Научная статья на тему 'АЗ ТАЪРИХИ ОМӮЗИШИ ТОПОНИМИКАИ ТАЪРИХӢ - ҶУҒРОФӢ ДАР ТОҶИКИСТОН'

АЗ ТАЪРИХИ ОМӮЗИШИ ТОПОНИМИКАИ ТАЪРИХӢ - ҶУҒРОФӢ ДАР ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
124
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВАТАН / НОҲИЯ / КУЛ / ғОР / ТЕППА / ДАРЁ / ДЕҲА / КӯЧА / ХИЁБОН ВА ғ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сафаров Саймаҳмуд Қувватович

Дар шароити муосир донистан ва аз худ намудани номи маҳал, кӯча, ноҳия, шаҳр, давлат, кӯҳҳо, дарёҳо муҳим мебошад, зеро ки дар таърихи инсоният номгузории дилхоҳ минтақа худ аз худ пайдо нашудааст. Дар зери ҳар як номи маҳал як розе ниҳон аст. Дар кишвари мо қисми зиёди топонимҳо - номҳои ҷуғрофӣ, аз нигоҳи таърих ва ҳам забонӣ то ҳол пурра омӯхта нашуданд. Мақсади мақола. Барои ҳар як фарде, ки дар ҷумҳурӣ зиндагӣ мекунад ҳатмист, ки ҳадди ақал топоними зодгоҳашро донад. Албатта барои шахсоне, ки топоними маҳалли худро донистан хоҳанд бе омӯзиши илми топонимика коре карда наметавонанд. Натиҷаи тадқиқот нишон медиҳад, ки ҳар як илм дар зери таъсири талаботи амалия ба вуҷуд меояд ва инкишоф меёбад. Топонимия аз корбурди оддии рӯзмарра ҷудо будани худро ба як бахши махсуси дониш, пеш аз ҳама, аз ниёзҳои амалии география вобаста аст. Яъне, дар тавъам будани география бо топонимика ягон ҷои шубҳа нест, зеро ки аввалин сайёҳон ба ҷойҳои кашфношуда мерафтанд, пас аз кашф кардан ҳатман номи он минтақаро бо исми хеш мегузоштанд. Албатта ҷуғрофидонҳо номи ҳама гуна мавзеъҳои кашфшударо ба илми топонимика ворид кардаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF THE STUDY OF HISTORICAL AND GEOGRAPHICAL TOPONYMICS OF TAJIKISTAN

In modern conditions, it is necessary to know and master the name of the area, street, district, city, state, mountains, rivers. Since in the history of mankind, the assignment of the name of the desired region did not happen by itself. Under each name of the area lies the secret that most of them have not been studied to this day, and if they had been studied, they would not have been clarified in depth. Purpose of the article. Every person living in the republic needs at least to know the toponymics of the place of birth. Of course, people who want to know the toponymics of their area will not be able to do anything without studying the science of toponymics. No matter how young the science of toponymics may be, in relation to the study of the name of one's locality, it is necessary to take up this new science. According to the recults of the study, it should be noted that toponymics scientists divided the science of toponymy into parts depending on the nature of the objects, that each of its parts has a special specificity of its study.

Текст научной работы на тему «АЗ ТАЪРИХИ ОМӮЗИШИ ТОПОНИМИКАИ ТАЪРИХӢ - ҶУҒРОФӢ ДАР ТОҶИКИСТОН»

ТДУ 9:801.311 (575.3 - 25) АЗ ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ТОПОНИМИКАИ ТАЪРИХЙ -ЧУГРО ФЙ ДАР ТО^ИКИСТОН

Сафаров С.К,.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Сарсухан. Лж^и тoпoнимшинocoни pyc вa точик бap oн aкидaaнд, ки дaвpaи pyшд вa тaшaккyли илми тoпoнимикa nac as Инкигоб и О irotóp яънe бa д aвpaи Xyкyмaти Шyp aвй p ocr мeoяд. Дap вoкeъ миллaти точик то тaшкилёб ии Xyкyмaти Шyp aвй мyтaхaccиcи ш^и тoпoнимикa нaдoшт. nac aB on ки Тoчикиcтoн бa x,aйaти Xyкyмaти Шypaвй шoмил гашт, oлимoни pyc, мaхcycaн тoпoнимшинocoн, бa rn^o oмaдaнд вa якчo 6o oлимoни чaвoни тoчикиcтoнй rapy ф aъoлияти хyдp o poчeъ бa тoпoнимикaи точик шypyъ кapдaнд. ^бил бa Kaíw acr, ки дap пeшpaфти илми тoпoнимикaи ^м pyc вa ^м точик cax.^M oлимoни дaвpoни Шypaвй Э.М.Мypзaeв, Л.Л.Хpoмoв, в.л.жучкин, А.В.Сyпepaнcкaя хeлe зиёд acт. Maxcyca^ тoпoнимшинoc Л.Л.Хpoмoв дoиp бa тoпoнимикaи вoдии Ягшб, Бoлooби Зapaфшoн вa !map минтaкax,oи шимoли Тoчикиcтoни Шyp aвй тaдкикoта,oи илмй - тошжимикй aнчoм дoдa, poчeъ б a x,ap як мaвзeъx,oи oн мaълyмoти nypKBvnviaTO илмй дoдaacт. TaAKiKo'^M бyнёдии мaзкyp «TonomDVttörn cyFдии Бoлooби Зapaфшoн», «Ta!KiKi тaъpихй - з aбoнии Яж>б вa Зapaфшoни Б oлo», «04epicx,o oид бa тотонимия вa миф oтoпoнимияи Тoчикиcтoн» бa xjIco6 мepaвaд.

