Научная статья на тему 'ВЗАИМОСВЯЗЬ ФАКТОРОВ ГОМЕОСТАЗА ОБМЕНА ВОДЫ ВО ВРЕМЯ ВЕГЕТАЦИИ КАРТОФЕЛЯ'

ВЗАИМОСВЯЗЬ ФАКТОРОВ ГОМЕОСТАЗА ОБМЕНА ВОДЫ ВО ВРЕМЯ ВЕГЕТАЦИИ КАРТОФЕЛЯ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
59
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГОМЕОСТАЗ / КАРТОФЕЛЬ / ИНТЕНСИВНОСТЬ ТРАНСПИРАЦИЯ / ВОДОУДЕРЖИВАЮЩАЯ СПОСОБНОСТЬ ЛИСТЬЕВ / СОРТООБРАЗЦОВ КАРТОФЕЛЯ / ВЫСОКАЯ ТЕМПЕРАТУРА

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Гулов Махмали Кадирович

В предлагаемой статье представлена изучение параметров водного гомэостаза сортообразцов картофеля в условиях высокого температуры воздуха. Определено, что самый высокий интенсивность транспирации наблюдается в жаркий период дня (14:00 час -2,50 мг/г.час), а самый низкий - в вечернее время (17:00 час-0,48 мг/г.час). Показано, что в условиях жаркого климата в вечерние часы водоудерживающая способность сортообразцов картофеля, как генетический признак усиливается, и это явление во многом связано с влиянием высокой температуры воздуха в течение дня и генотипической особенности сортообразцов картофеля

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Гулов Махмали Кадирович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMMUNICATION OF FACTORS OF THE HOMEOSTASIS OF THE EXCHANGE OF WATER IN GROWIN PERIOD OF THE POTATO

In offered article it is presented studying of parameters water homeostasis samples of potato in the conditions of high air temperatures. It is defined that the highest intensity transpiration is observed during the hot period of day (14:00 hour-2,50 mg hour), and the lowest - in the evening (17:00 hour-0,48 of mg hour). It is shown that in the conditions of a hot climate in the evening water-retaining ability samples of potato as the genetic sign amplifies, and this phenomenon is in many respects connected with influence of high temperature of air during the day and genetics features samples of potato. It is established that strong negative correlation communication is observed in phases buding (butanisation) and tubers formation (accordingly r = - 0,899 ва r =-0,934), and average negative correlation communication in a flowering phase (r = - 0,609).

Текст научной работы на тему «ВЗАИМОСВЯЗЬ ФАКТОРОВ ГОМЕОСТАЗА ОБМЕНА ВОДЫ ВО ВРЕМЯ ВЕГЕТАЦИИ КАРТОФЕЛЯ»

ВЛИЯНИЕ РАЗЛИЧНЫХ ФАКТОРОВ НА АКТИВНОСТЬ ФОСФОРИБУЛОКИНАЗЫ В ЭКСТРАКТАХ ИЗ ЛИСТЬЕВ АРАБИДОПСИСА РАСЫ ЭНКХАЙМ

Полученныме нами экспериментальные данные свидетельствуют о тонкой регуляции активности фосфорибулокиназы мультиферментного комплекса цикла Кальвина количеством белка и концентраций субстратов реакционной среде. Это обусловлено положительным кооперативным взаимодействиям между активными центрами субъединиц фермента при связывании субстратов.

Ключевые слова: арабидопсис - мутанты - активность - фосфорибулокиназа -мультиферментный комплекс - цикл Кальвина.

INFLUENCE OF VARIOUS FACTORS ON PHOSPHORIBULOKINASE ACTIVITY IN EXTRACTS FROM THE LEAVES OF ARABIDOPSIS OF THE ENKHEIM RACE

The experimental data obtained by us indicate a fine regulation of the activity of phosphoribulokinase of the multi-enzyme complex of the Calvin cycle by the amount of protein and the concentrations of substrates in the reaction medium. This is due to the positive cooperative interactions between the active centers of the enzyme subunits during substrate binding.

Key words: arabidopsis - mutants - activity - phosphoribulokinase - multi-enzyme complex -Calvin cycle.

