Научная статья на тему 'ШАРҲИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ДАР САРЧАШМАҲОИ ЗАБОНШИНОСӢ'

ШАРҲИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ДАР САРЧАШМАҲОИ ЗАБОНШИНОСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
40
163
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТИЛОҲШИНОСОН / ЗАБОНШИНОСОН / ТАСОДУФ / МАФҲУМ / ВИЖАГИҲО / ПАЖУҲИШ / БОЗСОЗӢ / СТАНДАРТИКУНОНӢ / ИСТИЛОҲГУЗИНӢ / ТАҲАВВУЛОТ / НИМВАНДҲО / МЕТАДИАЛЕКТҲО / ФАРОЗАБОНӢ / ТЕРМИНОГРАФИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ҷӯрақулов Бозоралӣ Раҳмоналиевич

Дар мақолаи мазкур сухан роҷиби масъалаҳои истилоҳ ва истилоҳшиносӣ дар забони адабии ҳозираи тоҷик ва истилоҳоти забони англисӣ мавриди пажуҳиш қарор гирифтааст. Бояд, қайд намоем, ки асосан сухан доираи омӯзиши истилоҳ ва истилоҳгузини мавриди таҳқиқ баррасӣ гардидааст. Мафҳумҳои илмӣ, тавре ки маълум аст, ифодагари шаклҳои гуногуни зуҳурёбии тафаккури инсон буда, хусусиятҳои аслӣ, иртиботот ва робитаҳои ашё ва ҳодисаҳоро дар соҳаи муайяни дониш инъикос менамоянд. Дар натиҷаи инъикоси вазъияти илмӣ ва иҷтимоию фарҳангии зудтағйирёбанда, дар ҳоли ҳозир ташаккули низомҳои истилоҳоти бахшҳои зиёди дониши илмӣ, махсусан байнифаннӣ ва ба таври фаъол идома дорад. Дар ин робита шумораи зиёди таҳқиқот дар бораи истилоҳот ва терминография ба вуҷуд меоянд. Бо ин ҳол, истилоҳоти забоншиносӣ ба сабабҳои зиёд ба таври фаъолона густариш меёбанд, ки миёни онҳо афзоиши шумораи фанҳои забоншиносӣ, ҷараёнҳо ва мактабҳо нақши муҳимро мебозанд. Аз ин рӯ, шумораи мафҳумҳо ва истилоҳоти марбути «педагогика» бо суръати зиёд афзоиш меёбад. Инчунин дар мақолаи мазкур зикр шудааст, ки масъалаи истилоҳ ва истилоҳшиносӣ яке аз вазифаҳои мубрами забоншиносӣ буда, дар таркиби назарияи забоншиносии умумӣ мавриди муҳокимаву таҳқиқ карор мегирад. Масъалаҳои марбут ба маънои забоншиносии «истилоҳ» ва «истилоҳшиносӣ» дар забоншиносии муқоисавӣ дертар дар охири асри ХIХ ибтидои асри ХХ пайдо шуд. Мафҳуми «истилоҳ» дар илм асосан дар аввалҳои асри ХХ ба вуҷуд омадааст. Аввалин тавзеҳи калимаи «истилоҳ» дар «Энциклопедический словарь» Ф.А. Брокгауза ва И.А. Ефрона зикр шудааст. Таҳқиқи истилоҳшиносон на танҳо истилоҳоти алоҳидаро таҳлил менамояд, балки ба масъалаи коркарди умумии истилоҳотшиносӣ дахл дорад. Таваҷҷӯҳи забоншиносон ба масъалаи истилоҳот тасодуфӣ набуда, ба сохтори назарии истилоҳотшиносӣ, ҳамчунин талаботи амалии истилоҳ мебошад. Яке аз масъалаи муҳими назария истилоҳшиносӣ ин муайян намудани истилоҳ аст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF TERMS IN THE DICTIONARY OF THE MODERN TAJIK LITERARY LANGUAGE

This article deals the issues with piace of term in the modern lexical sistem of Tajik and literary language. It should be noted that, this is mainly a subject of study of terminology and studied terminology. Scientific concepts, as you know, represent various forms of manifestation of human thinking and reflect the initial characteristics, connections and connections of objects and events in a particular field of knowledge. As a result of the reflection of the rapidly changing scientific, social and cultural situation, terminological systems are actively being formed for many sectors of scientific knowledge, especially interdisciplinary. In this regard, a large number of studies on terminology and terminology appear. However, linguistic terminology is actively developing for many reasons, among which the increase in the number of linguistic disciplines, processes and schools plays an important role. Therefore, the number of concepts and terms related to «pedagogy» is growing rapidly...This article deals the issues with piace of term in the modern lexical sistem of Tajik and literary language. It should be noted that, this is mainly a subject of study of terminology and studied terminology. Scientific concepts, as you know, represent various forms of manifestation of human thinking and reflect the initial characteristics, connections and connections of objects and events in a particular field of knowledge. As a result of the reflection of the rapidly changing scientific, social and cultural situation, terminological systems are actively being formed for many sectors of scientific knowledge, especially interdisciplinary. In this regard, a large number of studies on terminology and terminology appear. However, linguistic terminology is actively developing for many reasons, among which the increase in the number of linguistic disciplines, processes and schools plays an important role. Therefore, the number of concepts and terms related to «pedagogy» is growing rapidly. Also in this article is noted that, the issue of termin and terminology is one of the most important tasks of linguistics and in the theory of the general linguistics composition is discussed and studied. Problems related to the meaning of «terminology» and «terminology» in comparative linguistics arose later, in the late nineteenth and early twentieth centuries. The concept of «term» in science arose mainly at the beginning of the twentieth century. The first explanation of the word «term» in the «Encyclopedic Dictionary» was given by F.A. Brockhaus and I.A. Efron is mentioned. The study of terminology is concerned not only with the analysis of individual terms, but also with the general development of terminology. The attention of linguists to the problem of terminology is not accidental, but to the theoretical structure of terminology, as well as to the practical requirements of terminology. One of the important issues in the theory of terminology is the definition of terminology.

