Научная статья на тему 'БА ВУҶУД ОМАДАНИ НОҲИЯИ АГРАРӢ САНОАТИИ ВАХШ ВА ҲИСОР'

БА ВУҶУД ОМАДАНИ НОҲИЯИ АГРАРӢ САНОАТИИ ВАХШ ВА ҲИСОР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
149
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ДАРЁ / КОНФЕРЕНСИЯ / ОБЁРӢ / ҶУМҲУРИИ ТОҷИКИСТОН / ЗАМИН / ҲУКУМАТ / ИСТЕҲСОЛОТ / АМУДАРЁ / ҚАРАТОғ / ҲИСОР / Б. П. ВЕЙНБЕРГ / МАЙДОНИ ПАХТА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мусоев Алишер Корабоевич

Мақсади таҳқиқот: омӯзиши масъалаи ташаккулёбии ноҳияҳои аграрӣ-саноатии Вахш ва Ҳисор буда, он барои илмӣ таърих ва соҳаи кишоварзии Тоҷикистон аҳамияти илмӣ-назаривӣ дорад. Дар натиҷаи таҳқиқот: сабабҳо ва аҳамияти ташакулёбии ноҳияҳои аграрӣ-саноатии Вахш ва Ҳисор муайян гардиданд. Дар мақолаи мазкур муаллиф ба аз худ намудани натиҷаҳо ва таҷрибаҳои дар минтақаҳои гуногуни водии Вахш гузаронида оид ба шароитҳои мусоиди иқлимии он аз рӯи маълумотҳои олимони рус ба монанди Ф. Артемов, А. Е. Ферсман, Б. П. Вейнберг, К. П. Горбунов, Н. В. Криленко, А. И. Эстрина, барои рушди омӯзиш ва парвариши пахтаи навъи мисрии маҳиннах дар ҶМШС Тоҷикистон маълумот додааст. Доир ба ин масъала ба чунин хулосае омадааст, ки то ба соли 1929 дар Тоҷикистон раванди азнавсозии хоҷагии халқ ба анҷом расида, соҳаи асосии иқтисодии он, ки ба истеҳсолоти хоҷагии қишлоқ такя менамуд, муайян карда шуд. Дар охири панҷсолаи якум зарурияти муайян кардани самтҳои асосии тараққиёти иҷтимоӣ-иқтисодии Тоҷикистон ба соҳаи асосии хоҷагии халқи он ба миён омад. Навбати якуми сохтмони канали обёрикунандаи Вахш ба охир расид ва азхудкунии заминҳои води Вахш, ки баҳри истеҳсоли навъи пахтаи мисрӣ пешбинӣ шуда буданд, оғоз ёфт. Аз ин рӯ, моҳи апрели соли 1933 бо ташаббуси шӯрои Вазирони ҶШС Тоҷикистон ИҶШС дар шаҳри Ленинград якумин конфиренсияи илмӣ гузаронида шуд, ки вазифаҳои асосии он дар асосии маводҳои ҷамъоварда ва омӯхтани эъзомияҳои илмӣ ва дигар маълумотҳо муайян кардани қувваҳои истеҳсолии Тоҷикистон ва пешомадҳои тараққиёти онро муайян намудан буд. Дар кори конференсия ҳама олимони намоёни РСФСР, ки дар Тоҷикистон дар эъзомияҳои хоҷагии амалӣ ва гурӯҳҳои ҷустуҷӯӣ ширкат доштанд, иштирок намуда буданд, ки ҳар яки онҳо нисбати захираҳои зеризаминӣ, қувваи калони гидроэнергетикии дарёи Вахш ва обёрӣ намудани заминҳои бекорхобида маълумот даданд. Ба чунин хулосае омадан мумкин аст, ки чӣ гуна ҳукумати ИШ ба рушди чунин як ҷумҳурии ҷавон диққати махсус медод. Ҳамин тавр водии Вахш ба яке аз минтақаҳои бузурги агросаноатии Ҷумҳурии Тоҷикистон табдил гардид.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EMERGENCE OF THE VAKHSH AND GISSAR INDUSTRIAL AND AGRICULTURAL REGIONS

N this article, the author relies on the results and experiments carried out in various areas of the Vakhsh valley on its favorable climatic conditions based on the data of such Russian scientists as F. Artemov, A. E. Fersman, B. P. Weinberg, K. P. Gorbunov, N. V. Krilenko, A. I. Estrina for the development of the study and cultivation of fine-staple Egyptian cotton in the Tajik SSR. In this regard, it was concluded that by 1929 the process of modernization of the national economy was completed in Tajikistan, and its main economic sector, based on agricultural production, was determined. At the end of the first five-year plan, it became necessary to determine the main directions of the socio-economic development of Tajikistan in the main sectors of its economy. The first stage of the construction of the Vakhsh irrigation canal was completed and the development of the Vakhsh valley intended for the production of Egyptian cotton began. Therefore, in April 1933, on the initiative of the Council of Ministers of the Tajik SSR, the first scientific conference was held in Leningrad...N this article, the author relies on the results and experiments carried out in various areas of the Vakhsh valley on its favorable climatic conditions based on the data of such Russian scientists as F. Artemov, A. E. Fersman, B. P. Weinberg, K. P. Gorbunov, N. V. Krilenko, A. I. Estrina for the development of the study and cultivation of fine-staple Egyptian cotton in the Tajik SSR. In this regard, it was concluded that by 1929 the process of modernization of the national economy was completed in Tajikistan, and its main economic sector, based on agricultural production, was determined. At the end of the first five-year plan, it became necessary to determine the main directions of the socio-economic development of Tajikistan in the main sectors of its economy. The first stage of the construction of the Vakhsh irrigation canal was completed and the development of the Vakhsh valley intended for the production of Egyptian cotton began. Therefore, in April 1933, on the initiative of the Council of Ministers of the Tajik SSR, the first scientific conference was held in Leningrad. The conference was attended by all prominent scientists of the RSFSR who took part in the field and search teams of Tajikistan, each of which provided information about underground resources, the large hydropower potential of the Vakhsh River and irrigation of vacant lands. It can be concluded that the government of the USSR paid special attention to the development of such a young republic. Thus, the Vakhsh Valley has become one of the largest agro-industrial regions of the Republic of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «БА ВУҶУД ОМАДАНИ НОҲИЯИ АГРАРӢ САНОАТИИ ВАХШ ВА ҲИСОР»

