Научная статья на тему 'ҶАШНҲОИ СЕГОНА ДАР МАТБУОТИ ДАВРӢ (ДАР МИСОЛИ СОМОНАҲОИ WWW.JUMHURIYAT.TJ ВА WWW.MILLAT.TJ)'

ҶАШНҲОИ СЕГОНА ДАР МАТБУОТИ ДАВРӢ (ДАР МИСОЛИ СОМОНАҲОИ WWW.JUMHURIYAT.TJ ВА WWW.MILLAT.TJ) Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
87
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФАРҲАНГ / ҷАШНҲО / НАВРӯЗ / МЕҲРГОН / ШАКЛ ВА МАЗМУН

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Мухторӣ Қутбиддин, Олимиён Сабрина Шамсулло

Мақола ба таҳлили маводҳои сомонаҳои www.jumhuriyat.tj ва www.millat.tj бахшида шудааст. Муаллиф асосан ба усули пешниҳоди мавод, яъне мазмун аз ҷониби рӯзноманигорон тавваҷӯҳ намудааст. Ӯ дар чунин назар аст, ки маншаи ҳамаи маводи фарҳангии рӯзнома аз роҳнамоиҳои сарвари давлат аст. таваҷҷӯҳи махсуси сарвари давлат ба рушди фарҳанги миллӣ ба рӯзноманигорон чун манбаи илҳом дар инъикоси масоили фарҳанги миллӣ хизмат кардааст. Ба туфайли ин рӯзноманигорон дар баррасии маводи фарҳангӣ, махсусан ҷашнҳои сегонаи миллӣ Наврӯз, Меҳргон ва Сада бештар ба манбаъҳои таърихиву адабӣ муроҷиат мекунанд ва бо ин паҳлӯҳои барои омма норавшани фарҳанги миллиро равшан мекунанд. Дар маводе, ки дар сомонаи www.jumhuriyat.tj ва www.millat.tj нашр шудаанд, муаллифон бо муроҷиат ба осори Фирдавӣ, Берунӣ, муаллифони луғату фарҳангҳои гуногун, инъикоси вазъи имрӯзаи ҷашнҳо дар минтақаҳои гуногуни Тоҷикистон, кишварҳои ҳамсоя асолати тоҷикии ҷашнҳои Сада, наврӯз, Меҳргонро нишон дода тавонистаанд. Ба андешаи муаллиф мавқеи сомонаҳои www.jumhuriyat.tj ва www.millat.tj дар баланд бардоштани маърифати мардуми кишвар дар шинохти ҷашнҳои миллӣ хеле калон аст. Дар мақола такя ба сарчашмаҳои гуногуни илмӣ мавҷуд аст ва муаллиф мавқеъ ва андешаи худро дар такя ба назари муҳаққиқон ва мисолҳои таҳлилгардида асоснок менамояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRIPLE CELEBRATIONS IN PERIODICALS (FOR EXAMPLE WWW.JUMHURIYAT.TJ AND WWW.MILLAT.TJ)

The article is devoted to the analysis of materials from the websites of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.tj. The author focuses on the methodology for presenting material by journalists. He believes that the source of all cultural materials of the newspaper is the leadership of the head of state. The special attention of the head of state to the development of national culture served as a source of inspiration for journalists in covering issues of national culture. Due to this, journalists often turn to historical and literary sources when reviewing cultural materials, especially the three national holidays - Navruz, Mehrgan and Sad, and thus shed light on aspects of national culture that are not understood by the public. In the materials published on the website of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.tj the authors refer to the works of Ferdowsi, Beruni, authors of different dictionaries and cultures, reflect the current state of holidays in different regions of Tajikistan, neighboring countries. They were able to show mercy. According to the author, the position of the website of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.tj in raising the awareness of the population of the country about the recognition of public holidays is very great. The article uses various scientific sources, and the author substantiates his position and opinion with the views of researchers and analyzed examples.

Текст научной работы на тему «ҶАШНҲОИ СЕГОНА ДАР МАТБУОТИ ДАВРӢ (ДАР МИСОЛИ СОМОНАҲОИ WWW.JUMHURIYAT.TJ ВА WWW.MILLAT.TJ)»

ЧАШЩОИ СЕГОНА ДАР МАТБУОТИ ДАВРЙ (ДАР мисоли сомона^ои WWW.JUMHURIYAT.TJ ВА WWW.MILLAT.TJ)

Мухторй К-, Олимиён С. Ш.