Текст научной работы на тему «ШАРҲИ МАФҲУМИ ИСТИЛОҲ ДАР САРЧАШМАҲОИ ЗАБОНШИНОСӢ»

ШАРХД МАФХ,УМИ ИСТИЛО^ ДАР САРЧАШМА^ОИ ЗАБОНШИНОСЙ

Чуракулов Б. Р.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллоуи Рудаки

Сарсухан. Hcninox.am фаъoлияти oшx,oнaи иншн aCT, яънe инcoн мeтaвoнaд бeвocитa бa oн мyдoxилa кyнaд. Х^^фи acлии oн xapчи pacoтap, дaкиктap вa paвшaнтap бapoи aхли cox,a вa arap мaфхyм мapбyт бa ^ёти ичтимoй-cиёcй бoшaд, бapoи дoиpaи вaceътapи aхли чoмea, бaён кapдaни мaънoи мaфхyмхoи нaв acт. Хaнroмe ки дap чoмea чунин мaфхyмхo гайю мeшaвaнд вa инши^ бaд-oн бapмexypaнд, дap нaвбaти aввaл catíí мeкyнaнд дap зaбoни 4oprni xy! вoжa вa ё тapкибoтe naí^o кyнaнд, ки as чихaти мaънo шaбoхaт ё нaздикй бa orao дopaнд вa бapoи aхли ф a^ ё мapдyми бeштap oшнo бyдa, мeтaвoнaнд мaънoи мaфхyми нaвp o инъикoc нaмoянд. В aлe, зaмoнe ки дap зaбoн лyFaти мyнocиб бapoи иф oдaи чунин мaфхyмхo na^o нaшyд, oн гох, фaъoлияти лyFaтcoз ии з aбoн бa rap мeдap o^. Б apoи ин rap зaбoн aB зaxиpaю имкoнoти дoxилй вa вacoили гyнoгyни дacтypии xeш, aB ^били лyFaтcoзии мутобики cy^ara^ aнъaнaвй, aз nacвaндy neшвaндхo вa нимвaндхo вa Faйpa иcтифoдa мeбapaд [13, c.68-72].

Дap дaвp aхoи гyзaштa, вaктe ки иcтилoхoт ^нуз кaм буд вa coхaхoи кopбypди orao aз oн ^м кaмгap чyдo кapдaни иcтилoхoт aз тapкиби вoжaшни умумй мушкил буд. Bane, дap acpхoи XIX, зaмoнe ки инкдтоби ичтимoй-cиёcй, neшpaфгхo вa кaшфиёгхoи бyзypш илмй-тexникй чeхpaи чaхoнpo дигapгyн cox^ p иштaхoи гyнoгyни илму ф aн вa coхaхoи мyxтaлиф и ф a^m^rrn инcoн naдид oмaд, ки x,ap кaдoм вoжaшни xocи xyдpo тaкoзo мeкapд. Дap нaтичa шoxaи иогилoхoти зaбoн rycrap иш na^o кapд вa oлимoнy дoниш мaндoн дap ф икpи чyдo кapдaни orao вa вoжaшни умумй ш .

^иоми acocй: Абacки инших) бapoи фapки бeхтapи naдидaхoи нaви мoдд иву мaънaвии aтp oф и xeш хaмeшa дap ф шфи тaхлилy тax,кик бyдa, мexoхaнд б ap oи orao кoлaбхo coxтa, мeъёpy тaъpифхo friy^appap нaмoянд, aз ин py иcтгилoхoт низ aз «крнуни умумй» бapкaнop нaмoнд. Дoнишмaндoн бa бapp acии oн napд oxтa, худуду мapзхo вa c o^ и мyшaxxacoни oнpo мyaйян кapд aнд. Дap ran^ дap илми зaбoн p иштaи arn^^ae бa вучуд oмaд бa юми иcтилoхшинocй, ки oмyзиш вa тaнзими acocx^ нaзapй вa мeтoдoлoгияи иcтилoхгyзиниpo ход aф и acocии кopи xyд rçap op дoд.

Б oяд гуфт, ки иcтилoхшинocй бa тaвpи куллй дap з aбoншинocии чaхoнй шoxaи ниcбaтaн чaвoн acт вa дap Итгихрди Шyp aвй дap oxиp и coлхoи 20-уми acpи ryeama, neш aз хaмa дap з aбoни pycй na^o вa тaшaккyл ёфт. 3epo бaxши иcгилoхгyз инии ин з aб oн хaмгoи тaхaввyлoти ичтлмюиву cиёcй вa илмиву фapхaнши кишвapхoи neшpaфтaи aвpyпoй вa дacтoвapдхoи илми зaбoншинocии шв инкишoф ёфтa, яшнa з aбoнe буд дap бaйни дигap з aбoнхoи шбик Иггихoди Шyp aвй, ки мeтaвoниcт тaмoми иcтилoхo)ти ичтимoй-cиёcй вa илмй-тexникии з aмoни нaвpo бaён кyнaд. А ч ornÄ дигap дap хaмин мapхилaи инкишoфи ин зaбoн буд, ки иcтилoхгyзинии oн coхaи нуфуз и мyогaким вa муд oxилaи бoшyyp oнaи зaбoншинocoн rçapop шpифт [2, c.41-52].

Мaфхyмхoи илмй, тaвpe ки мaълyм aог, ифoдaгapи шaклхoи гушгуни зyхypёбии тaфaккypи инcoн бyдa, xycycиягхoи acrä, иpтибoтoт вa poбитaхoи aшё вa хoдиcaхopo д ap coхaи м^йяни д oниш инъикoc мeнaмoянд. Дap шт^и инъикocи вaзъияти илмй вa ич^^^ию фapхaнгии зyдтaFЙиpёбaндa, дap хoли хoзиp тaшaккyли низoмхoи иогилoхoти бaxшхoи зиёди дoниши илмй, мaxcycaн бaйниф aннй вa бa тaвpи фaъoл идoмa дop aA. Дap ин poбитa шyмopaи зиёди тaхкикoт д ap бopaи иогилoхoт вa тepминoгpaфия бa вучуд мeoянд. Бo ин хoл, иcтилoхoти з aбoншинocй бa caбaбхoи зиёд бa тaвpи фaъoлoнa гycтapиш мeёбaнд, ки миёни orao aфзoиши шyмopaи фaнхoи зaбoншинocй, чapaёнхo вa мaктaбхo шкши мyхимpo мeбoзaнд. А ин py, шyмopaи мaфхyмхo вa иcтилoхoти мapбyти «neдaroгикa» б o cypъaти зиёд aфзoиш мeёбaд [10, c.29-31].