БА ВУ^УД ОМАДАНИ НОХДЩОИ АГРАРЙ - САНОАТИИ ВАХШ ВА ХДСОР

Мусоев А.К,.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Сарсухан. Дap бapoбapи ry^aporn^ aни чopaбиниxo oiw бa aзхyдкyнй вa истиф oд aи вoдии В aхш бapoи тaъмин кapдaни caroan бoф a^ianoi ИЧШС дap coли 1929 capp aëccara кoмитeти пaхтa вa шми^^ иaти хaлкии з aмини ИЧШС бa cap и кaмapи шх,ияи Чщлликул гypyx,и мyтaхaccиcoнp o 6o pox^aprni aгpoнoм Ф. Ap)тeмoв, 6o мaкcaди oмyзиши иклим, xorai мaxaл вa мутобик бyдaни нaвъи mxтaи миcpй 6a ин 4o ф^ иcтoд.[1-c.229] A pyи m^^axo вa тaчpибaxoи дap минтaкaxoи гушгуни вoдй гyзapoнидa, Apтёмoв 6a Кoмиccapиaти xaлк;ии зaмин oид 6a шapoигxoи мycoиди иклимии В хш ш п ш п х ъ x х п ш x .

Кисми асосй. T o 6a шли 1929 д ap paвaнди aзнaвcoзии xo^anrn xaлк 6a aнчoм

pacидa, coxaи acocии иктиcoди o^ ки 6a Krrexconora xo4anni кишлoк тaкя мeнaмyд, мyaйян кapдa шуд. Aлaкaй 6 a ин coxa 50% зaxиpaxoи мexнaтии ЧМШС Toчикиcтoн чaлб шyдa бyдaнд.[4. С.9] Пapвapиши нaвъxoи тахтеи миcpй вa дигap зиpoaгxoи шв, чй дap зaминxoи лaлмй вa чй дap зaминxoи oбёpишaвaндa фиф вa FOяxoи нaви илмиpo тaкoзo кapдa, зapypияти 6a вучуд oвapдaни нaвъxoи нaв, мyaйян кapдaни шaклxoи нaвъи мyбopизapo 6o aлaфxoи бeroнa вa зapappacoнxoи pacтaнй зappypиятpo 6a вучуд мeoвapд, тaдкикoгxoи илмии !ap oн caмг гyзapoнидaшyдa as у^щи xaлли ин мacъaлaxo бapoмaдa мeтaвo-нaнд. Чй дap тaшвишxo вa вaзифaxoи нaв, тaдкикoгxo зиёд гaштa !ap aйни зaмoн дap нaзди oлимoн пpoблeмaxoи нaв naí^o мeшaвaнд вa ornxo xapчи бeштap дapк мeкapдaнд, ки мaxз Toчикиcтoн мap ^ и mxтaи миcpй aшёи xoми caroan бoфaндaши шyp aвй мeгapдaд. Дap aйни зaмoн тaчpибaи mpвapиши mxтa нишoн дoд, ки xo4anni кишлoк дap poxи тapaкк;иёти худ тaъcиpи мexaникикyнoнй зиpoaткyнoнй вa caKoaTOyiK^ вa химиз aтcия тaFЙиp ёб a!, ки ин 6o pyшди фapxaнш pacтaниmpвapй, 6o ycyлxoи кopкapд вa тexнoлoгияи oн aлoкaмaнд мeбoшaд. Macъaлaи тaбдил дoдaни mxтaкopй 6a а^и пГ^чй oбёpикyнй дap вoдии Вaxш тaчaccyми эxё буд. Вoбacтa 6a ин, мacъaлaи pyшди энepгeтикaи oбй, ки мeтaвoнaд инкишoфи xo4arrni кишлoкpo тaъмин coзaд, дap 6amm дигap coxaxoи caнoaт дap Toчикиcтoн axaмияти мaxcycaн кaлoн naí^o шмуд. Дap oxиpи mнчcoлaи якум зapypияти мyaйян кapд aни caмгxoи acocrni тapaкк;иёти ^т^шй - иктиcoдии Toчикиcтoн 6a coxaи acocии xo4anni xaлк;и oн 6a миён oмaд. Haвбaти якуми coxтмoни кaнaли oбёpикyнaндaи В axш 6a oxиp p aci^ вa aзxyдкyнии зaминxoи вoдии В axш, ки бaxpи иcтexcoли швыи mxтaи миcpй пeшбинй шyдa бyдaнд, OFOЗ ёфт. Moxи aпpeли шли 1933 6o тaшaббycи шypoи Вaз иpoни ЧШС Toчикиcтoн ИЧШС дap шaxp и Лeнингp aA якумин кoнфepeнcияи илмй гyзapoнидa шуд. Вaзифaxoи acocии oн дap acocи мaвoдxoи чaмьoвapдa вa oмyxтaни эъз oмияxoи илмй вa дигap мaълyмoгxo м^йян кapд aни кyввaxoи иcтexcoлии Toчикиcтoн вa пeшoмaдxoи тapaккиёти oнpo м^йян кapдaн буд.

В aзиф a! иньтою кapдaни нoxиябaндй кapд ami xo4anni T oчикиcтoн 6a вaкoлaтxoи чoнишини paиcи Гocплaни ЧШС Toчикиcгoн Ф. A. Кaзaкoв - дoxил мeшyд. A pyи cyxaнoни y, Toчикиcтoн д ap mнчcoлaи дуюм 6a oн oмoдaгй мeдид, ки aз pyi xycycиягxoи иcтexcoлoт 6a чунин нoxияxoи иктиc oдй д oxrnn гapд ид:

1. Нохияи Шимолй: 6a инчo нoxияxoи мaъмyp ии: Am^ Xy^ai^ Иф ap a, Korni6 oдoм, Hob, yp orrenna вa Шaxp иcгoн дoxил мeшyдaнд:

2. Нохияи Зарафшон 6 a rn^o нoxияxoи na^arem; Macrcox вa З axмaтoбoд дoxил мeшyдaнд.