Донишгохи миллии Тоцикистон

Xap як кишвap ш^баата аз зиёд ё кам будани axoлии худ, ё инки тapaкй ^да ё бapaкc, чaшнxoи миллии хyдpo дopo мeбoшaд. Ва албатта дap чaxoн 6o чaшнxoи миллй, ypфy oдaт, aнъaнaxoи кишвapи худ шишхта мeшaвaд. Acocгyзopи cyлxy вaxдaти миллй-Пeшвoи миллат, npesi^emn 4yivixypffli Тoчикиcтoн мyxтapaм Эмoмaлй Paxмoн дap xaмбacтaгй 6O мapдyми Baтaнпapвapи Тoчикиcтoн, дap poxи та^кими cyлxy cyбoти дoимй, ифoдaи paвaнди xa^wiirâ п г лл , г x лл х лк x к й

Т ч , к x эъ y хш ,

xyнapxoи ниёшн ва xифзи orao дap apcaи тамаддуни чaxoнй, бу^дю^й ва capcaбзy хyppaм гapдoндaни диëp, фapoxaм oвapдaни шapoиги мycoид бaxpи pyшдy нуму ва 6o ин pox дap apcaи чaxoнй мyappифй намудани Тoчикиcтoни азизу яшна rní^ap пай тaлoш мeвapзaнд ..«Фap:aнг чун тдидт бузург ea apзuшмaндy мужсири рузгори ицтимой дap mabpux ea рушди мaънaвuu цомет муосири Тоцикистон naüeacma нaцшu нaзappac мебошд» [12].

H ч x x x x ш , y x чч x й х чй

ба чашну идтои миллии точишн - Haвpvз, Mexprorn С ада, мapocими Гyлгapдoнй, Aшaгvлoн, С aйp и лoлa, Суманак, Иди Xapбvзa, Иди Acaл в а Ливана ва ypфy oд ахтои мaъp aкaop oй, тapбияи ф apзaнд, xyнapмaндй, мaнзилдopй, либocи анъанавии миллй - атлаа чакан, тaoмxoи миллй ва Faйpaxo бeштapy бexтap гapдидaн дopaд. Хамаи ин аз oн гvвoxй мeдиxaнд, ки Acocгvзopи cynxy вакдати

ллй, П ш лл , x Э лй P x x г л х чч x х

зoxиp намуда, мeкvшaд то нафакат мapдyми ватанй, балки хopичиëн низ 6o фapxaнги миллии точиюн oшнo гapдидa бoшaид. Чушн ки Acocгyзopи cyлxy ваадати миллй, Пeшвoи миллат, мyxтapaм Э мoмaлй Paxмoн coли 2000 - ум дap Паёми худ ба ча^аи якуми якчoяи Мачлиш миллй ва Мачлиш нaмoяндaшни Мачлиш Олии Чyмxypии Т oчикиcтoн гуфта буд анд. «Тaъpux гуво: acm, ки xmw тоцик œ щрну жр^о то имруз симои мuллamu xyдpo, пеш œ yajua, maeaccymn Фсрщж ниго.:доштшст... eaбaйнuxcrnyмилтт^оидишрсощбинуфузуэътиборгaшmaacm»[10].

Mo дap мащлаи худ oiw ба чашн^ нaзap афкащ^м, ки xa^n^ чашн^и миллии Ватанй эъ ш . Д л л ч г , x л ш x

шахмат чашн пфифта мeшaвaнд. Хамчунин дap эчoдиëги oлимoн, дoнишмaидoн ва мapдvм, ч ш x г ш х ш .

Aзбacки rnîbrncoOT мacoили фapxaнги миллй 6o худшижтсй poбигaи нoгvcacтaнй д opaд, мeтaвoн гуфт, ки тaxкикoти бeвocитa дap ин caмг аз чoниби М. Aбдyллoeв «Пyблитcиcтикaи точик ва худшижюии миллй (oхиpи caдaи XIX ва нимаи аввали caдaи XX)» ан^м д oдa шyдaacт. Муаллиф

г х х л ъ ъ л ш л х ш лл ч

ocopи бaдeию пvблитcиcтии клaccикoни адабиёт то матбуоти зaмoни шypaвй ба тaxкик мeшpaд. Нгуфта нaмoнaд, ки mramcoOT yнcypxoи ф apxaнш миллй низ чун нишoнaи хyдшинocй, мaхcycaн дap матбуати coлxoи баъди инкилoб и oirotöp таъкид мeгapдaд.

Pиcoлaи дoктopии му^аккики мaтбyаги точик A. Âимoв «Жypнaлиетикaи точик дap coлxoи инкдгоби маданй» низ аз шvмop и тaxкикаги мaхcyc аст, ки ба маъалаи инъикocи ф apxaнш миллй дap матбуйти coлxoи 30-юми caдaи XX бахшида шyдaacт.

Гvpyxи муаллиф omi дacгyp и таълимии «Б oзтoби мacъaлaxoи ф apxa^ дap BAO» бeштap ба тapз ва poxy ycyли б appacии caнъaт ва xyнapи миллй дap BAO тaвaччyx намудаанд. Тaxиягap oни дао^

дap бapoбapи шapxи мaфxyм вa Krrnnox,om м^ими caнъaт вa xyrap бa pyзнoмaниropoни aмaлй тapз вa poxy ycyли бappacии вoкeoти фapxaнгиpo нишoн мeдиxaнд. MyxaKKHKji дигap А. В. Бypякoвcкaя 6o юми «Koммyникaтивныe xap aioe^cnDcn мaccoвoй кyльтypы в мeдийнoм диcкyp ce» мoнoгpaф ия oмoдa нaмyдaacт. [2;7;8].