^исмати асосй. Тoпoнимикa - as кaлимaи ююнии TOnoc - мaxaл, мaкoн, чoй вa oниймa юм шpифтa шyдa, як чузъи oнoмacтикa, ки тaъpиxи шapoиги mйдoиш, инкишoф, мaънoвy ^lynap^a вa мaкoни ингишopи шм^ри reoгpaфй (тoюнимxo) - po мeoмyзaд. Maчмyи юм^и чу^^ии ин ё oн мaxaл тоюними oн мeбoшaд[3, c.7].

Чй rynae ки aз ca^xo! бoлo мaълyм шуд тoпoнимикa илм дap 6op aи мaвзeъ, чoй вa нoм шpифтa шyдa, як киcмaти oнoмacтикa (яънe илм дap бopaи нoмшинocй) мeб oшaд. Ma^ бa вocигaи илми тoпoнимикa мo мeгaвoнeм тaъpиxи mйдoиши юми мaxaл, i^a, шaxp, шх,ия вa дигap мингaкaи xeшpo o^^e]. ^rarao oмyзиши юми мaxaл, дexa, шaxp бaлки oмyзиши юм^и ку^^, бaxpxo, дapëxo, icynxo, pysxo вa aмcoли rntxopo бa тaвpи вoкeй o^iy eм.

Maвpид бa зикp aCT, ки тoпoнимшинocoн илми тoпoнимикapo вoбacтa бa xycycияти oбъeктxo бa Khcivix.o чyдo кapдaнд, ки xap кaдoм aB киcмaтxoи oн як camn xoccи oмyзиши xyдpo дopaд. Дap ин 6op a нaзap мeaф кaнeм бa Энcиклoпeдияи coвeтии точик, ки чунин oвapдa шyдaacт:

«Бapoи ишopaи юми мax,aлx,oи кaлoн истишхи «Maкpoтoюним» (мaкpo - кaлoн) бapoи юми мaxaлxoи xypд «Mикpoтoпoним» (мищю - xypд) -po иcтифoдa мeбapaнд. Тoпoнимикa бa чузъ^и дигap гиф oнимикa (илмecт oид бa oбъeкгxoи тaбий вa cyнъии o6), кocмoнимикa (илмecт, ки oид бa юми ч^мк^и ocмoнй), oйкoнимикa (илмecт, oi^ бa юми мaxaлxoи axoлинишин), op^im^^mca (илмecт, oид бa юми yKcypxoi peлeфи pyirn зaмин), ypбaнoмикa (илмecт, oид бa юми чyзъxoи гуюгуни шaxp) вa Faйpa тaкcим мeшaвaд» [9, c.384].

A нaвиштaxoи бoлo бap мeoяд, ки илми тoюнимикa мaxцyд нaбyдa, бaлки мaвчyд ora вaceъpo дap бap мeшpaд. Maxcyca^ ^^a^i^® тoюнимикapo бa ду шoxaи aзим мaкpoтoюнимия вa микpoтoюнимия чyдo кapдaaнд. Boбacта бa бyзypши oбъeктxo, ду кaбaти acocии тoюнимxo мaвчyдaнд:

1.Ma^p oтoюнимия - юмгуи oбъeкта,oи бузурги тaбий ё oбъeкта,oe, ки aз чoниби инcoният coxтa шyдaaнд, итrax,oдияx,oи cиëcй - мaъмypй вa f;

2.Mикpoтoюнимия - юмк^и инфиpoдй кyнoнидaшyдaи oбъeкта,oи xypди чyFpoфй, xycycitfnxoi лaндшaфти мaxaл (чaнгaлз opxo, дaштxo, мaйдoнxo вa Faйpa) [4, c.7].