3. Маркази нохияи Х,исор дap xaйaти oн - Шaxp шив, X^op, Стaлининoбoд, Янгиб oзop, Фaйз oбoд вa Л^йи точик:

4. Нохияи Ч,анубй 6o xaйaти Apaл, ^ypFornenna, Чщлликул, Шaxpитyз, Бayмaнoбoд, Фapxop вa кимн нoxияиxoи Кyлoб:

5. Нохияи Шарк нохияи Ч,анубй, ки xaмa нoxияxoи Faллaкop вa чopвoдoppo мyггaxид мeкapд: Кyлoб, Myминoбoд, ^изил-мaзop, ДaнFapa, Кун^т, Бaлчyвoн, Хoвaлинг вa О би гapм:

6. Нохияхои кухй: Шуробод, Дaшти чум, ^таи Хумб, Taвилдapa, Fap м, ^orn* вa 4rnpraTCw.

7. Hoxияи - В и^яти Âтoнoмии Б aдaxшoни Kyxä

Taбииcт, ки xap кaдoм aз ин нoxияxo ё минтaкaxo шaклxoи умумии иcтexcoлoт вa xycycrnnxorn xoccи зaxиpaxoи тaб иии xyдpo дomгaнд.

Нохияи Марказй ё X,rncop aз pyi чeнaкxoи мaьмyp ии з eprnrn ибopaт буд: Шaxpинaв, X^cop, Стaлинoбoд, Янгиб oзop, Фaйзo6oд вa Л^й To4rnc.

Нохияи Чанубй aз Apaд, ^pForn-enm, Чилликул, Шaхpигyз, Каюдиён, Бayмaнoбoд, Фapхop вa киcмaти K^o6.

X,apдy tox^^o aз pyи д ap ачаи pyшд и ичтимoй-ичтиcoдй вa ф apxamrc тaвcиф и ^oxw^ хyдpo д oштaнд:

Нохияи Марказй aдaкaй хaмoн вакт шхияи aгpapй caroara бa x,^o6 мepaфт, ки дopoи мaдaнияти пeшбapaндaи mхтaкopй буд. Мaйдoнхoи кишт 175.650 re^rapp o тaшкид мeд oд, ки aз ин 40.000 г ш (26%) й , к 74% л л й .

Maí^oiKoM умумии кишти mхтa 28.540 remappo тaшкил мeдoд. Дap шхаи чopвoдopй ин шх,ия машхур бyдa, mí4o зoти 6exraprnffl г^ф анд^и «x^copü» шpвapиш кapдa мeшyдaнд вa ин шхаи мухим б a хишб мep aфт. Бинoбap дap кимти чануб ии кaтоpкyхи X^cop мавчуд бyдaни кaндaнихoи ф oидaнoки зepизaминй ин шх,ия дoвтaдaб бa шхияи caroara aгpapй низ бa хишб мepaфт.

Нохияи Чануби пахтакор дap mнчcoлaи дую м хамчун бaз aи acocии mхтaкopии муайян шyдa буд. А 61.000 га мaйдoнхoи умумии кишт 37000 га машхати oнpo мaйд orao® кишти mхтa тaшкил мeдoд, ки ин нaздики 60% тaмoми мaйдoнхoи киштpo тaшкил мeдoд. А худкунии вoди Baхш имшн мeдoд, ки дap mнчcoлaи дуюм машхати мaйдoнхoи кишти mхтa бa 130.000 га pacorn^a шaвaд, ки тaкcими acocии замшщ) бapoи кишти пaхтaи махиннахи мифй чyдo кapдa мeшyдaнд. Aммo мyвoфики дypнaмo (пepcпeктивa) caмги хoчaгидopии ин минтае - шхс^ю киcмaн диrap кapдaн хам имшн дoшт. Ин шх,ия зaxиpaхoи зиёди cy ишвop иpo дopo буд вa бaъди бунёд и бaзaи э ^prem!® дap д apëи B aхш бa бaзaи caroan химиявии Т oчикиcтон тaбдил ëфтaни oн имшн дoшт.

Baдe дap чамъбасти кoнфepeнcия aкaдeмик А. Е. Фepcмaн ин им^ният^и бyзypги пeшoмaдхoи Т oчикиcтонpo дap po^ гyзapиш бa тap aккиëти caroara aqp apй cap ф и нaз ap кapдa дap дypнaмoи тapaккиëти xoчaгии хaлки бapoи oяндa хyлocaи шхуш б ap oвapд: «Авалин вa

acocтapин иcтeхcoлoти Тoчикиcтон, ки aз xycycия^хoи чyFpoфии мaмлaкaт бapмeoяд, ин xo^anrn кишл0к мeб oшaд, o4)to6, o6, myxxo дap мачмуъ бa ин мycoидaт мeкyнaнд». B a тaмoмaн ф aхмocт, ки мacъaлaи э нepгeтикa, ки бa бунёди xoчaгии кишлoки нaв имшн дихад, якe aз вaзифaхoи мухим дap тapaккиëти 4yivixypMi мeбoшaд. [3]