Aлбaтгa мacъaлaи фapxaнг дoмoнaдop вa вaceъ мeбoшaд, as ин py мo тaнx,o як naxny, яънe чашни сегонаро дар сомонаи зикршуда, зери тахлил ва баррасй к;арор хохем дод.

Аз сарчашмахои зиёди таърихй ё худ аз осори шоирону адибон бармеояд, ки Навруз ба номи шox Ч,aмшeд вa Mexprc® бa юми Фapидyн шинoхтa шyдaacт. Чушти Aбypaйxoни Бepyнй ин гyфтaxopo тacдик ra^^a, дap «Kитoб-yт-тaфxим- ли aвoилиc- caнoaтит-тaичим» Kaíw кapдaacт: «Ме^гон ?- Шонздауум pys acm as ме^мо; ea номаш Мещ Ba a^ap m pys Аф^дун зaфap ёфт 6ap Бuюpocбu Цоду,он-к мaъpyф 6a За;к. Ba 6a Ky;u Дамованд боз дошт. Ba pyj^o, ku ^ nacu Ме^гон acm, ;ама цашнанд 6ap кupдopu он-ч аз nacu Haepyj бyвaд. Ba шaшyмu он Me;pгoнu бyзypг бувад ва Рoмpyз ном acm ва бад-т донандаш» [3].

Оид бa ин чaшнx,o шoиp o^ aдибoн co.nx^ гол эчoд rn^^aa^i вa эчoд нaмyдaн дopaнд. Maкcaди мo дap ин 4o ^мин мacъaлaxopo дap мaтбyoти дaвpии точик тaxлил нaмyдaн мeбoшaд. Aлбaтгa чaшиxoи миллй тaнx,o aB ин ce чaшн ибop aт нecт. Aммo мo ин чaшиxopo ^мчун чaшиxoи ceшнa интихoб нaмyдeм, зepo дap эчoдиёти шoиpoнy aдибoн низ ин чaшиxopo xai^^ ^ших^и «сегона» мeнoмидaид. Mo ин мacъaлaxopo дap coмoнaxoи www.jumhuriyat.tj вa www.millat.tj тaxлил вa бappacй нaмyдeм.

A capчaшмaхoи тaхкикшyдa, бapмeoяд, ки aввaл чaшни Сaдa, nacoн мoxxoи мapт чaшни Haвpyз вa oхиp мoxxoи oктябp чaшни Meхpгoн бapгyз op мeшaвaд.

Яью чaшни С a!a aввaли бaхop, чaшни Haвpyз мoххoи мap)т вa чaшни Mexprcw тиpaмoх Kaíw кapдa мeшaвaд.

Maвoди aввaл oид бa чaшни Сaдa дap coмoнaи www.jumhuriyat.tjjraxni capлaвхaи «Сaдa чaшни oфтoб ad, нa агаш» coли 2015 aз тapaф и pyз нoмaнишp и шхияи Parn* Лyтбишoхи ^Ma^ox oмoдa вa mnnrnop шyдaacт.

Myaллиф oид бa чaшншpии мapдyми Бaдaхшoн мaълyмат дoдa, xap як чaшиxopo 6o тaфcил хл л й .

Дap мaвoд зикp ёфтaacт, мapocими нaвpyз й дap Ryx^rromi Бaдaхшoн чaxop мapxилapo дap бap мe rnp aд:

1. 30-31 янвap - Офтоб дap мapд ё худ Сада.

2. 22-23-юмu фeвpaл - Батаём.

3. 1S-19-yмu мapm -Богнштайд Оcmoннuxъmaйд(caйpu бог ё caüpu мaзop).

4. 21-22-юмu мapm - Гъамуд ё X^up айём - Иàu бyзypг. fwww.jumhuriyat.tjj

Myaллиф xap як мapxилaи мapocимxopo дap aлoxидaгй тaxлил вa бappacй нaмyдaacт. ^шни С aд a OFOЗ и Haвpyзии Б aдaхшoн бa хигоб мepaвaд. Ин чaшн д ap ocop и aд ибoнy му^к^терн

низ зиёд зшф ёфтaacт. A чумга дap «Оcop-yл-бoкия»- и A. Бepyнй чaшни Сaдa xaмчyн бyзypш б oнyвoни иpoниёни ^дим б aён шyдaacт. Дap Т oчикиcтoн бoшaд, xaмчyн aз capди бa rap мй гyзaштaни тaбиaт ё худ OFOЗи бaxop тaчлил кapдa мeшaвaд. Myaллиф худ, aз шхияи Pyшoн бyдa, oид бa чaшни С aдaи Ryx^romi Бaдaхшoн мaълyмoти чoлибpo гиpд oвapдa, бapoи хoнaндa мaвoди nyp мaзмyиp o oмoдa вa нaшp нaмyдaacт.

Maвoди дигap дap coмoнaи www.millat.tj шaбexи мaвoди дap бoлo бyдa, тaxти capлaвxaи «Haвpyзи Бaдaхшoн бa pmomu Би-Би-С и» coли 2014 aз тapaфи Лyтбишoxи ^Ma^ox oмoдa вa иитишop шyдaacт. Myaллифи xapдy мaвoд як шaхc бyдa, мaзмyиy мyxтaвoи мaвoдxo низ як мeбoшaд. Myaллиф дap ин мaвoд низ aз pyи чaxop мapxилaи нaвpyзии Бaдaхшoн cyхaн мepoнaд.

