Научная статья на тему 'ДИНАМИКА РОСТА И ВОДООБМЕНА РАСТЕНИЙ ПОДСОЛНЕЧНИКА В РАЗЛИЧНЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ УСЛОВИЯХ ЮЖНОГО ТАДЖИКИСТАНА'

ДИНАМИКА РОСТА И ВОДООБМЕНА РАСТЕНИЙ ПОДСОЛНЕЧНИКА В РАЗЛИЧНЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ УСЛОВИЯХ ЮЖНОГО ТАДЖИКИСТАНА Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
33
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПОДСОЛНЕЧНИК / РОСТ / ТРАНСПИРАЦИЯ / ВОДНЫЙ ДЕФИЦИТ / ЭКОЛОГО-КЛИМАТИЧЕСКИЕ УСЛОВИЯ

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Иброхимов Кобилджон Абдукаримович

В различных эколого- климатических условиях южных зон Таджикистана динамика роста и развития масличных сортов подсолнечника имели значительные отличия. Показатели водного обмена растений подсолнечника в связи с климатическими условиями зоны возделывания и биологическими особенностями изученных сортов были заметно различными.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DYNAMICS OF GROWTH AND WATER EXCHANGE OF SUNFLOWER PLANTS IN DIFFERENT CLIMATIC CONDITIONS OF SOUTHERN TAJIKISTAN

In the different environmental and climatic conditions of the southern zones of Tajikistan, the dynamics of growth and development of oilseed varieties of sunflower differed significantly. Indicators of water exchange of sunflower plants in connection with the climatic conditions of the cultivation area and the biological characteristics of the studied varieties were markedly different.

Текст научной работы на тему «ДИНАМИКА РОСТА И ВОДООБМЕНА РАСТЕНИЙ ПОДСОЛНЕЧНИКА В РАЗЛИЧНЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ УСЛОВИЯХ ЮЖНОГО ТАДЖИКИСТАНА»

There are many climatic models, according to which graphs, tables are actually compiled, scientific materials are written. But what we have now - let's look at the example of our large Fedchenko glacier, which is currently considered difficult to access and full of mysteries in its ice mass.

The article says that it is known that the glacier leaves behind moraine deposits, the boundary of which, their composition and structure allow to reconstruct the past glacial epochs, during which the glacier repeatedly advanced. The article summarizes and presents numerous facts about the assessment of the current state ofglaciation of the Fedchenko glacier.

The article says that the small glaciers of the Fedchenko glacier basin not only retained their original appearance, but also increased their mass and area.

Future new expeditions and research will replenish the database on mountain-ice Tajikistan, and the riddle - the Fedchenko glacier, will reveal its secrets to us, which are hidden in its ice mass.

Keywords: global climate warming, snow cover, glaciers degradation, climate, precipitation amount, air temperature, air humidity.

Сведения об авторах:

Давлятов Рашид Рахимович - Агентство по гидрометеорологии. Участник четырёх экспедиций на леднике Федченко.

Рауфов Рахматулло Негматович — кандидат географических наук, Заведующий кафедры физической географии Таджикской государственной педагогической университета имени Садриддина Айни.

Кулматова Лутфия Сафаровна - Ассистент кафедры физической географии Таджикской государственной педагогической университета имени Садриддина Айни,

About the authors:

Davlyatov Rashid Rakhimovich - Agency for Hydrometeorology. Member of four expeditions on the Fedchenko glaciers.

Raufov Rakhmatullo Negmatovich - Head of the Department of Physical Geography Associate Professor, Tajik State Pedagogical University named Sadriddin Aini, Ph.D., Kulmatova Lutfya Safarovna - Assistant of the Department of Physical Geography Tajik State Pedagogical University named Sadriddin Aini