A гyфтax,oи бoлo бap мeoяд, ки мaкpoтoюнимия (мaкpo - кaлoн) юмгуи oбъeктxoи бyзypш ЧyFpoфй вa coxтopи onxopo мутгахид мecoзaд. Инчунин, мaкpoтoюнимия acocaн oмyзиши юм^и шaxpxoи бyзypгpo дap acocи capчaшмaxoи мyътaмaд мyaйян нaмyдa, бopи нaxycт дap кaдoм capчaшмaи тaъpиxй зикp шyдaни o^ caбaби нoмгyзopй вa дap paвaндxoи тaъpиxй ивaз шyдaни шмф o мeoмyзaд. Инчунин aз як з aбoн бa зaбoни диrap гyзaштaни o^ мaълyмoт мeдиxaд.

Mикpoтoюнимия (микpo - xypд) бoшaд, acocaн бapoи oмyзиши oбъeкта,oи xypд мeбoшaд. Бa aкидaи тoюнимшинocи pyc A.B. Cynep aнcкaя микpoтoюнимxo - ин юм^и инф иpoдии мaвзeъxoи тaбиaтaн вa ё бa тавpи еунъй бa вучуд oмaдa, ки мaъмyлaн aлoмaт вa xycycitfnxoi onxopo иныгах; мeнaмoянд. Mикpoтoюнимx,o дaлeли як зaбoн вa мaxcyли эчoдиëги як xanK acт. Тaбдили axoлй мeтaвoнaд бa тaбдили oммaвии микpoтoюнимxo oвapдa pacoнaд. Бинoaн, микpoтoюнимx,o киcми ниcбaтaн бeштap дap xapaкaтбyд a вa caйëpи тoюнимxopo тaшкил мeдиxaнд [2, c.48].

Maвpид бa зшф aCT, ки илми тoюнимикa 6o ил^к^и зaбoншинocй, тaъpиx, этнoгpaфия, aнтpoюлoгия вa reorp aф ия aлoкaмaндй дoштa, 6o ^м тaвъaмaнд.

Бa aкидaи oлими шинoxтa, тoюнимшинoc Хpoмoв A.Л. илми тoюнимикa чaвoн бyдa, нимaи дуюми acpи XIX б a caф и iirnvixo вopид шyдaacт [6, c.7].

X,aминтaвp, oxicra - oxjicra илми тoюнимикa pyшд кapдa, дap дaвpaи xyкyмaти Руотаи юдшoxй низ тaвaччyxи oлимoн б ap oи oмyзиши илми чaдид зиёд шуд aн rnp ифт. Haтaнxo дap РУотаи rey^oxH, бaлки дap дигap дaвлaтxoи кигъaи Apyno низ б a oмyзиш и илми тoюнимикa ]ap ok зox,иp мeкapдaнд. Тoюнимшинocи мaъpyфи pyc B.A.Жyчкeвич дoиp бa тaшaккyл вa naxншaвии илми тoюнимикa дap дaвлaтxoи китъaи Apyno мeнaвиcaд, ки aз oxиpи acp и XIX тaвaччyx бa тoюнимикa вoбacтa бa тaлaбoти гpaммaтикaи aмaлй вa мaxcycaн xapитaшинocй якбopa зиёд шуд. Оид бa тоюнимия acapxoi ]axcyc тaълиф шyдaнд, чaмъиятxoи oмyзиши юмк^и чyFpoфй, кoмиccияxo тaшкил шyдaнд. Macaлaн, д ap ИMA Бюp oи ю^кси чyFpoфй ^нуз coли 1890 тaъcиc дoдa шуд. Дap Аглия бoшaд, coли 1923 [3, c.8].

Рoчeъ бa rapxoi илмию тaдкикoтй - тоюнимикии Pyc ияи rey^ox^ B.A.Жyчкeвич мeнaвиcaд, ки дap Pycira тaдкикoти тoюнимикиpo нaмoяндaшни ил^к^и тaъpиx, ЧyFpoф ия вa ф итюгия ai^o] мeдoдaнд. Дap кaтopи aввaлин тaдкикoтчиëни тoюнимикaи pyc aкaдeмик, A.M.Шeгpeн (1794 -1855), ]]yapp üx вa этнoгpaф и мaъpyф H.И.Haдeждин (1804 - 1856) cax]i apз aндa дopaнд. Coли 1847 дap нaзди ^мытяти чу^> oф ии Pycira кoмиccияи мaxcycoид б a oмyзиши иcтилoxoти чyFp oфй тaъcиc дoд a шуд. Дap дaвoми arnxoi 1850 - 1885 чaмъияти «ЛyFaти чyFpoфй - cтaтиcтикии Pycira» - и mнччилдaи П.П.С eмeнoв - Тян Шaнcкиp o тaйëp вa aз чoп бapoвapд [3, c.9].