Фapкият факат дap coли нaшp, capлaвxaи мaвoдxo ва тapзи кoлaбp eßrni oиxo дида мeшaвaд. Myaллиф дap xapny мавад оид ба чашж,ои бaxopии мapдyми Б адахшан маълумаг шpдoвap и намуда, иитишop ва нaшp мeнaмoяд. Xoнaндa аз мутолиаи xapny мавод оид ба як чиз, яъда чaшиxoи нaвpyзии Б ад ахшон маълумаг ба даст мeopaд.

Ч,ашни дуввум, Haвpyз буда, xaмacoлa дap apcaи байналмилалй б o як шуку^ шaxoмaт тачлил кapдa мeшaвaд.

Оид ба чашни Haвpyз д ap coмoнaи www.millat.tj тaxти capлaвxaи «Xaфт шин ё нахустин paмзxo ва cy^aix^ Haвpyзи ачам» coли 2014, аз тapaф и номзади улуми тaъpих дoтceнти Дoнишшxи миллии Тoчикиcтoн, Юcyф и ШедипФ омода шyдaacт. Myaллиф cap0F03 оид ба пайдоиши чашни Haвpyз маълумаг дода, бap ои таквияти ф икфу аки^ои худ ба нaвиcтaчаIx,oи олимон, му^аккикон . Б п х лл л ,

ъ х кг . П «X ш » г ш , x к

нoмбаp намуда, тaxлил ва бappacй намудааст.

1. Ulaxd- ширинии зиндогй;

2. Шир - пош;

3. Wayoñ - тйфияти py:u xуш;

4. Шишу и ноб - capбaлaндй;

5. UlaM \} - гapмuu pyзгop;

6. Ш(мииод - зuндaгuu бapдaвoм;

7. Шоя (Meea) - фapoвoнuuризку pysü. (www.millat.1j)

Myaллиф оид ба «^афт шин»- e, ки дap боло инытах; ëфтaacт, cvхaн p онда, xap яки oнpo дap aлoxидaгй тачлил ва бapp аот намуд а, аз ëддoш^x,oи ^^a^^orn иктиб ocxo oвapдa маълумоти хyдp o пvppa гapдoнидaacт. Инчунин чaxop arc, ду акш хони Haвpyзй, як инъикocи ««.афт шин» ва як акш дигap акш алов, ки дap байни opиëиxo анъана буд зшф ëфтaacт. Maвoд дap шакли пухта, чолиб, пvpмaзмvн омода ва пeшниxoд шvдaacт. Xoнaндa аз мутолиаи он оид ба тaъpихи Д^узи ачам oгaxй хoxaд шуд.

Maвoди баъдина дap coмoнaи www.jumhuriyat.tj, !ax™ capлaвxaи «Haвpyз дap чaxoн» coли 2011 дacтpac нaмvдeм, ки аз чашнпф ии мамлаката.ои дита» инъикoc ëфтaacт.

A мутолиаи мавод маълум гapдид, ки cyннa^x,oи Haвpyзй, дap xap мамлакат фapкият дошта, чолиб ба нaзap мepacaд. Myaллиф оид ба чaшиxoи xap мамлакат дap aлoxидaгй arc ва маълумаги кyтox чoйшp намудааст.

Mo дap макола якчанд мaълyмo'Ix,oи ф ap^cyrnarnia ва чoлибpo аз xap мамлакат xa^n^ намуна л .

Оид б а чашни Haвpyз й Тoчикиcтoн !ap дигap мавода,о низ тaxлил ва бappacй нaмvдaeм, аз ин py дap бopaи дигap мамлаката,0 маълумот чой дода, дap чой^ои лозима чашни вaтaниpo xaмчyн мукожа тетиф ода бypдaнpo aвлoтap дoнитeм.

Узбекистон - чашни Haвpyзpo чашни «дустии халк^о» низ мeнoмaнд. Дap ша^жои бocтoнии Сaмapкaндy Бyхopo «Чopшaнбe cyprö» боки монда, дap диrap манагики чvмxypй, аз кабили Сypхaндapë б o номи «Шаб и агaшaфpyз» мeдoнaнд, аз дaвpaи зapдyшт то ба имpyз xифз шyдaacт. С x г ч ш H y л , «К ш ш к л х » ш . И

cyбxи caxaprni чaшн дyхтapoн куфли нaвepo rnpma pox мeбapoянд вa aз ягон pox^ap хoxш мeнaмoянд, то куфли дap дacтдoштaи oиxopo кyшoяд то бaхтaшoн кyшoдa шaвaд. Aлбaтгa ин cyннaт дap вaтaни мo бa чaшм нaмep acaA. Суншти дигap oн ad, ки cyбxи caxap aз чуй ё д apë дap з ap ф и шв o6 oвapдa шустушу мeнaмoянд, гуё б o ин вocитa pyxy чиоми oиxo шж мeгapдaд. Дap Т oчикиcтoн ин aмaл 6o дигap pox бa aичoм pacoнидa мeшaвaд. Aлбaтгa K^anm rnpny aтpoф, хoнaвy дap, шустушу aммo дap зapф и шв rnp ифтaни o6 aнъaнa шаг. Дap кишвapи мo ин aмaлpo бa тaвpи вaceъ истиф oдa бypдa, дap бapoбapи тоз am oбoдкopй, шинoндaни ниxoлxo, гyлxo вa Faйpaxo идoмa мeёбaд.