УДК 576.2631.559

ДИНАМИКАИ САБЗИШ ВА ТАБОДУЛИ ОБИИ РАСТАНИИ ОФТОБПАРАСТ ДАР ШАРОИТИ ГУНОГУНИ ЩЛИМИИ чануби ТОЧИКИСТОН

Иброхцмов Ц.А.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Заминаи мухими баланд бардоштани хосили умумй ва чамъоваши дони офтобпараст ин татбики навъ ва дурагахои сермахсул ва серравгани ин зироат дар исгехсолот ба шумор меравад. Аммо хангоми татбики навъхои нав реаксияи чавобии онхо ба омилхои гуногуни экологй (баландй аз сатхи бахр, харорати хаво, намнокии хаво ва хок ва гайрахо), мухлати кишт, зичии нихолхо дар киштзор на хама вакт ба эътибор шрифта мешавад. Навъи дар як мухити экологй муътадил нашъунамокунанда, имкониятхои иктидории махсулнокии онхо дар дигар шароити иклимй кам мешаванд ва аз ин сабаб харочотхои парвариш пура руйпуш карда намешаванд. Аз нуктаи назари агрономй ва физиологй самараи энергетикии таъсири байни хамдигарии навъхо ва шароити иклимй танхо хангоми аз чихати генетикй асоснок намудани хусусияти хоси талаботи навъ ба ин ё он унсури иклимй ноил гардидан мумкин аст ва онхо то андозае бояд ба минтакаи интихобнамудаи парвариш мувофик бошанд (Каримов Х., Эргашев А., 1997). Ба дастовардхои мавчуда дар ин соха нигох накарда, баъзе масъалахо, алалхусус, таъсири омилхо ба давомнокии даври нашъунамои растанй. асосхои физиологию биохимиявии махсулнокии навъхои равгандихандаи зироати офтобпараст дар шароити Точикистон то огози тадкикотхои мо кам омухта шудаанд.

Аз ин лихоз, омузиши таъсири омилхои экологй (минтакахои иклимй) ба протсессхои физиолога ва махсулнокии навъхои равгандихандаи офтобпараст хеле мухим мебошад.

Актуалй будани ин масъала максад ва вазифаи тадкикотхои моро муайян менамояд. Чунки равандхои физиологию биохимиявии навъхои равгандихандаи офтобпараст вобаста аз хусусиятхои иклимии минтакаи парвариши он дар Точикистон пура омухта нашудааст.

Максади тадкикоти мо омузиши динамикаи табодули об, махсулнокии фотосинтетикй ва ташаккулёбии массаи биологии растанй ва хосили хочагии навъхои равгандихандаи зироати офтобпараст дар минтакахои гуногуни экологии Ч,анубии Точикистон ба шумор меравад. Аз ин чо вазифахои тадкикоти мо омузиши:

- динамикаи рушд ва нумуи навъхои равгандихандаи офтобпараст;

- дитамигаи Фaъoлияти Фoтocинтeгикии киштзop (иктидopи фoтocинтeгикИ, мaxcyлнoкии хoлиcи фoтocинтeз вa мacoxaти бapг);

- динaмикaи pvзoнa вa мaвcимии нишoндиxaндaи мyбoдилaи оби pacтaнй (дapaчaи обнокии бoфтaxo, шиддaтнoкии oббvхopкyнй, кобилияти oбнигoxдopии бapгx,o, тaнкиcии об, фишopи ocмoтикй вa кoнceнтpaтcияи шиpaи xyчaйpa);

- динaмикaи мaxcyлнoкии умумии биологй вa хoчaгии pac^^ микдopи paвFaн вa дигap yнcypxoи химиявии дони нaвъxoи paвFaндиxaндaи oфтoбпapacт.

Якe aз oмилxoи мyaйянкyнaндaи дapaчaи мaxcyлнoкии pacтaнй ин динaмикaи пpoтceccxoи pyшдy нумуъ бa шyмop мepaвaд.

Maълyм acт, ки омили acocии бa мeъёp дapopaндaи пpoтceccxoи pyшд вa нумуъи paCTaKü хycycaн oфтoбпapacт, дapaчaи aß гapмй вa тамй тaъмин бyдaни киштзop бa xtoo6 мepaвaд. Чунки дap pacтaнии oфтoбпapacт pyшди бocypъaти поя вa aфзyдaни ca^f^ accимилятcиoнии pacтaнй acocaн дap дaвpaи тaшaккyлёбии yзвxoи гeнepaтивй (тyдaгyл) бa aмaл мeoяд. Аз гapмй вa нaмй тaъмин нaшyдaни pacтaнй дap ин дaвpa бa cypъaти pyшди пояи acocй вa тaшaккyлёбии мacoxaти бapг тaъcиpи мaнфй мepacoнaд, ки он дap тaFЙиpёбии мaxcyлнoкии pacтaнй зoxиp мeшaвaд. Омузиши aлoкaмaндии тaлaбoти oфтoбпapacт бa чунин омижои acocй, бa мoнaнди гapмй вa нaмиpo бapoи теш^и нaмyдaни шapoити aгDOиклимии пpoтceccи pyшд вa нумуъи pacтaнй дap шapoити мyшaхaccи хокию иклимии пapвapиш иcтифoдa нaмyдaн мумкин acт.