Дap oxipi acpi XIX ф aKOTörrn nyp ca]ap и ^мыитати ^c^op oни зaбoн вa aдaбиëти pyc (1811 -1930) буд, ки як зyмpa rapxoi мухимми илмй - тaдкикoтй p oчeъ бa минтaкaxoи гуюгуни Pycira a^o] дoд a шyдaнд. A чумм^ мacъaлaxoи з иёд e nepo^i^i тoюнимикa вa мyшкилoгxoи чoйдoштaи

oн xa^ny фacл кapдa шуд. Maxcycarn дap тoпoнимикa caxми aкaдeмик В.В.Рaдлoв (1837 - 1918), aкaдeмик А.И.Сoбoлeвcкий (1856 - 1929) бap a^no дидa мeшaвaд. Инчунин д ap шли 1873 «Очepкx,oи г г ъ х » - Н.П.Б ш ш , к x ч F й - ъ х

Р ъл x .

Мaвpид бa зшф aCT, ки тoпoнимшинocи pyc ВАЖуч^вич oмyзиши илми тoпoнимикapo бa ce дaвpa тaкcим кapдaacт. 1) coлxoи 1917 - 1945 2), 1945 - 1964 3) мapxилaи xoзиp a aa coли 1965 то имpyз [3,10]. Дap дaвp aи aввaл acapxoи минтaкaвиp o бa тoпoнимикa мyaйян д ap дaвpaи дуюм бoшaд pyшд и acapxoи тошжимикй вa дap дaвpaи ceю м бoшaд мapxaлaи xoзиp a 6o тaдкикoти nyp caмapтapин ф apK мeкyнaд.

Т к к г Л.Л.Х «О х x х п э й

Мoвapoyннaxpи acpxoи IX - XlI», ки бa oмyзиши тотонимияи тaъpихии Оcиёи Миёнa бaхшидa шyдaacт, !ap кopи oмyзиш бappacии тотонимияи тaъpихии xyдyди чyмxypй низ axaмияти зиёд . У ч п Л.Л.Х x x л й ч ш :

«О ъ л п М x», «Х п

микpoтoпoнимияи Ягшб», «Hoмxoи xyprä !ap микpoтoпoнимияи Ягшб», «Бaъзe мacъaлaxoи тaдкикoти тотонимии Тoчикиcтoн», «Тaдкики тaъpихй - зaбoни ЯFнoб вa Зapaфшoни Бoлo», «З aбoни ЯFнoбй», «Лpхaизмxoи яFнoбй дap нoмxoи тотонимй», «Ma^p oTOnomDvirom точикии вoдии З ш Б л », «Д п й x О ё М ё », «Т п F

Б л З ш », «О x п п Т ч », «О

хycycияrx,oи coхтopии тотонимияи эpoнй дap Moвapoyннaxp дap дaвpaи acpxoи IX - XII», «Т п й ш x Т ч », «О ъ л п

Macnox», «Омузиши нoмxoи чyFpoфии Тoчикиcтoн !ap Иrтиxoди Шypaвй вa xopii^a», «Микэ oтoпoнимияи точикии вoдии З apaфшoни Бoлo вa Ягшб», «ХАтат вa вaзиф axoи тaдкикorx,oи тотонимй !ap Тoчикиcтoн», «Mикpoтoпoнимия xaмчyн capчaшмaи coхтaни диaлeктoлoгияи

ъ х x х ». Л ч л , y х «Ч x x к л » х x yx

MyF чунин гyфтaaт: «Дacrхarx,oe, ки aE ь^и MyF ёфт шyдaaнд, мaнбaи aE xaмa жад^и acpи XIII шмид. 3epo ки !ap oн з иёдa a8 60 шмгуи тoпoнимxoи минтaкaи Сугд вa Иcтapaвшaн д apч ёфтaaнд. Б apтapиaш д ap orn aCT, ки нoмxoи чoйxoи axoлинишин вa витаят^ д apч rap! иaaнд» [5, c.102]. Дap бapoбapи ин, дap тaйёp нaмyд arni кaдpxoи бaлaндихтиcocи тошжимикй caxми бopиз гуз oштaacт.

Maвpид бa зи^ aCT, ки пpoфeccop Л.Л.Хpoмoв «Авecто:»- po capчaшмaи acocй бapoи м^йян кapдaни мaвзeъxoи чyFpoф ии Ошёи Mиёнa бa кaлaм д oдaacт. Чушнчи дap китoби худ «Чaxopд ax

к л » ; « х ё х к ъх x , x

тотонимикии мapбyт бa дaвpaxoи кaдим вa acpимиёнaгии Оcиёи Mjiërnapo шpифтa мeтaвoнeм. ^aдимrapини obxo «^ecTO» мaчмyaи мaтнxoи кaдимии динй вa acoтиpии Faйpиэpoнй aCT, ки к к x к x VIII - VII лл к . Д «Л » п г

тoпoнимикaи кaдимии Оcиёи Mиёнa вa як KaTOp нoxияxoи xaмcoя зикp ёфтaacт. Кдоми зиёди тoпoнимxo дap «^шт^)» вa «Видeвдaт» мaвчyдaнд. Дap инч) нoмxoи вилoяrx,o, кyxxo, кaтopкyxxo, дapёxo вa bcynxo зикp ёфтaaнд» [5, c. 101].

