Научная статья на тему 'МАХСУСИЯТИ ПАХШИ МУСТАҚИМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОН'

МАХСУСИЯТИ ПАХШИ МУСТАҚИМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОН Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
131
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПАХШИ МУСТАқИМ / ТЕЛЕВИЗИОН / БАРАНДА / РАқОБАТ / ТАБИИ / ИРТИБОТ / МУОСИР / ҲИРФАВӢ / БАРНОМА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абдуллоева Адиба Негматовна

Пужуҳиши махсусияти барномаҳои мустақим дар телевизион ба натиҷаҳои зайл омада расид: 1. мушаххсас гардид, ки пахши мустақими телевизион солҳои охир ба гушаи фаромушӣ супурда шудааст. 2. Пахши мустақим махсусият ва вижагии фарогирӣ мехоҳад. 3. Тариқи пахши барномаҳои мустақим шаффофияти рақобати ҳирфаи дар сатҳи шабакаҳои ватанию хориҷӣ таъмин карда шаванд ва сатҳи журналистикаи телевизион боло бурда шавад. Мақсади мақола Ташкили курсҳои бозомӯзӣ ва такмили ихтисоси журналистони телевизион ва махсусан мутахассисоне, ки ба барномарезиҳои пахши мустақими телевизионӣ иртиботи бевосита мегиранд зарурати имрӯзи аст. 4. Сатҳи тахассуси дар пахши мустақим нақши калиди дорад. Ҳар қадар персонали эҷодӣ ва техникиву ҳирфавӣ - аз ровию муҳаррир саркарда то коргардону тими тавлид огоҳтар бовармандтар ва пурэнержитар бошанд, ҳамонқадар имкони ҷалби тамошобин зиёдтар мешавад. 3. Тарбияи мутахассисони барномаҳои телевизионӣ бо салиқа ва савияи баланди касбию эҷодӣ дар авлавияти кори телевизиони муосири миллӣ бояд қарор гирад. 5. Ба ҳошия ронда шудани барномаҳои мустақим вазъи рақобати эҷодӣ ва касбии телевизионҳои ҷумҳуриро ногувор сохтааст. 6. Зарфият, иқтидор ва потенсиали каму маҳдуди журналистони телевизион боиси хеле кам шудани барномаҳои пахши мустақим гардидааст. Натиҷаи татқиқот нишон дод, ки дар шароити телевизиони муосир теъдоди журналистоне, ки дидгоҳи миллӣ, мавқеияти илмию фаннӣ тафаккури фалсафӣ ва зарфияти баланди фикри доранд, ангуштшумор гардидаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FEATURES OF LIVE BROADCASTING IN TELEVISION

The search of the specifics of live programs in television has yielded the following results: 1. it has become clear that live television broadcasting has been forgotten in recent years. 2. Live broadcasting requires specificity and specificity of coverage. 3. Ensure transparency of professional competition at the level of domestic and foreign channels and increase the level of television journalism through live broadcasts. There is an urgent need to organize training and retraining courses for television journalists and especially for professionals who are directly involved in live broadcasting television. 4. Qualification level plays a key role in live broadcasting. The more creative, technical and professional staff - from the narrator and editor to the director and the production team - the more reliable and fuller of energy the more opportunities to attract viewers. Training of TV presenters with high professionalism and creative level should be a priority of the work of modern national television. 5. The marginalization of live broadcasts has aggravated the situation of creative and professional competition of the republic's televisions. 6. The limited capacity and potential of TV journalists has led to a significant reduction in live broadcasts. In the context of modern television, the number of journalists who have a national vision, scientific and scientific position, philosophical thinking and a high capacity for thinking is limited.

Текст научной работы на тему «МАХСУСИЯТИ ПАХШИ МУСТАҚИМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОН»

МАХСУСИЯТИ ПАХШИ МУСТАЦИМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОН

Абдуллоева А.Н.

Донишкадаи давлатии фарщнг ва санъат и Тоцикистон ба номи М. Турсунзода

Сарсухан. Пахши мустаким инкишофёфтатарин шакли барномаофарй ва маълумотдих,й б ар ои аудитория оид ба иттилоотхои ичтимоии наз аррас мебошад, ки руйд одхои якбора рухдихандаро дар худ бо махсусияти хос ба бинанда пешкаш месозад. Ин навъи пахш иртиботи табииро миёни бинанда ва барнома ба вучуд меор ад. Ин гуна б ар номахо одди набуда, табии ва таъсир бахш хастанд. Пахши мустаким ба маънои барномахои табии телевизионй метавонад барои рафъи нигаронии тамошобин бо ёрии студияи сайёр, яъне барномахои мустакиме, ки дар эфир дар муддати муайян пахш мегарданд, амалй гардад. Дар ин шакл барномахо вакти бинанда бо вакти пахши барнома дар вакту замон сурат мегирад. «Дар телевизион ду тарзи пешниходи мавводи телевизионй истифода мегардад. Якум намоиши пурра сабткарда шуда, дуюм намоиши мустаким пешниходшаванда. Дар байни воситахои ахбори омма шакли пешниходи мустакими барнома бештар ба телевизион хос мебошад» [1, с. 106].