Дap хoли хoзиp мутобики мacъaлaхoи мyxтaлифи гpaммaтикaи зaбoнхoи гушгун шyмopaи зиёди китoбхoи дapcй вa poхнaмoхoи тaълимй тaълиф мeшaвaнд. Иcтилoхoти нaви зиёд вучуд , хк к x x г x ш . А к х

иcтилoхoти нaв дap вoкeъ cинoнимхo, aлтepнaтивaхo бapoи мaфхyмхoи кyхнa мeбoшaнд. Faйp aз ин, дap зaбoншинocй хap мaктaб дopoи «мeтaдиaлeкгхo» -и xyд мeбoшaд, ки oнхo дap мaчмyъ

ф apoз aбoнй (Interlingua) з aб oншинocиpo тaшaккyл мeдихaнд. Дap шт^, aгap ин, aз як тapaф, б oиcи пeч дap течй вa capдapгyмй шaвaд, aз тapaфи дж-ap, зaминaepo бapoи тaхкикoт вa oмyзиши fficraroxom мapбyти «пeдaгoгикa» тешних^ мeнaмoяд, зepo тaхия вa мypaттaбcoзии fficmroxora мyнocиб, oшкop нaмyдaни тaмoюлхoи ]VIyхимгapин дap иcтилoхcoзй aз чум^и вaзифaхoи acocии л й ш й ш .

Низ oми ^lyorap и fficmroxora мapбyти «пeдaгoгикa» 6o як KaTOp xycyc ията^и xoce м^йян кapдa мeшaвaд, ки orapp o мeтaвoн дap aлoкaхoи ceмaнтикии orao, p aвaндхoи пур мaхcyли дep ивaтcиoнй, aмaлкapд дap зep низoмхoи мyxтaлиф и зaбoнхoи ^lyorap и точикй вa aнглиcй oшкop нaмyд. Ч,aвoб бa caвoли низ oми мyocиpи иcтилoхoти мapбyти «тед aгoгикa» aз низoмхoи иcтилoхoти дш^) iirnvixo чй фapк Дopaд, теш гз хaмa, oшкopcoзй, тaвcиф вa мyкoиcaи бaъдии вижaгихoи acocии низoмию вгз иф aвии oнpo тaлaб мeкyнaд. Moнaнди низoми иcтилoхoти з aбoн, хaмчyнин низoми лyFaвй бapoи бa вучуд oмaд aни лyFaтхoи нaв бoз мeбoшaд вa ин ю^и д oимй вa хaтмиpo бapoи мур aгтaбcoзии oн тaлaб мeнaмoяд. Зaбoншинocoн, oлимoн вa мyтaxaccиcoни бaxши иcтилoхoт якдигappo дapк raxoxan кapд, arap бa тaхкики иcтилoхoт низ нaпapдoзaнд. X,ap шaкли илм нoвoбacтa aз дaxл дoштaни oн б a ин ё oн coxa бa мyхтaвo вa мoхияти xyди илм дap мaчмyъ тaвaччyхи шмил з oхиp мeнaмoяд [11, c.68-72].

Macъaлaи иcтилoх вa иcтилoхшинocй якe aз вaзифaхoи мyбpaми зaбoншинocй бyдa, дap тapкиби нaзapияи зaбoншинocии умумй мaвpиди мyхoкимaвy тaхкик rapop мeгиpaд. Macъaлaхoи мapбyт бa мaънoи зaбoншинocии «истигох» вa «иcтилoхшинocй» дap зaбoншинocии мyкoиcaвй дepтap дap oxиpи acpи XIX ибтидoи acpи XX rní^o шуд. Maфхyми «Mdiwox» дap илм acocaн дap aввaлхoи acp и XX б a вучуд oмaд aacт. ^вадин тaвз eхи кaлимaи «Hdiwox» дap «Э нциклoпeдичecкий cлoвapь» Ф.A. Бpoкгayзa вa ИА Ефpoнa з икр шyдaacт.

Зaбoншинocoнe, ки бa тaхкики илмй дap oн вaкт мaшFyл бyдaнд, бa тaхкики xycycияIхoи киcмaти oн мaхдyд шyдaнд. Кopхoи илмй бaxшидa бa oмyзиши мaxcycи иcтилoхoт то 0F03 и acp и XX aмaлaн бa нaзap нaмepacaд.

Tarao дap aввaлхoи acpи XX дap зaбoншинocй aввaлин нaзap ия дap 6op aи иcтилoхoт бa вучуд oмaд. Б a oн тaхкикoт дap бopaи:

1) Иcтилoхoт бa кaлимaхoи yмyмиxaлкй в a ё лeкcикaи кacбй му^бил мeиcтaд;

2) Kniinoxo! бa фopмyлaхoи мaтeмaтикй вa ф opмyлaхoи xимиявй нaздик ad;

3) Иcтилoхoт бa жapгoнизмхo кapoбaт дopaнд;

4) Иcтилoхoт хaмчyн нишoнaхoи нeйтpaлии «иep onra^xo»;

5) Иcтилoхoт 6o мaфхyм шaбoхaт д opaд мaнcyб ad.

Aммo тaхкикoти oлимoни xop^a, ки то зaмoни имpyз aнчoм ёфтaacт, бeштap бa мacъaлaи тетатах вa иcтилoхoтшинocй, иcтилoхoти aлoхидa вa cиcтeмaи иcтилoхoт ё cтaндapтикyнoнии ^nHTOxom aлoхидa дaxл д opaд.

Taxniw вa xycycиятхoи иcтилoхoт дap з aбoншинocй мaвpиди тaхкики oлимoни зиёдe гaштaacт. [Aвepбyx, 2005; В инoгpaдoв, 1954; Гpинёв, 1993; Гepд, 1981; Дaнилeнкo, 1972,1993; Кaндeлaки, 1977; Лeйчик, 1983, 1976, 1981, 1991; Лoттe, 1961; Сyпepaнcкaя, 1989; Тaтapинoв. 1999; С., Haзapзoдa С., Султошв М., Фoзилoв М., Шapипoв Т. вa дигapoн].

Tax^Ki иcтилoхшинocoн ш тaнхo иcтилoхoти aлoхидapo тaхлил мeнaмoяд, бадки бa мacъaлaи кopкapди умумии иcтилoхoтшинocй дaxл дopaд. Taвaччyхи зaбoншинocoн бa мacъaлaи иcтилoхoт тacoдyфй нaбyдa, бa coxтopи нaзapии иcтилoхoтшинocй, xa^^rn«! тaлaбoти aмaлии иcтилoх мeбoшaд. Ace aз мacъaлaи мухими нaзapия иcтилoхшинocй ин мyaйян нaмyдaни иcтилoх ad.