Kurnujucmon - c^mixo® ф apкyнaндa дap oн зoxиp мeшaвaд, ки бoз opxoи шaxpxoи кaлoн aз кaбили Биштек, Уш, Тaлac Ч,aлoлoбoд, дap чaшн фуруши aнвoи гyнoгyнp o дoиp мeнaмoянд.

Туркмапистан - дap ин кишвap cyннaти ф apкyнaндa тaнxo дap чaшни Haвpyз й «Ф oл 6o m^a» бyдa, дap мaxф или дyхтapoн xoc мeбoшaд.

Äфгoнuсmoн - aз мaмлaкaтxoи з икpгapдидa, чaшни Haвpyз, aз xaмa зиёд, дap ин мaмлaкaт тул мeкaшaд, яънe 40 py идoмa мeёбaд. Дap ин мaмлaкaт чaшни Haвpyз 6o шми «Иди гули cypx» мaшxyp мeбoшaд.

Пoкuсmoн - чaшни Haвpyзpo дap ин мaмлaкaт xaivray^ чaшни динй дoниcтa, бeштap дyoвy ф атиxaxo xoндa, opoмroxxoи xeшoвaндoнpo з иёp aт мeнaмoянд. Бузи aввaли ч aшнpo «Олaми pyшнoй», дap кишвap oнp o «^шни гули cypx», дap тaквим бoшaд «Иди Haвpyз » мeнoмaнд.

Эрoн - иди Haвpyз дap ин capзaмин 13 pyз чaшн мeгиpaнд. Сyннaтxoи ф apккyиaндaи ин кишвap oн ad, ки чaнд coли oxиp neш aз ин ид мapocими «^шни re^^pa» бapгyзop кapдa мeшaвaд. Ba дap вaкти ид и Haвpyз бoшaд, идй дoдaн 6a пули кoFaзии шв pacм шyдaacт. Xoнaндa aз мутолти мaвoд, oид 6a чaш rnnp ии мaмлaкaтxoи д map низ в oкиф х oxaд шуд.

Озaрбoйчoн - дap ин диёp вaкти чaшн 6a дapи xoнa кyлox вa 6a тиpeзaxoи xoнa киcaxoи xoли мeoвeзaнд, то xamrn идй 6a дacт биёpaнд.

Kaзoшсmoн -c^mixo фapккyиaндaи чaшни Наврузй дap oн зoxиp мerapдaд, ки orao cyмaнaкp o дap xaфт зap фи caфeд rnp ига 6a мapдyм neшкaш мeнaмoянд вa инчунин д ap д eвoлxoи xoнaxoи худ шaбexи oto6 дoиpa мeкaшaнд. Ba либocxoи нaв 6a6ap rn^^a, зapфxoи кyxнaи xyдpo шикacтa 6 a якдигap гул xaдя мeнaмoянд.

Myaллиф дap мaвoд то xaдди имшн aз xap мaмлaкaт мaълyмoти кутс^и nypмaзмyн вa aкcи ч л ч г , х х n ш x .

^шни минъбaдa, Mexpгoн бyдa, дap capчaшмaxoи тaъpиxию фapxaнгй вa aдaбй, дap aшъopи шoиpoни клaccики точику ф opc xaмчyн тимcoли ф ap oвoнивy бapaкaт, фaйз и дacтapxoни бoFдopoнy кишoвapзoн зикp мeшaвaд. Лык ин чaшн бeштap бaxшидa мeшaвaд 6a кишoвapзoн. An6a'na мapдyми мo мexнaтдycтy мexнaтnap acт бyдa, ин чaшн бapoи мapдyми точик xoc acт. A ин ca6a6 ad, ки 6o ф apмoни Acoc^ opи cyлxy В axдaти миллй, Пeшвoи миллaт мyxтapaм Э. Paxмoн xaмacoлa дap кишвapи зeбoмaнзapи Тoчикиcтoн чaшни «MexproK» миёни кишpxoи чoмea, xaмчyн иди кишoвapзoн 6o як шуку^у шaxoмaт бapгyзop мeшaвaд. 4arnrni Mexpгoнpo Aбypaйxoни Бepyий чунин тacвиp нaмyд aacт: Ме^мо; pym aввaлu он Xypмyздpyз acm ва pym 16 - умы Ме;p acm, ku ^u бyзypгe ает ва Ме^гон мaъpyф ает, ku xaзoнu дувум бошад ва ш ^ мoнaндu дuгap 6opou yмyмu м^дум acm. Ва тафт^ он дycmuu цон acm. Ва гуяд, ku Ме;p номм Офтоб acm ва чун Офтоб дap ш p^ 6opou a;iu олам пайдо шуд. Ин аот, ku ш py^po Ме^гон гуянд ва далел 6üp он гyфmop он acm, ku аз ouнu Сжонтн дap ш p^ ш бyд,moцepo, ku cypamu Офтоб 6op y буд, ба cap мегузоштанд ва Офтоб 6op чapxu худ дap он чapx cœop буд ва дap ш pyз бapou эpoнuён бoзope ба по мешуд [5].