^исмати асосй Дар зухур и ф азои ракобатпазир, чунин раванди ташаккулдихии бар номахо боис мегардад, ки тамошобин иртиб отро бовар ибахш бо телевиз ион ба р ох, монад. Дар идомаи андешахояш ин мухаккики ватанй чунин арз медор ад, ки: «Мустакиман ба э ф ир д одани намоиш ва ё барномаи телевизионй, ин шакл, тарз ва намуди пешниход и мавводи телевиз ионй мебошад» [1, с. 108-109].

М к х к э лх ё п хш к ш .

Ин навъи барномаи телевизионй тамоми хусусиятхои иртиботиро дор ост, ки кисмате аз онр о дар ин макола мавриди баррасй карор медихем «Одатан барои тахияи гуфтугуи мустакими телевизионй тамоми имкониятхои маркази техникии телевизион истифода шуда, журналистоне ба ин барнома чалб карда мешаванд, ки кобилияти дар эф ир озодона харф зад анр о дор анд»[2, с. 20]. Арз менамоем, х к л хл л к й , х х ш

х к эл й х л лй

равандхои иртиботй дар бар дошта, омузиш намуда, барои тахлил намудани мушахасоти ин шакли барномаофарй дар самтхои з ерин онр о муайян менамоем:

-тарз и интиколи иттилоот;

- таъсири иштироки бевосита;

- шароити кабули иттилоот бо вакти табий;

Х,амаи мушахасоти таъйиншударо дар чар аёни омуз иш муф ассалтар тахлил менамоем. Шуруъ

к л л . М лл , л ъ л х х

элeктpoнй дap низoми мaхcycи тaчxизoгxoи кaбyлкyнaнaдa вa paвoнкyнaндa тapики мaвч aCT. Бyнёди oн кopи дacтчaмъoнaи oлимoни 4axoH acт. «22 мaйи мoли 1911 oлими pyc Б.Л. Рoзинг бa ихтиpooти А. Т. Столетов вa А. С. Попов тaкя нaмyдa, дap 4axoH aввaлин шyдa, тacвиppo дap мacoфa зepи эк^ни кapнaи элeктpoнй - нypдиxaндaaш нaмoиш дoд, ки дap мaнзapи caфeтчaтoб шйдо шyдaни xa^o® oiëx бa нaзap мepacид»[3, c. 23]. Дap миёнaи coлxoи 30 - юми acpи ^araa aввaлин cиcтeмaи тeлeвизиoни элeктpoнй шйдо шуд вa aмaлиëтxo 6o ëp ии тeлeвизиoн вa лyлaxoи элeктpoнй aмaлй мeгapдидaнд. «Aввaлин нaмoишxoи мyнгaзaми тeлeвизиoнй coли 1936 !ap Инглистон вa бaъдaн шли 1941 дap Иëлoти Myтгaxидaи Амфико чунин нaмoишxo OFOЗ гapд ^щад» [4, c . 8]. Дap тaквияти aнд eшaи ин му^^ик мaтлaбep o дap хycycи Mxrapo^p ш,ои oлимoни pyc бaëн дoштaн 6a мaвpид aCT, ки «Олимoни pyc Б. Л. Рoзинг, И. С. Kaтaeв, П. В. Шкaмoвa, B^^ophiium вa дигapoн дap тaкя 6a кaшфиëтy ихтиpooти oлимoни ^pyno тeлeвизиoнpo дap як мyддaти мyaян 6a вучуд oвapдaнд» [5, c. 5]. Дap тaъpихи жypнaлиcтикaи 4axoH aввaлин нишoнaxoи mйдoиши тeлeвизиoн !ap Инглиcгoн вa Aмpикo 6 a нaзap pacидaacт. «Тapaккиëти имpyз aи ax6opy aлoкaи (кoммyникaтcия) игтилooтии 4axoH бeмиcл acт. Аз pyrni мaълyмoти тaшкилoгxoи гуногун xoлo д ap 4axoH бeш aз 30 ^op cтaнcияxoи paдиo вa тeлeвизиoн, миллиapдxo тeлe вa paдиoпp темнило фaъoлият дopaнд» [6, c. 8-9]. Дap тaквияти aндeшaxoи му^кк^ А. Hypaлиeв мyaллиф и китoби «^жио^ aи тeлeвиз юн, кино вa p aдиo» Сaидчoн ^од^й чунин б aëн мeдopaд, ки «Х^^ф и acocrni cтaнcияxoи тeлeвиз ионй, ин кожъ нaмyдaни эxтиëчoти coкинoни шaxpy шхия вoбacтa 6a чoйгиpшaвии cram;™, 6a aхбopи дaкикy acocнoк оид 6a вoкeaxoи 4axoH, чyмxypй вa шaxp мeбoшaд, ки oн бapoи инкишoфи oлaми мaънaвию фapxaнгии ohxo кyмaк pacoнидa, 6a тaшвикy тapFиби apзишxoи бaлaнди aхлoки yмyмибaшapй, инcoндycтй мycoидaт мeнaмoяд» [7, c. 7].