£ap aд aбиёти илмии зaб oншинocй дap бopaи мyaйян нaмyдaни иcтилoхoт мaълyмoти гушгун мaвчyд ad, як иддaи мyaллиф oн дap aндeшaи oнaнд, ки тapкиби тетиш^ мyхимгap ad. С oли 1959 A.A.Peфopмaтcкий тapкиби иcтилoхoтpo хaмчyн хaммaънo бyдaн, «aз мaвкeъ бepyн» 6O мoдaлй вa э Rnp ecrä, xycyc ияти бaйнaлxaлкй, мaнтикй вa cиcтeмaнoкй дopo бyдaни oнp o мyaйян кapд. Aммo хaмaи ин xycycœnp o тaнхo якчaнд иdилoхoт дop aдy xanoc.

Иcтилoх бoяд дopoи xycycиягхoи зepин бoшaд: мaвчyдияти дефиниция, дapaчaи мyчappaднoкй, cepмaънoй, нaдoштaни тобиши зудй вa мyaccиp, бdapaф ии ycлyбй, нейтралй мaнтик вa cиcтeмaи дaкик.

Taлaб оти acorä б a иdилoх aз чoниби мaктaби иcтилoхшинocии С.Лoгтe мyaйян кapдa шyдa чунин ad: якмaънoй, мyнтaзaмй, мyxтacapй. £ap хaмин ин мaвкeъ чoнибдopoни нaзap ияи coxтopй -cyбcтaтcиoнии иcтилoх Kap op дopaнд.

Чрнибд opoни нaзap ияи фyнкcиoнaлй нукгаи нaз apи дигapp o бapoи мyaйян кapдaни xycycиягхoи фyнкcиoнaлли иcтилoх ибp oз мeдop an. aндeшa дopaнд [4, c.19-29].

й^т гapдид, ки иcтилoх - ин типи вoхиди лeкcикй ad, ш типи мaxcycи вoхиди лeкcикй. ^PPaR, Б.H.Гoлoвин, B.И.Пepeбийнoc, ВМ^йчик, Ф.A.Циткинa, Т.Р.Кияк, Т.И.Шньш). £ap тaдкикoти иcтилoхoти кoмпютepй мo чoнибдopи кoнceпcия oид бa пaйдoиши фyнкcиoнaлии иcтилoх хacтeм, ки нaтичaи oн дoниcтaни зaбoн xa^Ry! шaклхoи гyнoгyни фyнкcиoнaлии зaбoни

aдaбй мeбoшaд.

Яте aз нишoнaхoи acorä вa бaртapидoштaи иогилoх ин cffi^evra^® бyдaни oн acт. Ин mraora aввaлин 6op дap тaхкикoти Д.С.Лoтгe бa нaзap мepacaд. Лoтгe ^йд мeкyнaд, ки " хap як иcтилoх дopoи чoи мyaйян (6o тoбeият 6o иcтилoхoти дигap) бyдa, дap cиогeмaи иогилoхoт, бa мaвкeи мaфхyми чaвoбгy бyдaни oн дap cиcтeмaи мaзкyp вoбacтa aci» ^orre, 1961: 14). Илoвa бap ин й х х х х ш ( ).

Hишoнaи cиcтeмaнoкии мyaйянкyнaнд aи иcтилoх дap тaхкикoти дигap oлимoн ню бa нaз ap мepacaд. (Tepu, 1981: 12, Рeфopмaтcкий, 1968: 121; Сopoкaлeгoв, 1970: 12); Сynepaнcкaя, 1976: 74). B.С.Кyлeбaкин вa А.Я.Климoвитcкий иcтилoхpo хaмчyн кaлимa вa ибopa, нишoнaи зaбoн, ки 6o мaфхyм д ap cиcтeмaи дapки ин ё oн coхaи илм вa тexникa мyвoф ик aCT, мyaйян кapд aaнд.

Мaфхyми якмaънoии иcтилoх яте aз aлoмaтх,oи acocии oн дap coхaи мaзкyp дap нaзap дoштa мeшaвaд [Пyмnянcкий, 1977: 92; Яpцeвa: 1970: 10]. Яку^той хaмчyн xycycœrrn acocии иогилoх нишх дoштa мeшaвaд, aммo бepyн aз дoиpaи шлиф oдaи иcтилoхo)т, хaмчyнин кaлимaи биcёpмaънo зoхиp мeгapдaд. [Лoтгe, 1961:75]. Дap дoиpaи иcтилoхoтшинocии мaзкyp ин xycycœroi иcтилoх бeтaъcиp мeгapдaд, дap ин хoлaт низ иcтилoх бeштap кaммaънo мeшaвaд. Хaмин тaвp, cepмaънoии бaйнифaнй дap иcтилoхoти кoмnютepй, ниcбaт 6a дoxилифaнй микдopaн xeлe зиёд тешних^ мeшaвaнд.

Ha хaмaи нишoнaхoи иcтилoхoтe, ки А.А.Рeфopмaтcкий зикp кapдaacт то дapaчaи 6apo6ap xocи иcтилoх мeбoшaнд. Дap тaдкикoт дapч гapдидaacт, ки чунин тaлaбoт 6a мдоли aбcтpaктнoкй, л лл лй F х й ш .

Д ч л х л хш й л л

yмyмииcтeъмoл кaм мeгapдaд. Чи тaвpe ки иcтилoхo)ти кoмnютepй нишoн мeдихaнд дap cиcтeмaи oн 6apo6ap хaм лeкcикaи aбcтpaктй вa хaм иcгилoхoти дopoи ceмaнтикaи гошф етй мaвчyдaнд.

Хycycияти бaйнaлxaлкй дap иcтилoх xeлe cycт мeбoшaд. Дap иcтилoхoтшинocии кoмпютepй ин мaxcycaн зapyp acт. Hoвoбacтa 6a o^ ки иcтилoхoти кoмпютepй ниcбaт 6a иcтилoхo)ти дигap ( л x й) ч л й к , л х к й

o^a микдopaн кaм бoшaд хaм, вучуд дopaд [15, c.33-41].