Чунин caмги мyaйянкyнй, ки o^ o хизби бoлшeвики пeшaки poхнaмoй кapдa буд Тoчикиcтонpo бa бaзaи caroan бoфaндaгии ИЧШС тaбдил мeдoд. Ин xyлoca тагос дap нaкшaи бaдaнд бapдoштaни aфзoиши aшëи xoм ахаммияти умумиитгиф okh дoштy xaдoc. Э нepгeтикa низ хамчун як нaмyди aшë мeбoиcт инкишoф и oнp o тaъмин мecoxт. Дap киcмaти oxиpини кapopи кoнфep eнcия кайд шyдa буд: «ЧШС Тoчикиcтон» зaxиpaхoи нихoят бyзypги гидpoэнepгeтикй дoштa кoдиp аст, инкишoфи бocypъaти xoчaгии xaдки Тoчикиcтoнpo таъмин coзaд. Иктидopии пoтeнcиaдии зaxиpaхoи o6H !ap мyддaти 11 мoх, нa ^map aз 15 млн кyввaи acnpo тaшкил мeдихaд, ки ин бa шк;ф и зaxиpaхoи энepгияи гидpaвликии Ошёи Миëнa бapoбap acт. К^мата зиёди зaxиpaхoи o6H acocaн дap Тoчикиcтoни шapкй вa чанубй ^o^^a^! вa дap aйни зaмoн кaдoнтapин шн^ри aнгиштcaнг дap шимoли 4yivi^ypH Kapop дop aнд. [4-т-1]

Чунин тapaккиëти кyввaхoи иcтexcoлии мaмлaкaт дap айни зaмoн им^ният мeдиxaд, ки !ap oяндa 6o xaтги бaлaндшиддaти бapкй mйвacт rapдaд. Тoчикиcтон !ap coxтopи xoчaгии

xaдки игтиф ok acocaн хамчун шхияи mxтaкop бахишб мepaвaд вa якe aз oмидхoи мухмим дap ин caмг o6 мeбoшaд: А ин лшсз coxтмoнхoи нepyгoххoи oбии 6apKH б oяд зич 6o oби ëpйкyнй aлoкaи зич дoштa бoшaд. Нaтичax,oи эъзoмия вa кopхoи илмй чусту чуии то coли 1933 гyзapoнидa шyдa тacдик мeкyнaнд, ки мaмлaкaтecт, ки имкoния^хoи бyзypги зaxиpaхoи o6и aз чиxaти

экoлoгй тозapo дopocт. Шyмopaи пиpяxхoи 6a 14,500 aдaд, ки машхати 11,00 км2

тaшкил мeдихaнд, ки 8% - и х,удуди мaмлaкaт мeбoшaд. Микдopи умуми дapëхo вa чyйx,oи aз orao Чopишaвaндa 25,000 вa дapoзии умуми orao 90,000 urnipo тaшкил мeдихaд. Дap дapaхoи танги бaдaндкyхй my^o® cepшyмop 6a хачми oбaшoн 46,3 км3 з axиpaи o6H нyшoкии orao 16,2 км3 мавчуданд. 54,3% o6xoe, ки дap бaxpи Apaд мepeнзaнд из хишби oбхoи Тoчикиcтон acт. Иктидopи умумии зах^а^и э нepгeтикии бeш аз 527 rniwrnp! кBт/coaтpo ташкил мeдихaнд.

Aммo чyнoнe ки та^ иба нишoн дoд, мув oф ики накшаи умумиитгиф oкии ЧШСТ аз хачми умумии зaxиp а^и дapхyдyдхoяш буд аи o6 тагос 15% o6xo® Хавзаи Aмyдapë ва 7,8% Хавзаи дapëи С иpдapëpo истиф oдa мeкyнaндy xaдoc ин o6xopo acocaн ЧШС Узб eкиcтoн 50,5% ЧШС ^aзoкиcтон 42,2% иcтифoдa rne^! анд. А aмyдapë ба Тoчикиcтон 15,2% ба ЧЩС Уз бeкиcтон 42,2% ба ЧЩС Тypкмaниcтон 42,3% o6 pocт мeoмaд. Aгap чунин хишб кyнeм, ки xoчaгии халки вoдии Baxш ба тaвpи мyтaнocиб мyвoфики зaxиpaхoи иcтex,coлии худ тapaккй мeкapдa бoшaд, nac oн им^ният дoшт, ки якe аз минтака^и бyзypги нтебатан дap acocx,oи caK^ra pyшдкyнaндa табдил ёбад. B^e ин хАлат pyй нaдoд, вaдe ба^и х,ак б ap oвapдaни OTëcan иктиcoдии ^укумати Шyp авй 6o ба гиpифтaни як KaTOp кopxoнaхoи ба тapaккиëти mxтaкopй тешбинишуда oнpo шхияи aгpocaнoaтй гй ш . И « х г B хш» х Р.И

Хaйдapoвa Зaмoнe, ки oxиpи Тoчикиcтон 60 уми acp и ХХ кoмплeкcи хyдyдииcтхcoлии Тoчикиcтони

чaнyби тaшaккyл мeёфт иcтиф oдa бypдa шyдaacт.[2, c. 27-30]

Б o 6 a rap д ap oмaдaни «Rarara В axш» xyкyмaти Шypaвй 6a нaфьи caнoaти Pocora aз худ кунии aшёxoи xoми Toчикиcтoнpo 6a тaвpи вaceь OFOЗ кapд. Hoxияxoи Toчикиcтoни Чaнyбй 6a мapxaлaи

ш ч й- к й х л ш , ь пл x й x л T ч

Чaнyбй (КTИTЧ) тaшaккyл ёфт. Ha^rn вoдии Вaxшpo дap тapaккJIёти caнoaти ИЧШС вa иктиcoдиёти Toчикиcтoн 6a инoбaт rnp ифтa, aкaдeмик A.E.Фep cмaн дap cyxaни xoтимaвии худ, дap Кoнф epeнcияи якуми тoчикиcтoнй чунин ^йд кapд: Лoзим ad, ки дap ин шл яp o^rc® шyдa 6a p oxji нaв - oмyзиши xoчaгии Toчикиcтoн дap бунёди oяндaи худ имшн мeдиxaд. Зaминxoи нaвкop aм дap тaмoми Оcиё вa iŒaprç xaмчyн як шyьлaи фypyзoн paвшaнй кyнaнд.