Аз oмилxoи иклимии бa caбзиши pacтaниxoи мaзpvъ тaъcиpкyнaндa дap xyдyди Точикистон peчaи гapмй вa обии дaвpaи нaшъyнaмoи pacтaнй бa шyмop мepaвaд. Дaвpaи нaшъyнaмoи фaъoли киcми зиёди зиpoaтx.oи кишoвapзй, aз он чyмлa oфтoбпapacт дap xapopara миёнaи шaбoнapvзии aз 10 С боло (xapopara фoидaнoк) мeгyзapaд, ки ин дaвpa дap киcми чaнyби Точикистон as мoxи мaüт cap мeшaвaд. Mикдopи pvзxoи xapopaтaш a8 10 С зиёд дap киcми чaнyб 100-110 pvзpo тaшкил мeдиxaд. Xocили чaмъи xapopara caмapaнoк дap дaвpaи нaшъyнaмoи фaъoли pacтaнй (aпpeл-мaй) дap киcми чaнyб бa 1550 мepacaд. Сoлxoи anoxraa xocиличaмъи xapopaт то aндoзaи мyaйян тaFЙиp мeёбaд (AгDOклимaтичecкиe pecypcbi Тaджикcкoй ССР, 1976).

Тaдкикoтxoи caxpoй вa кopкapди cтaтиcтикии он бо ycvra Б.А. Дocпeхoв (1985), нишoндиxaндaxoи мyбoдилaи об бо ycyлx,oи Л.A.Ивaнoв 1980, А.А. Ничипopoвич, 1961, Гepышинa, Сaмcoнoвa, 1966 гvзapoнидa шyдaнд.

Нaтичaxoи тaдкикoт нишон дод, ки шapoити иклимии минта^и пapвapиш бa pyшдy нумуъ вa мaxcyлнoкии нaвъxoи oмvхтaшyдaи oфтoбпapacт тaъcиpи нaзappac мepacoнaнд.

Дap шapoити водии Вaхш cypъaти pyшд вa нaшъyнaмoи pacтaнии oфтoбпapacт бaлaнд бут дaвpaи пypa пvхтa pacидaни дон теш aз xaмa дap тавъи ВНИИMK-8883 cap шyдaacx Дap тавъи Сapaтoви-85 вa Донии кaлoндoнa дaвpaи пvхтa pacидaни дон 3-4 pvз дepтap бa нaзap pacидaacт. Аммо дожда нaвъxoи oмvхтaшyдa дap шapoити водии Xиcop ниcбaт бa шapoити водии Вaхш 2-3 pvз дepтap пvхтa pacидaaнд. Дap шapoити минтaкaxoи кУxии KVto6 дaвpaи пvхтa pacидaни дони нaвъи oфтoбпapacти ceppaвFaни BHHHMK-8883 4-5 pvз дepтap бa нaзap pacид.

Сypъaти pyшди пояи acorä дap минтaкaи xapopaти xaвoяш надоят бaлaнди (зиёдa aз 37-400С) водии Baxm дap дaвpaxoи бapвaктии нaшъyнaмoи pacтaнй ниcбaт бa минтaкaи дapaчaи тepмикиaш муктадил (нoxияи Myминoбoд) ниcбaтaн бaлaндтap буд. Дap бapoбapи ин бaлaндии мaкcимaлии пояи acocии pacтaнии нaвъxoи oфтoбпapacт дap шapoити водии Baxm то 1.9-2.1 м pacидaacт, яъте ниcбaт бa минтaкaxoи шapoити иклимaaшoн муктадил то 5-8% кaмтap буд (чaдвaли 1).