Дap мacъaлaи нишoнaхoи нeйгpaлии иcтилoхoт дap миёни зaбoншинocoн нaзapхoи гушгун мaвчyд acn Акcapи зaбoншинocoн aндeшa д opam, ки иcтилoхo)т хaмeшa дap хoлaти нeйгpaлй aCT, дap coxтopи мaънoии oн тaбaк;aбaндии эхcocй вa э rcnp ecй вучуд нaдopaд. Or^^, 1981: 13; Дaнилeнкo, 1971: 11). Дap мaкoлaи мaз ^p мo 6emxap 6a aндeшaи oн мyхaк;кик;oнe тaкя мeкyнeм, ки 6a мaънoи мaчoзй дoштaни иcтилoхoти aлoхидaи илмй низ бoвap д opaнд.

Акк^и зaбoншинocoн 6a чунин xycycияти иcтилoхoт -(дeфинитивнocть) тaфcиpй бyдaни oн х x х . М л , В.П.Д л х л х « л ё

coхaи мaxcyc, ки иcтифoдaи oн шмгуи мaънoи мaxcyc мeбoшaд вa тaфcиppo тaлaб мeкyнaд " -po мeфaхмaд. Чунин тaлaбoт кoмилaн дypycт aCT, чунки дap хoлaти нaбyдaни тaфcиp дap тapкиби иcтилoх capхaдхo иcтилoхpo вaceъ мeнaмoяд. Мaвoдхoи тaхкикшyдa вa тaлaбoти бoлopo дap бopaи иcтилoх 6a инoбaт шpифтa, дap paфти rap дap мyaйян нaмyдaни иcтилoх oнpo 6a rap мeбapeм. Истиш^, - ин кaлимa ё ибopaи мутобик 6a мaфхyми мyвoф икк дap coxтopи coхaи мyaйяни фaн ^ap aйни хoл- кoмnютepй), дap coxтopи мyнocибaт 6o кaлимaхoи мoнaнд coxтopи мaxcycи мyaйяни илмиp o тaшкил мeдихaд [9, c.13-21].

Хycycиятх,oи нoмбapшyдaи иcтилoхoт тaнхo д ap д oxили coxTOp и иcтилoхoт aмaлй мeшaвaд, дap х л , л х x х й x ш х , x

г г ( л й). Р ш

(г ш л х л ъ лй) х ъ л х л

Faйpи иcтилoхй 6a oн шaхoдaт мeдихaд. Дap бapoбapи истилохрозй - poхи тaшкили иcтилoх, peтepминoлoгизaция - гyзapoнидaни иcтилoх тaйёp aз як coхa 6a coхaи дж-ap кимн ё мaзмyнaн ч . ( л - « л» « л» ш

ш й). И л х г г ш ( ль x л ш ),

хaмчyнин мeтaвoнaд aз мopфeмaхoи зaбoни xyдй вa ё элeмeнгх,oи б aйнaлмиллaлй тaшкил шaвaд [10, c.68-73].

Хapчaнд paвaнди иогилoхcoзй дap зaбoнхoи мyкoиcaшaвaндa кaйхo oбъeкти тaхкики мyхaккикoни зaбoншинocи вaтaнй вa xopi^ aз чyмлa дap acocи жм (Л.Адpeйкo, М.Бoнeлиc, З.Кoлoмиeц, Ф.^Циткиш,), фeъл (Л.Мaкeeвa, К.Сeмкo) cифaт (О.Афaнacьeвa, А.Еpчeнкo, ЛДцюк), rçap op дoшт, aммo мacъaлaи тaхлили cиcтeмaнoки paвaнди иcтилoхcoз й дap дoиpaи зaбoни aлoхидa хaнyз хaлли xyдp o nyppa нaёфтaacт.

Мacъaлaи тaшaккyл вa инкишoф и зaбoни иогилoхo)ти тexникии точикй, мушкишг вa oмyзиши ъ x ш ч к х к к й, x хк к

иcтилoхoти зaбoни точикй бaxшидa шyдaaнд, paвшaн мeгapдaд. Дap мaчмyъ тaъpиxи тaшaккyл вa инкишoфи иcтилoхo)ти зaбoни точикй вa тaъpиxи зaбoншинocии точик 6a тapик;и зaйл нaмyдop

мeгapдaд.

^вмин кушиши кopкapди иcтилoхoти илмй дap acocи мaxcycгapдoнидaни кaлимa, ивaз нaмyдaни кaлимaхoи ap aбй б a ^mirn^ точикй бa oлими мaъpyф и acpимиёнaгй Aбyaлй Иб ни С иш тaaллyк Дopaд. Aбyaлй Ибни Сиш ин rappo дap китоби «Дoнишнoмa»-и xeш вa бeштap aз 20 oф apидaхoи илмиaш, ки 6o з aб oни точикй иншo нaмyдa буд, aнчoм дoдacт.

С aхми apз ишмaндep o дap инкишoф и илм, Kniinoxorn илмй вa тexникй oлими бapчacтaи точик Aбypaйхoни Бepyнй гyзoштaacт. Лeкcикaи coхaи гушгуни хyнapмaндй (пpoфeccиoнaлизм) дap «С aф apнoмa»-и Hocиpи Xиcpaв , «Taъpиxи Бyxopo» -и A. Hapшaxй вa ф apxanxM зиёди тaф cиpй зшф шyдaacт. Ин лyFaтхo дap инкишoф и минбaъдaи лeкcикoгpaфияи зaбoни точикй, «^apxamn зaбoни точикй (aз acpи X то ибтидoи acpи XX)» шк^т бa лyFaтхoи пeшин шкши бopизe гyзoштaaнд. Aхaмияти бyзypги ин лyFaтхo дap иcтилoхoтшинocии acбoбхoи тexникй, дap кaтopи кaлимaхoи cepиcтeъмoл KHraJ^a шyдaн вa инъикocи xyдpo ёфтaни кaлимaхoи кaмиcтeъмoл вa ё apxa^rä мeб oшaд. £ap лyFaт б eштap иcтоpизмхo, мaънoи лyFaвй вa лeкcикии кaлимaхo бa нaзap мepacaд. ЛyFaт б oйтapин мaнoбeъ нэ тaнхo бapoи иcтилoхoти тexникии coлхoи гуз aштa, б aлки бap oи кaлимaхoи иктибocии aз тapкиби зaбoни apaбй, тypкй, чинй вa зaбoнхoи б a зaбoни точикй гуз ama низ мeбoшaд.

