареро комилан ба тарбияти фарзандонаш набахшидааст, хамчун як нафар муаллими ахлоки замони худ дар миёни таълифоти хеш пай дар пай ба ин масъала руй оварда, фикрхои пуркиммати тарбиятй-ахлокй баён намудааст.

Аз мутолиаи насихатномаи Амир Хусрав ба духтараш Мастура дар навбати аввал хамин тасаввурот дар зехни мо пайдо мешавад, ки шоир аз айёми хафтсолагй ба касби фазилатхои ахлокй машгул гардидани духтаронро мухим мешуморад, ки дар навбати аввал иффату покдоманй, дурй чустан аз нафси аммора ва шикастани занчирахои нафси дунёй, каноат варзидан ба хама буду нобуди зиндагонй ба шумор мераванд. Нуктаи дигари мухим, ки аз ин насихатнома бармеояд, он аст, ки суханвар ба фарзандони худ, чи духтар ва чи писар, дилбастагии тамом дорад ва сарнавишти ояндаи онхо вайро бетафовут намегузорад. Аз ин ру, мехохад, ки духтараш дар зиндагй хамчун зани боиффат, бонуи сохибхулк ва сохибхона ба камол расида, дар ободии хонаводаи дигаре хамчун зани фариштахисол ва хамсари мушфику маслихатгари окилу гамхори мард дар хидмат бошад.

Андешахои олии Амир Хусрави Дехлавй пеш аз хама дар заминаи насихат ба фарзанд ба фирефта нашудан ба хусни зохирй ва сохиби аклу тамиз будани занону бонувон гирех мехуранд ва суханвар хамеша ин андешаро талкин мекунад, ки набояд ба зебоихои зохирии олам дода шуд, чун хамаи онхо бебако хастанд.

Бо зикри панду андарзхо мехохад духтарашро аз зарари хислатхои бад пешгирй кунад ва дар симои у инсонеро бибинад, ки бо хулку атвори писандида, дили огох, шарму хаё, тамкину иффат, порсой, маърифати баланд, акли расо ва дигар хислатхои хамидае, ки зеби занон аст, ороставу пероста бошад.

Албатта, панду насихатхои Амир Хусрави Дехлавй дар шароити дигари таърихй, яъне бар пояи талаботи замони худ навишта шуда, кисмате аз онхо ба шароити таърихии замони мо мувофикат надоранд. Ва харчанд, Амир Хусрав талкини хонанишинй ва мастур будани занонро вобаста ба ниёзхои рузгори хеш мекунад, имруз бонувон баробари мардон дар тамоми равандхои рузгор хамсафанд ва метавонанд дар пешрафти чомеаи руз сахми муносиби хешро гузоранд.

Аммо сарфи назар аз ин андешахо, ки пайваста ба талаботи замони шоир баён шудаанд, мачмуан кисмати асосии афкори ахлокии у то кунун низ ахаммияти худро гум накардаанд ва минбаъд низ барои тарбияти чавонон хамчун дурри бебахо хидмат хоханд намуд. Дар канори ин, хамчун намунахои барчастаи насихатнома барои фарзанд дар шароити кунунй дар чараёни тарбияти хурдсолону наврасон дар мактаб аз онхо метавон ба манфиат истифода намуд.

Насихатномахои Амир Хусрав ба фарзандаш Мастура маснавихои «Х,ашт бихишт» ва «Матлаъ-ул-анвор»-ро аз лихози мундарича ганй сохта, арзиши маънавй ва тарбиятии онро афзун гардонидаанд.

АДАБИЁТ

1.Амир Хусрави Дехлавй. Осори мунтахаб иборат аз чахор чилд. - Чилди якум / Ба чоп тайёркунандагон Мухаммадвафо Бакоев, Аликул Девонакулов, Асгар Чонфидо. - Душанбе: Ирфон, 1971. - 490 с.

2. Амир Хусрави Дехлавй. Осори мунтахаб иборат аз чахор чилд - Чилди дуюм / Ба чоп тайёркунандагон Аълохон

Афсахзод, Амрияздон Алимардонов, Чобулко Додалишоев. - Душанбе: Ирфон, 1972.- 444 с.

3.Бакоев М. Хдёт ва эчодиёти Хусрави Дехлавй. - Душанбе: Дониш, 1975. - 278 с.

4.Низомии Ганчавй. Куллиёти осор иборат аз панч чилд. - Ч2. - Ба чоп тайёркунанда, муаллифи сарсухан ва мураттиби лутату тавзехот Аълохон Афсахзод. - Душанбе: Ирфон, 1982. - 368 с.