Чaдвaли 1

Дивдмигаи ca63Hmn пояи aсосии (см) paстaнии оФтобпapaст дap шapоити гуногуни _иклимии чщнуби Точикистон_

Дaвpaинaшъyнaмoиpacтaни, pyзxo

Нaвъ 10 20 30 40 50 60 70 80

Водии Baxm (нox;ияиA.Ч,oмикитъaиMyшкypyт)

ВНИИMK-8883 9.7 18.6 39.4 88.7 136.2 158.8 185.4 186.5

Сapaгoви-85 10.4 20.5 42.3 92.3 141.5 167.2 191.9 192.4

Дoниикaлoндoнa 11.5 22.8 45.2 98.5 147.3 179.1 215.0 213.1

ВoдииX,иcop (кигъaиилми-тaчpибaвии ИБФ ba ГР)

ВНИИMK-8883 8.8 15.2 33.6 79.5 230.0 177.4 198.6 201.7

Сapaтoви-85 9.1 17.3 35.5 82.7 132.8 180.9 206.8 209.6

Дoниикaлoндoнa 9.4 18.7 39.4 88.8 138.0 185.6 236.8 239.8

Mинтaкaи ку^ии Еулоб (но^иян Myминoбoд, кигъaи OKqap)

BHHMMK-8883 8.3 14.0 30.5 72.7 122.5 181.2 200.5 206.6

Сapaтoви-85 8.9 15.2 31.4 78.1 125.8 186.5 220.1 222.3

Дoнинкaлoндoнa 9.2 16.6 34.6 84.0 129.9 190.3 249.2 255.6

Х%=2.8; ФMН (ФБK)=0.05 0.4 0.8 1.4 3.2 4.1 4.5 4.6 5.5

(ФБK-фapкиятибoэтимoдикaмгapин) (Х-xaTOrf)

OмУзиши тaбoдyли оби нaвъxoи мvxтaлифи oфтoбпapacт дap шapoитx.oи гуногуни пapвapиш бapoи xaмaтapaфa oмУxтaни paвaндxoи дap pacтaнй гyзapaндa зapyp мeбoшaд, ки мо бояд имконияти raopa нaмyдaни paвaнди мaxcyлнoкии pacтaниpo дoштa бoшeм вa caxми xap як омили экoлoгиpo дap тaшaккyлёбии xocили биологй вa xoчaгии pacтaнйбaxoгvзopй кapдa тaвoнeм.

Дap бapoбapи он тaлaбoти умумй бa об вa paвaндxoи иcтифoдaи он aз чониби pacтaнй aз шapoити caбзиш вoбacтaгй дopaд. Аммо мaълyмoт оид бa peчaи обии нaвъxoи oфтoбпapacт дap rnaponm минтaкaxoи гуногуни иклимии Точикистон Kap^ вучуд нaдopaд.

Аз ин лвдоз, мо xycycияти тaбoдyли оби нaвъxoи oфтoбпapacтpo дap шapoигx,oи гуногуни aгpoиклимии чaнyби Точикистон мaвpиди омузиш Kapop дoдeм.

Maълyмoтxoи чaдвaли 2 нишон мeдиxaнд, ки тaнocyби оби пaйвacт бa оби озоди нaвъxoи ому^^шу^ дap минтaкaxoи пapвapиши oфтoбпapacт дap xyдyди 1.29-1.44 мeбoшaд.

Чaдвaли 2

Микдоpи об дap тapкиби 6apni нaвъxои гуногуни офтобпapacт_

Habb Дaвpaннamъyнaмo Mикдopи об, бoxнcoбн % -имaвoдиxyшк

умуми озод пaйвacт тaнocyбюбxoипaйв aCT/озод

Водии Baxrn (нoxияиA.Ч,oмщитъaиMyшкypyт)

BHHHMK-8883 Шoнaбaндй 77.1 33.0 44.1 1.34

Гулкуни 75.2 32.0 43.2 1.35

Сapaгoвн-85 Шoнaбaндй 78.5 34.3 44.2 1.29

Гулкуни 75.4 32.2 43.2 1.34

Дoнникaлoндoнa Шoнaбaндй 78.9 32.6 46.3 1.42

Гулкуни 75.8 31.1 44.7 1.44

BoOTaX^op (китъaннлми-тaчpибaвин ИБФ щ ГР)

ВHИИMK-8883 Шoнaбaндй 78.8 34.2 44.6 1.30

Гулкуни 77.9 33.5 44.4 1.32

Сapaгoвн-85 Шoнaбaндй 79.8 35.2 44.6 1.27

Гулкуни 77.5 32.4 45.1 1.39

Дoниикaлoндoнa Шoнaбaндй 79.6 33.5 46.1 1.28

Гулкуни 76.4 31.8 44.6 1.40

MинтaкaнкyxннKyлoб (нoxнянMvмннoбoд, китъaнOкчap)