^n^xon acбoбхoи тexникй, oмyзиши o^ тaхкикoти илмй инъикocи xyдpo acocaн дap aдaбиёти мaxcyc ёфтaaнд. Acocгyзopи ин тaхкикoт С. Ибpoхимoвa мeбoшaд. С.Ибpoхимoвa лeкcикaи кacбии лaхчaи ФapF0нa, ки xooi зaбoни точикй ad вa дap зaбoншинocии точик aхaмият дop aд, гвхкик нaмyд. Муэллиф лeкcикaи xy^ap мaндй, ки дap минтaкaхoи гушгу ни тoчикзaбoн -Xyчaнд, Чует, Бyxopo Сaмapкaнд иcтифoдa мeшaвaд тaхлил нaмyд. Maълyмoт дap бopaи лeкcикaи хyнapмaндй вa лeкcикaи кacбй хaмчyнин дap тaхкикoти A. H. Œ^^ra®, T.Джypaeв, С. Уcмaнoв, H. Ш. Aбдyллaeвa, М. Д. Иcтaмoвa вa дигapoн бa нaзap мepacaд. £ap ин мaкoлa oбъeкти тaхкик иcтилoх-иcтилoхшинocй вa иcтилoхoти acбoбхoи тexникй вa фaнхoи yмyмитexникии з aбoни точикй Kap op дoдa шyдaacт.

Чднбэи мухими иcтилoхoти хoзиpaзaмoн тaхкики мyкoиcaвй- типoлoгй мeбoшaд. Ин camn тaхкикoти иcтилoхoт бaxycyc coлхoи ox^ xeлe инкишoф ёфтaacт. Дap pиcoлaхoи Maмaдpacyлoв T., С.Т oлибй тapхи мyкoиcaвй- тaъpиxй мaкcaди тaхкик лeкcикaи adp oнoмии зaбoни точикй вa aнглиcй мeбoшaд. Иcтилoхoти coхaи coxтмoн oбъeкти тaхкики M.M.Бeкмypaдoв гapдид. ^m^xon coхaи oбёpй дap з aбoни aнглиcй вa точикй aз чoниби С. Ч,aмaтoв мaвpиди пaжyхиш Kapop ёфт. Иcтилoхoти coхaи пeдaгoгикa дap з aбoни точикй вa arnera aз чoниби Б.Чypaкyлoв мaвp иди пэжухиш Kapop ёфт. Иcтилoхoти xyKyKrnmioOT дap зaбoни aнглиcй вa точикй мaвpиди тaхкики мoнoгpaфй Kapop ёфт. Ми^^и иcтилoхoти мyкoиcaвшaвaндaи зaбoни aнглиcй вa точикй дap кopи тaхкикoти T.TaFoeвa мaвpиди тaхкик Kapop пфифт. З.Mиpзoeвa иcтилoхoти вapзишй дap зaбoни точикй вa aнглиcиpo мaвpиди пэжухиш Kapop дoд. Иcтилoхoти coхaи 6O™ дap зaбoни точикй вa aнглиcй aз чoниби ^^aK^iK M.Baлиeвa мaвpиди тaхкик вa тaхлил Kapop дoшт. Лeкcикaи дeмoгpaфй дap зaбoни энглиш вa точикй дap pиcoлaи И.Дaдaчoнoвa хaмaчoнибa хэлли xyдpo ёфтaacт. Зикф кapдaн бa мaвp ид ЭСТ, ки хэмчунин як KaTOp тaхкикoти дигap мaвчyдaнд, ки бэ xycycœroi тэхлили мyкoиcaвии иcтилoхoти зaбoни точикй 6O pycй (M.К.Кapимбaeв, Л.Т. Рузтев вэ диг.), oлимoнй (T.Гaфapoв) вэ зaбoнхoи дж-ap бaxшидa ШУДЭЭНД.

^эйд кapдaн чoиз эст, ки иcтилoхoти coхaи кoмпютepй дap зaбoншинocии точик, py c, энгл^й эз нyктaи нэз apи зaбoншинocй тaхкик шуд aaCT.

^вэлин rap кapдхo дap oмyзиши иcтилoхoти энгл^ии кoмпютepй дap з aбoншинocии pycй вэ энглиш пaйдo шудэнд. A нимэи дую ми coлхoи 80-уми acpи XX aввaлин лyFaтхoи гушгун (якзaбoнa, дуз эб oнa, тэф cиpй), ки бэ лeкcикaи кoмпютepй бaxшидa шудээнд, бэ вучуд oмaдaнд.

Дap дaвpaи бoзcoзй тaлaбoт бэ лyFaтхo эфзуд, зepo мyнocибaтхoи xopi^ эфзуд, нoфaхмихo зиёд буд, эз ин py тaлaбoт бэ шapхи oн бeштap шуд. Одaмoн бeштap бэ cox^ra:^ мaшFyл мeшyдaнд, эз ин py дoниcтaни иcтилoхoти xap coxa зapyp гapдид. Дap ин дaвpa нaшpи лyFaтхo бeштap гapдид, то мapдyм хaмкaдaми зaмoн б oшaнд [2, c. 11-22].

Дap coлхoи 80-ум aввaлин тaхкикoти з эб oншинocй, ки бэ иcтилoхoти хaвoпaймoй дэкл дopaд, пaйдo шуд, эз чумлэ мaкoлaи О.B.Стeльмaк «К вoпpocy o тepминoлoгии» вэ Faйpaхo.

Дap шли 1996 мaкoлaи M.B.Bopoнцoвa «Синтaкcичecкий ctoco6 oбpaзoвaния тepминoв», бэ тэбъ paci^, дap ин мэ^лэ мyхaкк;ик xycycиятхoи coxтopии лeкcикaи иcтилoхoтpo, зиёд будэни ибop axop o, ки бeштap типи «мyaйянкyнaндa + мyaйяншaвaндa»-po дopaнд, муэйян нaмyдacт.

Иcтилoхoти coхaи кoмпютepй б o иcтилoхoти coхaи дш^) д ap мyкoиca oмyxтa мeшaвaд.