Дap мacъaлaи тaшaккyл вa тaxaввyли тeлe виз иож,о дap 4axoH гyфтaн 6a мaвpид aCT, ки мeдopeм, ки тaъcиcи oн дap arcap кишвapxoи 4axoH caнaxoи гуно^^о дap 6ap гиpифтaacт. С oли 1939 дap шaxpи Macкaв бо ycyra тeлeвизиoни элeктp онй 6ap нoмaxo шхш гapд идaнд. Инчунин, coли 1951 Студияи мapкaзии тeлeвизиoнй дap Macкaв тaшкил гapдид, ки дap як мyддaти кутох py 6a pyшд нaмyд. Инчунин, шлхои 1952 шaxpxoи Kиeв, Митек, Екaтepинбypг вa coли 1953 дap ин paвaнд дap Р г , Т лл , Б , Х , С , Т ш , В л ю ё л x х

гyзoштaнд. Aввaлин шмоишхои тeлeвизиoнй д ap Бepлин шли 1935 cypaт гиpифтaacт. Тeлeвизиoн дap Иcmния дap coли 1956 тйдо шyдaacт. А вaлин нaмoиши тeлeвиз ионй мохи янвapи coли 1954 дap Итaлия 6a ф aъoлият mpдoхтaacт. Haхycт нaмoишxoи тeхникии тacвиpй дap Фap OHca coли 1931 ^ama, cтyд ияи озмоишии он шли 1933 тaшкил гapд naaCT. Дap Эpoн coли 1967 вa дap AфFOниcтoн 1977 6a ф aъoлият шypyъ нaмyд aacт. С оли 1962 дap Сyp ия тeлeвизиoн 6a фaъoлият OFOЗ гapдидa, дap Apaбиcтoни С ayдй ф aъoлияти тeлeвиз ион coлxoи 1965 - po дap 6ap мeгиpaд. Дap Иpoк бoшaд ин coxa шли 1958 - ф aъoлияти хyдpo OFOЗ мeнaмoяд.

«Пaйдoиш вa pyшдy нумуи тeлeвизиoн дap Точикистон чун дигap чyмxypиxoи бapoдapй 6a тaъpихи тaъcиc вa тaшaккyли тeлeвизиoни мapкaзии Итгиxoди Шypaвй aлoкaмaндии бeвocитa дopaд» [5, c. 5]. Аз шли 1959 то coли 1965 мapкaзxoи зиёди тeхникии тeлeвизиoнй, дap умум, 60 мapкaз дap Итгиxoди Шэд} aвй ф aъoлият дошт. «Ох^и coли 1965 дap кaлaмpaви шбик Итгиxoди Шypaвй 160 Map ^и тeхникии тeлeвиз ионй aмaл мeкapд, Kap иб 15 миллиион тeлeвизиoн хизмaт мepacoнд, OHxopo 70 миллион oдaмoн тaмoшo мeкapдaнд» [3, c. 23]. Ин 4apaëHxo ox^ra - ox^ra

ш л й х , x л гй x л

paкaмй мyбaддaл гapдaнд: дap он cигнaл paкaмгyзopй шyдa, мaxз дap xaмин ш aicn дaкиктap 6a мacoфaи дypтap ихюл гaшт. Дap тeхнoлoгияxoи paкaмй оящщи фaъoлияти тeлeвизиoн дap 4axoH тешбинй гapдидa: «Соли 2006 дap як cany як кишвapи дунё вa дap кaтopи ohxo Точикистони coxибиcтиклoл низ дap шaxpи Жeнeвaи Швeтcapия 6a мyoxaдae имзо гyзoштaнд, ки тибки он ин мaмoлик yxü aA op шyдaaнд, ки то шли 2015 nyppa 6a шхши p aкaмй гуз ap aiw> [8, c. 282]. Дap rnapomu чaxoнишaвй, ки вycъaтëбии штилоот as чониби кишвapxoи дигap xap лaxзa дap xoли aфзyдaн Kapop дopaд, зapyp aCT, ки тeлeвизиoнxoи вaтaнии мо мaвoдxoи дap cara^ бaлaнд oмoдaшyдapo бaxpи бинaндa пeшкaш шмоянд, зepo ки бapнoмaxoи тeлeвизиoнxoи Faйp нaмeтaвoнaнд мaнф иятгapи apмoнxoи миллии мо бaшaнд. Шypyъ aB шли 2006 то coлxoи 2015, ки тeлeвизиoнхoи точик 6a cиcтeмaи paкaмй гyзaштaн OFOЗ нaмyдaнд мyxaккик С aHrnH Гулов poчeъ 6a ин мacъaлa мeopaд, ки «Шкш вa тaъcиp и p acoHaxo xaмeшa якмapoм нecт. В o6acra 6a am ои pyз он мeтaвoнaд тaFЙиp ëбaд, мeтaвoнaд боло paвaд вa ё кoxиш ëбaд. Ин вoбacтa 6a он aCT, ки гадом мaкcaдpo бо кaдoм шeвa вa 6a кaдoм ayдитop ия тешнш.од мeкyнaнд» [9, c. 41]. Б apo! мyвaф ф aK шyдaни тeлeвизиoн дap мacъaлaи чaлби ayдитopия aввaл бояд жypнaлиcтoни вaтaнй тaвлидoти бapнoмaxoи тaкp opиp о дap ф aъoлияти худ ^ть coзaнд, дуввум, py 6a 6apнoмaxoи мycтaким oвapaнд, зepo ки бишнда вoкeиятpo вaктe 6a тaвpи тaбии мeбинaд хyдpo дap чapaëни xoдиca тacaввyp . Р ш x лг х хш , г x ъ й