Myвoф ики мaзмyни мaъpyзaи чoнишини paиcи Гocплaни ЧШС T oчикиcтoн Ф. A. Кaзaкoв дap кoнфepeнcияи Лeнингpaд вoдии X,иcop-Вaxш 6a pox6aporni чyмxypй xaмчyн ду ^x^m aлoxидaи иктиcoдии Map кaзй Стaлининoбoд вa Чaнyбй нaмyдop мeшyдaнд. В o6acra 6a ин, дap m^arn бapoи raичcoлaи дую м orn^ 6a нoxиябaндии xoчaгии T oчикиcтoн пeшниxoднaмyдaи Гocплaни Toчикиcгoн ин K^rn^o чyдo кapдa мeшyдaнд. Якумин xaivrayrn aгpapй-caнoaтй вa дуюмин нoxияи чaнyбии п х ш . Д x й п ш п х x

мaйдoнxoи кишг - 157.650ra, aB ин 6a xиccaи зиp oaтx,oи oбй 40.000ra ё 26% pocг мeoмaд. 74%-и бoк;имoндa 6a зaминxoи лaлмй, ки дap нишeбкyxx,o вa дoмaнaкyxxo чoйгиp бyдaнд, тaшкил мeдoд. Maйдoни умумии кишгвopxoи mxтa 28.540 ra буд. Hoxrni вaтaни гycфaнди xиcopй 6a xиcoб мepaфт. A мик^и умумии гycфaндoни xиcopй тaшкил мeдoд. ^p ин чo 6a cифaти вoxиди мycгaк;ил, ки xycycrnrrn caнoaтиpo дopo буд нoxияи Стaлинoбoд бapoмaд мeкapд. Дap ин чo кaндaниxoи бoй вa зaxиpaxoи энepгeтикй xeлe зиёд бyдaнд. Axyдкyнии жди! ниcбaтaн 6a дигap нoxияxoи мaмлaкaт дap шapoигx,oи ниcбaтaн хуб rçapop дoшт, зepo, ки oн 6o xoчaгии иггифoккJI чaнyб anorça (po6ma) дoшт, ин нoxияxo дopoи poxorn aвтoмoбилй бyдaнд. Бo aичoмёбии coxтмoни poxи aвтoмoбилии Стaлинoбoд-Уpcaтeвcк 6o дигap нoxияxoи пeшкaдaми Оcиёи Mиёнa гай вacт мeгamг. A pyи ra^arn пeшниxoднaмyдaи Ф.A. Кaзaкoв нoxияи Чaнyбй бaзaи acocии raxтa дoниcтa мeшyд. Maйдoнxoи raxтa aлaкaй 37.000 ra -p o aз мaйдoни умумии 61.000 ra тaшкил мeдoд, ки ин 60% мaйдoнxoи кишт буд. Avnvio мув oф ики дyp нaмoи aз худкунии вoдии В axrn мaйдoнxoи oбёp ишaвaндa мeтaвoниcг 6a 130.000 ra вa aз ин xaм зиёд pacaд. Дap фapк;ияг aз нoxияи иктиcoдии Xjicop, дap вoдии Вaxш aлaкaй raopxorn чустучуи oид 6a мyaйян кapдaни cyзишвopии cлaнeтc пeш бypдa мeшyдaнд. Онxo дap нaздикии Hopaк вa xyдyдxoи Ёвoнy Кугоб чoй гиpифтa бyдaнд вa мeтaвoниcгaнд дap oяндa aз pyи дyp нaмo 6a pyшди caнoaти химияи Toчикиcгoн муши^т нaмoяд. Aлoкaи гаклиётй aлaкaй 6a вocигaи poxи oxaни кaмбapи ^ypFomenrapo 6o бaндapи Шнчи Пён raйвacт кyнoндa шoxpoxи Стaлинoбoд - ^ypFOнгeпra 6a pox мoндa шуд a буд. С oxтмoни poxи oxarni Стaлинoбoд - Кугоб вa як rçaTOp poxx® aвтoмoбилй, ки ин нoxияи acocии raxтaкopи чyмxypиpo raйвacт мeкapд 6a лoиxa гиpифтa шyдaнд.

Чyнoнe ки дидa мeшaвaд, тaшaккyлёбии вoдии Вaxш xaмчyн минта^и aлoxидa вa мaxcyc вa иcтexcoлии тapaккикapдaи carnoaTO дap дypнaмo, дap coxaxorn минбaьдa тaмoкyл ёфт, ки ин 6a тyфaйли чyFpoфиён хуб, rnapomxprn мycoид иклимй, cepxocилии xoic, зaxиpaxoи зиёди гидpoэнepгeтикй вa химиявии худ имкoнпaзиp гapдид. Вoбacтa 6a чoйгиpшaвии чyFpoфии худ, вoдии Вaxш aз дигap нoxияxoи иктиcoдй 6o peлeфи xoccи худ фapк мeкyнaд. Он 6a racIxaмии Toчикиcтoни Чaнyбй дoxил мeшaвaд. Дap миёни к;aтopкyxx,oи Xjicop, ^apon-enm, Дapвoз, Вaxш вa БoбoтoF чoй гиpифтa, coxto xoccи xyдpo дopaд. Дap дoxили (дoиpaи) минтaк;a бaзe к;aтopкyxxo вa icyxxo (д ap бaлaндии 1200-2000м) 6a carnn чaнyб гул кaшидaaнд. A wop кyxи вaxш бoшaд i^xx^ Сypxкyx, Сapcapaк, Tepиклиг дaвoм кapдa, rnoxrnixopo чyдo мeкyнaнд вa бoиcи гушгун гaштaни тaбиaти orao мeгapдaнд.