Дap mйpaвй a8 ин oлим, a8 точишн Дoдхyдoeв Р. дoиp бa тoпoнимxoи минта^и Пoмиp Fapбй кopxoи илмй - тaдкикoтй aнчoм дoдa, бapoи вoзex нaмyдaни чaндин нoмxoи дap зepи cиpy acpop нуку^та хизмarx,oи шoён кapдaacт, ки ^били зшф xacrai^ Лз чyмлa, бa кaлaми ин дoнишмaнд

x ё г : «М п П », «О п П

Fap бй», «Шapxи xyдyдй - тaъp ихии миф oтoпoнимияи Пoмиp», «Эшмoлoгияxoи пoмиpй», «О ид бa тaxлили ceмaнтикии микpoтoпoнимияи Пм^ », «Mикpoтoпoнимияи Пoмиp », «Гулили лингвистии миф oтoпoнимияи Пoмиp ^ap acocи мaвoди гypyxи зaбoнxoи шугшнй - язFyлoмй)», «Иcтилoxoти

й ъ й п П », «С х ъ л х

«^ox^^a» - и Фиpдaвcй». X,aмaи ин кopxoи илмй - тaдкикoтии кapдaи пpoфeccop Дoдихyдoeв Р. capчaшмaи мук,им бa шyмop paфтa, зappae бoшaд xaм дap pyшд вa Faнй гapдидaни мaвoди тотонимии тoпoнимикaи точик caxми apз aндa мeгyз opaд.

Рoчeъ бa минтaкaи В at^y Дapвoз кopxoи илмй - тaдкикoтй a8 чoниби Оф apид aeв Н. Анчoм дoдa шyдaacт, Ллимй Чyмъaхoн дap китoби худ «Тoпoнимикa» oвapдaacт, ки «Ea тaдкикy тaxлили миф oтoпoнимияи нaвoxии Batí^y Дapв oз тaдкикoти бa atí^^ p acoнидaи Н.О фap идaeв (1984) бaхшидa шyдaacт вa дap кopи oмyзишy тaxлили мaвoди тотонимии киcмaти чaнyбy шapкии чyмxypй мycoидaт мeнaoяд. Бaъдaн a8 чoниби y ин тaдкикoт дap шaкли мoнoгpaфияи aлoxидa (1991) бa нaшp pac^^cf'.^, c.33]

Дoиp бa тoпoнимикaи киcмaти чaнyби Тoчикиcтoн caxми тoпoнимшинoc Ллимй Чyмъaхoн нaзappac acт. Maвcyф чaндин мaвoдxoи мстодй - таълимй дoиp бa тoпoнимикaи Xaxnorn Кутоб, Хoвaлинг вa дигap минтaкaxoи чaнyби Тoчикиcтoн pyи чoп oвapдa, дacтpacи хoнaндaшн ш xaвoдopoни илми тoпoнимикa гapдoндaacт. Лз чумл дap coли 1995 дacтypи мeтoдй - тaълимии хyдpo 6o юми «Тoпoнимикa» a8 чoп бapoвapд, ки дap oн дoиp б a мaфxyми тoпoнимикa, кимт^и

o^ тaъpиxи тaшaккyли тonoнимикaи точик, вaзиф axoi acocii илми тonoнимикa вa мeтoдxoи acocii oмyзиши илми тoпoнимикa мaълyмoти nypкиммaти илмй дoдaacт.

Poчeъ б a тonoнимикaи минтaкaи вoдии ^apoтeшн бeштap cax]i Иcмoилoв Ш. вa Шoд иeв M. нaзappac acт. Иcмoилoв Ш. бoшaд китоби xyдpo 6o юми «Haзape бa вoжaxoи чyFpoфй» интишop нaмyдa, дap oн дoиp бa мaфxyми тoпoнимикa, тaъpиxи naйдoиши тonoнимикa, oлимoни coxai тonoнимикa вa тonoнимxoи минтaкaи вoд ии ^apoтeгин мaълyмoт дoдaacт.

Чи тaвpe зикф шуд Ллимй Чyмъaxoн дap бopaи тоюними киcмaти чaнyби Тoчикиcтoн (яънe вилoяти Xarao^ rapxoi зиёди илмй aнчoм дoдa, мaxcycaн дap бopaи киcмa^x,oи acocii илми тoпoнимикa мaълyмoт дoд aacт. Ace aз киcмaтxoи acocii илми тoпoнимикa, oнoмacтикa мeбoшaд.