x л ш г ш . «И y ч

x x л x , л ш юл

дopaнд бa дидaни бapнoмaxoe, ки дap тeлeвизиoни дoxили кишвap нaмeёбaнд» [10, c. 142]. ^ли 2019 миёни ^^ea нaзapcaнчй бoбaти бapнoмaxoи тeлeвизиoни точик гyзapoнидeм, aммo ranima oн шуд, ки aкcapи нaзapдиxaндaxo кимти зиёди бapнoмaxoи тeлeвиз иoнxoи точшф o xacтaкyнaндa вa тaкp opй бaxo дoдaнд. «Тeлeвизиoн мyaccиcaи мaъpифaтиcт, ки бa бecaвoдy бoмaъp иф a^ з иёиён, эчoдкopoн, кулли onxoe, ки бa умку мypвaт д acmoxp o чoлoн мeкyнaнд, д oниш, мaъpиф a^ шинoxти xyбy бaд вa apз иш дoдaн бa oнp o oдaт мeкyнoнaнд» [11, c . 6]. Пaxши мycтaкими тeлeвизиoнй бa вaкти тaбии тaъcиp rapararn^^ бaлки aз oн мeбoшaд, «Тaбиaти тeлeвизиoн, ки нaвopи

тaбииpo б eштap мeпиcaндaд, диккaти бинaндapo нaмoиши муагаким дapxoл б a xyд чaлб мeкyнaд» [1, c. 106].

Пaxши мycтaким, тaмoми xoдиcaxoи pyxдиxaнд ap o 6o caz^y чyзъиётaш тешгаш мeгapд oнaд. Б oяд гуфт, ки ин тapзи ф aъoлият xaмчyнин 6a тйд oиши бoвapй дap бинaндaгoн, ки acocи бapнoмaи мycтaкимpo тaшкил мeдиxaд xoдиcaxoи вoкeии pyйдиxaндa ё ин, ки aз ф aъoлияти кacбии бaлaнди эчoдии pyзнoмaнигop, peжиccёp вa нaвopбapдop дapaк мeдиxaд. Бexтapин инъикocи эчoдй дap naxmxo»í мycтaким, мeтaвoнaд дap naxmx^ мycoбикaxoи вapзишй б a вучуд oяд, мacaлaн, фyт6oл, ки пypбинaндaтapин бapнoмa дap тaмoми чaxoн aCT. Инчунин, вoлeбoл вa ё ^штин^и миллиpo мeтaвoн ёдoвap шуд, з ep o инxo бapнoмaxoe xacrai^ ки xaнгoми тaxия то дaвpaи чaмъбacт бинaндa нaмeдoнaд FOлиб кaдoм дacтa вa ё кaдoм вapзишгap acт. Myxrac xapaкaгx,oи мyвaффaкoнaи тими дycтдoштaaшpo мyшoxидa мeкyнaд вa mrocop нaдopaд, ки кaдoм дacтa FOлиб мeoяд. Зиёдa aз ин тaквияти бacaxнaгyзop ии тaбиии чунин xoдиcaxoи гypyxи эч>дй, ки 6o cyxarni б oзй вa paкoбaт ofob мeгapдaд, 6a coxтopи нaмoиши мaxcycи oмoдaкapдaи peжиccёpй, тaнзим вa тaкpopи видeoxoи

ъ й, , ш xx ж л й, к г . Т

шaкли mxшpo мeтaвoн бapoи тaxияи бoз xaм чoлибтap paвoнa нaмyд. Лык пeшниxoди xoдиca дap лaxзaи и^тои вoкea, ин xoлaтecт, ки naxmH мycтaкими тeлeвизиoниpo 6o naxmH caбтшyдa, мyвoф ^axxo вa ф apкиягx,oи onxopo мyaян мecoзaд.

Дap rap и пaxшx,oи муогаким тeлeвиз юн 6o интepнeт 6a nypp aгии xaчмaш бeвocитa нaздиктap мeбoшaд. «Bocmmi нaвe, ки xиcлaти as як чи^т мaxдyди дacтpacй, вaлe 6emxap capexии итшл(ютй дop azzy aвчaш acp и XXI aCT, mn-ep нет acт. Дap aйни xoл функстгаи xaмaи нaвъxoи вocитaи ax6oppo ü4p o мeкyнaд» [12, c. 223]. Дap шaбaкaи глoбaлии интepнет имpyз метaвoн naxmxoH oнлaйнpo вoxypд, ки тeлeвизиoнxoи вaтaнй низ тaвaccyти ин caínx,o вa caxифaxoи мaxcyc naxmH мycтaкими x . Ф к г x x эл й ъ л x

мeгapдaд, ки ин шaкли бapнoмacoзй 6a вocитaxoи мyoшиp an гушгун aз д map шaкли бapнoмacoз й aфзaлият дoштa, кoбилиятaшpo xaмчyн poxxorn чaлби бинaндa дap фaъoлияти жypнaлиcтикaи мyo c иp б a p ox метод a метaв oнaд.