Сведения об авторе:

Сайфудинов Ахлиддин Киёмович - кандидат биологических наук, доцент кафедра физиология растений и биотехнологии Таджиский национальный университет, Тел: (+992) 919360144 E- mail: saifudinov71@mail.ru About the author:

Sayfudinov Akhliddin Kiyomovich - Dotset Department of Plant Physiology and Biotechnology, Tajikistan National University, Tel: (+992) 919 36 01 44 E- mail: saifudinov71@mail.ru

УДК: 581.132.633.11 АЛОЦАМАНДИИ ОМИЛХОИ ГОМЕОСТАЗИИ МУБОДИЛАИ ОБ ДАР ДАВР^ОИ САБЗИШИ КАРТОШКА

Гулов М.К.

Донишгощ давлатии тиббии Тоцикистон ба номи Абуали ибни Сино

Мух,иммият: Мубодилаи об дар растанй яке аз равандхои мухими физиологй ва биохимиявии растанихо ба шумор рафта, дар синтези моддахои органикй вазифаи мухимро ичро менамояд. Гомеостази (кобилияти нигохдории доимиятии мухити дохили организм) мубодилаи мубодилаи об дар растанй, шидатнокии транспиратсия ва кобилияти обнигохдории баргро нишон медихад.Тахкикотхои илмй оид ба алокамандии хосилнокии гандуми бахорй ва меъёри об дар шароити хушкй нишон доданд, ки аз хисоби баланд шудани кобилияти обнигохдории баргхои растанй ва норасогии об мутобикшавии растанй зери таъсири танзимкунандахо бехтар мегардад. Меъёри мубодилаи оби растанй, хамчун инъикоскунандаи амали равандхои физиологй ва биохимиявй бахри вучудияти онхо хизмат мекунад |"1, с.81-84, 2, с. 29-381.

Асоси мувозинати обро дар растанихо шиддатнокии транспиратсия ташкил медихад, ки нишондихандаи мухими дарачаи обтаъминкунии растанихо ба шумор меравад. Шиддатнокии транспиратсия аз омилхои агроэкологии мухити атроф: харорати хаво, намнокии хок, кувваи шамол, шиддатнокии нури офтоб, хушкй ва нишондихандахо морфофизиологии растанй, сохти анатомии барг, фаъолият ва масохати масомахо, даврахои сабзиши растанй ва гайрахо вобастагии калон дорад [3, с.78-85, 4, с.119-1211. Тагйирёбии шиддати транспиратсия дар навъхои гуногуни картошка аз руи хусусиятхои навъй зохир мегардад. Чй кадаре, ки дар вакти муайян об аз барг зиёд бухор шавад, хамон кадар кобилияти обнигохдории барг паст мешавад. Эхтимол бухоршавии микдори зиёди об растаниро аз гармшавй нигох дошта, кобилияти фотосинтетикии растаниро фаъол гардонида, то андозае нисбатан махсулнокии биологй ва хочагии картошкаро дар шароити иклими гарм

муайян намояд [5, с.241. Таъсири харорати баланди хаво боиси якбора баланд гардидани шиддатнокии транспиратсия мегардад [6, с.576-5821.

Бояд кайд кард, ки шиддатнокии транспиратсия ва кобилияти обнигохдории барги растанхо ба монанди дигар нишонахои сифатй ва микдории организмхо хусусияти генотипии муайян дорад. Хусусиятхои фенотипии онхо вобаста аз тасири байнихамдигарии генхо ва як катор омилхои эндогенй ва экзогенй вобаста аст. Вобаста ба шароитхои аз об таъмин будани мавзеъхои иклимашон гуногун, олимон навъхои нави растанихоеро ба даст меоранд, ки шиддатнокии баланди транспиратсионй дошта бошанд, зеро ин нишондихандаи мухими физиологй ба баланд шудани махсулнокии растанихо мусоидат менамояд (7.с.22-27). Натичаи тахкикотхои олимон нишон додаст, ки баъзе аломатхои морфологии навъхои картошка вобаста ба тагйирёбии харорати хаво тагйир меёбанд. Инчунин муайян карда шудааст, ки дар байни хдрорати хаво ва нишондихандахои морфологии картошка аз кабили вазни поя, вазни реша, ва вазни лундахо коррелятсияи манфй мушохида карда мешавад [8.с.75-831. Муайян карда шудааст, ки вобаста аз мавзеъи кишти картошка дар байни аломатхои морфологии картошка ва шиддати нури офтоб, микдори намнокй ва харорати хаво алокаи миёнаи коррелятсионй мушохида карда мешавад [7, с.22-271. Донистани таъсири омилхои агроэкологии мухит ба нишондодхои физиологй ва биохимиявии растанй барои муайян кардани сатхи мутобикшавии генотипхои серхосили картошка дар шароитхои иклими тагйирёбандаи Ч,умхурии Точикистон ахамияти илмию амалй дорад.