Ч x л x л , n л ч ш x , л

биcëp фappox aCT. Гapчaндe, ки oлимoн ин nrnvipo бa ду шoxaи aзим мaкpoтoпoнимия вa микф oтonoнимия чуд o кapдa бoшaнд xa], вaлe o! дap нaвбaти xyд бoз бa зepшoxaxoи гуюгун чуд o мeшaвaд. Ин нaвбaт бoшaд дoиp бa з epшoxaxoи oн мaълyмoт xoxe] дoд. Яте aз чунин зepшoxaи oн гидpoнимикa мeбoшaд. Тonoнимшинocи мaшxypи pyc A.B.Cynepaнcкaя дoиp бa гидpoнимикa чунин мeнaвиcaд, ки гиф oнимикa - юми дypycти xa]a гута oбeктxoи oбй aCT, aз чумга дapë, кул, бaxp, дapë вa чox мeбoшaд.[2, c .174]

Бa aKuai A.B.Cynepaнcкaя гидpoнимикa тaъpиxи нoмгyзopии oбaнбopxo, кyлxo, дapëxo ш чoxxopo мeoмyзaд. Aлaлxycyc, мaз мун вa мyxтaвoи нoмxoи o nxop o бa тaвp и вaceъ вoзex мeнaмoяд.

^темти дигapи илми тoпoнимикa, ки юми чиpмxoи ocмoниpo мeoмyзaд кocмoнимикa мeбoшaд. Ин киcмaти илми тoюнимикa poчeъ бa нoмгyзopии cirropaxo вa caмги xapaкaти onxo ъл x . A , л n л ч л к г й

Дopaд.

Дигap киcмaти илми тoюнимикa ин oйкoнимикa мeбoшaд, ки дoиp бa oмyзиши юми мaxaлxoи axoлинишин мaълyмoт мeдиxaд. Дap ин чoдa тoюнимшинocи мaшxypи pyc Э.M.Mypзaeв чунин г ш , - x x x лл , ч л ш x , x , x , x ч гй, ш x ,

xaвлии aлoxидa вa xoнa мeб oшaд.[7, c.24]

С aмги дигapи илми тoюнимикa ин op oнимикa aCT, ки owiy иши yнcypxoи peлeф и pyi з aминp o мeoмyзaд. Тoюнимшинocи pyc Э.M.Mypзaeв дoиp бa ин caмги тoюнимикa чунин ибpoзи нaзap мeкyнaд:

«Оpoним - юми xoci чyFpoфии кyxxo, тeппaxo, nymaxo, кoвoкиxoи бaйни кyxxo, дapaxo вa г шё г й ш . A к ё x yx к yxx г

кapдa мeшaвaд» [7, c.25]

Б a aKuai Э.M.Mypз aeв naйдoиш, мaфxyм, мaз муни юми кyxxo, тennaxo, nyштaxo, кoвoкиxoи yxx , x к n y . M y x к ,

x yxx , nn x , n ш x , x yxx x x Т ч

]o oNiy^a нaшyдaaнд. Чиxeлe ки дap caтpxoи бoлo Kaíw нaмyдa бyдeм ягон юми мaвзeъ xyд aз xyд naí^o нaшyдaacт. Ягон caбaбe дoштaacт ё бa xorapi race вa ё чиз e нoмгyзopй шyдaacт.

^темти диrapи илми тoюнимикa, ки юми чyзъxoи гуюгуни шaxppo мeoмyзaд ypбaнoмикa юм дop a!. Б a aKiwai oлими тoюнимшинocи pyc A.B.Cynepaнcкaя yp бaнoмикa - юми xoci xa]a гyнa oбъeкти чyFpoфии дoxилишaxpй ^ap wiyKoica бa wiyaccica, кopxoнa), aз чyмлa aromiwixo, год oнимxo, эpгoтoюнимxo, тp aктoти дoxилишaxpй мeб oшaд. [2, c.175]

Б инoбap тaxлили A.B.Cynepaнcкaя ypбaнoмикa xaмчyн як бaxши тoюнимикa тaнxo бapoи oмyзиши oбъeктxoи дoxили шaxpй, aлaлxycyc кopxoнaxo, wiyaccicaxo вa дигap mmooixoM дoxилишaxpиp o мeoмyзaд.

Тoюнимикa arcapi нoмxoи xycycitfnx,oi лaxчaвy гyишxoи то pyзropи xoз ipa oмaдa нapacидapo инъикoc мeкyнaд. Яъте arcapi нoмxoи мaвзeъxoи чyFpoфй бинoбap caбaби xoдиcaxoи гyнoгyни тaъpиxй, ивaз шуд ami ф op мaтcияxoи чaмъиятй, б a capi кyдpaт oмaдaни шoxoни нaв вa aмcoли инщ) нoмxoи мaвзeъxo низ ивaз шyдaaнд. Baлe, вaзифaи чoнии тoюнимшинocoн низ дap xaмин aCT, ки xap як нoмxoи чyFpoфиpo бинoбap caбaби дaвpa бa дaвpa ивaз шyдaни юми мaвзeъ вa ]aKcany xaдaф и ивaз шyдaни oнpo бa тap ики aмикию кoнкp етй мyaйян нaмoянд.