имфуз мyxимгapин бapнoмaxoи мycтaкимpo дap тeлeвизиoнxoи вaтaнй дap жaнpи тaxлилй вa xaбapй, д ищ метaвoнeм, ки nyp кyнaнд arn ф aз oи игтилooтй гaштaaнд. Acлaн, жaнpи тaxлилй мaъмyлтapин дap жypнaлиcтикa aCT, ки дap oн мacъaлaгyзopиxo, тaxлилxo вa cy^a^o 6a нaмoиш гyзoштa мeшaвaд. Ba бeштapи бapнoмaxoe, ки дap ин дap шaкли мycтaким тaxия мeгapдaнд ин cyx6aTO тeлeвизиoнй мeбoшaд. Дap тaквияти ин aндeшa, xycycияти бapнoмaxoи мycтaкими Т eлeвиз юни Тoчикиcтoнpo дap миcoли 6ap ^Marn «Тaмoc», ки дap жaнpи cyx^^ тaxия гaштaacт, mйгиpй мeнaмoeм. Бapнoмaи «Тaмoc» 6o мaкcaди xaллй мacъaлaxoи му^ими зиндaгй, 4an6 нaмyдaни дoиpaи вaceи oдaмoн, чун xaмeшaгй дap apaфaи идду чaшнxo тaxия гaштa, «Сши 08.03.2015 дap ин бapнoмa, бapaндa дap xoлaти TO^op e мoнд, ypo cyлф a гулупф кapд. Дap xoлe, ки бapaндa С aйp aм Б aкoзoдa мexмoнoнpo aз pyi тapтиб xyш oмaдeд г^ён, бoяд мyappифй мeнaмyд, чун дид вaзъpo дигap кapдa нaмeшaвaд aB peжиccёp xoxиш шмуд видeo cyжети ««M^p» - po oмoдaи naxm coзaд вa nac aз тaмoшoи cy®:CT бapнoмapo идoмa мeдиxaнд» [16]. Б apoи тaквияти ф rncp киcмaтe aз 6ap нoмapo тaxлил мeнaмoeм: <В »

Мycикй. Kynoxrn бapнoмa мeбapoяд. Б aъдaн студия нишoн дoд a мeшaвaд.

Жypнaлиcт: Хуш oмaдeд 6a бapнoмaи идоши мo, ки бaxшидa 6a pyзи Мoдap aмaлй мerapд aA. (жур нaлиcтpo б a^ ифшoи xaмин як ^y^ma cyлф ae гулупф кapд,

г x ).

Дap ин бapнoмa бapaндa, ки coxибкacб буд, paфти бapнoмap o идopa кapдa тaвoниcт вa 6ap oи 6œ xaм чaлибтap шyдaни ин б ap K^arn чaшни тaвaччyxи бинaндapo з иёдтap нaмyд. Б apнoмaи «Тaмoc»

й x лл л гй ш ъ л г . Д x

мaшxypи илму фapxaнг, мyтaxaccиcoни coxaи тaнzzypycтй, xyнapмaндoни вapзидa вa aмcoли orap ъ ш г x л й ( г ). Б

гута вaзъиятxo мyвaффaк aмaдaн вa бapнoмapo тaъcиpбaxш нaмyдaн тaxиягapoн мeтaвoнaнд, п ш y ж x x , ч x

лозимй иcгифoдa бapaнд. «Мушкилоти naxMH муогаким дap тaшкили он acт. Бapoи xaмин xaм oмoдaгии пeшaкии ^pHarao^ о 6a он тaкoз о мeкyнaд» [13, c.156]. Maxopan мyaллиф и бapнoмa дap

л ж , эч , x ё й г . Д x л ш x

шaш вaзифaи тeлeвизиoн: фapxaнги мaънaвй, фapoFaT5axшй, пeдaгoгй, интepaктивй, мaъpифaтй, тaшкилoтчигй aз pyrni ^Hpxo бояд мyxим дoниcтa шaвaд. Myaйян кapдaн вa дoниcтaни xa^ra мacъaлaxoи эчодй, aмaлигapдoнии мaлaкaxoи мaxcycи кacбй, cифaтxoи поколот, мушкилии идopaнaмoй вa дигap xaмкopиxo кyмaкpacoн aCT. Бapнoмaи дигappo, ки мaвpиди тaxлил Kapop