Максади тахкикот-омузиши алокамандии шиддатнокии транспиратсия ва кобилияти обнигохдории баргхои растании картошка дар шароити иклими гарми минтакахои чануби Точикистон мебошад.

Мавод ва усулхои тахкикот.

1. Дар тахкикот ба сифати тухми лундахои 5 навъи картошка (Solanum tuberosum L.), (АН-1, Точикистон, Рашт, Файзобод ва Нилуфар) аз Институти ботаника, физиология ва генетикаи растании АМИ Точикистон истифода шудааст. Тачрибахои сахрой дар шароити иклими гарми нохияи Хуросон гузаронида шудаанд. Навъхои картошка дар китъаи тачрибавй, дар асоси агротехникаи ба шароити хамин нохия мувофик парвариш ёфтаанд. Шиддатнокии транспиратсияи навъхои гунонуни картошка бо усули зуд баркашй [9, с.185-191] дар тарозуи тарсионй (ВТ-1000) аз руи кимати мг/г. соат хисоб карда шудааст. Ченкунии нишондодохои транспиратсия ва кобилияти обнигохдории баргхои хамаи навъхои картошка аз соати 8-и пагохй то соати 17-и бегохй, дар муддати хар се соат (дар даврахои муайяни сабзиши растанй) гузаронида шудааст. Хангоми ченкунии шиддатнокии транспиратсия ва кобилияти обнигохдории барги картошка харорати хаво аз 20 то 350С-ро ташкил намуд. Коркарди омории натичахо аз руи дастури [10, с.368] ва бо истифодаи программаи компютерииMicrosoft Excel 2007 анчом дода шудааст.

Натичахои тахкикот.

Маълумотхо оид ба омузиши шиддатнокии транспиратсия (ба хисоби миёна) барои хамаи навъхои картошка дар давоми руз дар чадвали 1 оварда шудаанд.

Ч,адвали1

\ачми миёнаи шиддатнокии транспиратсияи навъхои картошка дар даврахои муайяни сабзиши растанй, мг/г.соат._

Вакти ченкунй (соат) Даврахои сабзиш:

мугчабандй гулкунй лундахоснлкунй

8:00 0,85 0,69 086

11:00 1,19 1,2 1,28

14:00 0,99 1,86 1,77

17:00 0,79 0,82 0,66

Мушохидахо нишон додаанд, ки шиддатнокии транспиратсия ба хисоби миёна дар хамаи навъхои картошка дар давраи мугчабандй дар вакти харорати хаво нихоят баланд будан (аз соати 11:00 то соати 14:00) 1,19 - 0,99 мг/г.соат, рост меояд, шиддатнокии пасти транспиратсия бошад, субх (соати 8.00) 0,85 ва бегохируз (соати 17:00) 0,79мг/г.соат-ро ташкил медихад.Дар давраи гулкунй бошад, аз соати 8:00 пагохй то соати 14:00 нисфирузй мунтазам баланд шудани шиддатнокии транспиратсия ба назар мерасад. Бегохй чун дар давраи мугчабандй, дар соати 17:00 ин нишондиханда паст мегардад.

Дар зери харорати баланди хаво (соати 14:00) шиддатнокии транспиратсия хело боло рафта, ба 1,86 мг/г.соат баробар мешавад. Бояд тазаккур дод, ки дарачаи максималии шиддатнокии транспиратсия дар нимаи руз (аз соати 12:00 то 16:00) мушохида карда мешавад. Динамикаи шабонарузии шиддатнокии транспиратсия хамчун раванди зарурии физиологй асосан аз генотип, аломатхои хоси морфологию физиологии навъхои картошка, хамчунин аз тагйирёбии харорати хаво дар давоми руз вобастагй дорад.