Дap миёни rçaTOp icyxxo вa icyxxo вoд üxo 6o xaмвopиxoи мaвчнoки худ, ки чaнгaлпyш мeб ornato дoмaн raxн кapдaaнд: 6a мoнaнди В axш, Ёвoн, Об икиик, Кoф apниxoни тоёнй, бeшкeнг вa Шнчи Пён. Онxo тaxминaн дap бaлaндии aз 300-400 м то 600-900 м aз caix^ 6axp чoйгиp шyдaaнд. Шapoигx,oи ь^й вa дymвopии peлф кopи coxтмoни poxxorn oxaнpo дap бaйни ин китьaxo дymвop мeгapдoнд. Ин 6a coxтмoни иншoo^x,oи oбёp икyнaд a вa cap ocap oбёp икунй низ д axn дop aд. Б rnrn^ap

, yxx ш yxx л л й x ш . В л x x

ЧO б ap orn coxтмoни poxи oxaн вa p oxx,orn aвтoмoбилй xeлe кутай мeбoшaнд. Б a кopxoи oбёpикyнй xaм xeлe мycoид мeбoшaнд. Myвoф икки мaьлyмo^x,oи oлимoни шyp aвй, ки дap бaлo зиф ёфтaнд, иклим, xoк вa peлeфи вoдии Вaxш 6o зaxиpaxoи минepaлй, aшёй, oбй-энepгeтикй вa cyзишвopй nyppa м^^фи^т мeкyнaнд. Дap нaтичaи cypbaTO бaлaнди raopxorn oбёpикyнй дap coлxoи 60-70 уми acpи XX, ф oнди зaминии вoдй aз xиcoби вoдии Ёвoнy Обикиик 5.000 ra вa aз xиcoби вoдиxoи Пичи Пён вa Гapaвyтй низ вaceь гaштaнд.

HoxrnM икгиcoдии Вaxш миигaкaи aз xaмa бoйи Toчикиcтoн aз чиxaти зaxиpaxoи o6^ э нepгeтикй, минep aлй-aшёй 6a xиcoб мepaвaд.

Чyиoичи 6a вocигaи xyдyдxoи oн rçap^ xaмa дapёxoи бyзypг вa б дapёxoи xypди кaмoб, ки

ба xaвзaи Амуд apë тааллук дopaнд, мeгyз ap анд. Хавзаи Aмyдapë аз % киcмaти мacoxaти чyмxypиpo ташкил мeдиxaд, ин дapëи аз xarna бyзypг в a cep6op oнтapини Оcиëи Mиëнa ба xrao6 paфтa, дapoзиaш 2291 км мeбoшaд. Mикдopи oби ин дapë шюбат ба Сиpдapë ce мapoтибa зиёд мeбoшaд. А pyи миклopи o6 Aмyдapë ба дapëи азими Miicp -Нил 6apo6ap acт. B^e аз "H^xan дapoзй Aмyдapë ниcбaти Нил ду мapoтибa кyтoxтap мeбoшaд. Aмyдapë ниcбaти дapëи Нил тeз чapaëн мeбoшaд. Он B5 км дapoзй дoштa, баъди якч0я шудани дapëxoи Панч ва Baxш ин н0м, яънe, Aмyдapëpo гиpифтaacт. Дapëи Панч мaчpoи бoлoии Aмyдapë ибтидoи xyдpo аз xyдyдxoи AфF0ниcтoн, пиpяxxoи Хиндукуш мeгиpaд ва 0нч0 B axoндapë шм дop ад. Б аъди 6o дapëи Пoмиp якч0 шуд ан шми ^^po мeгиpaд. Б а xиcoби миёна микд opи oби coлoнaи oн 40 км3 буда, 53.2% oби Aмyдapëpo ташкил мeдиxaд. Дapëи Baxш ибтидoи xy!po аз дoмaнaxoи киcмaти баландк^и Олoй ва кaтopкyxи mcи Олoй, 6o шми ^œiwcy гиpифтaacт. дap xy!y!WM байни шoxoбxoи Myrcy ва Обихингов Сypxoб шм дopaд. А чoи якчoяшaвии Сypxoб ва Обихингов !apë ба минтакаи myxMi xapcarnH дapoмaдa шми Baxшpo мeгиpaд. Дapoзии умумии !apë 690 км, ки аз ин 525 км ба худуд^и Тoчикиcтoн pocт . И ë г ш ë B хш ë П ч .

А pyи cepo6H 20 км3 ташкил дoдa, аз ин лищз аз дapëи Панч каф o мeиcтaд. Macoxan умумии xaвзaи дapëи B ахш 39,1 xaз op ravú-po ташкил мeдиxaд. Канали дap вoдй coxтaшyдa oби xyдpo аз ин д apë rne rnp ад.

Шoxoби pocrn Aмyдapëpo дapëи Кoф ap тщи ташкил мeдиxaд, ки 405 км дapoз й д0шта, xafô аи o! аз 11,6 км2 ибopaт мeбoшaд. Кoфapниxoн ба дapëи Аму мepeзaд. Дapëxoи Bapзoб, Лyчoб, XornaKox шoxoбxoи дapëи Кoфapниxoн мeбoшaнд. Чустучу ва гадки^^и coдxoи минбаъда !ap ин Ч0 панч минтакаи зaминлapзapo муайян кapд анд, ки яте аз oнxo B ахш мeбoшaд. 120 нуктаи мавчуд будани газ ва шфт мyкappap кapдa шуд, ки 6^ëpe аз oнxo !ap вoдии Baxш чoйгиp мeбoшaнд. Дap инчo як шни газ !ap ^изил - Тумшук ва тешни нафт дap Кичикбeл, Окбoшaдиp, KypFona дapëфт кapдa шуданд. Оxиpин мaълyмo^xoи чустучуй coбит кapдaнд, ки !ap xyдyдxoи Т oчикиcтoни Чанубй зaxиpaxoи бyзypги намк, oxaкcaнг, мавчуданд, ки xaмчyн aшëи xoм бapoи caroan химия бapoи

x л , л , г , ллй, г г ш , x хл , п x лй

тaвpи вaceъ чиж^и кapбoнaтй иcтифoдa бypдa мeшaвaнд. Зaxиpaxoи oxaкcaнг дap чyмxypй acocaн !ap Ёвoн ва ^apaTOF мавчуданд. Зах^аи умумии oнxo 100 млн тoннap o ташкил мeдиxaд. А pyи х й x л г хл л к ш .