Хулоса. ^эйд кapдaн чoиз эст, ки mi^ino^ илмй- тexникй !ap oлaми мyocиp бэ фaъoлнoкии paвaнди axбop агй- кoммyникaтивй, инкишoф и зиёди иcтилoхoтpo дap coхaхoи гушгун !ap зaбoни миллй бэ вучуд oвapд. Ин paвaнд шми «Tapкиши иcтилoхoт»-po гиpифт. Ин нишoн ки дap зaбoни эдэбии точик хoлaтхoи TO^op и иcтилoхoт !ap coхaхoи гушгуни илм бэ вучуд oмaд, ки бэ ин гайдаиши мaънoхoи зиёд ё иcтилoхoти нoмyнтaзaм, эз pyi coxтopи мэъшиву гpaммaтикии

мур aiaca6 ca6a6 шуд. Пeш aз хaмa дap иcтилoхo)ти кoмnютepии зaбoни точикй ин чиз бapъaлo эхcoc мeшyд. Дap нaвбaти aввaл зapypaти naйдoиши иогилoхoти илмию oбъeк'Iх,oи тexникй б a вучуд oмaд; тaшкили coxтopи инф opмaтcиoнии мyocиp 6o иcтилoхoт, aвтoмaтикyнoнии coxтopи идopй, тaлaбoти pyзмapp a б a лyFaти иcтилoхo)т бapoи тapчyмa, тaхcил вa тaчpибa дap rap и кacбй вa f.

Кул^и бaлaндтapини «Tapкиши иcтилoхoтй» 6a aндeшaи мyхaк;кшк;oн дap coлхoи 80-ум гуз am; бeштap aз 2000 мyaccиcaхoи тaбъy нaшp 6a ин rap мaшFyл гapдидaнд. Дap зaбoни pycй илми шв -

л х ш й, ъ л х, ъ л F й г ш

мeбoшaд, тaшaккyл ёфт.

АДАБИЁТ

1. Ä3ep)6ypx K. Я. Oбщaя тeopия тepминa: кoмnлeкcнo-вapиoлoгичecкий шдxoд: КЯ. Ä3ep)6ypx I K.Я.Авep)бypx II Автopeф. диа дoкгop. филoл. Raye- ^airoro, 2005. -18 c.

2. Алиpeзa Акбapипyp. Tepминoлoшчecкoe cгpюитeльcтвo в Иpaнe: I ÀRÔapimyp. Алиp)eзa II А^^ф. диа;. кaнд. филoл. тук. - M., 2006. - 27 c .

3. Àpaciffl В. Д. Cp)aвнигeльнaятипoлoгия aнглийcкoш и pycacoro языюв. I В. Д Ápaani. - M.: Пpocвeщeниe, 1989. -254c.

4. Äpaciffl В. Д. Tипoлoгия языюв и nx^e^^ мopфoлoraчecюш и npюгнoзиpювaния. I В. Д Ápaani. - M.: Bыcшaя mx^ 1989. -158c.

5. Аpнoльд И.В. Лeкcикoлoшя coвp)eмeннoш aнглийcкoш языга. I И.B.Äpнoльд - M. : Пpocвeщeниe, 1995. - 328c .

6. Гoлoвин Б.Н. О KeicoTOpbix дoкaзaтeльствax тepминиpювaшюcти cлoвocoчeгaшш II Лeкcикa, тepминoлoгия, стили. I Б^Г^вин -Гopыcий: Изд-ю Гopьк. y^a 1973. - Выл. 2. - C. 21-29.

7. ^шев СВ. Bвeдeниe в тepминoвeдeниe. I C.B.Гpинeв - M.:Mocк.лицeй, 1993. -309 c.

S. (naEnmernco В.П. Лингвистичecкий aопeкг стaндapтизaции тepминoлoгии. I В.П. ДaEfflлeнкo - M., 1993.-280 c .

9. ДaIшлeнкo В.П. Tepминoлoгия и rop^ia I B.П.Дaш^лeнкo - M. : Hayca, 1972. -274 c .

10. Джaмaтов C.C. Qгaнoвлeниe и paзвитиe лингвиогичecкoй тepминoлoгии тaджикcкoш и aнглийcкoш языюв. C.C. Джaмaтов- Дyшaкбe: Дoниш, 2017. - 412 c.

11. Лeйчик B.M. Tepминoвeдeниe. Пpeдмет, методы, CTpyiaypa. B.M.Лeйчик-M.: KobiKnira, 2006. - 254c.

12. Лeйчик B.M. Coизмepимoсть rny^naix тeopий и aнaлиз тepминoлoгичecкиx onp)eдeлeний. II Hayчнo-тexничecкaя in^pi^am»!. Cep.2. № 8. I B.M., Лeйчик СД. Шeлoв - M.: ВЦП, 1991. - C.12-1S.

13. Mиpзo Xcafffl Cyлтoн. Истилoхoти илмии «Kитoб-yг-тaфх;им>>-и Äбypaйхoни Бфунй. Cyлтoн Mиpзo Xaca™. -Дyшaнбe: Дoниш, 2003. -167 c.

14. Peфopмaтcкий A.A. Tepunm кaк члeн лeкcичecкoй ciCTeum языга II Пpoблeмы стpyкгypнoй лингвистики. A.A. Pe^opuiarciam - M., 1968 .- C.103-126..

15. Peфopмaтcкий А.А. Bвeдeниe в языювeдeниe . I А.А. Peфopмaтcкий - M. : Äcпeкт Пp)ecc, 2005. -536 c.

ШАРХД МАФХУМИ ИСТИЛОХ, ДАР САРЧАШМАХОИ ЗАБОНШИНОСЙ

Дap мауолаи mœ^p cyxaн payu6u мacъaлщou штило^ ва ucmuлoyшuнocй àap зaбoнu адабии ^mpau тоцик ва жтилоуоти зaбoнu англжй мaвpuдu тжууиш yapap гupuфmaacm. Бояд, уайд нaмoeм, ки acocaн cyxan àaupau омузиши штило^ ва ucmuлoyгyзuнu мавдиди тщциц бappacй rnpàuàaacm.

Мафуумуои илмй, maвpe ки маълум acm, uфoàaгapu шакщои гyнoгyнu зyyypёбuu maфaккypu интн бyàa, xycycunm^au аелй, upm^amam ва poбumщou ашё ва yoàucayopo àap rnyau муайяни àoнuш иньих/ж мeнaмoянà. Дap намщаи инъикоcu вазъияти илмй ва ицтимоию фapyaнгuu Зyàmasйupёбaнàa, àap уо.ли ^mp maшaккyлu нuзoщau жтилоуоти бaxшyau зиёди àoнuшu илмй, мaxcycaн байнифаннй ва ба maepu фaъaл uàoмa àapaà. Дap ин poбuma шyмapau зиёди тащицот àap бopau жтилоуот ва mepмuнoгpaфuя ба eyyyà мeoянà. Бо ин уол, ucmma^mu зaбoншuнocй ба caбaбyau зиёд ба maepu фаъолона гycmapuш мeёбaнà, ки миёни онуо афзоиши шyмapau фануои зaбoншuнocй, цapaёнyo ва мактабуо науши мyyuмpo мeбoзaнà. Аз ин py, шyмapau мафуущо ва жтилоуоти мapбymu «neàaгoгuкa» бо cyphamu зиёд афзоиш мeёбaà.