Дар давраи лундахосилкунии картошка низ нишондоди баланди шиддатнокии транспиратсия дар нимаи руз (соати 14:00) ба 1,77мг/г.соат ва шиддатнокии пасти транспиратсия бошад, бегохй (соати 17:00) 0,66мг/г.соат мушохида карда шуд.

Кобилияти обнигохдории барги хамаи навъхои тахкикигардидаи картошка аз давраи сабзишу инкишофёбй ва аз харорати хаво дар давоми руз вобастагии муайян дорад.

Аз чадвали 2 дида мешавад, ки кобилияти баланди обнигохдории барги навъхои картошка ба хисоби миёна дар давраи мугчабандй бегохй ( соати 17:00) мушохида карда мешавад, ки 74,6%-ро ташкил медихад, вале кобилияти пасти обнигохдории баргхо ба хисоби миёна нимаи руз (соати 11:00) мушохида карда шудааст, ки он 46,5%-ро ташкил медихад.

Ч,адвали 2

Кобилияти обнигохдории баргхои навъхои картошка дар давоми

_руз дар даврахои сабзиши растанй, %._

Вакти ченкуни (соат) Даврахои сабзиши картошка:

муFчабанди гулкунй лундахосилкуни

8:00 67,8 70,81 54,6

11:00 46,5 32,62 25,15

14:00 64,5 49,32 23,79

17:00 74,6 74,56 69,31

Кобилияти обнигохдории барги навъхои картошка дар давраи мугчабандй пагохй (8:00) ва нисфирузй (14:00) кариб як хел мебошад ва мутаносибан ба 67,8 ва 64,5% баробар аст. Яъне кобилияти обнигохдории баргхои навъхои картошка аз соати 8:00-и пагохй сар карда то соати 11:00 паст шуда, аз соати 11:00 то соати 17:00 тадричан баланд шуда, ба нишондоди баланд - 74,6% мерасад. Кобилияти обнигохдории баргхои картошка дар давраи гулкунй низ ба хисоби миёна дар охири руз (соати 17:00) мушохида гардида,ба74,6% баробар аст. Нишондоди пасти ин нишона бошад, соати 11:00 мушохида карда шудааст, ки 32,62%-ро ташкил медихад. Ин нишондод дар баргхои навъхои картошка пагохй (соати 8:00) ва бегохирузй (соати17:00) кариб як хел буда, мувофикан ба 70,81 ва 74,56% баробаранд.

Кобилияти баланди обнигохдории баргхои картошка дар давраи лундахосилкунй ба хисоби миёна дар охири руз(соати 17:00) мушохида карда шудааст, ки 69,31%-ро ташкил медихад. Нишондоди аз хама паст дар соати 14:00 мушохида карда шудааст, ки 23,79%-ро ташкил медихад. Ин нишондиханда дар барги навъхои картошка дар соатхои 11:00 ва нисфирузй (14:00) кариб як хела мебошад ва мутаносибан ба 25,15 ва 23,79% баробар мешавад. Агар дар ду давраи аввали сабзиш кобиляти обнигохдорй аз соати 11:00 то14:00 динамикаи афзоянда дошта бошад, пас дар давраи гулкунй ин холат мушохида намешавад, балки, баръакс дар соати 14:00 нисбати соати11:00 ба 1,36% кам мегардад.Яъне аз соати 8:00 то соати 11:00 дар хамаи навъхои растанй ин нишондиханда паст шуда, аз соати 11:00 (ё 14:00 хангоми гулкунй) то соати 17:00 баланд мегардад. Тагйирёбии ин нишондиханда дар давоми руз аз хусусиятхои генетикии навъхои картошка вобастагии калон дорад.

Кобилияти обнигохдории баргхои хамаи навъхои картошка аз давраи мугчабандй сар карда, то давраи лундахосилшавй тадричан паст мешавад (расми 1).

70 60 50 40 ~ 30 20 10 0

Мугчабандй Гулкунй Лундахосилкунй

Расми1.Кобилияти обнигохдории баргхои картошка дар онтогенези растанй.