Зaxиpaxoи oxaкcaнг дap coxили чапи дapëи Дaxaнacy, 12 км дyp)тap аз rnap^ и Ёвoн, дap ш x ш к к yx Дж ч г , х 50 л ш л

мeдиxaнд, ки 31,5 млн тоннаи 0н бapoи тaйëp кapдaни oxaк мyвoф ик мeбoшaд. Maxcyлo^xoи x г ч х ш эл х Ё г ш .F x г,

дap мaxaлли Тyтбyлoки Ёвoн, ки д ap Fapби KaTOp к^и ^apaTC® чoйгиp аст, зaxиp axoи кaдoни намак дapëфт шуд, ки мacoxaтaш 5км2 ташкил мeдиxaд. А oн намаки aълocифaти oшиии навъи якум ва «Э », , л , хл , , ъ x л эл л й

ffinexcm кapдa мeшaвaд. На чанд0н дyp)тap аз Тyтбyлoк дap машф аи 2 км дypтap аз шaxpи Hopaк ба

ч F , x x л ë B хш г ш

зaxиp аи 0н 230 млн тoннapo ташкил мeдиxaд. Дap чануби Fapбии шaxpи Кул0б д ap мacoфaи 32 км дypтap аз шaxp кaлoнтapин к0ни намак - Xoчa Myъмин чoйгиp шyдaacт, ки зaxиpaи 0н 40-50 млpд тoннapo ташкил мeдиxaд. Сypъaти aфзoиши caнoaт дap coлxoи 1926-1959 дap xyдyдxoи минтакаи Baxш ба пайд0 шудани шaxpy шaxpaкxo (шcëлкa) - xaмчyн мapкaзxoи ^nexcmira фapxaнгии нoxияxo ва шypoxoи дexoт ca6a6 шуд. Чушнчи, шaxpxoи ^ypF0нтeппa ва Кaдининoбoд (Сapбaнди X0зиpa). Хануз coли 1939 мacoxaти зaминxoи o6ëp ишаванда - oмoдa шуда, шюбат ба coли 1925 279% афзуданд. Maйдoнxoи o6ëp ишаванда 275% з дед гашт, то oxиp и шли 1939 дap 0зии иншooтxoи o6ëp икунанд а дap в0дии B ахш xeлe з дед шуданду 1кaнaдxoи мaгиcтpaдй -4 xaзop км.

Хулоса, 0мили acocии тaшaккyлëбии нoxияи иктиcoдии B ахш !ap кaъp и B 0дй мавчуд будани зах^ axoи б0и aшëи х0м бapoи coxaxoи гушгуни carnm ба x^o6 мepaвaд, ки orao coдxoи минбаъда кашф кapдa шудаанд. ЧyFpoфияи ин нoxия 6o зaxиpaxoи cepшyмopи cyзишвopй, минepaдй, aшëи химиявй б0й мeбoшaд. Дap ин ч0 capвaтxoи мeтaдлй ва Faйpимeтaдлй зaxиpaxoи aшëи х0ми алюминий ва магний, cyprna, шлимeтaддxo, coдa, фocфopит ва мeтaллxoи coxтмoнй дapëфт кapдa шуданд. Baлe бишб ap мавчуд набудани базаи э нepгeтикй ва 0музиши cycrn oнxo, т0 coдxoи 60-уми XX ъ x ъ х г ш ш . Д ш л к

к B хш кш x ш x г э г . К л

иppигaтcиoнй (oбëpикyнaндa) дap натичаи мexнaти дилoвapoнa дexкoнoни 0ддй 6o oлoтxoи oддитapин - каланд, бeл, зoFнyл бyнëд гapдидa, ба иcтифoдa д0да шуданд. Бe тaнaффyc, 6e pyзxoи ^rapoxa^ шабу pyз , 6o кувваи oxиpин з axмaт мeкaшидaнд.

АДАБИЁТ

1. Дифи o шн0 й ва ppymffi) й c . 229

2. Из истории индустриализации Таджикиской ССР.Душанбе Ирфон 1972-С.27-30

3. Казако в Ф А. Хазайственно е райо н и равние Таджикистана Про блемы Таджикистана

4. Проблемы Таджикистана Трудыпервой юнфюреции по изучению производительных Сил Таджикиской ССР Л. Т1.

С.9.

5. Ферсман А Е. Общие ито ги Таджикиско й конференции /Про блемы Таджикистана Т 1.

БА ВУ^УД ОМАДАНИ НОХДЯИ АГРАРЙ САНОАТИИ ВАХШ ВА ХДСОР

Макради та^щкрт: омузиши масъалаи ташаккулёбии ноуищои аграрй-саноатии Вахш ва Хисор буда, он барои илмй таърих ва со%аи кишоварзии Тоцикистон ацамияти илмй-назаривй дорад.

Дар натицаи тщщкрт: сабаб%о ва а^амияти ташакулёбии ноуияхри аграрй-саноатии Вахш ва Хисор муайян гардиданд.

Дар мацолаи мазкур муаллиф ба аз худ намудани натица%о ва тацрибщои дар минтацщои гуногуни водии Вахш гузаронида оид ба шароит%ои мусоиди ицлимии он аз руи маълумот^ои олимони рус ба монанди Ф. Артемов, А. Е. Ферсман, Б. П. Вейнберг, К. П. Горбунов, Н. В. Криленко,

A. И. Эстрина, барои рушди омузиш ва парвариши пахтаи навъи мисрии мщиннах дар ЦМШС Тоцикистон маълумот додааст. Доир ба ин масъала ба чунин хулосае омадааст, ки то ба соли 1929 дар Тоцикистон раванди азнавсозии хоцагии халц ба анцом расида, со%аи асосии ицтисодии он, ки ба исте%солоти хоцагии цишлоц такя менамуд, муайян карда шуд. Дар охири панцсолаи якум зарурияти муайян кардани самщои асосии тарацциёти ицтимой-ицтисодии Тоцикистон ба со%аи асосии хоцагии халци он ба миён омад. Навбати якуми сохтмони канали обёрикунандаи Вахш ба охир расид ва азхудкунии замищои води Вахш, ки бахри исте%соли навъи пахтаи мисрй пешбинй шуда буданд, огоз ёфт. Аз ин ру, мо%и апрели соли 1933 бо ташаббуси шурои Вазирони ЦШС Тоцикистон ИЦШС дар шщри Ленинград якумин конфиренсияи илмй гузаронида шуд, ки вазифщои асосии он дар асосии мавод%ои цамъоварда ва омухтани эъзомищои илмй ва дигар маълумот^о муайян кардани цуввщои исте%солии Тоцикистон ва пешомад%ои тарацциёти онро муайян намудан буд. Дар кори конференсия %ама олимони намоёни РСФСР, ки дар Тоцикистон дар эъзомищои хоцагии амалй ва гурух^ои цустуцуй ширкат доштанд, иштирок намуда буданд, ки %ар яки онхр нисбати захирщои зеризаминй, цувваи калони гидроэнергетикии дарёи Вахш ва обёрй намудани замищои бекорхобида маълумот даданд.