Инчунш àap мауолаи мaзкyp зи^ myàaacm, ки мacъaлau жтилоу ва ucmmaymumm ят аз вазифауои мyбpaмu зaбoншuнocй буда, àap mapкuбu нaзapuяu зaбoншuнocuu умумй мaвpuàu мууокимаву тщциц кapop мeгupaд. Маеъалщои мapбym ба маънои зaбoншuнocuu «жтилоу» ва «ucmuлoyшuнocй» àap зaбoншuнocuu мyкрucaвй àepmap àap axupu acpu XIX иб.muàau acpu XX naйào шуд. Мафууми «жтилох;» àap илм acocaн àap авващои acpu XX ба syyyà омадш^. Аввалин тавзгуи калимаи «жтилох;» àap «Энцuклoneàuчecкuй cлoвapь» Ф.А. Бpoкгayзa ва И.А. Ефpoнa зищ> myàaacm.

Тщцици жтилоушинотн на тануо жтилоуоти may^apa таулил мeнaмoяд, балки ба мacъaлau кopкapдu умумии ucmuлoyomшuнocй дакл àapaà. Тавацчууи зaбoншuнocoн ба мacъaлau жтилоуот татдуфй набуда, ба œxmapu нaзapuu ucmuлoyomшuнocй, уамчунин талаботи амалии жтилоу мeбoшaà. Ят аз мacъaлau мууими нaзapuя u^ma^^nm^ ин муайян намудани жтилоу acm.

Калидвожа: ucmuлoyшuнocoн, забоншинотн, macoàyфй, мафуум, вижагищ тжууиш,

бозсози, стандартикунони, истило^гузини, тауаввулот, нимвандщ метадиалектщ фарозабони, терминография.

ИНТЕРПРЕТАЦИИ ПОНЯТИЕ «ТЕРМИНА» ЛИНГВИСТИЧЕСКИМИ

ИСТОЧНИКАМИ

В данной статье рассматривается роль терминов и словарных слов в современном таджикском литературном языке. Следует отметить, что это в основном предмет изучения терминологии и изучаемой терминологии.

Научные концепции, как известно, представляют собой различные формы проявления человеческого мышления и отражают изначальные особенности, связи и связи предметов и событий в определенной области знания.

Целью статьи является изучение терминов как одной из важнейших задач языкознания и обсуждается и изучается в рамках теории общего языкознания. Проблемы, связанные со значением «терминологии» и «терминологии» в сравнительном языкознании, возникли позже, в конце девятнадцатого и начале двадцатого веков. Термин «термин» в науке возник в основном в начале ХХ века. Первое объяснение слова «термин» в «Энциклопедическом словаре» дали Ф.А. Брокгауз и И.А. Упоминается Эфрона.

Изучение терминологии занимается не только анализом отдельных терминов, но и общей разработкой терминологии. Внимание лингвистов к проблеме терминологии не случайно, а к теоретической структуре терминологии, а также к практическим требованиям терминологии. Одним из важных вопросов теории терминологии является определение терминологии.

Результаты исследования отражаются в быстро меняющейся научной, социальной и культурной ситуации; активно идет формирование терминологических систем для многих секторов научного знания, особенно междисциплинарного. В связи с этим появляется большое количество исследований по терминологи.

Однако, лингвистическая терминология активно развивается по многим причинам, среди которых важную роль играет увеличение числа лингвистических дисциплин, процессов и школ. Поэтому количество понятий и терминов, относящихся к «педагогике», быстро растет.

Ключевые слова: терминологи, лингвисты, рандом, концепты, признаки, исследование, реконструкция, стандартизация, терминология, эволюция, семантика, метадиалекты, метафоры, терминология.

THE PLACE OF TERMS IN THE DICTIONARY OF THE MODERN TAJIK

LITERARY LANGUAGE

This article deals the issues with piace of term in the modern lexical sistem of Tajik and literary language. It should be noted that, this is mainly a subject of study of terminology and studied terminology.

Scientific concepts, as you know, represent various forms of manifestation of human thinking and reflect the initial characteristics, connections and connections of objects and events in a particular field of knowledge. As a result of the reflection of the rapidly changing scientific, social and cultural situation, terminological systems are actively being formed for many sectors of scientific knowledge, especially interdisciplinary. In this regard, a large number of studies on terminology and terminology appear.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

However, linguistic terminology is actively developing for many reasons, among which the increase in the number of linguistic disciplines, processes and schools plays an important role. Therefore, the number of concepts and terms related to «pedagogy» is growing rapidly.

Also in this article is noted that, the issue of termin and terminology is one of the most important tasks of linguistics and in the theory of the general linguistics composition is discussed and studied. Problems related to the meaning of «terminology» and «terminology» in comparative linguistics arose later, in the late nineteenth and early twentieth centuries. The concept of «term» in science arose mainly at the beginning of the twentieth century. The first explanation of the word «term» in the «Encyclopedic Dictionary» was given by F.A. Brockhaus andI.A. Efron is mentioned.

The study of terminology is concerned not only with the analysis of individual terms, but also with the general development of terminology. The attention of linguists to the problem of terminology is not

accidental, but to the theoretical structure of terminology, as well as to the practical requirements of terminology. One of the important issues in the theory of terminology is the definition of terminology.

Key words: terminologists, linguists, random, concepts, features, research, reconstruction, standardization, terminology, evolution, semantics, metadialects, metaphors, terminology. Дар бораи муаллиф:

Чуракулов Бозоралй Ра^моналиевич - номзади илмзри филология, дотсенти кафедраи забоншиноси ва типологияи муцоисавии Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллоуи Рудаки. Сурога: 735360, ЦТ, Кулоб, куч. С.Сафарова 16. Тел: (+992) 985479147 Сведения об авторе:

Джуракулов Бозорали Рахмоналиевич - кандидат филологических наук, доцент кафедры языкознания и сопоставительной типологии Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С.Сафарова 16. Тел: (+992)985479147 About the author:

Jurakulov Bozorali Rakhmonalievich - candidate of philology sciences, dosent of the ch air of linguistic and comparative typology of Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: 735360, RT, Kulob, andS.Safarov St.-16. Phone: (+992) 985479147

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.