x «С » ш , ш г ш ш ж x

вa дap шaкли муогаким пeшкaш гaштaacт. Б apнoмaи «С имо» [17]. 6 о иши^} оки XyHap мaнди мapдyмй вa дap пaxши мycтaким aз 4nxan мaвзyвy paфти cyoлy чaвoб пypмyxтaвo буд вa aз ин шали нaвpacy чaвoн якин ибpaтy шн^ои гapoнбoppo гиpифтaнд, зepo Kyp6 они С об^ 6a мyxтaвoи cyoлxo вa xaм aндeшaxoи xyдpo xy6 6a тaмoшoбин pacoнидa тaвoниcт. Ин xaмa шaxoдaт aз xymapy дониш вa иcтeъдoди бaлaнди фифии ин xyнapмaнд дapaк мeдиxaд, aммo жypнaлиcтoнe, ки бо xyнapмaнд cap и cyxбaт нишacтa бyдaнд вa cyoлxoи мyxлиcoнp о, ки тapики mëмaк 6a б ap нoмa Hpoin мeшyд 6a xyнapмaнд пeшкaш мeкapдaнд, дap бapoбapи тaвoнoивy cyxaнoни ^yp6omi Сoбиp caбyкcopй мeнaмyдaнд. Жyp нaлиcтoнpo зapyp aCT, ки дoнaндaи xyби биcëp e aз coxaxo бoшaнд вa бо мyгaxaccиcи ин ё он rac6y rap, ки cyxбaт aнчoм мeдиxaнд, дoнaндaгии он coxa дap ohxo бояд зoxиp гapдaдy д ap чapaëни cyxбaт озодияшон бaxшaд. Жypнaлиcтoн д ap ин бapнoмa xeлe кoлaбй 6a нaз ap мepacидaнд. ^нгоми cyxaнpoнй ^фбони С oбиp б a вaчд мeoмaд, aммo пeшбapaндaxoи бapнoмa дap ин poCTO xeлe op ом бyдaндy mpтниëp и xyдp о дщщ нaмeтaвoниcтaнд. Дap кopи anepaTOp xaм ш x ё , л x , л « п пл » г , й

« щ пл » ё » пл » г , ш x й

п x , г ш x г . Д

л ё ш , « «ч » - л ш л x » [14, .

137]. Фaъoлият дap тeлeвизиoнxoи вaтaнй имpyз дap он зoxиp мeгapд aд, ки aтpoф и мacoили pyз cyxбaтxoи тулонй cyp aт гиpифтa, aз ин ycyл тaмoми тeлeвизиoнxo истиф oдa мeбap aнд, ки ин шaкли

ъ л ъ K ё x ч . «Я x

тeлeвизиoни Тoчикиcтoн бинaндaи доимии xyдpo дошт вa 6a кaвлe, 6a зexнy шyyp и ohxo xaдaфpo мepacoнид. Зaмoни имpyз, ки зaмoни пypтaзoд вa дaвpaи пypчyшy xypyши мyбopизaxoи иттилоотй aCT, бapoи ayдигop ияи xyдp о mirox дoштaн вa xaдaфxoи xyдpo пиëдa нaмyд aH жypнaлиcтpo з axмaти зиёд мeбoяд. Бинaндa дигap 6a cyxбaтy тaxлилxoи дypyдapoз, ки тaнxo aз cyxaH ибopaт aCT, чч x , л x K x x , ъ x л y

мeopaнд, ки вoкeapo бeвocигa бинaнд ш xyлoca кушнд. Сoлxoи пeштap тeлeвивиoни дaвлaтии Т ч x « K » ш - Ш Р (ОРТ) «РТР», x ш ,

дaвлaт буд aнд, aммo имpyз бо mйвacт шуд aH бо мoxвop a шyмopaи «p aкибoн» бapoи бинaндa xeлe вa x л ё . ш ш л x л й

1 б a 9 pacnaaCT, aммo оё мeтaвoнaнд xaмaи ин шaбaкaxo мукобили тeлeвиз иoнxoи бyзypги чaxoнй иcтoдaгapй кyнaндy ayдигop ияи xyдp о mirox д opaнд» [15].

Myxимтapин pyшди иpтибoти тeлeвизиoнй ин мacъaлaи тaшкили бaлaнд бapдoштaни caтxи л . Чй г , x KK K ъ : «Т л

ч x , x x ». Д K ъ y , x x л г ,

ки интиколи игтиллoтpo тaвaccyти мoxвopa 6a мacoфaxoи дypy нaздик naxM мeнaмoянд, якe aз пeшpaвиxoи фaъoлияти тeлeвизиoн 6a шyмop мepaвaд. MaxcycaH, ин пeшpaвй дap бapнoмaoфapии пaxш и муогаким, з apyp aCT, ки б ояд мaкo ми м^йя Hep о кacб нaмoяд.

Бa ин тapтиб пaxши мycтaкими тeлeвизиoнй, ки coлxoи oxиp 6a гyшaи фapoмyшй cyпypдa шyдaacт. Maxcycият вa вижгии фapoгиpи дopaд. Maфxyми фapoгиpй 6a он мaънocт, ки aз тapики бapнoмaи пaxши мycтaким Ha тaнxo xaйaт вa пepcoнaли эчодиву тexникилии бapнoмa чaлб мeшaвaнд, б anioi тaмoшoбинoни гyнoгyнтaб aKa 6a 6ap нoмa 6a тaвpи тaб ии вa иxтиëpй ф apo rnp ифтa мeшaвaнд, ин aCT, ки caтxи тaxaccycи дap пaxши мycтaким нaкши кaлидй дopaд. X,ap кaдap п л эч й x x й - ю x г л

г x , п э ж ш , x K ч л ш ё

мeшaвaд. А ин лш,оз тap бияи мyтaxaccиcoни бapнoмaxoи тeлeвизиoнй бо caликa вa caвияи бaлaнди кacбию эчодй дap aвлaвияти кopи тeлeвизиoни мyocиpи миллй бояд Kapop п^жд. А тapaфи дигap,

x ш ш x K ъ K эч л x

чyмxyp иpo нoгyвop coxтaacт. З имшн, зapфият, иктидop вa пoтeнcиaли гаму мaxдyд и жypнaлистoни тeлeвизиoн боиш xeлe гам шyдaни бapнoмaxoи пaxши мycтaким гapдид aacт. В о^ият ин aCT, ки дap ш л ъл ъ ж л , г x ллй, K л ю

й, л й л й , г ш ш .