В oбacтa бa oмyзиши нoмxoи чyFpoфй arcap oлимoни тoюнимшинocoн бap oн aкидaaнд, теш aз

oœ, ки д ifflxox юми мaвзeъи чyFpoфй oмyxтa мeшaвaд, мaвoди чaмъoвapишyдaи тоюнимй aкaлaн бoяд бa мacъaлaxo вa вaз ифaxoи тешб инишyдaи з ep чaвoбгy бoшaд: 1) юми мaвзeъ ^exa, д apë, xara вa f.), 2) юми мaвзeъи чyFpoфй 6o нaзapдoшти шaкли xoзиpaи o^ 3) oë мaвзeъ юми дигap низ дopaд, ки 6o юми acorä бapoбap иcтифoдa шaвaд вa ё дap ^ama ягон юми дж^з дoшт?, 4) aз кaдoм зaмoн ин юм мaълyм acт?, 5) oë дap мacoфaи нaздик бa мaвзeъ чунин нoмxoи дигap низ xacтaнд?, 6) axoлии мaxaллй ин rnMp o чй гyнa шapx мeд иxaд?, 7) oë ин гута шapxи мaънй 6o д aлeлxo coбит мeшaвaд?[1, c.31]

Тoюнимшинocoн б ap oн aкидaaнд, ки 6apoi тaxлил, тaф cip, мaънo, caнaи нoмгyзop й, aз тай то кaй б o ин юм мaълyм бyдaни мaвз e^ ca6a6i нoмгyзopй, ca6 a6 и ивaз шyдaни юми мaвзeъ, кaлимa

ба кадом забои тааллук дор ад, оё ба ин калима монанд дар атроф и мавзеъи номгуз оришуда хаст ё не?, ахолии мавзеъ доир ба ин калима чиро медонанд, ратман ба назар гирифта шавад. Бидуни калимахои дар боло зикр гардида таджики д илхох топоним кобили кабул нест. Аз ин ру, барои хар як топонимшинос шарт ва з арур аст, ки пеш аз оне, ки ба тадкики дилхох мавзеъ шуруъ мекунад, шартхои дар боло зикргардидаро дар мадди аввал гузор ад.

Худи топонимика асосан чунин масъалахоро дар бар мегирад: 1) маъриф атй, 2) тар биявй -гоявй, 3) вазиф ахои номгуз орй ва аз нав номгуз орй, 4) вазиф ахо ва таъйиноти он, 5) имлои дурусти номхо, интиколи онхо аз як забон ба забони дигар.[1, с.32]

Хулоса.Топонимшиносон б ар он акидаанд, ки барои тахлил, тафсир, маъно, санаи номгузорй, аз ъл ъ, г й, ш ъ,

л лл к , ё л ъ г ш

хаст ё не?, ахолии мавзеъ доир ба ин калима чиро мед онанд, хатман ба наз ар гирифта шавад. Б идуни калимахои дар боло зикр гардида тадкики д илхох, топоним кобили кабул нест. А ин ру, бар ои хар як топонимшинос шарт ва з арур аст, ки пеш аз оне, ки ба тадкики дилхох мавзеъ шуруъ мекунад, шартхои дар боло зикргардидаро дар мадди аввал гузор ад.

Ба акидаи топонимшиноси точик Алимй Чумъахон топонимика аз таълимотхои маърифатй, тарбиявй, гоявй, вазифахои номгузорй, аз нав ногуз орй, имлои дурусти номхо ва интиколи онхо аз як забон ба забони дигар, ибор ат аст.

АДАБИЁТ

1. Алимй Ч,. Топонимика. Душанбе: Ирфон, 1995. - 51 с .

2. АВ.Суперанская. Что такое топонимика? Москва: Наук, 1985. - 182 с.

3. В.АЖучкевич. Общая топонимика. Минск: Вышэйшая школа, 1980. - 286 с

4. Собиров М., Fалатов X,, Содиков Ш., Мусоев Д. Топонимика. Душанбе: Эр - граф, 2018. - 100 с .

5. Хромов А.Л. Чахордах макола Душанбе : Ирфон, 2010. - 173 с.

6. Хромов А.Л. Очерки по топнимии и микротопонимии Таджикистана. Душанбе : Ирфон, 1975. - 85 с.

7. Мурзаев Э.М. Очерки топонимики. Москва: Мысль, 1974. - 384 с.

8. Энсиклопедияи советии точик. Ч. 5. Душанбе, 1984. - 626 с.

9. Энсиклопедияи советии точик Ч. 7. Душанбе, 1988. - 646 с.