Кимати баланди ин нишондиханда дар давраи мугчабандй мушохида карда мешавад, ки он ба 63,35% баробар аст. Ин нишондод дар давраи лундахосилкунии картошка 48,21%-ро ташкил медихад , ки нисбати давраи мугчабандй 15,14% ва аз давраи гулкунй 8,59% камтар аст. Ин ходиса аз он шаходат медихад,ки дар давраи мугчабандй ва гулкунй аксарияти баргхои растании картошка нисбатан чавонанд ва кобилияти обнигохдории онхо аз хисоби таносуби сабзиши баргхо бо бартарии васеъшавии лаъличаи барг нисбат ба гафсии он вобастагй дорад, ки ин нисбат ба бархои ташаккулёбиашон пурра анчомёфта хеле баланд аст. Бо мурури анчоми ташакулёбии баргхо ва гузариши растанихо ба яке аз зинахои мухими репрадуктивй- лундахосилкунй накши баргхо дар муносибатхои донорию аксепторй тагйир ёфта, интиколи фотоассимилатхо ба лундахо шиддат мегирад.Ин раванд ба камшавии об дар таркиби баргхо дар ин зинаи сабзиши картошка (то 15-16% дар соати 8:00-и пагохй ва 2040% дар соатхои 11:00-14:00) оварда мерасонад. Зеро харорати баланди хаво хамчун омили ногувори экзогенй ба амалишавии асолати генетикии растании картошка (аз чумла шиддатнокии трансператсия таъсиргузор аст.

Хулоса. Хамин тарик тахкикотхои илмии дар шароити иклими гарми Чануби Точикистон гузаронидаи мо тасдик мекунанд, ки нишондихандаи максималии шиддатнокии транспиратсия дар харорати гармии нисфирузй (соати 14:00) (ба хисоби миёнаи 4 навъи картошка) ба2,54 мг/г.соат баробар буда,нишондихандаи аз хама паст 0,48мг/г.соат дар бегохй (соати 17:00) мушохида мешавад.

Кобилияти обнигохдории баргхои картошка бошад,пас аз паст гаштани харорати хаво дар охири руз аз нав баланд мегардад.Ин ходиса аз таъсири баланди харорати хаво дар давоми руз, аз хусусиятхои морфофизиологй ва генотипии навъхои картошка вобастагии зиёд дорад.Мукаррар гардид, ки нишондихандаи баланди кобилияти обнигохдории баргхои картошка ба давраи мугчабандй (63,35%) ва киммати минималии ин нишондиханда ба зинаи нисбатан баъдтари репродуктивии растанй- давраи лундахосилшавй (48,21%) мувофикат мекунад.

АДАБИЁТ

1. Костин В.И. Взаимосвязь водного режима с продуктивностью твёрдой яровой пшеницы в засушливых условиях / В.И. Костин, С.Н. Решетникова, Е.Н. Баймуканов // Вестник Ульяновской ГСХА, - 2015. - С.81-84.

2. Allahverdiyev T. Effect of drought stress on some physiological traits of durum (Triticum durum Desf.) and bread (Triticum aestivum L.) wheat genotypes / T. Allahverdiyev // Journal of Stress Physiology & Biochemistry, -2015, Vol. 11 №. 1, P. 29-38.

3. Измайлова Н.Н. Водный режим растений как показатель функциональной активности видов в сообществах // Эколого-физиол. исслед. Пустынных фитоценозов. - Алма-Ата, 1987. - С. 78-85.

4. Гулов М.К. «Интенсивность транспирации у картофеля в условиях жаркого климата Таджикистана» Материалы Международной научно-практической конференции ТГМУ им. Абуалиибни Сино (68-ойгодичной), «Достижения и проблемы фундаментальной науки и клинической медицины», посвященной «Годам развития села, туризма и народных ремесел (2019-2021)» 27 ноября 2020 г. г. Душанбе , 2020, Том 3 стр.119-121

5. Холов Ф. Ш. Водообмен и продуктивность растений картофеля в условиях Гиссарской долины Таджикистана Автореф.дисс. канд.биол.наук, Душанбе, 2003.с 24.

6. Эргашев А. Влияние климатообразующих факторов на водообмен листьев пшеницы/ А. Эргашев, А. Абдуллаев, К. Иброхимов, Ю. Кобилов // Доклады АН РТ. - 2011. -Т. 54. - №7. -С.576-582.