Хулоса Имруз замоне расидааст, ки аз тарики пахши барномахои мустаким шаффофияти ракобати хирфай дар сатх,и шабакахои ватанию хоричй таъмин карда шаванд ва сатхи жур налистикаи телевиз ион боло бурд а шавад. Ба ин маъно, ташкили курсхои бозо музй ва такмили ихтисоси журналистони телевизион ва, махсусан, мутахассисоне, ки ба барномарезихои пахши мустакими телевизионй иртиботи бевосита мегиранд, з арур ати имрузй аст. Б а думболи ин, вусъат бахшидани кори накди телевизион аз талаботхои замони муосир аст. Накди барномахои телевизионй ва, махсусан, интикоди мунсифона ва касбию хирфай, барномахои пахши мустакими телевизионй, ракобатпазирии (конкурентно способность) телевизиони миллиро боло мебарад. Ва рохро барои майдони чалби тамошобини серталаб хамвор месозад.

АДАБИЁТ

1. Муъминчонов З. Махсусияти жанрхои иттилоотию тахлилии телевшион/ Муъминчонов З. - Душанбе:-Ирфон 2015 -119 с.

2. Чума К Асосхои жрналистикаи телевизион ва радио/ Чума К. Душанбе : - Нарнияи Студент 2008 - 82 с.

3. Абдусаломова Р. Телевизион оинаи зиндагист/ Абдусаломова Р. Душанбе : - Сурушан 2002 - 143 с.

4. Саидмурод Х. Таърихи телевизиони Точикистон/ Саидмурод Х. Душанбе: - Анчумани деваштич 2007 - 239 с.

5. Эшматов З. Таъсис ва ташаккули телевизиони Точикистон/ Эшматов З. Душанбе : - Кайхон 2016 - 231 с.

6. Нуралиев А. Таърихи жрналистикаи кишвархои хоричй/ Нуралиев А. Душанбе: - Сурушан 2001 - 223 с.

7. Кодирй С. Режиссураи телевизион, кино ва радио/ Кодирй С. Душанбе : - Ирфон 2011 - 210 с .

8. Исмоилов З. Мушкилоти ВАО - и электронй дар Точикистон/ Исмоилов З. // Паёми донишгохи миллии Точикистон, 2012. ISSN 2027-1847, Сино. 282 с .

9. Гулов С. Накши радиову телевизион дар фазои иттилоотии Точикистон/ Гулов С. // Васоити электронии ахбор ва армонхои миллй/ Душанбе : - Бахманруд 2015 -157с.

10. Самиро Т. Таъсири мохвора ба мардуми Точикистон/ Самиро Т. //Васоити электронии ахбор ва армонхои миллй/ Душанбе: - Бахманруд 2015 -157с.

11. Саълуллоев А. Ростиро заюл нест/ Саълуллоев А. //Васоити электронии ахбор ва армонхои миллй/ Душанбе: -Бахманруд 2015 -157с.

12. Абдусаломова Р. Натток чах>аи телевизизон/ Абдусаломова Р. Душанбе : - Анчумани Деваштич 2008 - 225 с.

13. Муким Ч. Мусохиба ва техникаи тахияи он/ Муким Ч. - Душанбе : - 2013 -156 с.

14. Манонова М. Накши наворбардор дар фаъолияти телевизионй/ Манонова М. //Васоити электронии ахбор ва армонхои миллй/ Душанбе: - Бахманруд 2015 157 с.

15. Сафаро ва М. Андешахо и яктарафа ва иттило и мугризо на дар пардаи телевизио н ё чй гуна жрналист аз андешаи мукобил бояд натарсад/ Сафарова М. http://jomnalismtnu/tj/indexphp/mo-dar-vao/

16. Телевизиони Точикистон барномаи Тамос 2015 с.

17. Телевизиони Точикистон барномаи Симо 2015 с.

МАХСУСИЯТИ ПАХШИ МУСТАЦИМ ДАР ТЕЛЕВИЗИОН

Пужухиши махсусияти барномахои мустацим дар телевизион ба натщщои зайл омада расид: 1. мушаххсас гардид, ки пахши мустацими телевизион сощои охир ба гушаи фаромушй супурда шудааст. 2. Пахши мустацим махсусият ва вижагии фарогирй мехохад. 3. Тарици пахши барномщои мустацим шаффофияти рацобати щрфаи дар сащи шабакахои ватанию хорицй таъмин карда шаванд ва сатхи журналистикаи телевизион боло бурда шавад.