ВЗГЛЯД АМИР ХУСРОУ ДИХЛАВИ НА НРАВСТВЕННУЮ КУЛЬТУРУ ЖЕНЩИН (на основе наставлений поэта его дочери - Мастуре)

Амир Хусроу Дихлави (1253-1325) как один из первых последователей Низами Генджеви в написании "Пятерицы" ("Хамса") посвятил отдельные главы месневи «Меджнуна и Лейли» (1299), «Восьмираев» (l301) и «Матлаъ-ул-анвар» (1299) наставлению своих детей - как дочери, так и сына. В статье рассматриваются те части указанных произведений, содержащие поучения поэта своей дочери - Мастуре о том, каких нравственных черт подобает обладать женщине. Он указывает на достоинство женщины - матери, дающей новую жизнь и призывает её почтению.

Амир Хусроу считал, что нравственные законы общества закладываются и сохраняются в семье. Поэт подчеркивает важную роль женщины в укреплении семьи, счастье и благосостояние которой во многом зависит от её целомудрия, нравственной чистоты и верности мужу.

Ключевые слова: Амир Хусроу Дихлави, персидско-таджикская литература, XIII-XIV века, «Меджнун и Лейли», «Восемь раев», «Матлаъ-ул-анвор», месневи, наставления отца дочери, нравственная культура женщин.

VIEW OF AMIR KHUSROV DEHLAVI ON THE MORAL CULTURE Of WOMEN (on the basis of the poet's instructions to his daughter - Mature)

Amir Khusraw Dihlavi (1253-1325) as one of the first followers of Nizami Ganjavi in writing "Khamsa" dedicated separate chapters mesnevi of "Majnun andLeyla" (1299), "Eight heavens" (1301) and 'Matla '-ul -anvor "(1299) the instruction of their children - a daughter and a son. The article deals with those parts of the works, containing teachings of the poet to his daughter - Mastura about what moral traits befitting should a woman need. He points to the dignity of women - mothers, giving new life and callsfor its reverence.

Amir Khusraw believed that the moral laws of society are laid and are saved in the family. The poet emphasizes the important role of women in strengthening the family, happiness and well-being which is largely dependent on her chastity, moralpurity and fidelity to her husband.

Keywords: Amir Khusraw Dihlavi, Persian-Tajik literature, XIII-XIV centurys, "Majnun and Leyla," "Eight heavens", "Matla'-ul-anvor" mesnevi, the daughter of his father's admonition and teachings, moral culture of women.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сведения об авторе:

Гафарова Замира Абдуллоевна - доктор филологических наук, профессор, заведующая отделом цивилизации стран Востока Института гуманитарных наук Худжандского госуниверситета им. академика Б.Гафурова4. E-mail: zamira_g6767@mail.ru

About the author:

Gaforova Zamira - doctor of Philology sciences, Professor, head in the Department of Civilization of the East of the Institute of Humanities of Khujand state University named after academician B. Gafurov. E-mail: zamira_g6767@mail.ru

СТИЛИСТИЧЕСКИЕ И ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ОСОБЕННОСТИ «АС-САВАД-УЛ-АЪЗАМ» АБУЛЬКАСИМА САМАРКАНДИ

Гаффорова У.

Худжандский государственный университет им. академика Б. Гафурова

Произведение «Ас-Савад-ул-аъзам» Абулькасима Самарканди является одним произведений религиозного характера, относящегося к периоду Х века и написанного в целях истолкования воззрений ханафитского богословия. В большинстве источников название книги упоминается как «Трактат о заповедях ханафитского богословия» («Рисола дар ахкоми фикхи ханафи») [1, с.168]. Под своим подлинным названием - «Ас-савад-ул-аъзам», она была опубликована стараниями Абулхайя Хабиби. Автор произведения толкует и комментирует в рамках 61 вопроса важнейшие устои ханафитского богословия. Несмотря на то, что данное произведение признано в исламской культуре одним из авторитетнейших религиозных книг и комментарием ханафитской богословской мысли, ей также присущи художественная ценность, как литературного произведения. Абулхай Хабиби во введении произведения обозначает это следующим образом: «Художественная ценность это то, что (произведение) является одним из древнейших произведений прозы дари, и даже если с тех времен прошла уже тысяча лет, и если попадется лишь строчка, то она богата и ценна, а сейчас речь идет о книге, которая состоит из нескольких сот листов и является образцом старинной стилистики перевода и прозы» [3, 8].

Анализ стилистических аспектов и сказаний «Ас-Савад-ул-аъзам» позволяет нам выделить художественные особенности этого произведения, так как, несмотря на то, что оно является комментарием основных положений ханафитского богословия, оно также является ярчайшим примером религиозной прозы.

Самой первой особенностью этого произведения, является основная тематика, то есть толкование и комментирование религиозных вопросов, где в «Ас-Савад-ул-аъзам» исследуются основы исламской религии с точки зрения отдельной религиозной школы (мазхаба). В связи с этим, согласно утверждению известного таджикского литературоведа Н. Салими, по содержанию произведения можно классифицировать как «религиозную прозу» [2, с.272]. Данная особенность оставила явный след на стилистике произведений. В ходе исследования стилистики изложения произведений, можно

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.