ВHИИMK-8883 Шoнaбaндй 78.2 34.1 44.1 1.29

Гулкуни 78.0 33.2 44.8 1.35

Сapaтoви-85 Шoнaбaндй 79.2 33.9 45.3 1.34

Гулкуни 76.8 32.6 44.2 1.35

Дoнникaлoндoнa Шoнaбaндй 79.9 34.6 45.3 1.31

Гулкуни 76.8 32.5 44.3 1.36

OмУзиши шиддaтнoкии oббyxopкyнии нaвъxoи oфтoбпapacт дap дaвpaи нaшъyнaмo дap шapoити гуногуни иклимй aз нyктaи нaзapи тaъcиpи oмилxoи экологи бa paвaнди тaбoдvли об вa мyaйян нaмyдaни caмapaнoкии иcтифoдaбapии нaмй бapoи xocил тамудани мaccaи opгaникИaxaмияти кaлoн дopaд.

Чи тaвpe ки aз pУи мaълyмoтxoи чaдвaли 3 aйён acт, шиддaтнoкии oббyxopкyнии бapгxoи нaвъxoи oфтoбпapacт надоят бaлaнд буд (aз 0.60 то 3.12 г/г вaзни тap•coaт). Чунин фapкияти кaлoн aз pУи xvcvc^TO иклимии минтaкaи пapвapиш мyaйян кapдa мeшaвaд. Дap шapoити иклими гapми водии Вaxш дap xaмaи дaвpaxoи мyaйянкyнй шиддaтнoкии oббyxopкyнй ниcбaтaн бaлaнд буд. Дap минтaкaи мУътaдил (нoxияи Myминoбoд) шиддaтнoкни oббyxopкyнии бapгxo то aндoзae пacт буд вa ин пacтшaвй xycycaн xaнгoми coa^m ниcфиpVзй вa бaъди ниcфиpУзй бa нaзap pacидaacт. Шиддaтнoкни oббyxopкyнии бapгxo дap шapoити водии Xиcop ниcбaт бa водии Вaxш xaнгoми cyбxгoxoн дopoи фapкияти ночиз буд& aммo бaъди ниcфиpУзй (coaти 14) ин кимaт дap шapoити водии Xиcop вa минта^и кУxии Kyлoб ниcбaтaн тст шyдaнд. Дap бapoбapи ин шиддaтнoкии oббyxopкyнии нaвъxoи oфтoбпapacт дap xaмaи минтaкaxoи пapвapиш бaъзe Фapкиятx.oи бaйни нaвъxo бa нaзap мepacaнд. Нвъи BHHHMK-8883 дap тaмoми минтaкaxoи пapвapиш дopoи шиддaтнoкни бaлaнди oббyxopкyнй буд, aммo нaвъи Донии кaлoндoнa бapъaкc шиддaтнoкни пacти oббyxopкyнй дошт. Нвъи Сapaгoви-85 xoлaти мoбaйниpo ишFOл нaмyдaacт

Чадвали 3

Рафти рузонаи шиддатнокии оббухоркунии барги навъхои офтобпараст дай минтакахои _гуногуни пклпмП дар давраи шонабандии растанихо (г/г вазни тарсоат)_

Навъ Вактимушохидахо

800 1000 1200 1400 1600 Киматимиёнаирузона

Водии Вахш (нохияиА.Ч,омики1ъаиМушкурут)

ВНИИМК-8883 0.86 2.92 3.12 3.10 2.82 2.56

Саратови-85 0.78 2.81 2.71 2.63 2.38 2.26

Дониикалондона 0.84 2.50 2.56 2.41 2.34 2.13

ВодииХисор (китъаиилмй-тачрибавии ИБФ ва ГР)

ВНИИМК-8883 0.88 2.46 3.11 2.35 2.41 2.24

Саратови-85 0.78 2.21 2.42 2.08 2.23 1.94

Дониикалондона 0.76 2.16 2.40 1.92 2.22 1.89

Минтакаи кухииКулоб (нохиияиМуминобод, китъаиОкчар)

ВНИИМК-8883 0.87 1.41 1.79 1.58 1.04 1.34

Саратови-85 0.55 0.83 1.63 1.42 0.83 1.05

Дониикалондона 0.60 1.15 1.45 1.23 0.85 1.06

Х%=2,5; НСР05 (ФБК05)=0,06

Омузиши динамикаи рузонаи танкисии хакикии оби барги офтобпараст дар давраи шонабандии растанй (чадвали 4) нишон дод, ки хусусиятхои иклимии минтакаи парвариш ба гузариши нишондихандахои мубодилаи об таъсири назаррас мерасонад. Дар шароити водии Вахш дарачаи танкисии об дар худуди 10-20%, водии Хисор - 9-19% ва дар нохияи Муминобод 9-18%-ро ташкил намудааст.