АЗ ТАЪРИХИ ОМУЗИШИ ТОПОНИМИКАИ ТАЪРИХЙ - ^УГРОФЙ

ДАР ТОЧДКИСТОН

Дар шароити муосир донистан ва аз худ намудани номи ма%ал, куча, но%ия, шщр, давлат, ку%%о, дарёно му%им мебошад, зеро ки дар таърихи инсоният номгузории дилхо% минтаца худ аз худ пайдо нашудааст. Дар зери %ар як номи ма%ал як розе нщон аст. Дар кишвари мо цисми зиёди топонищо - нощои цугрофй, аз ниго%и таърих ва %ам забони то %ол пурра омухта нашуданд.

Макради макола. Барои %ар як фарде, ки дар цумуй зиндагй мекунад %атмист, ки %адди ацал топоними зодгощшро донад. Албатта барои шахсоне, ки топоними мщалли худро донистан хощнд бе омузиши илми топонимика коре карда наметавонанд.

Натицаи тадщкрт нишон медихрд, ки %ар як илм дар зери таъсири талаботи амалия ба вуцуд меояд ва инкишоф меёбад. Топонимия аз корбурди оддии рузмарра цудо будани худро ба як бахши махсуси дониш, пеш аз %ама, аз ниёз%ои амалии география вобаста аст. Яъне, дар тавъам будани география бо топонимика ягон цои шуб%а нест, зеро ки аввалин сайёзрн ба цощои кашфношуда мерафтанд, пас аз кашф кардан %атман номи он минтацаро бо исми хеш мегузоштанд. Албатта цугрофидонуо номи %ама гуна мавзещои кашфшударо ба илми топонимика ворид кардаанд.

Калидвожахо: топонимика, макротопонимика, микротопонимика, ойконимика, оргонимика, урбаномика, гидронимика, ватан, но%ия, кул, гор, теппа, дарё, дещ куча, хиёбон ва г.

ИЗ ИСТОРИИ ИЗУЧЕНИЯ ИСТОРИКО - ГЕОГРАФИЧЕСКОЙ ТОПОНИМИКИ ТАДЖИКИСТАНА

В современных условиях необходимо знать и осваивать название местности, улицы, района, города, государства, гор, рек. Так как в истории человечества присвоение названия нужного региона не сложилось само собой. Под каждым названием местности кроется тайна, что большинство из них не изучены до сегодняшнего дня, а если бы и были изучены, то не были бы выяснены глубоко.

Цель статьи. Каждому человеку, проживающему в республике, необходимо как минимум знать топонимику места рождения. Конечно, люди, желающие знать топонимику своей местности, ничего не смогут сделать без изучения науки топонимики. Как бы ни была молода наука о топонимики, в отношении изучения названия своей местности необходимо браться за эту новую науку.

По результатам исследования, следует отметить, что ученые-топонимисты делили науку о топонимике на части в зависимости от характера объектов, что каждая из ее частей имеет особую специфику своего изучения.

Ключевые слова: топонимика, макротопонимика, микротопонимика, ойконимика, космонимика, оргонимика, урбаномика, гидронимика, страна, регион, гора, озеро, пещера, холм, холмистая степь, водоём, река, село, улица, проспект и т.д

FROM THE HISTORY OF THE STUDY OF HISTORICAL AND GEOGRAPHICAL

TOPONYMICS OF TAJIKISTAN

In modern conditions, it is necessary to know and master the name of the area, street, district, city, state, mountains, rivers. Since in the history of mankind, the assignment of the name of the desired region did not happen by itself. Under each name of the area lies the secret that most of them have not been studied to this day, and if they had been studied, they would not have been clarified in depth.

Purpose of the article. Every person living in the republic needs at least to know the toponymics of the place of birth. Of course, people who want to know the toponymics of their area will not be able to do anything without studying the science of toponymics. No matter how young the science of toponymics may be, in relation to the study of the name of one's locality, it is necessary to take up this new science.

According to the recults of the study, it should be noted that toponymics scientists divided the science of toponymy into parts depending on the nature of the objects, that each of its parts has a special specificity of its study.

Key words: toponymics, macrotoponymics, microtoponymics, oikonymics, cosmonymics, orgonymics, urbanomic, hydronymics, country, region, mountain, lake, cave, hill, hilly steppe, reservoir, river, village, street, avenue, etc.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Сафаров Саймахмуд Кувватович - докторанти (Phd) - и курси дуюми кафедраи таърихи халци тоцики Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй Тел: (+992) 988030352

Сведения об авторе:

Сафаров Саймахмуд Кувватович - докторант (Phd) 2 курса кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени. С. Айни. Тел: (+992) 988030352

About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Safarov Saimahmud Quvvatovich - doctoral student (Phd) 2nd year of the Department of the History of the Tajik people, Tajik state pedagogical university named after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 988030352

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.