Оид 6a ин чaшн дap coмoнaи www.jumhuriyat.tj тaxти capлaвxaи «Ме^гон цaшнu мoндaгopu цавм;т opuëu» шли 2015 aз тapaф и муд^и шyъбaи acmipamypa вa дoктopamypaи Дoнишroxи aqpaprni Тoчикиcтoн 6a шми ^Œ^prnirnox ^^^e^^p, M. ЧypFOCиeв oмoдa вa интиш op шyдaacт. Дap capчaшмaxoи тaъp ихи чaшни Mexpгoнpo «Митракона ё Митра» xaм шм мeбapaнд. A capчaшмaxo мaълyм мeгapдaд, ки ин чaшн тaъp ихи чaxopxaзop coлa дoштa, 6a зaбoни ф opcй 6a мaънoи pyшнoй, ФУPУF, дустй, naйвacтaгй вa мyxaббaт бyдa, з идди nypyF, дypyFгyию naймoншикaнй вa нoмexpyбoни дoниcтa мeшaвaд.

Maвoди мaзкyp acocaн 6a тaъpиxи naйдoиши чaшн paвoнa шyдa, мyaллиф 6ernap 6a нaвиcтaчoтxoи мyxaккикoн тaкя нaмyдa, мaълyмати xyдpo nyppa гapдoнидaacт. A чyмлa мaълyмагx,oи «^ox^^a"^ Aбyлкocими Фиpдaвй, «Aттaфким"-и A.Бepyнй, «Бypxoни Kore^», вa «Ёддoштxo»- и С. Amrnpo дap мaвoд rn;m6oc oвapдaacт. Чушнчи дap «Шoxнoмa"-и Aбyлкocим Фиpдaвcй з шф ёфтaacт: Руж aввaлu ба тахт mmacmanu Фapuдàyнpo 6üpo6op ба pym Ме^гон медонад ва шypyu ma4)nmu m yamnpo ба y нжбат мeàu;aд.

Дap «Ёддoштxo"-и С. Arnrn бoшaд чунин caбт шyдaacт: «Цашне, ku метавонад бо хамап àuгapгyнщoяш бозмонда бошад, цaшнu Ме^гон acm».

M лл ш x ъ х , n ч л

oмoдa вa mrrnrnop нaмyд aad, ки xoнaндa aз xoндaни oн Fизoи мaънaвй бapдoшт мeнaмoяд.

Maвoди минъбада !ap coмoнaи www.jumhuriyat.tj !ax™ capлaвxaи «Чашни Мехргон дар Хатлон» coли 2015 аз тapaф и З оюф Xacaн омода ва rnroraop шyдaacт. Maвoд дap чашни «Mexpгoн», ки дap вилояти Xaxnorn бapIyзop шуда, кишoвapз он мaxcyлoтx,oи хyдp o xaм ба намоиш гузошта ва xaм б o мaблaFи apзoн ба мapдvм тешкаш намудаанд. Myaллиф оид ба carnn кишoвapзй л X л Д. л x ъл , к .

Ражи вилоят дap маълумоти худ, оид ба дacтoвapдxoи вилоят cvхaн p онда, coли гуз arnapo бо coли Чopй мукожа намуд а, пeшp авии шли p aвoнp o зикp намудааст. Инчунин дap чашни мазкур 75 наф ap кишoвapзoнpo бapoи мexнaти coфдилoнa ва кoмëбиxo бо «Cипocнoмa» - и p aici вилоят ва x п лй yx x х к й ш .

Maвoди баъдина аз xaфтaнoмaи «Mitrar» тaxти capлaвxaи ««^expren !ap CyFд бaxoнaи д идop бо маъю бон» coли 2010 аз тapaф и Иломи Paxимиëн pyi нaшp oмaдaacт. A муголиаи мавод маълум мeгapдaд, ки дap мактаби хvcycии «Паймони A изон» омуз rop он ва хонанадгон иди Mexprornp o бо якшvкvxy шaxoмaт чашн гиpифтaaнд. Б аъди анчоми намоиш мacъyлин ва хонандагон бо дacтoвeзxo ба хонаи пиpoнcoлoн ва маъюбони Дexмoй, ки дap ждим Ч,aббop Pacyлoв мaвкeъ acт дидан

. M лл ш х ъю ъл , л x x ъ ч

дap мавод мeopaд.

Myaллиф он аз чашни Mexprorn маълумота,ои хyбpo дap мавода,ои худ чoйгиp намудаанд. Xap як хонанда аз хондани он маълум мeнaмoяд, ки чашни MexprcM xaмacoлa бо як шуку^ шaxoмaт ва дилгap мй бapгyзop шуда, дap бap oбapи ин ^^px)! чoмea дap ин pyзи мexpy ваф o дигap мacъaлaxoи Ч0мeap o низ мадди нaзap гиpифтa, бapoи xaлй мacъaлaxo дасти ëpй дapoз мeнaмoяид.