Дар баробари он кайд намудан зарур аст, ки дар хар як минтакаи парвариш баъзе хусусиятхои хоси растанй зохир шуд. Дар шароити водии Вахш танкисии аз хама бештари оби барг дар навъи Донии калондона (12.0-20.6%) ошкор шудааст. Дар тамоми минтакахои иклимии омухташуда конунияти умумй - дарачаи пасти танкисии об хангоми субх (9.1-12.0%) ва дарачаи баланди он (17.7-20.6%) баъди нисфирузй мушохида карда шудааст. Аммо нисбат ба шароити иклимии водихои Вахшу Хисор дар минтакахои кухии Кулоб дарачаи танкисии оби барг нисбатан паст буд (2.0-2.5%).

Чадвали 4

Динамикаи рузонаи танкисии хакикии оби барги навъхои офтобпараст дар шароити

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

гуногуни парвариш дар давраи шонабандии растанихо (бо хисоби %)

Навъ Вакти мушохидахо

800 1200 1600 Киматимиёнаирузона

Водии Вахш (нохияиА.Ч,омйкитьаиМушкурут)

ВНИИМК-8883 10.0 13.4 19.9 14.3

Саратови-85 11.5 14.7 19.0 15.1

Дониикалондона 12.0 16.5 20.6 16.4

ВодииХисор (китъаиилмй-тачрибавии ИБФ ва ГР)

ВНИИМК-8883 9.3 11.8 15.8 12.3

Саратови-85 9.8 13.0 18.4 13.7

Дониикалондона 10.5 14.7 19.5 14.9

МинтакаикуьииКулоб (нохиияиМуминобод, китъаиОкчар)

ВНИИМК-8883 9.1 11.2 15.1 11.8

Саратови-85 9.3 12.0 15.8 12.4

Дониикалондона 10.2 13.2 17.7 13.7

Х %=1.8; ФБК05 = 0.34

Кобилияти обнигохдории баргхо яке аз нишондихандахои мухими тавсифкунандаи дарачаи мутобикшавии растанй ба стресси харорати (гармй) ва обй (хушкй) ба шумор меравад. Дар баробари он кобилияти обнигохдорй аз таносуби обхои озоду пайвасти таркиби барг ва микдори унсурхои химиявии ситоплазма дар шираи хучайра вобастагй дорад (Жолкевич, Гусев, Капля, 1989).

Кобилияти обнигохдории барги навъхои офтобпараст вобаста аз минтакаи иклимии парвариш низ мухталиф буданд (чадвали 5). Суръати харочоти об дар вохиди вакт дар навъхои омухташудаи растании офтобпараст дар шароити водии Вахш нисбат ба дигар минтакахо зиёдтар буда, 72-80%-ро ташкил намудааст. Хамаи ин фаркиятхо аз руи минтака асосан аз таъсири омилхои экологй - яъне дар навбати аввал харорат ва намнокии хаво ба амал меоянд. Ба хамаи ин нигох накарда фаркияти байни навъхо дар тамоми минтакахои парвариш ночиз буда, хамагй 1.5-2.5% -ро ташкил менамояд.

Хулоса шароитхои гуногуни экологй ба суръати рушд, нумуъ, динамикаи сабзиши пояи асосй. шиддатнокии оббухоркунй, танкисии хакикии обй, кобиляти обнигохдоши баогхо ва табодули обии растании офтобпаоаст дар шароити гуногун ва махсулнокии навъхои омухташуда таъсиш назашас оасонидааст. Суръати рушди пояи асосии навъхои равгандихандаи офтобпаоаст дар минтакаи харорати хавояш оптималй (водии Вахш) дар даврахои аввали нашъунамо нисбат ба минтакахои муътадил (нохияи Муминобод) нисбатан баланд буд. Навъхои омухташуда дар тамоми минтакахои экологию иклимии парвариш дорои шиддатнокии зиёди харочоти об буданд. Ба минтакаи дорои захирахои зиёди термикйбуда (водии Вахш), кимати максималии шиддатнокии оббухоркунй нисбат ба минтакахои муътадил (нохияи Муминобод) баландтар буд. Фосилаи тагйирёбии шиддатнокии оббухоркунй ва дигар нишондихандахои мубодилаи об дар навъхои гуногуни офтобпараст хамчун таъсири хусусиятхои генотипикии растанй ва омилхои экологию иклимии минтакаи нашъунаморо нишон медихад.