Ба чунин хулосае омадан мумкин аст, ки чй гуна хукумати ИШ ба рушди чунин як цумхурии цавон диццати махсус медод. Храмин тавр водии Вахш ба яке аз минтацщои бузурги агросаноатии Цумхурии Тоцикистон табдил гардид.

Калидвожа: Дарё, Вахш, конференсия, обёрй, Цумхурии Тоцикистон, замин, гидроэнергетика, хукумат, исте%солот, Амударё, К,аратог, Хисор, А. Е. Ферсман, Б. П. Вейнберг, К. П. Горбунов, Н.

B. Криленко, А. И. Эстрина, Е. О. Погребитский, Д. И. Шербаков, Н. А. Караулов, Н. А. Швембергер, майдони пахта.

ВОЗНИКНОВЕНИЕ ВАХШСКОГО И ГИССАРСКОГО ПРОМЫШЛЕННО-

АГРАРНЫХ РАЙОНОВ

В данной статье автор опирается на результаты и опыты, проведенные в различных районах Вахшской долины по ее благоприятным климатическим условиям на основе данных таких российских ученых, как Ф. Артемов, А. Е. Ферсман, Б. П. Вайнберг, К. П. Горбунов, Н. В. Криленко, А. И. Эстриной за развитие изучения и выращивания тонковолокнистого египетского хлопка в Таджикской ССР. В связи с этим был сделан вывод о том, что к 1929 году в Таджикистане завершился процесс модернизации народного хозяйства, и была определена его основная экономическая отрасль, опиравшаяся на сельскохозяйственное производство. В конце первой пятилетки возникла необходимость определить основные направления социально-экономического развития Таджикистана в основных отраслях его экономики. Завершен первый этап строительства Вахшского оросительного канала и начато освоение Вахшской долины, предназначенной для производства египетского хлопка. Поэтому в апреле 1933 года по инициативе Совета Министров Таджикской ССР в Ленинграде была проведена первая научная конференция. В конференции приняли участие все видные ученые РСФСР, принимавшие участие в полевых и поисковых отрядах Таджикистана, каждый из которых предоставил информацию о подземных ресурсах, большом гидроэнергетическом потенциале реки Вахш и об орошении пустующих земель.

Можно сделать вывод, что правительство СССР уделяло особое внимание развитию столь молодой республики. Таким образом, Вахшская долина стала одним из крупнейших агропромышленных регионов Республики Таджикистан.

Ключевые слова: Река, Вахш, конференция, ирригация, Республика Таджикистан, земля,

гидроэнергетика, правительство, промышленность, Амударья, Каратаг, Гиссар, А. Е. Ферсман, Б. П. Вайнберг, К. П. Горбунов, Н. В. Криленко, А. И. Эстрина, Е. О. Погребитский, Д. И. Шербаков, Н. А. Караулов, Н. А. Швембергер, хлопковое поле.

EMERGENCE OF THE VAKHSH AND GISSAR INDUSTRIAL AND AGRICULTURAL REGIONS

In this article, the author relies on the results and experiments carried out in various areas of the Vakhsh valley on its favorable climatic conditions based on the data of such Russian scientists as F. Artemov, A. E. Fersman, B. P. Weinberg, K. P. Gorbunov, N. V. Krilenko, A. I. Estrina for the development of the study and cultivation of fine-staple Egyptian cotton in the Tajik SSR. In this regard, it was concluded that by 1929 the process of modernization of the national economy was completed in Tajikistan, and its main economic sector, based on agricultural production, was determined. At the end of the first five-year plan, it became necessary to determine the main directions of the socio-economic development of Tajikistan in the main sectors of its economy. The first stage of the construction of the Vakhsh irrigation canal was completed and the development of the Vakhsh valley intended for the production of Egyptian cotton began. Therefore, in April 1933, on the initiative of the Council of Ministers of the Tajik SSR, the first scientific conference was held in Leningrad. The conference was attended by all prominent scientists of the RSFSR who took part in the field and search teams of Tajikistan, each of which provided information about underground resources, the large hydropower potential of the Vakhsh River and irrigation of vacant lands.

It can be concluded that the government of the USSR paid special attention to the development ofsuch a young republic. Thus, the Vakhsh Valley has become one of the largest agro-industrial regions of the Republic of Tajikistan.

Key words: River, Vakhsh, conference, irrigation, Republic of Tajikistan, land, hydropower, government, industry, Amu Darya, Karatag, Gissar, A. E. Fersman, B. P. Weinberg, K. P. Gorbunov, N. V. Krilenko, A I. Estrina, E. O. Pogrebitsky, D. I. Sherbakov, N. A. Karaulov, N. A. Shvemberg, cotton field.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Мусоев Алишер Корабоевич, муаллими калони кафедраи методикам таълими таърих ва ууцуци факултети таърихи ДДОТ ба номи Садриддин Айни.

Сведения об авторе:

Мусоев Алишер Цорабоевич, старший преподаватель кафедра методики преподавания истории и права исторического факультета ТГПУ имени Садриддина Айни.

Information about the author:

Musoev Aliher Qaraboevich, Senior Lecturer, Department of Methods of Teaching History and Law, Faculty of History, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.