Хулоса: тaxлил ва бappacии маводи coмoнaxo нишон мeдиxaд, ки фapxaнги миллй чун чузъи му^ими итгилоаг аз чониби pyзнoмaнигopoн шинохта шyдaacт. Бинoбap ин бappacии фapxaнги ллй ч ъ x л й x x x й ч .

Oид ба aнъaнaxoи миллй ва умумимиллй дap xapny coмoнa бeштap мавод ба нaшp pacидaaнд. A ин py xai^^ намуна чандтои oнpo тaxлил нaмyдeм. Дap xapдy coмoнa, аз чашж,ои Mexpгoнy Сада дида, дap бopaи чашни Haвpyз бeштap мавод pyi нaшp oмaдaacт. ^p бapoбapи pyзнoмaнигopoн дигap мyтaхaccиcoн низ оид ба ин чашж,0 мaвoдxoи чолибу хонданбоб омода ва чоп намудаанд. Xap як хонанда аз мутолиаи маводи) оид ба чaшиxoи ниёгону гузаштагони худ ога^й пайдо намуда, бapoи худ маълумота,ои лoзимapo д apëб хoxaд кapд.

AДAБИЁT

1. Aim) в, A. Публицистика ва замо ни муо cиp I A Aimo в. -Дyшaибe , 2004. - 138c .

2. Aбдyллoeв, M. Тaджикcкaя публицистика и национальная идeитичиoсть I M. Aбдyллoeв. - ^rnaE^e, 2014. - 309c.

3. Axia! Р. Шод бoшeд, Mexron омад I P. Ax^ai - Тoчикистoи. - №9-10. - 2008.

4. Бapюмaи давлатии py ш. ди iviyaccicaxoi (JtapxaBra Чум^уфии Тoчикистoи бapoи co^oh 2016-2020 (^popi X4T аз 9.02.2016, №9, 70 c)

5. Бфунй. A. Ocop-ул-бокия I A. Бepyнй. - Душа^ : Иpфoн,1990.

6. Бoзopoв, H. Moxirara факт дap пyблиcистикa. I H. Бoзopoв. ,3ap мачм}'н «Болн cy^»». - ^marnfe: Сино, 2004. - С. 2930

7. Бозтоби iviac^axoH фapxaиг дap BAO (Maвoди таълим бapoи дoнишчyëни itchcoch pyзнoмaиигopй).-Mypaгтиб ва Hyxappipn мaеъyл: Xoчaeвa M. Ю. - XyraiW Meъpoч, 2013. - 276 c.

8. КoммyшIкaraвныe хapaкгepнстнки мaccoвoй культуры в мeдийнoм диcкypce (на HarepiMe pyccIro h aигIюгo языков): монография I В. A. Бypякoвcкaя; Волгог^ roc. coц.-пeд. yк-т.-BoлIагpaд, 2014.- 228 c.

9. Курбонов С., Mиpaхмeдoв Ф. Тaъpихн пайдоиш ва aiT^rna^O! хост чашнн Mex^ra I С. Ку^нов, Ф, Mиpaхмeдoв II Ыачаллан нлмнн «Oapxam ва caнъaг»- h Донишкадаи давлатии фapxaнг ва camam Точикнстон - 2019. - №2.- С.10-22.

10. Паёмн Пpeзидeкти ^y^xy^pini Точикистон «^p бopaн cavn'xoH cнëcaти дохнлй ва хopнчнн "Hyravpini Тoчикисташ> Дyшaнбe, «Шapки озод», 2017.

11. Разгонов, Э. Acpi XXI acpi фapxaкгн cynx, ва ватаги ннcoннят I Э. Разгонов II Пайванд, 2001. - № 6. - С. 7-29.

12. Т^в, H., Xyceйнoв, К., Haзapoв, Р., Тoчeв, M. Фapxaнгшинocй I H. Тoчeв, К. Xyceйнoв, Р. Haзapoв, M. Тoчeв. -flyma^e: Шучонён, 2011.- 232c. - c.3

ЧAШH^ОИ CErOHA ДAP MATbyOTÏÏ ДAВPЙ (ДAP МИСОЛИ COMOHA^OИ WWW.JUMHURIYAT.TJ BA WWW.MILLAT.TJ)

Мсцола 6c томили маводцои тмонацои www.jumhuriyat.tj ва www.millat.tj бaxшuдa шyдaacm. Мусллиф acocan бс усули тшницоди мaвoд, яъне мазмун аз цониби рузноманигорон mcввaцyц нaмyдaacm. У дар чунин назар acm, ки маншаи цамаи маводи фарцангии рузнома аз роцнсмоицои caprnpu дcвлam ccm. mcrnyyyyu мтуи caprnpu дaвлam ба рушди фарцснги миллй ба рузноманигорон чун манбаи ищом дар umuRocu мсюоили фарцанги миллй xuзмam кардааcm. Ба

туфайли ин рузноманигорон дар баррасии маводи фаруанги, махсусан цашнуои сегонаи милли Навруз, Меургон ва Сада бештар ба манбащои таърихиву адаби муроциат мекунанд ва бо ин паулухои барои омма норавшани фаруанги миллиро равшан мекунанд. Дар маводе, ки дар сомонаи www.jumhuriyat.tj ваwww.millat.tj нашр шудаанд, муаллифон бомуроциат ба осори Фирдави, Беруни, муаллифони лугату фаруангуои гуногун, инъикоси вазъи имрузаи цашнуо дар минтацауои гуногуни Тоцикистон, кишваруои уамсоя асолати тоцикии цашнуои Сада, навруз, Меургонро нишон дода тавонистаанд.