АДАБИЁТ

1. Доспехов Б.А. Методика полевого опыта. М.: Агропромиздат, 1985.-351.

2. Ничипорович А.А. Фогосинтегическая деятельность растений в посевах. / А.А. Ничипорович, Л.Е. Строганова, С.Н. Чмора - М.: Изд-во АН СССР, 1961. -133 с.

3. Иванов Л.А., Силина А.А., Цельникер Ю.Л.- Ботан. ж., 1950, т.35 - №2 - С. 585-590.

4. Горышина Т.К., Самсонова А.И.- Ботан. ж., 1966. - т. 51 - №5, С. 670-677.

5. Агроклиматические ресурсы Таджикской ССР.Част 1. Гидрометеоиздат Ленинград 1976.С. 40-43.

ДИНАМИКА РОСТА И ВОДООБМЕНА РАСТЕНИЙ ПОДСОЛНЕЧНИКА В РАЗЛИЧНЫХ КЛИМАТИЧЕСКИХ УСЛОВИЯХ ЮЖНОГО ТАДЖИКИСТАНА

В различных эколого- климатических условиях южных зон Таджикистана динамика роста и развития масличных сортов подсолнечника имели значительные отличия. Показатели водного обмена растений подсолнечника в связи с климатическими условиями зоны возделывания и биологическими особенностями изученных сортов были заметно различными.

Ключевые слова: подсолнечник, рост, транспирация, водный дефицит, эколого-климатические условия.

DYNAMICS OF GROWTH AND WATER EXCHANGE OF SUNFLOWER PLANTS IN DIFFERENT CLIMATIC CONDITIONS OF SOUTHERN TAJIKISTAN

In the different environmental and climatic conditions of the southern zones of Tajikistan, the dynamics of growth and development of oilseed varieties of sunflower differed significantly. Indicators of water exchange of sunflower plants in connection with the climatic conditions of the cultivation area and the biological characteristics of the studied varieties were markedly different.

Keywords: sunflower, growth, transpiration, water deficiency, environmental and climatic conditions

Сведение об авторе:

Иброхимов Кобилджон Абдукаримович - старший преподаватель кафедры геоэкологии, завидущий воспитательного отдела Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни E-mail: Qobil1980@inbgx.ru; тел: (+992) 918797304Республика Таджикистан, 734003, г. Душанбе, Рудаки 121

About the autor:

Ibrohimov Kobiljon Abdukarimovich - senior lecturer of the Department of Geoecology, a very great educational department, the Tajik State Pedagogical University. S. Aini; E-mail: Qobil1980@inbox.ru; Phone: (+992) 918797304 Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe, Rudaki 121.

ТДУ - 574 ТКБ - 28.081 Н 92

ОКСУКОН - КУЛИ ЯГОНАИ ШУРИ ШИФОБАХШ ДАР ТОЧЩИСТОН

Нурматов Ш.Ш.

Донишгоуи давлатии Ху^анд ба номи академик БТафуров

Оксукон ягона кули шури даврй дар Точикистон буда, дар нохияи Ашти вилояти Сугд вокеъ гаштааст. Масофаи байни Оксукон то маркази нохияи Ашт - шахраки Шайдон 22 км-ро ташкил медихад. Каъри кули Оксукон хамвории тахт буда, чукурии об дар шарк ба 0,7м ва ба самти гарб боз хам тунукобтар мешавад. Иклими мавзеи Оксукон кантинентй аст. Харорати миёна дар моххои июл ва август +38 +42 дарача ва дар мохи январ -1 дарача паст мефарояд. Манбаи асосии обгирии кул чашмахо, рудхои мавсимй ва микдори бориши сола ба 200 - 250 мм расида, бевосита дар сатхи болоии кул борида, ба 250 000 метри мукааб баробар

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.