7. Партоев К., Гулов М.К., Алиев У.А.,Алиев К.А.О связи проявления морфологических признаков картофеля с температурой воздуха Известия АН. РТ №2(205) Душанбе , 2019 г, стр.22-27

8. Новикова Л.Ю., Киру С.Д., Рогозина Е.В. Проявления хозяйственно ценных признаков у сортов картофеля (Solanum tuberosum L.) при изменения климата на европейской территории России. -Сельскохозяйственная биология, 2017, т.52. №1, с.75-83

9. Иванов Л.А. О методе быстрого взвешивания для определения транспирации в естественных условиях / Л.А. Иванов, А.А. Силина, Ю.Л. Цельникер // Ботанический журнал. - 1950. -Т. 35. - № 2. - С.185-191.

10. Доспехов Б. А. Методика полевого опыта. - М: Колос, 1985. 368 с.

ВЗАИМОСВЯЗЬ ФАКТОРОВ ГОМЕОСТАЗА ОБМЕНА ВОДЫ ВО ВРЕМЯ ВЕГЕТАЦИИ КАРТОФЕЛЯ

В предлагаемой статье представлена изучение параметров водного гомэостаза сортообразцов картофеля в условиях высокого температуры воздуха. Определено, что самый высокий интенсивность транспирации наблюдается в жаркий период дня (14:00 час -2,50 мг/г.час), а самый низкий - в вечернее время (17:00 час-0,48 мг/г.час). Показано, что в условиях жаркого климата в вечерние часы водоудерживающая способность сортообразцов картофеля, как генетический признак усиливается, и это явление во многом связано с влиянием высокой температуры воздуха в течение дня и генотипической особенности сортообразцов картофеля.

Ключевые слова: гомеостаз,картофель, интенсивность транспирация, водоудерживающая способность листьев, сортообразцов картофеля, высокая температура.

COMMUNICATION OF FACTORS OF THE HOMEOSTASIS OF THE EXCHANGE OF WATER IN GROWIN PERIOD OF THE POTATO

In offered article it is presented studying of parameters water homeostasis samples of potato in the conditions of high air temperatures. It is defined that the highest intensity transpiration is observed during the hot period of day (14:00 hour-2,50 mg hour), and the lowest - in the evening (17:00 hour-0,48 of mg hour). It is shown that in the conditions of a hot climate in the evening water-retaining ability samples of potato as the genetic sign amplifies, and this phenomenon is in many respects connected with influence of high temperature of air during the day and genetics features samples of potato. It is established that strong negative correlation communication is observed in phases buding (butanisation) and tubers formation (accordingly r = - 0,899 ва r =-0,934), and average negative correlation communication in a flowering phase (r = - 0,609).

Key words: potato, varieties, homeostasis, intensity transportation, water-retaining ability of leaves, samples of potato , high temperature.

Сведение об aemope:

Гулов Махмали Кадирович - к.б.н, доцент кафедры биохимии ГОУ ТГМУ имени Абуали ибн Сино. Индекс 734003 г. Душанбе, проспект Рудаки, 139, Tel: (992) 919632285. E- mail: Gulov60 @inbox.ru

About the author:

Gulov Makhmali Qodirovich Ph.D. Biological science, docent of Department of biochemistry TGMU by name Abuali ibn Sino 734003, Dushanbe city, str. Rudaki,139, Tel: (992) 919632285. E- mail: Gulov60 @inbox.ru

ВАЗЪИ ЭКОЛОГИИ АРЧАИ ЗАРАФШОНЙ (JUNIPERUS SERAVSCHANICA KOM.) ДАР РЕЗЕРВАТИ БИОСФЕРИИ «РОМИТ»

Содиков Х.Х., Саидов М.К., Давлатов Д.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Арчаи сарсабз дар куху камар, Рух мебахшад ба кас шому сахар. Мебарад тарбоди дилро аз мариз, Мерахонад шахсро аз дарди сар.

Саид Абдулло, 1990

Хифзи табиат ва окилона истифодабарии захирахои таббии мамлакат хамеша дар мадди назари давлат ва хукумат мебошад. Бинобар ин Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон вазъи экологии мамлакат, ахамияти мухим доштани хифзи табиат, муносибати эхтиёткорона ба захирахои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.