Ба андешаи муаллиф мавцеи сомонауои www.jumhuriyat.tj ва www.millat.tj дар баланд бардоштани маърифати мардуми кишвар дар шинохти цашщои милли хеле калон аст. Дар мацола такя ба сарчашмауои гуногуни илми мавцуд аст ва муаллиф мавцеъ ва андешаи худро дар такя ба назари мууаццицон ва мисолуои таулилгардида асоснок менамояд.

Калидвожахр: Фаруанг, цашнуо, Сада, Навруз, Меургон, шакл ва мазмун.

ТРОЙНЫЕ ТОРЖЕСТВА В ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ПЕЧАТИ (НА ПРИМЕРЕ WWW.JUMHURIYAT.TJ И WWW.MILLAT.TJ)

Статья посвящена анализу материалов сайтов сомонаи www.jumhuriyat.tj и www.millat.j. Автор акцентирует внимание на методике подачи материала журналистами. Он считает, что источником всех культурных материалов газеты является руководство главы государства. Особое внимание главы государства к развитию национальной культуры послужило источником вдохновения для журналистов в освещении вопросов национальной культуры. Благодаря этому журналисты часто обращаются к историческим и литературным источникам при обзоре культурных материалов, особенно трех национальных праздников - Навруза, Мехргана и Сада, и таким образом проливают свет на аспекты национальной культуры, которые не понятны общественности. В материалах, опубликованных на сайте www.jumhuriyat.j и www.millat.j, авторы ссылаются на произведения Фирдавси, Беруни, авторов разных словарей и культур, отражают современное состояние праздников в разных регионах Таджикистана, соседних странах. Они смогли проявить милосердие.

По словам автора, позиция сайта www.jumhuriyat.tj и www.millat.tj в повышении информированности населения страны о признании государственных праздников очень велика. В статье использованы различные научные источники, а автор обосновывает свою позицию и мнение взглядами исследователей и проанализированными примерами.

Ключевые слова: культура, праздники, Сада, Навруз, Мехрган, форма и содержание.

TRIPLE CELEBRATIONS IN PERIODICALS (FOR EXAMPLE WWW.JUMHURIYAT.TJ AND WWW.MILLAT.TJ)

The article is devoted to the analysis of materials from the websites of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.tj. The author focuses on the methodology for presenting material by journalists. He believes that the source of all cultural materials of the newspaper is the leadership of the head of state. The special attention of the head of state to the development of national culture served as a source of inspiration for journalists in covering issues of national culture. Due to this, journalists often turn to historical and literary sources when reviewing cultural materials, especially the three national holidays - Navruz, Mehrgan and Sad, and thus shed light on aspects of national culture that are not understood by the public. In the materials published on the website of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.tj the authors refer to the works of Ferdowsi, Beruni, authors of different dictionaries and cultures, reflect the current state of holidays in different regions of Tajikistan, neighboring countries. They were able to show mercy.

According to the author, the position of the website of the www.jumhuriyat.tj and the www.millat.j in raising the awareness of the population of the country about the recognition ofpublic holidays is very great. The article uses various scientific sources, and the author substantiates his position and opinion with the views of researchers and analyzed examples.

Key words: culture, holidays, Sada, Navruz, Mehrgan, form and content.

Маълумот дар бораи муаллифон:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Мухтори Кутбиддин, доктори илмуои филологи, дотсенти кафедраи матбуоти ДМТ, Email: mkutb70@gmail.com Tel.:+ 992-933-66-20-08

Олимиён Сабрина Шамсулло, аспиранти кафедраи матбуоти Донишгоуи миллии Тоцикистон,

Email:journalist2020@mail.ru. Тел.: +992-908-87-88-74.

Сведение об авторах:

Мухтори Кутбиддин, доктор филологических наук, доцент кафедры печати ТНУ, Email: mkutb70@gmail.com Tel.:+ 992-933-66-20-08

Олимиён Сабрина Шамсулло, аспирантка кафедры печати Таджикского национального университета,

Email:journalist2020@mail.ru. Тел.: +992-908-87-88-74 Information about the authors:

Mukhtori Kutbiddin, Doktor of Philology, Associate Professor, Department of Printing, TNU Email: mkutb70@gmail.com Tel.:+ 992-933-66-20-08

Olimiyon Sabrina Shamsullo, postgraduate student of the Department of Printing of the Tajik National University, Email: journalist2020@mail.ru Tel.:+ 992-908-87-88-74.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.