Мацсади мацола Ташкили курсхои бозомузй ва такмили ихтисоси журналистони телевизион ва махсусан мутахассисоне, ки ба барномарезихои пахши мустацими телевизиони иртиботи бевосита мегиранд зарурати имрузи аст. 4. Сатхи тахассуси дар пахши мустацим нацши калиди дорад. Х^ар цадар персонами эцодй ва техникиву хирфави - аз ровию мухаррир саркарда то коргардону тими тавлид огохтар бовармандтар ва пурэнержитар бошанд, хамонцадар имкони цалби тамошобин зиёдтар мешавад. 3. Тарбияи мутахассисони барномщои телевизионй бо салица ва савияи баланди касбию эцодй дар авлавияти кори телевизиони муосири миллй бояд царор гирад. 5. Ба хошия ронда шудани барномщои мустацим вазъи рацобати эцодй ва касбии телевизиощои уумхуриро ногувор сохтааст. 6. Зарфият, ицтидор ва потенсиали камму мщдуди журналистони телевизион боиси хеле кам шудани барномщои пахши мустацим гардидааст.

Натщаи татцицот нишон дод, ки дар шароити телевизиони муосир теъдоди журналистоне, ки дидгохи миллй, мавцеияти илмию фаннй тафаккури фалсафй ва зарфияти баланди фикри доранд, ангуштшумор гардидаанд.

Калидвожахр: пахши мустацим, жанр, телевизион, журналист, баранда, рацобат, табии, иртибот, муосир, хирфавй, барнома.

ОСОБЕННОСТИ ПРЯМОЙ ТРАНСЛЯЦИИ ПО ТЕЛЕВИДЕНИЮ

Изучение специфики прямых трансляций телепрограммы дало следующие результаты: 1. Стало ясно, что в последние годы о прямом телевещании забыли. 2. Прямая трансляция требует всестороннего охвата. 3. Обеспечить прозрачность профессионального конкурса на уровне отечественных и зарубежных каналов и повысить уровень тележурналистики за счет прямых трансляций.

Целью статьи обуславливается необходимость срочно организовать специальные курсы по подготовке и переподготовке тележурналистов, и особенно специалистов, непосредственно занятых в прямом эфире. 4. Уровень квалификации играет ключевую роль в прямом эфире.

Чем больше творческих, технических и профессиональных кадров, от рассказчика и редактора до рабочего и постановочной бригады, уровненные и энергичнее, тем больше возможностей привлечь зрителей. Подготовка квалифицированных специалистов телепрограмм, высокий уровень профессионализма и творчество должны стать приоритетом в работе современного отечественного телевидения. 5. Исключение прямого эфира ухудшило творческую и профессиональную конкуренцию республиканских телекомпаний. Ограниченные возможности тележурналистов привели к значительному сокращению прямых трансляции.

По результатам исследования в условиях современного телевидения лишь единицы журналистов обладают национальным видением, научно - предметной позицией, философским складом ума и высоким уровней мышления.

Ключевые слова: Прямая трансляция, жанр, телевидение, журналист, телеведущий, конкуренция, естественный, контакт, современный, талантливый, программа.

FEATURES OF LIVE BROADCASTING IN TELEVISION

The search of the specifics of live programs in television has yielded the following results: 1. it has become clear that live television broadcasting has been forgotten in recent years. 2. Live broadcasting requires specificity and specificity of coverage. 3. Ensure transparency of professional competition at the level of domestic and foreign channels and increase the level of television journalism through live broadcasts. There is an urgent need to organize training and retraining coursesfor television journalists and especially for professionals who are directly involved in live broadcasting television. 4. Qualification level plays a key role in live broadcasting. The more creative, technical and professional staff - from the narrator and editor to the director and the production team - the more reliable and fuller of energy the more opportunities to attract viewers. Training of TV presenters with high professionalism and creative level should be a priority of the work of modern national television. 5. The marginalization of live broadcasts has aggravated the situation of creative and professional competition of the republic's televisions. 6. The limited capacity andpotential of TV journalists has led to a significant reduction in live broadcasts. In the context of modern television, the number of journalists who have a national vision, scientific and scientific position, philosophical thinking and a high capacity for thinking is limited.

Keywords: television, Journalist, live broadcasts, program, instant, natural, genre, form, profession, conversation.

Сведения об авторе:

Абдуллоева Адиба Негматовна - старший преподователь кафедры телерадиожурналистики ГОУ «Государственний институт культуры и искусств имени М. Турсунзаде». E - mail: adib 8801@mail.ru, Тел: (+992) 931880108

Маълумот дар бораи муаллиф:

Абдуллоева Адиба Негматовна - муаллими калони кафедраи рузноманигории телевизион ва радиошунавонии Донишкадаи давлатии фарщнг ва санъат и Тоцикистон ба номи М. Турсунзода., E - mail: adib 8801@mail.ru, Тел:(+992) 931880108

About the author:

Abdulloeva Adiba Negmatovna - senior teacher of Department ofjournalist and radio of the SEI «Tajik state Institute of culture and arts named after Mirzo Tursunzoda». E - mail: adib8801@mail.ru, Phone: (+992) 931880108

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.